Opštepoznato je da ulični psi, pre svega zbog brojnosti populacije, prestavljaju veoma ozbiljan problem ne samo u Srbiji, nego i u regionu. “Lokalne samouprave” isplaćuju ogromne sume novca za ujede, ali činjenica je, i za izmišljene ujede. Ništa manji problem nije ni zlostavljanje i maltretiranje pasa od strane građana, njihovo, nekad slučajno, a neretko i namerno povređivanje ili ubijanje automobilima i trovanje. Evidentno je da je broj prihvatilišta, pansiona i azila nedovoljan za ovoliku poulaciju uličnih pasa, simptomatično je da su uslovi u mnogima od njih takvi da imaju problem sa registracijom svog delovanja.

U sličnoj situaciji su i neka udruženja i organizacije koje se bave pravima životinja jer im preti zabrana rada.

Ljubiteljima životinja da se izbore za život napuštenih životinja u humanim uslovima, problem predstavlja, s jedne strane suviše složena (komplikovana) zakonska procedura ,a s druge strane je to sticanje finansijske koristi pod lažnim predstavljanjem zaštitnika životinja.

Ali, to nikako ne znači da se ovi problemi ne mogu rešiti, dapače, dovoljno je na “sva nejasna pitanja” odgovore tražiti u PRAVILNIKU O USLOVIMA KOJE MORAJU DA ISPUNJAVAJU PRIHVATILIŠTA I PANSIONI ZA ŽIVOTINJE, „Službeni glasnik RS”, br. 19/2012.

U Članu 1 “Pravilnika “se bliže propisuju uslovi za zaštitu dobrobiti životinja u pogledu prostora, prostorija i opreme, koje mora da ispunjava prihvatilište za napuštene životinje (u daljem tekstu prihvatilište), odnosno pansion za kućne ljubimce (u daljem tekstu pansion), način postupanja sa životinjama u ovim objektima, program obuke o dobrobiti životinja, sadržina i način vođenja evidencije u prihvatilištima, odnosno pansionima, način i sredstva za prikupljanje napuštenih i izgubljenih životinja, kao i način prevoza i zbrinjavanja napuštenih i izgubljenih životinja.

U ove objekte se smeštaju psi i mačke nepoznatih vlasnika ili bez vlasnika, koje je zoohigijenska služba uklonila sa javnih površina.

Član 3 propisuje da je u azilima, prihvatilištima i pansionima životinjama je neophodno obezbediti:

• dovoljne količine hrane i vode,
• fizičku, termičku i psihološku udobnost,
• dovoljno prostora za odmor i kretanje gde životinja može udobno da leži i stoji, odnosno da zauzima prirodne položaje tela (veličina prostora varira u skladu sa veličinom životinje, na primer, svaka mačka mora najmanje da ima prostor veličine 1x1x1m),
• socijalni kontakt sa drugim, zdravim pripadnicima svoje vrste,
• ispoljavanje svih za vrstu karakterističnih oblika ponašanja, osim agresivnosti i parenja.

Azili, prihvatilišta i pansioni moraju da budu konstruisani da rizik od povreda (bez oštrih ivica!!!), prenošenja bolesti i bežanja životinja bude sveden na minimum.

Urin, izmet i ostaci hrane moraju se svakodnevno uklanjati, a prostor redovno dezinfikovati. Intenzitet i trajanje osvetljanja unutar azila, prihvatilišta i pansiona treba da bude što sličniji spoljašnjem, a propisan je i i režim provetravanje. Životinje je obavezno zaštititi od ekstremnih temperatura, a obavezna je i protivpožarna oprema.

Veoma precizno i detaljno je propisano koje prostorije MORAJU da postoje i azilima, prihvatilištima i pansionima, kao i obaveza da u azilima, prihvatilištima i pansionima postoje čisti i nečisti deo, način odvajanja jednog od drugog i postupci zaposlenih u jednom i drugom delu i prilikom prelaska iz jednog dela u drugi. Na ulazu u čisti deo nalazi se dezinfekciona barijera za obuću i posuda za dezinfekciju ruku zaposlenih. U nečisti deo se smeštaju sve novoprimljene životinje, gde ostaju dok se ne ispita njihovo zdravstveno stanje. To naravno radi dežurni veterinar.

Mnogo toga… Ali da ne bude nesporazuma - OVO NISU SVI, OVO SU OSNOVNI USLOVI. Pravilnik je do detalja propisao svaki kutak pansiona, odnosno prihvatilišta i azila.

Zbog čega sam sve ovo pisao?!

Zbog toga što je u našem gradu, izgleda, “priča” o humanom i konačnom rešavanju problema uličnih pasa počela da dobija svoju konačnu formu, da se “priča”… Da bi oni koji taj “problem” treba da rešavaju imali predstavu šta treba da uradi onaj ko bude otvarao azil. Ako bude tender (a “govorka se” da bi mogao biti) da jasno, glasno i bez uvijanja zainteresovanima postave samo dva pitanja:

1. Da li ste pročitali “Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta i pansioni za životinje”?
2. Da li ste sposobni da izgradite azil koji ispunjava propisane uslove i da finansirate ispunjenje svake stavke pravilnika?

Ako su oba odgovora potvrdna, može se pričati dalje, ako nisu, nema tu šta da se priča.

Za one koji žele da se detaljnije informišu: www.pravnazastitazivotinja.com

- Oko svega ne treba dizati veliku prašinu i uzbunu jer grad ne beži od odgovornosti kada je reč o postupanju prema životinjama, pa i napuštenim i nećemo dozvoliti da se primeni bilo koje rešenje koje će narušiti uslove u kojima sada borave psi u Tvrđavi - zaključio je gradski većnik Miloš Banđur

Nakon što su udruženja za zaštitu životinja apelovala na javnost da im pomognu da zaštite 450 pasa smeštenih u azilu u blizini niške Tvrđave u prostoru koji je vlasništvo grada Niša, gradski većnik Miloš Banđur saopštio je da dok se ne obezbede uslovi da se životinje izmeste u odgovarajući azil privremenog ili trajnog karaktera, inspekcijsko rešenje o njihovom preseljenju neće biti izvršeno.

Većnik Banđur je istakao da bi najgore moguće rešenje bilo puštanje životinja na ulicu.

- Ne postoji adekvatan prostor za njihovo privremeno ili trajno izmeštaje i dok se ne obezbedi, nećemo dozvoliti remećenje sadašnjeg stanja stvari. Moram da naglasim da je formalno-pravno inspektor bio u pravu jer se radi o tuđoj površini, tuđem vlasništvu, ali isto tako da je ovo što radi udruženje vrlo korisno. Prostor su ogradili, životinje hrane, brinu o njima, sterilisali su ih i čipovali. Očigledno da ima situacija kada neko nešto korisno radi, ali to ne radi u skladu sa propisima – dodaje Banđur.

Pročitajte tekst u celosti na: telegraf.rs

Malo ljubavi mnogo znači: Neverovatne transformacije napuštenih pasa

SadržajNa ulicama opštine Vršac se nalazi veliki broj napuštenih i izgubljenih pasa i taj broj se iz dana u dan sve više povećava. Pojedini psi predstavljaju opasnost po građane, a i pojedini građani svojim ponašanjem predstavljaju opasnost po pse. Jedino zdravorazumno rešenje ovog problema vidimo u otvaranju trajnog prihvatilišta - Azila za pse. Azil za pse bi predstavljao novi dom za sve napuštene i izgubljene pse koji trenutno šetaju ulicama opštine Vršac. U njemu bi oni dobijali sve potrebne namirnice kao i veterinarski negu.

Na osnovu člana 66. stava 1. Zakona o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) (Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da obezbedi prihvatilište ako na svojoj teritoriji ima napuštenih životinja) apelujemo na čelnike opštinske vlasti:

1. Da se u što skorijem vremensko roku pokrene proces otvaranja prihvatilišta sa trajnim smeštajem pasa (azila);
2. Da se u što skorijem vremenskom roku o ovom problemu raspravlja na sednici Skupštini opštine Vršac.

Želimo čiste i bezbedne ulice naše opštine i sigurnu budućnost naših četvoronožnih sugrađana.