U Skupštini opštine Senta predstavljen je projekat izgradnje kogenerativne bionergane na biomasu, koja će opsluživati daljinsko grejanje u Senti i proizvoditi "zelenu" električnu energiju. Kompanije "WindVision" i "Synvalor" iz Holandije i Belgije treba da realizuju ovu investiciju po najsavremenijim tehnologijama usaglašenim sa standardima Evropske unije.Daljinsko grejanje za 2.200 korisnika u Senti već tri decenije obezbeđuje se iz Fabrike šećera TE-TO, a predsednik senćanske opštine Rudolf Cegledi je naglasio da je cilj da se delatnost grejanja grada smesti u komunalnu sferu, da bi se dalje mogla razvijati. Prvi korak bile su aktivnosti na preuzimanju distributivne mreže od Fabrike šećera TE-TO, što se, prema rečima Cegledija, sprovodi u predviđenim rokovima i do 1. avgusta biće predat javnom preduzeću "Elgas".

U rešavanju pitanja izvora energije za daljinski sistem najpovoljnije rešenje ponudila je kompanija "WindVision" iz Belgije, za korišćenje biomase, koje u najbližem okruženju ima u izobilju iz poljoprivredne proizvodnje. Cegledi i predstavnici kompanija iz Belgije i Holandije su najavili da prva faza izgradnja bioenergane treba da se realizuje do 1. oktobra 2014. godine.

Vrednost izgradnje prve faze bioenergane je 15.2 miliona evra, kojim bi se obezbedilo 8.4 megavata toplotne i 4.9 megavata električne energije, dok bi se druga faza iste energetske snage instalisala za grejnu sezonu 2015/2016. Potrebna količina od 35.000 tona biomase godišnje, koliko je neopdohno za prvu fazu, obezbeđivala bi se od poljoprivrednih proizvođača iz okolnih opština iz okruženja na udaljenosti do 50km, što je tek 10% raspoloživog potencijala.

Cegledi je najavio da bi posle rasprave o predloženom projektu, pismo o namerama sa belgijskom kompanijom "WindVision" moglo biti potpisnao do kraja ovog meseca, kako bi se što pre krenulo u realizaciju projekta.

Izvor: ekokuce.rs

Pripremila: Dragana Zarkov II - 4

Korisni napitak

Kompanija Strauss Adriatic je prepoznatljiva po brendu Doncafé i zbog toga svake godine uvozi velike količine sirove kafe. Prilikom prerade ostane im oko 140t nusproizvoda – kafene plevice. U istraživanju Instituta Vinča i Mašinskog fakultetaotlriveno je da briketi napravljeni od kafene plevice imaju veoma veliku energetsku vrednost. To otkriće je dovelo do toga da kompanija Strauss Adriatic krene da koristi ovaj nus proizvod prerade kafe kao biomasu. Ovih 140t može da bude dovoljno za tri meseca grejanja.

Na ovaj način će kompanija uštedeti do 90.000€ i cela investicija će se isplatiti za manje od 18 meseci. Naravno, korišćenje briketa od kafene plevice će dovesti i do smanjenja emisije ugljen dioksida u atmosferu.

Inače, biomasa predstavlja veliku šansu za Srbiju jer se može koristiti kao gorivo u proizvodnji ili za grejanje. Velika prednost biomase je cena i nezavisnost od standardnih energenata, a ne sme se ni zaboraviti ni da je ovo ekološki podobnije za čovekovu okolinu.

Oslanjanje na obnovljive izvore energije je odličan potez od strane kompanije Strauss Adriatic u skladu sa ekonomičnim poslovanjem, praćenjem trendova u svetu i zakona EU. Pored brige o životnoj sredini, ova kompanija poseduje i sertifikate ISO 9001 i HACCP.

Nama ostaje da se nadamo da će i ostale kompanije shvatiti da se isplati u svakom smislu koristiti obnovljive izvore energije.

Izvor: mojugao.com

Priredila: Kristina Radić, III-2

Biomasa predstavlja jedan od vrlo bitnih izvora obnovljive energije. Pod tim nazivom podrazumevamo živu ili do skora živu materiju koja može da bude biljnog ili životinjskog porekla.

Direktiva 2001/77/EC daje definiciju biomase: Biomasa predstavlja biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka u poljoprivredi (uključujući biljne i životinjske supstance), u šumarstvu i pripadajućoj industriji, kao i biorazgradivi deo industrijskog i gradskog otpada. (obnovljiviizvorienergije.rs)

Biomasa se može podeliti u četiri grupe:

• Drvna biomasa (piljevina i ostaci pri preradi drveta)
• Ostaci iz poljoprivrede (slama, ljuske, košpice..)
• Životinjski otpad i ostaci
• Biomasa iz otpada (smeća)

Pri sečenju drveta ostane oko 20% njegove mase neiskorišćeno. Trend u svim zemljama koje imaju razvijenu drvnu proizvodnju je da se otpaci od drveta upotrebljavaju u cilju dobijanja energije. U energetici se drvna masa najčešće koristi u obliku peleta, briketa i drvnog čipsa.

Uticaj biomase na okolinu

Biomasa predstavlja deo zatvorenog kruga ugljenika. Biljke apsorbuju ugljenik i prilikom spaljivanja on se isto oslobađa u atmosferu (u vidu CO2). Ako se pri ovom procesu bude poštovala ravnoteža, tj sadilo drveća koliko se i poseče, neće doći do povećanja globalnog zagrevanja.

Biomasa u Srbiji

Najveći potencijal Srbije, kada je u pitanju biomasa, se nalazi u ostatku poljoprivrede, drvne biomase i ostatku stočarske proizvodnje.

U Beogradskim elektranama 9 kotlova već tri godine greju stanove na pelet i briket. Bez dodatnih troškova ugalj je zamenjen biomasom i na taj načlin je značajno smanjenje zagađenje. Zamena gasa biomasom je za sada neisplativa.

Ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji je oko 2,7 miliona tona. Sastoji se od ostataka u  šumarstvu i drvnoj industriji (milion tona), ostataka u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća (1,7 miliona tona) i u stočarstvu (pogodan za proizvodnju biogasa)oko 42 000 tona.

Izvor: mojugao.com

Priredila: Kristina Radić, III-2

Master centar - Novosadski sajam, Novi Sad, 20. maj 2013, 13.00

Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, a u saradnji sa Privrednom komorom Vojvodine i JP “Srbijašume”, u okviru 80. jubilarnog Međunarodnog Sajma poljoprivrede u Novom Sadu, organizuje po drugi put investicionu konferenciju sa ciljem da podstakne investiranje u projekte iz oblasti biomase. Na investicionoj konferenciji će biti diskutovano o sledećim pitanjima:

• Prioriteti strategije Srbije u oblasti biomase i prateća regulativa
• Primena propisa, izazovi i kako ih prevazići
• Najsavremenija tehnološka rešenja
• Kako obezbediti finansiranje projekata iz oblasti biomase
• Aktuelni projekti na teritoriji Srbije
• Resursi Srbije u oblasti biomase

Registracija je bez kotizacije. Ukolko ste zainteresovani molimo vas prijavite se ovde.

UNDP Vodič za investitore - Izgradnja postrojenja i proizvodnja električne/toplotne energije iz biomase u Republici Srbiji. Možete pogledati ovde.

Uredbe Vlade RS o podsticajnim merama za povlašćene proizvođače električne energije, koje su stupile na snagu u februaru 2013. godine, propisuju da se energija iz biomase otkupljuje po feed-in-tarifama:

CEDEF nastavlja proces razvoja međunarodne saradnje, i na konferenciji će biti svečano potpisan Memorandum o saradnji CEDEFa sa Klasterom FUTURA iz Mađarske. Klaster FUTURA je međunarodni klaster za poslovni razvoj, skup iskusnih kompanija iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.

Energetski potencijal obnovljivih izvora u Republici Srbiji iznosi više od 3 Mtoe godišnje, što iznosi oko 25% godišnje potrošnje primarne energije.

Kao zemlja sa velikim površinama obradivog zemljišta i pod šumom, Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju biomase, koji iznosi oko 2,4-2,6 Mtoe godišnje što predstavlja oko 63-80% ukupnog potencijala OIE. Potencijal drvne biomase čini oko 1,0 Mtoe čini dok više od 1,4 Mtoe čini poljoprivredna biomasa. Procenjeno je da se svake godine u Srbiji proizvede ukupna količina od 12,5 miliona tona biomase, od toga u Vojvodini oko 9 miliona tona što čini oko 72%.

Vlada Republike Srbije je u Strategiji razvoja energetike RS do 2015. godine istakla da biomasa predstavlja najznačajniji OIE, jer količina biomase kojom raspolaže Srbija u srazmeri je sa dvadesetpetogodišnjom proizvodnjom struje u HE ''Đerdap''. Stoga, veća primena sistema kogeneracije koji obezbeđuju proizvodnju električne energije iz biomase sa istovremenim korišćenjem otpadne toplote, omogućili bi znatno smanjenje emisije zračenja štetnih materija u atmosferu, koji će u Srbiji morati da budu prilagođeni standardima Evropske unije, značajne i uštede u potrošnji fosilnih goriva.

Korišćenje biomase u energetske, ekološke, agrohemijske, industrijske, tehnološke, ekološke i druge svrhe je vrlo rašireno u Evropskoj zajednici i propraćeno je mnogobrojnim zakonskim i podzakonskim propisima. Cena toplotne i električne energije dobijene iz biomase je regresirana u zemljama EU. Fond za ovaj regres formiran je iz povišenih cena klasičnih izvora energije i naplate taksi za one firme i lica koja zagađuju životnu sredinu i okolinu.

Naša država još uvek nema pravnih, niti tehničkih propisa, za optimalno korišćenje biomase u energetske svrhe. Imamo donet samo jedan jedinstven Zakon o energetici, koji nema propratnih propisa. Naše propise treba unaprediti i prilagoditi propisima Evropske Unije, u kojoj je korišćenje biomase u energetske svrhe zastupljenije i ima dužu tradiciju. U nedostatku naših propisa treba koristiti propise Evropske Unije.

Potrebno je imati u vidu da korišćenje biomase u toplotne svrhe ne povećava sadržaj CO2 u atmosferi, ne stvara efekat staklene bašte te ona ne utiče na globalnu promenu klime. Biomasu treba ubaciti u Strategiju razvoja energetike Srbije, tj. uključiti je u energetski bilans Srbije.

Energetska efikasnost postojećih peći i kotlova na biomasu je još uvek niska i kreće se od 50 do 70 %. Na termičkim postrojenjima nema odgovarajuće merne, kontrolne i regulacione opreme. Ručno se lože, pošto nema dovoljno sredstava za nabavku opreme za automatsko loženje. Zbog toga, ovakva postrojenja sporo nalaze primenu u praksi.

Izvor: microma.co.rs

Priredio: Albert Mesaros, II-7

U Rekovcu bi već od naredne grejne sezone mogla početi sa radom toplana na biomasu, najavio je predsednik te opštine Predrag Đorđević.Opština Rekovac je pre nekoliko dana, nakon sprovedenog postupka javne nabavke i studije opravdanosti, sklopila sa investitorom Topling grejanje iz Beograda ugovor za izgradnju gradske toplane na biomasu.

"Sve poslove, od izrade projekta do kompletne izgradnje, finansira izvođač radova, a lokalna samouprava je dala lokaciju i obavlja određene građevinske radove. Mi imamo obavezu i oko izrade infrastrukture, odnosno priključaka", rekao je Đorđević.

Predviđeno je da toplana greje najmanje 15.000 kvadratnih metara javnih objekata i stanova građana koji budu bili zainteresovani da se povežu na sistem centralnog grejanja.

Prema planu, u toplani bi trebalo da bude zaposleno do šestoro radnika, a angažovao bi se i veliki broj radnika za prikupljanje biomase i dostavljanje u skladište toplane.

Izgradnjom toplane na biomasu, prema rečima Đorđevića, smanjiće se ukupno aero zagađenje u Rekovcu, jer će bitno biti umanjeno korišćenje lož ulja, uglja, drva i drugih energenata u pojedinačnim kotlarnicama.

Izvor: ekokuce.com

Priredila: Dragana Žarkov II - 4

Potencijali biomase u Srbiji

Potencijali biomase u Srbiji su četiri puta veći od hidropotencijala. Obnovljivi izvori energije trenutno su najpropulzivnija privredna grana i od 2004. godine u svetu su petostruko povećane investicije u tu oblast.

Srbija ima velike mogućnosti za korišćenje biomase koja može da zameni energiju od dobijenu od nafte i drugih skupih izvora. U Srbiji su još krajem osamdesetih godina prošlog veka bila izgrađena tri postrojenja na farmama za biogas. Samo sa jednog hektara pšenice od ostatka biomase mogu da se proizvedu značajne količine energije. Dakle, u Srbiji sad raste pokret za korišćenje biomase koja može da zameni značajne količine energije koja se dobija iz uvozne nafte. Na tom polju najdalje se otišlo u Vojvodini. Ovo je, između ostalog, istakao potpredednik Privredne komore Srbije (PKS) dr Stojan Jevtić na forumu „Obnovljivi izvori energije – biogas i biomasa“. Forum su organizovali YU Kapital u saradnji sa PKS, uz podršku Erste banke. Jevtić je na otvaranju skupa još rekao da se dva problema – zaštita životne sredine i energija spajaju u jednu celinu, a to je korišćenje obnovljivih izvora energije, čime se rešavaju oba ta problema.

Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Bojan Đurić je, između ostalog, istakao da u Srbiji od ukupnih potencijala obnovljivih izvora energije, čak 60 odsto odlazi na biomasu. Dakle, po njegovim rečima, potencijali biomase u Srbiji su četiri puta veći od hidropotencijala. Istakavši da je budućnost Srbije u korišćenju obnovljivih izvora energije, što je u skladu i sa evropskim integracijama Srbije, on je podsetio da je cilj da se do 2020. godine u našoj zemlji iz tih izvora dobija 18 odsto energije. Đurić je još ukazao i na značaj kreiranja „zelene ekonomije“, koja podrazumeva racionalnu potrošnju energije uz održivi razvoj i zaštitiu životne sredine, upotrebu čistih tehnologija, kao i obnovljivih izvora energije.

Savetnik u Ministarstvu životne sredine rudarstva i prostornog planiranja Slobodan Cvetković rekao je da su obnovljivi izvori energije trenutno najpropulzivnija privredna grana i da su od 2004. godine u svetu petostruko povećane investicije u tu oblast. On je naveo da je prošle godine u svetu u obnovljive izvore energije investirano 200 milijardi dolara i to najviše u Kini, SAD i Zapadnoj Evropi. Cvetković je još rekao da Srbija trenutno slabo koristi potencijale biomase, naglasivši da 1,6 miliona tona ekvivalentne nafte počiva na biomasi. Po njegovim rečima, novi zakon o energetici daće novi podsticaj za veću upotrebu biomase. Živimo u vremenu velikog energetskog deficita, velikog zagađenja životne sredine i velikog smanjenja radnih mesta, pa je neophodno tražiti alternativna rešenja, a to su obnovljivi izvori energije.

Menadžer za međunarodne odnose i projekte u Bavarskom Ministarstvu prehrane, poljoprivrede i šumarstva Martin Šubler je govorio o korišćenju biomase u bavarskoj poljoprivredi, dok je projekt menadžer C.A.R.M.EN. iz kancelarije za koordinaciju obnovljivih izvora energije u Bavarskoj govorio o primerni različitih oblika proizvoda bioeneregije, na primerima etanola i drveta.

Autor: Čedomir Keco

Izvor: poljoprivreda.info

Priredio u okviru projekta "ZNANJE PODELI, NAGRADU OSOVJI": Tomislav Milunov, II-7

Pod pojmom obnovljivi izvori energije - OIE (RENEWABLE ENERGY SOURCES) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr. Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija “gasova staklene bašte”, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta. Tehnički iskoristiv energetski potencijal navedenih OIE u Srbiji, veoma je značajan i procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje.

Kada se govori o biomasi kao obnovljivom gorivu, podrazumeva se materija sačinjena od biljne mase u vidu proizvoda, nusproizvoda, otpada ili ostataka te biljne mase. Prema agregatnom stanju, s uticajem na način energetskog korišćenja, biomasa se deli na čvrstu, tečnu i gasovitu.

U čvrstu biomasu ubrajaju se ostaci ratarske proizvodnje, ostaci rezidbe iz voćarstva i vinogradarstva, ostaci šumarstva, biljna masa brzorastućih biljaka, a pre svega brzorastućih šuma, deo selektovanog komunalnog otpada, ostaci iz drvoprerađivačke industrije, ostaci primarne i sekundarne prerade poljoprivrednih proizvoda i drugo.

Pod tečnom biomasom podrazumevaju se tečna biogoriva – biljna ulja, transesterifikovana biljna ulja – biodizel i bioetanol.

Gasovitu biomasu predstavlja biogas, koji može da se proizvede iz životinjskih ekskremenata ili energetskih biljaka (silaža trave i kukuruza), ali kao sirovina mogu da posluže i druge otpadne materije. Gasovitu, pa i tečnu, biomasu, predstavljaju i produkti gasifikacije, odnosno pirolize čvrste biomase.

Izvor: www.efikasnost.com

Priredio: Matej Hana

Srbija šume

Gotovo svaki dan se susrećemo sa terminima: prirodni resursi, prirodni izvori, prirodni uslovi, prirodna bogatstva, prirodni potencijali itd. Prirodni potencijali su najobuhvatniji i u sebe uključuju i sve ostale. Ta dobra u prirodi su rude, ugalj, voda, zemljište, klima i među njima se nalaze i šume.

Šume prema njihovom opisu možemo posmatrati ili tumačiti kao prostor ili zemljina površina koja je prekrivena drvećem raznih vrsta i drugom vegetacijom.

Sama šuma predstavlja prirodno bogatstvo takvo kakvo je po sebi dok recimo grana privrede „šumarstvo“ ima drugačiju definiciju koja glasi: Šumarstvo je znanost i umeće dugotrajnog gospodarenja šumama kao i ostalim ekosistemima i resursima vezanih za šumu.

Ona je značajna grana u pridobijanju materijala i energije kao i u angažovanju radne snage. Šume spadaju u obnovljive resurse i taj pojam je nastao još pre nekoliko stotina godina. Kao prvi oblik energije još praljudi su koristili drva za potpalu vatre, izrade raznih pomoćnih alata, oružija itd.. Sve što im je bilo potrebno u vekovima daleko iza nas se nalazilo baš u šumama. Pored drveta ljudi su odlazili u šume kako bi išli u lov, prehraljivali sebe i svoje familije. Kasnijom evolucijom čoveka šume su počele da dobijaju druge značaje i počele su masovne seče drveta kako su se razvijale industrijske grane još početkom 19. veka. Šumarstvo tada kao nauka nije bila u postojanju, jer su područja bila bogata drvetom i koristila su se kao prvi izvor energije i sirovog materijala. Danas to više nije slučaj i veliki broj šuma u svetu je sada pod zaštitom države gde se zabranjuje njihovo uništavanje, zagađivanje, lov, itd.

Nadzor nad šumama vrše razna ministarstva koja su iste stavila pod zaštitu i osmislila ne samo zaštitu nego i način kako da se dođe do njihovog ekonomskog iskorišćenja, a da se pri tom poštuju sve tačke njihove zaštite.

Iako šume postoje oduvek i isto tako se čovek njima oduvek i koristio, šume i šumarstvo danas moraju da imaju svoje državno utemeljenje.

Šume spadaju u resurse litosfere (zemljine kore).

Kako su šume obnovljiv resurs to bi trebalo da predstavlja da se materijal iz nje može slobodno uzmati, a da ga u njoj ne bude manje, već više.

Korist od šuma ima svako – onaj koji radi u njoj, onaj koji diše njen vazduh, pije vodu, šeta šumom...Dobro je onda kada država može sve ove najbrojane osnovne delatnosti da pretvori u nešto čemu može da rukovodi i da postigne njen ekonomski značaj.

ŠUME KAO BITAN FAKTOR U INDUSTRIJI

Pored osnovnih čovekovih životnih potreba koje šume svakodnevno na jedan pasivan način pružaju, postoje šume koje služe samo za rast drveća i njihovo sečenje radi dalje industrijske obrade drveta. Drvo kao osnovna šumska sirovina, ima velik ekonosmki značaj u privredi jedne zemlje. Njene pozitivne prednosti jesu da je drvna industrija uvek aktuelna i da se od drveta dobija veliki broj gotovih proizvoda i drugih drvnih prerađevina koje brzo dolaze do krajnjih kupaca. Njen ekonomski značaj je u tome što i drvo ima neki svoj vek trajanja i potrebno je da posle određenog vremenskog perioda stare drvene predmete da zamenite sa novim. Na ovaj način dobijamo stalnu potražnju predmeta od drveta i njihovu prisutnost na tržištu.

Predmeti od drveta mogu da budu:

• Nameštaj za kućne i poslovne prostore
• Školski pribor
• Razne vrste alata
• Ogrev
• Materijali u građevini
• Ostalo

Kako bi drvna industrija bila napredna i šume učestvovale u ekonomskom značaju jedne zemlje, mora se misliti i o kvalitetu drveta koji u njoj raste odnosno uspeva. U zavisnosti od kvaliteta drveta koji raste u šumi, prilagođava se i deo industrijske grane koji isto drvo i obrađuje.

Posle seče šuma za industrijske potrebe, sledeće radnje su kompletno čišćenje prostora i priprema za nova pošumljavanja. Pošumljavanja se vrše u skladu sa potrebama i zemljištem na kojima drveće uspeva.

Na primer pored reka i na brdima ne rastu iste vrste kao i razlika u četinarskim i listopadnim drvećima.

Shodno ovome se i otvaraju industrijske zone za obradu drveta prema njihovom podneblju, što nam ukazuje da se ne mogu otvarati fabrike za preradu drveta iste namene. Ekonomski značaj u tom smislu može da postoji i kod šuma za retkim uslovima za rast odrđenih vrsta drveta gde u tim slučajevima i poterbama drugih tržišta, postoji mogućnost i izvoza osnovnih ili prerađenih drvnih sirovina.

Ovaj industrijski značaj šuma za sobom povlači i društveni značaj u pogledu zapošljavanja i daljeg naučnog razvoja šumarstva.

Industrijski deo sa sobom nosi sledeće organzacione i radne pozicije:

• Seče šuma (drvoseče, logistika prevoza)
• Obrada drveta (pilane, mašine za obradu, lagerovanje, sušare...)
• Izrade gotovih proizvoda (škart ili ostatak od prerade se koristi za dobijanje energije u većini slučajeva, moderne tehnologije – presovanje drvnih ostataka u cilju dobijanja nekih sekundarnih gotovih proizvoda)
• Trgovina gotovim proizvodima
• Rekonstrukcija terena gde su postojale šume i degradiranih šuma
• Proizvodnja šumskog semena
• Podizanje novih šuma i zasada

Danas u Srbiji šume rastu na oko 3 miliona hektara i koje poseduju oko 350 miliona tona drveta. Svake godine u našoj zemlji izraste odnosno se proizvede još oko 8 miliona tona drveta(JP „ Srbija Šume“). Ovi podaci su iz delova šuma kojima se gazduje, dok recimo delovi naše zemlje koje su pod prašumom ne proizvedu recimo ništa od toga i ona su samostalne šume.

Iz šuma kojima se gazduje takođe možemo da dobijemo podatke o kojim šumama se radi, odnosno kojim vrstama pripadaju, koje su njihove energetske vrednosti i namene. JP „Srbija Šume“ samo prosečno godišnje proizvede neto drvnih sortimenata oko 1,1 milion m3 od čega tehničkog drveta 430000m3i prostornog drveta 646000 m3.

EKONOMSKI ZANAČAJ ŠUME KAO POTREBA ČOVEČANSTVA

Šume se mogu koristiti i za mnoge druge delatnosti, tražiti njihov ekonomski značaj i pored industrijskih potreba. Kako je danas prostor u velikim gradski centrima planuo u velike tržne centre, ulice, industrijske zone kako bi se ljudi lakše zapošljavali i prilogađavali uslovima života, šume počinju da dobijaju na značaju u pogledu rehabilitacije, izletišta, turizma itd...

To su one šume koju su zaštićene od strane države iz razloga njihovog preobimnog uništavanja, ređih vrtsa biljnog i životinjskog sveta koji u njoj živi. Takve šume koje se nađu pod zaštitom imaju sledeću društvenu funkciju:

• Da očuvaju svu vegetaciju (biljni i životinjski svet)
• Proizvodnja vazduha za čovekovu okolinu
• Očuvanje prirode koja se u njoj nalazi (potoci, reke, brda...)

Međutim takve šume osim društvenog značaja nemaju ekonomski značaj. Pošto jedno iz drugog proizilazi i sam čovek je sklop prirode, sve je više šuma pod zaštitom koje se pretvaraju u nacionalne i turističke parkove.

Ekonosmki značaj leži u tome da privlače ljude iz gradova, radi promene okoline i opuštanja.

To sa sobom nosi sledeće i takve šume imaju ekomski značaj zbog:

• Vazdušnih banja
• Lov i uzgoj divljači
• Lovni i rekreativni turizam
• Ribarstvo
• Zaštita prirode
• Turistički centri
• Projektovanje, izgradnja šumskih saobraćajnica, parkova i drugih zelenih površina i drugih objekata koje služe u gazdovanju šumama

Ekonomski značaj šuma u ovom pravcu jeste danas sve popularniji i veliki broj turističkih centara se opredeljuje baš da u srcu šume izgrade komplekse hotela, šetališta, banje itd...

Ovaj sistem je direktno vezan sa turističkom granom privrede koji na planu obrazovanja u turizmu razvija još veće mogućnosti eksploatacije šuma, ali pri tom da ne narušava njihovo prirodno okruženje.

Šume pretvorene u nacionalne parkove predstavljaju takođe bitan deo u ekonomskom značaju.

Potreba da čovek i sam bude deo prirode, neophodno je da prostor jedne zemlje podeli i sa životinjskim svetom. Mnoge životinjske vrste danas su vrlo ugrožene i nalaze se pod zaštitom države.

Kako bi i ta zaštita bila adekvatna, ona zahteva stručno osposobljen kadar da se o tome brine, nagleda i održava vrste u životu i njihovom daljem razvoju i reprodukciji.

Obrazovni nivo kadra koje potreban da bi se starao o takvim vrstama otvara nove pravce u fakultativnom smislu i veći broj novih studenata i svih onih koji o tome žele više da znaju.

Zato možemo sada sa sigurnošću da kažemo da ekonomski značaj šuma ulazi skoro u sve pore društva i da je on izuzetno visok.

Bez šume ne bi bilo životinjskog opstanka, a isto tako ni čovekovog.

Prihodi od očuvanja šuma se ne mogu brojčano iskazati, jer je njihova vrednost za celokupno društvo neprocenljivo.

„Gde god drvo posečeš, tu novo zasadi“!!!

Pred nama zato stoji obaveza da obezbedimo preko 41% teritorije naše zemlje bude pod šumom. Na ovaj način poveća će se proizvodnja čistog vazduha što će doprineti boljem kvalitetu življenja naših građana. (JP „Srbije Šume“).

SAČUVAJMO ŠUME

Nemilosrdnim uništavanjem šuma na račun novih naselja i saobraćajnica, čovek ugrožava opstanak svih živih bića na Zemlji, a tad više neće biti moguće naći ekonomski značaj šuma.

Iz dana u dan sve je više stanovnika, naselja, industrijskih pogona, elektrana , toplana i na ovom polju se još uvek može naći interes u krčenju šuma i njihovom ekonomskom začaju.

Ekonomija jedne zemlje se na ovaj način razvija, ali zato ponestaje i sve je manje i manje reka, potoka, močvara, livada, biljnih i životinjskih vrsta.

Čistoća vode, vazduha, tla je žrtvovanje zarad novih štetnih tehnologija u industriji koja donosi profit.

Upravo krčenjem šuma, a posebno onoh tropskih, čovek je izazvao ogromne, štetne i dalekosežne posledice, koje ozbiljno ugrožavaju sav živi svet na Zemlji.

Šume čuvaju i pročušćavaju vodu štite od poplava i sama njihova prirodna struktura u startu štiti od velikih materijalnih katastrofa i u tome takođe možemo pronaći veliki ekonomski značaj jedne šume.

Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa velikim posledicama među kojima su prvenstveno promene tla i klime, kao i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Tlo nakon seče šume ostaje golo i bez zaštite drveća i njihovog korena postupno odnose reke i vetrovi. Osim što je izloženo eroziji, ono u velikoj meri gubi sposobnost apsorbovanja vlage, gde se rasipa i postaje neplodno. Neplodna tla su za svaki vid ekonomskog značaja društva vrlo deficitarna i ne mogu čovečanstvu da pruže nikakvu drugu korist osim izgradnje stambenih prostora.

Osim što svojim intervencijama u prirodi čovek izaziva njihovo nestajanje, on zagađivanjem svoje okoline posredno uništava i postojeće šumske ekosisteme.

Zagađenje voda i nedostatak šuma da pročišćavaju vazduh uništava se ogroman broj svih živih vrsta u regionu.

Stoga zaključujemo da je ekonomski značaj šuma najveći i dovoljan samo u njihovoj prirodnoj egzistenciji.

Izvor: www.skolarac.net

Priredio: Albert Mesaros, II-7

Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, u okviru 80. Sajma poljoprivrede u Master centru Novosadskog sajma organizuje Investicionu konferenciju: "Biomasa - mogućnosti i izazovi", 20. maja 2013. u Novom Sadu.

CEDEF Investiciona konferencija: ”Biomasa – mogućnosti i izazovi” ima za cilj da podstakne investiranje u projekte iz oblasti biomase putem sveobuhvatne analize regulative, izvora finansiranja, naprednih tehnologija i mogućnosti sigurnog snabdevanja sirovinama, kao i da se pruže predlozi za veću primenu i stimulisanje upotrebe kogenertivnih sistema i stimuliše proizvodnja biogoriva.

redbe Vlade Republike Srbije o podsticajnim merama za povlašćene proizvođače električne energije koje su stupile na snagu u februaru 2013. godine, propisano je da se energija iz biomase otkupljuje po feed-in-tarifama od 8,22 – 13,82 evrocenti za kWh proizveden u elektranama na biomasu, dok kod elektrana na biogas iznose 12,31 - 16,498 evrocenti po kWh. Ugovorna obaveza o otkupu električne energije po povlašćenoj ceni traje 12 godina.

Energetski potencijal obnovljivih izvora u Republici Srbiji iznosi više od 3 Mtoe godišnje, što iznosi oko 25% godišnje potrošnje primarne energije.

Kao zemlja sa velikim površinama obradivog zemljišta i pod šumom, Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju biomase, koji iznosi oko 2,4-2,6 Mtoe godišnje što predstavlja oko 63-80% ukupnog potencijala OIE. Potencijal drvne biomase čini oko 1,0 Mtoe čini dok više od 1,4 Mtoe čini poljoprivredna biomasa. Procenjeno je da se svake godine u Srbiji proizvede ukupna količina od 12,5 miliona tona biomase, od toga u Vojvodini oko 9 miliona tona što čini oko 72%.

Vlada Republike Srbije je u Strategiji razvoja energetike RS do 2015. godine istakla da biomasa predstavlja najznačajniji OIE, jer količina biomase kojom raspolaže Srbija u srazmeri je sa dvadesetpetogodišnjom proizvodnjom struje u HE ''Đerdap''. Stoga, veća primena sistema kogeneracije koji obezbeđuju proizvodnju električne energije iz biomase sa istovremenim korišćenjem otpadne toplote, omogućili bi znatno smanjenje emisije zračenja štetnih materija u atmosferu, koji će u Srbiji morati da budu prilagođeni standardima Ervopske unije, značajne i uštede u potrošnji fosilnih goriva.