Na pravoslavni Božić, 7. januara 1943. godine, umro je slavni naučnik, Nikola Tesla. Otišao je tiho kao jedan od najvećih umova čovečanstva koji je bio zagonetan dok je bio živ i tajnovit kada je svet počeo da ga otkriva. Niko od Teslinih bliskih prijatelja se nije mogao pohvaliti da ga zaista poznaje, ili dovoljno dobro razume. O Tesli je do sada puno rečeno, ali uvek ostaje nešto što je rezultat istraživanja bogatog arhivskog i dokumentarnog materijala.
Na ovaj deo priče o Tesli decenijama se oslanja čitava mitologija o nestanku njegovih najvažnijih rukopisa, kao i teorija da je Tesla ubijen, što nikada nije dokazano. Tesla je bezbroj puta ukazivao kakve opasnosti kriju neki od njegovih projekata, a prijateljima je govorio o opravdanim strahovima da ti projekti ne dođu u pogrešne ruke. Tesla je za sobom ostavio niz zagonetki. Tri spadaju među glavne: Da li je njegov neostvareni koncept o bežičnom prenosu energije naučno osnovan i izvodljiv? Kakve su prirode bili njegovi eksperimenti o zracima smrti i da li ih neko danas koristi? Treće, šta je bilo sa njegovim neprijavljenim radovima i drugim osetljivim dokumentima neposredno posle smrti?
Tesla će verovatno još mnogo godina izazivati zabune i rasprave o neobičnim idejama koje nikada nije detaljno objasnio. Mnoga otkrića našeg vremena, kao što su laseri, snažni mikrotalasni predajnici, infrazvučni generatori i druga, veoma podsećaju na Tesline ideje. To je jedan od razloga što Teslini radovi i dalje privlače pažnju šire naučne i stručne javnosti u svetu.
Na kraju pomenimo kada je Tesla umro mislilo se da hiljade dokumenata i zabeleški koje je ostavio obuhvataju sve njegove pronalaske. Često su, međutim, iznošene, a mnoge i potvrđene pretpostavke da je Tesla napisao mnogo više nego što se verovalo i da sve njegove beleške nisu prispele u muzej u Beogradu. Da li su neke od njih koristile i dve, tada najveće sile sveta? Danas nam se čini da je konačno jasno da eksploatacija nekih Teslinih izuma traje već decenijama, ali na način koji on nikada nije želeo.
Izvor saznanja: „Tesla - pronalazač za treći milenijum“, Aleksandar Milinković, 4. izdanje „Beoknjiga“, Beograd, 2002. godine
Slavni naučnik, Nikola Tesla, rođen je 10. jula 1856. a umro je 7. januara 1943. godine. Kada se podsetimo na ove datume, od kojih je prvi proglašen „Svetskim danom nauke“ ( kod nas od 2011. godine ), uvek se prisetimo Teslinog detinjstva koje je ispunjeno zanimljivim događajima. Svi autori koji su pisali i još uvek pišu o nenadmašnom geniju slažu se da je bio izvan svog vremena, a bolji poznavaoci smatraju da je bio „Bog nauke“.
Priča se da je kao dečak skočio sa seoskog ambara držeći otvoren kišobran, ali nije uspeo da poleti. Dok je imao pet godina izgubio je brata Daneta pri jahanju konja, tako da se pretpostavlja da je taj nesrećni događaj značajno uticao na njegovo kasnije odrastanje i sklonost ka misticizmu. Odrastao je uz tri sestre: Milku, Angelinu i Maricu. Posle školske godine u Gospiću Tesla je dobio koleru, ali je ležeći u postelji smogao snagu da uceni oca Milutina, koji je bio sveštenik, da se ne školuje za popa, tako da je dobio očev blagoslov da studira tehniku, posle čega je navodno ubrzo ozdravio.
Iako je redovno pohađao Visoku tehničku školu u Gracu, jedino zvanično svedočanstvo o školovanju dobio je iz Više realne gimnazije u Rakovici kod Karlovca. Fakultet zvanično nikada nije završio, ali je kasnije dobio nekoliko počasnih doktorata i prvo mesto na svetskoj listi deset najvećih naučnika.
Nakon što se 1884. godine preselio u Ameriku, Tesla je kratko vreme radio za firmu Tomasa Edisona. Zbog neslaganja sa njegovim mišljenjima dao je otkaz. Edison mu je, naime, obećao tadašnjih 50.000 dolara ako usavrši njegov motor na jednosmernu struju. Kada je Edison umesto obećanja ponudio sitno uvećanje plate, Tesla je odbio. Njegov motor na naizmeničnu struju Edison je pokušavao da diskredituje na stotinu načina. Da bi srušio nevericu Tesla se lično priključio u električno kolo i upalio sijalicu "glumeći" provodnik. Nakon što je dao otkaz Edisonu, zbog manjka novca bio je prisiljen da privremeno kopa kanale. Već sledeće, 1885. godine osnovao je vlastitu firmu "Tesla Electric Light and Manufacturing Company".
Tesla je tek 1937. godine predložen za Nobelovu nagradu, ali je prilikom glasanja dobio samo jedan glas od mogućih 38. Apsurdno je da su na osnovu njegovih otkrića nagrade dobijali drugi, koji su čak prisvajali njegova otkrića. Tek je 1943. godine Vrhovni sud SAD presudio da je pravi tvorac radija Nikola Tesla, a ne italijanski naučnik Markoni.
Od ostalih zanimljivosti iz Teslinog života zabeleženo je da je bio opsednut brojem tri, tako da je pre ulaska u bilo koju zgradu tri puta kružio oko nje, a isto toliko puta je zaredom prao ruke. Tesla je obožavao golubove sa kojima je u starosti više provodio vremena nego sa ljudima. Prema jednoj priči, dok je ležao u krevetu i nešto „mozgao“ u hotelsku sobu je uletela bela golubica u čijim očima je video jaku, bleštavu i zaslepljujuću svetlost.
Poznato je da se Tesla nikada nije ženio, niti je izražavao naklonost prema damama koje su mu se pokušavale približiti. Smatrao je da veliki izumi i brak ne mogu zajedno, te da je nepravedno da na taj način uništi nečiji život.
Poseban odnos Tesla je imao prema prirodnim silama, prirodi i kosmosu, kao izvoru energije. Priroda je za njega bila Bog i uvek je nalazio “neku tajnu vezu” sa izumima. Tvrdio je da je ostvario kontakt sa dalekim svetovima i naprednim civilizacijama, što njegovi savremenici nisu uzimali za ozbiljno, smatrajući da je to plod mašte u poznim godinama života, kada čovek svesno sumira svoje stvaralaštvo i meša realnost sa snovima.
Zaključimo da je Tesla bio daleko ispred svog vremena, da njegova otkrića i danas zbunjuju naučne krugove i da se takvi umovi rađaju jednom u stotinu godina. Posle višegodišnjeg boravka u Americi bio je samo jednom u Srbiji, 1892. godine, gde je dočekan sa najvećim počastima. Primljen je u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića koji ga je odlikovao ordenom Svetog Save. Jovan Jovanović Zmaj je napisao pesmu povodom Teslinog dolaska u Beograd, a Novi Sad ga je proglasio svojim počasnim građaninom.
Članak posvećen Teslinom rođendanu
Dok sam se aktivno bavio nastavom i prenošenjem savremenih znanja iz elektronike imao sam retku životnu priliku da sa učenicima Osnovne škole iz Izbišta pre 20 godina izvedem posetu Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Učenici su bili aktivni u radu tada popularne školske sekcije „Mladi fizičar“. Tadašnji kustos Muzeja Nikole Tesle, Zorica Civrić, omogućila je da snimimo završnu emisiju serijala „Mala škola elektronike“. Posle povratka sa ove jednodnevne naučne ekskurzije uključio sam se, na predlog odabrane grupe učenika, koji su danas uspešni elektroinženjeri, na izradi projekta Teslinog transformatora koji se u početku činio jednostavnim, ali se ispostavilo da nije baš tako. Mnogima je poznat princip rada Teslinog trasformatora, mada su detaljan proračun i sama konstrukcija složeni, posebno nakon saznanja koje se retko pominje u knjigama, da se rezonancija primarnog i sekundarnog kalema najbolje postiže ako su jednake mase bakarnih provodnika dva kola, pri čemu je primar sa debljim presekom provodnika, a sekundar je manjeg preseka bakarne žice sa velikim brojem namotaja.
Kao skoro svi standardni transformatori, Teslin VN transformator poseduje dva odvojena kola – primar i sekundar. Na primaru je dodat HV kondenzator i tako povezan formira LC kolo, ili rezonantno ( oscilatorno ) kolo. U kolu se nalazi još i zazor, tzv. iskrište. Kondenzator skladišti energiju u svom električnom polju, dok kalem skladišti energiju u svom magnetnom polju. Skladištena energija osciluje u rezonantoj frekvenciji strujnih kola. Kada na primar Teslinog kalema dovedemo električni izvor dobija se sistem isporučivanja naelektrisanja visokog napona i visoke frekvencije.
Sekundar Teslinog transformatora, uzemljen donjim krajem, sastoji se od namotaja žice i kapacitivne elektrode ( kugla, šiljak, ili ploča ). Namotaji se nalaze u istom delu prostora gde, za razliku od klasičnih tansformatora, nema gvozdenog jezgra. Promenljivo magnetno polje primara stvara jako električno polje koje pomera naelektrisanje duž sekundarnog namotaja, pri čemu dolazi do rezonacije ova dva kola koja dovodi do stvaranja napona na metalnoj kugli od nekoliko desetina hiljada volti sa strujom visoke frekvencije. Tesline struje, sa pravilnom upotrebom, nisu opasne po život čoveka u što su se uverili moji bivši učenici prilikom posete Muzeju Nikole Tesle i nakon uspešne konstrukcije u školi. Posebno ih je iznenadilo statičko naelektrisanje na delovima odeće i svetlenje neonki bez provodnika u njihovim rukama.
Nikola Tesla je ovaj VN transformator uglavnom koristio u eksperimentalne svrhe za proizvodnju fascinantnih dugih munja, istraživanje električnog osvetlenja, fosforescencije, proizvodnju rendgenskih zraka, elektroterapije, bežičnog prenosa električnih i radio signala i energije na daljinu.
Kod većine kola koja moraju da imaju zatvorene petlje, sekundar Teslinog kalema to ne mora. Pošto se pravac elektrona kroz sekundarni kalem stalno menja napred-nazad zbog oscilatornog kola, Teslin kalem predstavlja visokofrekventni uređaj čije se naelektrisanje elektroda menja od pozitivnog ka negativnom i obrnuto i po nekoliko miliona puta u sekundi. Ova brza promena naelektrisanja, kao i promenljivo električno i magnetno polje čine Teslin kalem, između ostalog i veoma snažnim emiterom elektromagnetnih talasa ( EMT ) koji mogu da se prostiru na velike daljine.
Na kraju, što se tiče bežičnog prenosa električne energije veće snage, još uvek se nije ubedljivo uspelo. Sam Tesla je tvrdio da je efikasnost njegovog VN transformatora u prenosu energije veća od prenosa energije klasičnim Hercovim oscilatorima. To je demonstrirao svojim čuvenim eksperimentima u Kolorado Springsu, gde je uspeo da upali sijalicu od 25 W priključenu na transformator podešen kao prijemnik. Prijemni kalem je jednim krajem uzemljen, ali nije bilo nikakve direktne žičane veze između predajnika i prijemnika. Daljina između prijemnika i predajnika bila je nekoliko desetina metara. Neki detalji ovog eksperimenta obavijeni su velom tajne, što dokazuje da je Tesla bio daleko ispred vremena u kome je živeo, te da i danas zbunjuje pronalascima koji zadiru u domen fantazije.
Izvor: https://www.automatika.rs/baza-znanja/tutorijali/teslin-kalem-ili-teslin-transformator.html (sa ovog izvora je preuzeta načelna shema).
Najstariji automobil na električni pogon, prema nekim saznanjima, napravio je naš naučnik Nikola Tesla uz pomoć rođaka Save, koji je došao u Ameriku da pravi automobile na benzinski pogon. Priča ove čudne poslovne saradnje nije imala kraj u serijskoj proizvodnji električnih automobila, jer Teslu nisu baš interesovali automobili, ali proizvod te saradnje je automobil sa slike, Pierce-Arrow, model iz 1930. godine/Foto Wikimedia/Aleksander Migl, koji je nakon opsežne rekonstrukcije pogona, 1931. godine dostigao brzinu od 144 km/h, mada je Tesla hteo da ide do 192 km/h.
Motor se sastojao od "energetskog prijemnika" sa 12 vakuumskih cevi, iz koga je "štrčala" antena visine 1,8 metara. Iz prijemnika su, takođe, virile i dve debele cevi dužine desetak centimetara. Najznačajnija osobina Teslinog automobila bilo je to što je za pogon trebalo da koristi tehnologiju sa kojom je Tesla tada eksperimentisao - bežični prenos energije. Prijemnik, ugrađen u automobil bežičnim putem, prima elektromagnetske talase na isti način na koji radio-prijemnik prima signale. Automobil je bio zasnovan na Teslinoj pretpostavci o bežičnom prenosu energije, koja bi svakom električnom uređaju trebalo da omogući rad bez baterija u njemu, ukoliko bi se nalazio dovoljno blizu da bežično prima električnu energiju putem jakog predajnika. Motor je, navodno, radio na 1.800 obrtaja u minuti, za šta je Tesla rekao da je proizvodio dovoljno energije da bi mogao da osvetli jednu prosečnu kuću.
Tesla je navedeni automobil, prema nekim izvorima žute štampe, testirao desetak dana i njime uspeo da dostigne maksimalnu brzinu od 144 km/h. Naravno, automobil nije ispuštao nikakve štetne gasove. Nakon što je završio testiranje, Tesla je, navodno, električni motor ponovo zamenio originalnim benzinskim. "Šuškalo" se da je potom svoj patent prodao Vestinghausu, o čemu nema verodostojnih podataka.
Tragom te informacije, pre nekoliko godina, krenula je redakcija američkog automobilskog portala “Jalopnik”, želeći da istraži da li je taj automobil zaista postojao. I pored toga što nisu došli do jasnih dokaza o postojanju Teslinog elektromobila, on se spominje u brojnim tekstovima i knjigama o slavnom naučniku, pa tako ni njegovo postojanje, ni nepostojanje ne može biti valjano dokazano.
Šta se posle toga dogodilo sa automobilom ostala je velika nepoznanica, jer je Teslin izum tajanstveno nestao i nikada više nije ugledao svetlost dana. Svi zapisi o ovom Teslinom poduhvatu su neobjašnjivo nestali, ili su izgubljeni, iako je velika verovatnoća da su završili dobro sakriveni od strane velikih kompanija kojima nije u interesu da nemaju zaradu i koje verovatno dobro znaju šta je i kako uradio Nikola Tesla.
Takođe, dobro je poznato da je Tesla stekao mnogo neprijatelja svojim zalaganjem za besplatnom energijom, pa zato ni ne treba da čudi ako su podaci i dokumenti o njegovim eksperimentima skriveni od strane određenih lobija, ili velikih naftnih kompanija. Kada će oni ugledati svetlost dana nikome nije poznato, što Teslin spisak naučnih otkrića još uvek čini zagonetnim, ili se i dalje uvrštava u domen naučne fantazije.
Opisani uzorak automobila nije ničim podsećao na današnje “Tesla” automobile koji su za naše podneblje dostižni samo za bogate ljude, a na našim putevima se još uvek nalazi veoma mali broj punjača za električne automobile. Kada malo trezvenije razmislimo, automobil koji se bežično napaja energijom za pogon elektromotora putem antene iz nekog jakog izvora energije, ili je neka Teslina tajna, ili plod čiste fantazije slavnog naučnika. Takođe je bunila njegova unutrašnjost i komandna tabla sa čudnim instrumentima koji su ostali pod velom tajne, jer njihovu funkciju i kontrolu pogona Tesla nikome nije objasnio, čak ni navodnom rođaku Savi.
Izvor saznanja: Economy.rs
(Članak posvećen 165 - toj godišnjici od rođenja naučnika)
Nikola Tesla, nenadmašni genije, koji je bio daleko ispred svog vremena, patentirao je 1920. godine izum, po njemu nazvan "Teslin ventil", ali čitav vek kasnije naučnici su otkrili da je taj izum puno korisniji nego što se prethodno mislilo, odnosno da može imati neke nove epohalne načine primene, poput kontrolisanog upumpavanja goriva u motore.
Neverovatno je da taj, stotinu godina star izum nije do kraja shvaćen, te da bi mogao da se koristi u modernim tehnologijama dotoka goriva na načine o kojima se dosad nije razmišljalo“, rekao je Leif Ristrof, jedan od veoma zapaženih autora nedavnog naučnog istraživanja kao istaknuti asistent na prestižnom Univerzitetu u Njujorku. „Dok je Tesla više poznat kao čarobnjak električne energije i strujnih kola, konstruktor generatora naizmenične struje, njegov manje poznati rad kontrole toka strujanja tečnosti bio je istinski ispred svog vremena“, ubedljivo dodaje Ristrof.
Tesla je svoj izum nazvao „ventilski vod“, iako je u međuvremenu on dobio ime po njemu. Teslin ventil sastoji se od serije pravilno raspoređenih petlji u obliku suza koje su povezane u nizu. Taj izum napravljen je tako da omogućava protok tečnosti samo u jednom smeru bez potrebe za drugim pokretnim delovima, poput ventila.
Naime, Teslin ventil na neki način radi poput diode za tečnosti, odnosno tek kad kroz njega prolazi dovoljna količina tečnosti, on sprečava da se ona kreće u pogrešnom smeru. Princip rada je takav da u propusnom smeru komore ne ometaju protok tečnosti ( gasa ), ali u nepropusnom smeru svaka komora deli tečnost na dva dela, od kojih jedan nastavlja da teče slobodno, a drugom se menja smer i zatim meša nazad sa onim delom koji je propušten slobodno. Mešanjem tečnosti koje se kreću u suprotnim smerovima stvara se otpor protoku. Broj ovakvih komora u ventilu određuje koliki će ukupan otpor, ali i pritisak, pri protoku da se stvori.
„Ključno je to da se uređaj pravovremeno uključi kad se u njemu stvore turbulentna strujanja tečnosti u suprotnom smeru, koja začepe cev vrtlozima i ometajućim strujama“, slikovito pojašnjava Ristrof i dodaje da je ta turbulencija mnogo slabija od npr. turbulencije tečnosti u klasičnim cevima, odnosno i do dvadeset puta slabija nego u cevima pravilnog cilindričnog oblika. Upravo zbog toga Ristrof smatra da je Teslin izum veoma moćan u kontrolisanju tokova bilo koje tečnosti, ili gasa, te da se može upotrebiti na više različitih načina, piše “Independent”.
Danijel Bernuli (1700 - 1782.), poznati švajcarski matematičar, postavio je formulu ( Bernulijeva jednačina ) koja povezuje parametre idealnog fluida pri kretanju ( pritisak, gustina i brzina ). Ovom formulom definiše se raspodela pritiska fluida duž jedne strujne cevi. Do nje se dolazi primenom zakona održanja energije na slučaj stacionarnog proticanja idealnog fluida kroz strujnu cev promenljivog poprečnog preseka. Izazovno je za bolje poznavaoce teorije fluida kako odavno poznatu Bernulijevu jednačinu adekvatno primeniti na Teslin izum, što je veliki domet za fizičare, jer sama jednačina dobija složeniju formulaciju zbog specifičnog oblika cevi. Manje je poznato koliko se Tesla bavio ovim teoretskim problemom, njemu tada poznate Bernulijeve jednačine, pošto su ga više interesovala moguća praktična rešenja.
Mnogi naučnici su se našli u čudu da se o korisnoj primeni izuma dolazi tek posle stotinu godina, što samo još jednom potvrđuje koliko je Tesla bio daleko ispred svog vremena, a nama neminovno preostaje pitanje da li ima još nešto do kraja nedorečeno u bogatoj riznici njegovih pronalazaka. Primera radi, koja je misterija Teslinonog tajnog oružja, da li je moguće potpuno osvetlenje naše planete besplatnim izvorima energije, da li je zaista ostvaren navodni Teslin kontakt sa dalekim civilizacijama i koju naučnu podlogu može da ima verovanje da je za Teslu Bog priroda sa svojim neprikosnovenim zakonima, koja obične smrtnike, “zasluženo kažnjava za sva loša dela koja čine svom bližnjem!”
Prilog: Aplikacija patenta
(U pomen Nikoli Tesli, 07. 01. 1943.)
O Nikoli Tesli, nenadmašnom geniju i pronalazaču, napisane su brojne knjige, snimljeni dokumentarni i igrani filmovi u domaćoj i prestižnoj svetskoj produkciji, tako da dobrim poznavaocima stvaralaštva ovog naučnika preostaje da to prepričavaju, ili da nalaze neke nove spoznaje za negovanje njegovog lika i dela. U eri ubrzanog razvoja mobilne telefonije i Interneta mnogi tvrde da je Nikola Tesla izmislio i jedno i drugo, što je relativno tačno. On je imao potpuno jasnu viziju takvih otkrića, ali se nije bavio konkretnim tehničkim rešenjima i konstrukcijama, što potvrđuje sačuvana zaostavština, te pisani tragovi i mišljenja Teslinih savremenika i naučnika koji su vrsno poznavali domete do kojih se Tesla vinuo u tim oblastima rada. Baveći se idejom bežičnog prenosa i daljinskog upravljanja naučnik je bio daleko ispred svog vremena, tako da ga mnogi nisu potpuno shvatali, pogrešno ga razumeli, ili su smatrali da je potpuno skrenuo s uma, posebno kada je govorio o kosmosu i nekim dalekim svetovima i kontaktu sa njima, te kako je razgovarao sa Mark Tvenom ( ? ), književnikom koji nije bio među živima.
Suštinu svoje vizije bežičnog prenosa Nikola Tesla je prvo najavio u projektu "Svetski sistem" iz 1900. godine. Govoreći ondašnjim tehničkim rečnikom, opisao je u dvanaest tačaka ono što se danas zove bežični Internet, mobilna telefonija i GPS. U autobiografiji "Moji izumi", 1919. godine, Tesla piše da je „Svetski sistem" bežičnog prenosa počeo da se komercijalizuje 1900. godine i objašnjava da je taj sistem kombinacija izumiteljevih originalnih otkrića u toku dugotrajnog perioda istraživanja i eksperimentisanja. Ne samo što putem bežičnog prenosa ovaj sistem omogućava da se trenutno i precizno prenese bilo koji signal, poruka ili znak u sve krajeve sveta, već se isto tako uspostavlja veza između postojećih telegrafskih, telefonskih i drugih signalnih stanica.
Potom je sve to konkretnije opisao 1908. godine u svetskom časopisu "Wireless Telegraphy & Telephony", u članku "The Future of the Wireless Art", a to njegovo, za neke zbunjujuće, predviđanje budućnosti objavio je 1909. godine "New York Times", a preneo časopis "Popular Mechanics" u članku "Wireless of the future", u kome Tesla, između ostalog, kaže:
„Uskoro će biti moguće, na primer, da poslovni čovek u NJujorku diktira uputstva koja će se istog trena otkucana pojaviti u Londonu ili negde drugde. Moći će, sedeći za svojim stolom, da razgovara s bilo kojim telefonskim pretplatnikom u svetu. Biće potrebno samo nošenje instrumenta pristupačne cene, ne većeg od sata, koji će svom nosiocu omogućiti da čuje bilo gde na moru ili kopnu na udaljenosti od hiljadu milja. Moći će da se sluša ili šalje govor ili pesma u najudaljenije krajeve sveta. Na isti način, bilo koja vrsta slike, crteža ili štampane stvari moći će da bude transferovana sa jednog na drugo mesto. Milionima takvih instrumenata moći će da se upravlja iz jedne jedine stanice. Tako će biti krajnje jednostavno najudaljenije krajeve sveta držati u međusobnom kontaktu. Pesma nekog velikog pevača, govor političkog vođe, predavanje naučnika tako će moći da budu preneseni publici raštrkanoj širom sveta.“
Neki proizvođači mobilnih telefona ukazuju da je Teslina vizija još tada bila najava pametnih mobilnih uređaja. Ipak, kada se danas temeljitije sagleda šta je Tesla pisao i govorio početkom 20. veka, zaključak je da njegove reči vizionarski govore o tehnologiji današnjice koja objedinjuje sve aspekte komunikacije i prenosa informacija, a to je upravo Internet, bez obzira na konkretan uređaj koji koristimo. Čini se, ipak, da je Tesla predvideo stvaranje smartfonova još 1926. godine u jednom intervjuu, gde kaže: "Kada bežično povezivanje bude potpuno dostupno, cela zemlja će biti pretvorena u jedan veliki mozak. Bićemo u stanju da komuniciramo odmah, bez obzira na udaljenost”, što se zaista ostvarilo nakon toliko godina od smrti Nikole Tesle. Umro je 07. 01. 1943. godine tiho i usamljeno u hotelskoj sobi u Njujorku.
Izvor: https://www.domen.rs/srlatn/teslinavizijainterneta
Video: https://www.youtube.com/watch?v=HCXGXNrkwPg&t=57s
Neposredno pred svoju smrt, koju neki još uvek smatraju zagonetnom, nenadmašni svetski genije i pronalazač Nikola Tesla izjavio je da će njegova nauka svetu biti jasna tek za stotinu godina. Taj rok nije daleko, što znači da važeće postavke klasične, delom i atomske fizike moraju uskoro dati preciznije odgovore na nekoliko ključnih pitanja: šta su vreme, prostor, materija, gravitacija, „crne rupe“, gde su granice kosmosa i da li smo sami u svemiru!? Kad god sam o tome, na časovima fizike, započinjao priču sa učenicima nametalo se pitanje kosmičkih brzina, hipotetičkog dosezanja prostora i vremena, kao i pitanje koliko pronicljivo i duboko je slavni Tesla porivao u tajne prirode koje su mu, prilikom posmatranja zalaska Sunca, dale fantastičnu ideju o korišćenju obrtnog magnetnog polja.
Tesla se sa tom idejom, sa nekoliko centi u džepu, otisnuo 1884. godine u daleku Ameriku, gde je nastavio svoj trnoviti životni put od običnog fizičkog radnika i raznosača novina do genijalnog pronalazača. Njegov genijalni um uvek je imao blisku vezu sa prirodnim pojavama, što je ponekad graničilo sa fantazijom. Posmatranje pucketanja elektriciteta na krznu mačka, ili okretanje točka seoske vodenice, kao i posmatranje munja, koje su parale nebo u njegovom rodnom kraju, samo su deo priče o prisnoj vezi čoveka, nauke i prirode. Teslin jedinstven metodološki naučni pristup, kojim teoriju gradi na posmatranju prirodnih pojava i na eksperimentima, kao i pedantno zapisivanje i praćenje ogleda, koji su zbunjivali naučnike njegovog vremena, potvrđuju da je Tesla zaista bio daleko ispred njih. Neka Teslina shvatanja i predviđanja zbunjivala su do te mere da su ga pojedini smatrali čudakom, do shvatanja da je pred smrt u jednoj izjavi za novinare potpuno šokirao od realnog, tvrđenjem da je razgovarao sa Mark Tvenom, piscem koji je odavno bio mrtav. Kada se tome doda izjava o mogućnosti komunikacije sa drugim civilizacijama, mnogi su tada mislili da je Tesla potpuno skrenuo s uma.
Još uvek nije do kraja razjašnjeno Teslino tajno oružje pod nazivom „zraci smrti“, kao i neki eksperimenti koji su doveli do čudnih eksplozija, te veštački izazvani potresi, koji su, kako se navodi, bili povod da mu sruše laboratoriju na Long Ajlendu. Od tog čina vandala, ili vladinih službenika, Tesla se nikada nije oporavio, jer su veštački izazvane munje na čudnovatoj građevini bile njegova tajna o energiji kosmosa i mogućnosti da se ta energija potpuno besplatno koristi i upotrebi za dobrobit čovečanstva. Malo je verovati da je neko tada shvatao Teslino bežično upravljanje brodićem na vodi, ili čudnovato osećanje kada je bez obrazloženja napustio jedan eminentni skup, kada mu je majka bila na umoru. Brzo se spakovao i otišao u rodni kraj gde je u poslednjim trenucima zatekao još živu majku. Čvrsta veza i sećanje na rodni kraj i njegovo poreklo nikada nisu prestali. Tesla je, kako je sam isticao, poreklom Srbin američkog državljanstva.
Tajna Nikole Tesle toliko je koloritna i složena da će se o njoj godinama baviti naučnici koji razumeju, ili uopšte ne razumeju njegovo delo i stvaralaštvo. To je najbolja potvrda da je Tesla još uvek korak ispred nas, da su neka njegova predviđanja i smele pretpostavke samo okidač kojim se mogu iz korena menjati postavke klasične i atomske fizike. Možda će neka od tih zagonetnih otkrića pružiti najbolji odgovor gde smo, da li smo sami u svemiru i šta bi se desilo kada bismo putovali brzinom većom od brzine svetlosti. Najveći izazov je Teslino shvatanje energije koju je on čovečanstvu podario u obliku naizmenične električne struje, a za neke druge moguće oblike kosmičke energije Tesla je, kao nasleđe, ostavio samo odškrinuta vrata. Moramo se složiti sa činjenicom da neka najnovija naučna otkrića, kao što su Internet, mobilna telefonija, energija atoma i bežično upravljanje na velikim daljinama imaju prirodnu vezu i potporu sa Teslinim izumima. Od blizu hiljadu pronalazaka Tesla je patentirao oko 700, od kojih su najznačaniji: naizmenična struja, rasveta, rentgenski zraci, radio-uređaji, daljinsko upravljanje, električni motori i generatori, robotika, laseri, bežična komunikacija i potpuno besplatna energija, projekat o kome se još uvek nedovoljno zna, ili, iz nekih nepoznatih razloga, i dalje ćuti. Teslina zaostavština ima još uvek dosta tajni.
Poslednjih decenija i godina svedoci smo sve većeg odliva domaće pameti i mozgova u beli svet, što nije nikakva novina, ali se treba zapitati da li postoji način da se to zaustavi. Sličnu sudbinu doživeo je slavni genije Nikola Tesla koji se 6. juna 1884. godine sa četiri centa u džepu otisnuo u Ameriku sa fiksiranom idejom o generatoru naizmenične struje, koja je posle uporne borbe i dugogodišnjeg „rata struja“ doživela svoj procvat. I danas imamo ljude, koji su „naše gore list“ i koji pokušavaju da svojim naučnim otkrićima obogate tehniku koja danas daleko brže napreduje u odnosu na Teslino vreme. Među njima je doktor energetske elektronike, Slavko Radosavljević, rodom iz Paraćina koji, kako nam je sa ponosom priznao, traži finansijere kojima ne smeta da njegova proizvodnja bude u Srbiji.
Srpskog pronalazača, vernog otadžbini, već odavno nazivaju “novim Teslom iz španske Marbelje”, a kako nam je u nedavnom razgovoru potvrdio budućnost je u električnim automobilima. Nadalje, ističe da bi Srbija mogla da bude prepoznatljiva preko PARS uređaja, kao što je, recimo, Finska po NOKIA telefonima. Ovakvo uveravanje stiže od inovatora sa 14 autorskih patenata kome je „Dženeral Elektrik“ nudio poslovni ugovor za pokretanje proizvodnje. Danas se njegov optimizam potvrđuje u Vankuveru, gde se uspešnost projekta PARS meri ogromnim novcem i prisustvom na najvećim američkim berzama, iako on od toga nema ni centa. Sličnu situaciju doživljavao je i nenadmašni genije Nikola Tesla.
Slavko se bavi naučno-istraživačkim radom više od 40 godina. U oblasti energetske elektronike ima zanimljive projekte koji su spremni za realizaciju. Posebni projekti odnose se na elektrifikaciju saobraćaja na kopnu, vodi i u vazduhu korišćenjem novih tehničkih rešenja. Jedno od njih je uređaj za brzo punjenje akumulatorskih baterija kakav, po tvrdnjama ovog stručnjaka, danas niko u svetu ne proizvodi, a koji je po idejnom rešenju apsolutna novost i hit na svetskom tržištu. O tome govore tri priznata sertifikata sa različitih strana sveta: iz Beograda, Madrida i Melburna. Sve vrste akumulatora i baterija ( olovni i čelični ), za čije punjenje je potrebno od osam, čak do dvadeset časova, pune se, zahvaljujući PARS uređajima od 15 minuta do dva časa. Šta to praktično znači pokazuje primer invalidskih kolica na baterije, koje se za prelazak rastojanja od deset kilometara, ili korišćenje od dva sata, pune od 5 do 14 časova. Sa PARS brzim punjačem Slavka Radosavljevića to traje najduže dva sata.
Kako ističe poznati inovator, ključna primena PARS uređaja biće u automobilima na baterijski pogon, kojima sigurno pripada budućnost u ograničenim svetskim rezervama nafte. Njegova primena može se proširiti i na druge uređaje, posebno prenosnog, tipa koji imaju potrebu akumulatorskog napajanja. Ma koliko njegova priča bila neverovatna, izvesno je da je primena PARS programa aktuelna narednih nekoliko decenija, za koje treba proizvesti više stotina miliona uređaja. Međutim, sve do sada je palo u vodu, jer dr Slavko Radosavljević svaki ugovor sa strancima uslovljava da baza proizvodnje i osnovna investicija budu u Srbiji. Njegove precizne računice pokazuju da bi i danas bilo posla za najmanje šest fabrika, koje bi nakon pet godina imale milionsku proizvodnju. Interesantno je da kod mogućeg koncepta elektromotora i generatora ima sasvim novi pristup na čemu Tesla nije radio. Sve dosadašnje mašine su rotacionog tipa, a on nudi pravolinijsko kretanje. Radi se o sasvim novom i revolucionarnom pristupu transformacije i korišćenja energije.
„Naša vojska bila bi REFERENCA i za druge vojske sa sadašnjim mojim rešenjima, jer još uvek im to vreme punjenja akumulatora nedostaje. Sa jednom velikom kompanijom iz Kine imam potpisan ugovor za kupovinu mojih punjača za njihovu proizvodnju skutera i to minimum 2.000 punjača u toku jednog meseca, sa tendencijom da bude i preko 10.000 komada. To je razlog mog vraćanja u Srbiju. Naravno, još nisam stvorio mogućnost takve velike produkcije“, rekao nam je sagovornik koji 13. avgusta puni 81 godinu života. Živeo je i aktivno radio na zanimljivim projektima u Španiji više od 23 godine.
Kako nam Slavko na kraju razgovora ističe, najbolje ćemo se odužiti slavnom naučniku novim projektima naših inovatora i domaće pameti, naprednim idejama i konstruktivnim rešenjima u praksi. On nudi inteligentne punjače i punjačke stanice, nova rešenja za električna vozila sa upotrebom elektromagnetnih motora i generatora, kao i izradu robot-vozila koja se kreću po kopnu, vazduhu i vodi. Želja mu je da pokrene proizvodnju brzih punjača za potrebe vojske Republike Srbije, a zanimljiv je podatak da je „Čajavec“ iz Banja Luke u periodu od 1991-2000. godine proizvodio punjače za dvočasovno punjenje akumulatora iz njegovog PARS programa. Posebno je zainteresovan za primenu Teslinih struja u medicini, kao i za elektromagnetne motore i generatore.
Pošto naša zemlja ima ozbiljne namere u korišćenju domaće pameti i što bržem priključenju Evropskoj uniji, opravdano se pitamo: zašto ne koristiti ovakve izume koji okupiraju svetsku pažnju i koji bi doneli ogromnu korist domaćoj privredi. Hoće li „Tesla iz Marbelje“ naći pouzdanog investitora, ili će morati ponovo da odustane od privrženost Srbiji, dilema je ove priče koja ima itekakvu povezanost sa Nikolom Teslom i njegovim patentima. Sve što se događalo slavnom Tesli oko krađe patenata ( bežični prenos ) slično se dešava i ovom neumornom inovatoru koji ne posustaje u životnoj želji da svoje znanje podari svojoj zemlji, a onda i ostalom delu sveta koji je zainteresovan za njegova naučna otkrića i sasvim nova tehnička rešenja u racionalnom korišćenju energije.
Da li će dr Slavko u ovom trećem pokušaju uspeti da u Srbiji realizuje svoje projekte, prenese svoje znanje i iskustvo na mlađe i konačno ostvari svoj patriotski zavet, pitanje je koje zavisi od istinske želje nadležnih u zemlji za brzim ekonomskim napretkom i saradnje sa naprednim svetom!? Od njega smo na kraju dogovora o saradnji sa “Cefiksom” dobili sledeću poruku: “SRBIJO, ČUJ I POČUJ!!”
Ove godine ( 10. jula ) navršava se 160 godina od rođenja slavnog naučnika i nenadmašnog genija Nikole Tesle ( 1856 – 1943. ), američkog državljanina srpskog porekla. “Tesla je postao neka vrsta legendarne ličnosti popularne masovne globalne kulture i heroj koji je na neki čudan način umeo da rešava probleme sveta” ( Branimir Jovanović, direktor Muzeja na nedavno održanoj proslavi rođenja Nikole Tesle ). U SAD se koristi električna mreža napona 110 V i frekvencije 60 Hz, dok u Evropi i ostalom delu sveta uglavnom od 220 V i 50 Hz. Zašto je to tako, jednostavno je pitanje za koje je teško naći adekvatan odgovor!
Tomas Alva Edison ( 1847-1931. ) je upotrebljavao jednosmernu struju za svoje poslove sa osvetljavanjem gradskih sredina i pogonom nekih mašina na jednosmernu struju. Prenos jednosmerne struje na velike udaljenosti je neefikasan, pa je Edison brzo utvrdio da njegove sijalice na 110 V nisu davale mnogo svetlosti kada su radile na 85 V, što je bila posledica pada napona duž vodova. Zato je unajmio mladog inženjera po imenu Nikola Tesla, koji je u glavi imao gotove planove za generator naizmenične struje kojim bi se eliminisali komutator i četkice, neophodni za rad diname ( generatora jednosmerne struje ).
Tesla je osećao da se naizmenična struja može efikasnije prenositi na velike udaljenosti podizanjem napona na strani generatora, usled čega bi se smanjili omski gubici na prenosnom vodu ( liniji ), a zatim snižavanjem napona na strani potrošača. Predložio je Edisonu da poboljša postojeće diname jednosmerne struje, a Edison je na to odgovorio: „Ima u tome 50.000 dolara, ako to možete izvesti!“ Tesla je radio dugo vremena razvijajući 24 različita tipa dinama, a zatim je zatražio obećani novac. Edison je poslovično odgovorio: “Vi ne razumete naš američki humor”, i tako negirao dato obećanje. Tesla je nakon ovoga ubrzo otišao.
On, u to vreme ekonomske krize zapada, nije mogao da dobije posao u elektroindustriji, pa je morao da kopa kanale da bi preživeo. Njegov poslovođa je ubrzo shvatio da je Tesla školovan i veoma talentovan čovek, pa mu je finansijski pomogao da osnuje sopstvenu kompaniju “Tesla Electric Company”. Kada je počeo da radi za sebe Tesla je proizveo tri kompletna sistema za naizmeničnu struju, za monofazne, dvofazne i trofazne generatore, transformatore za transformisanje napona, odnosno struje, a takođe i motore za pogon mašina.
Različit od Efdisona, koji je bio “intuitivni” pronalazač, Tesla je bio vrhunski teoretičar koji je u potpunosti razradio matematičku teoriju koja će biti plodna osnova za sve njegove pronalaske. Ima ih oko 1.000, a 700 je patentirao. Neki Teslini pronalasci su pokradeni ( pronalasci o bežičnom prenosu - radiofonija ).
Razrađujući polifazne sisteme električne struje, Tesla dolazi do zaključka da je optimalna frekvencija mreže 60 perioda ( Hz ) u sekundi. Zatražio je i u startu dobio sedam osnovnih patenata za svoje nove pronalaske, a onda je bio zamoljen da maja meseca 1888. godine održi čuveno predavanje u Američkom institutu elektroinženjera. Ovo predavanje postalo je klasika u elektrotehnici.
U međuvremenu Džordž Vestinghaus shvata vrednost Teslinog rada i nudi mu milion dolara za njegove patente i pored toga još i dolar po svakoj konjskoj snazi za svaki motor i generator koji proizvede, plus izdašnu platu da radi za njega u Pitsburgu ( Pensilvanija ). Tesla je prihvatio grandioznu ponudu, mada je posle pocepao ček sa ogromnim iznosom, uz kratak komentar da ga novac ne interesuje, imajući veliko razumevanje prema čoveku koji mu je pomogao kada su ga mnogi izbegavali. Navedeni gest spasio je Vestinghausa od finansijskog kraha.
U jednom periodu “rata struja” u SAD su postojale mreže sa nekoliko različitih frekvencija. Treba se podsetiti da su prvi generatori pokretani kaišem sa parnih mašina, što je omogućavalo da se generatori okreću prilično velikom brzinom. Pojavom motora sa direktnim pogonom ( kasnije turbine ) i korišćenjem hidro-generatora direktno spregnutih sa osovinama koje se obrću malom brzinom, postalo je očigledno da su potrebni mnogi parovi polova da bi se proizvodila struja viših frekvencija. Treperenje izvora svetlosti u ritmu 50 puta u sekundi ( 50 Hz ) ispod je brzine pri kojoj, zbog prirodne tromosti čovečijeg oka, može da se učini da vidljiva svetlost izgleda stalnom.
Edison se borio protiv upotrebe naizmeničnih struja do kraja života. On je izvodio eksperimente sa ubijanjem pasa i konja da bi pokazao da je naizmenična struja opasnija od jednosmerne, a kada je država Njujork izvršila prvu egzekuciju koristeći naizmeničnu struju u električnoj stolici, propagatori jednosmerne struje smatrali su ovo svojom velikom pobedom. Međutim, kada je Vestinghaus napajao svetsku izložbu u Čikagu 1893. godine naizmeničnom strujom, a zatim dobio ugovor za hidrocentralu na Nijagarinim vodopadima, koja je slala energiju u Bufalo i Njujork, 20 milja daleko, bitka između naizmenične i jednosmerne struje završena je u korist naizmenične, što je Nikolu Teslu učinilo još slavnijim.
U Muzeju Nikole Tesle, prošle godine, na dan rođenja slavnog naučnika, otvoren je Istraživački centar koji je, zahvaljujući kompaniji "Samsung", u potpunosti renoviran i opremljen najmodernijom opremom i tehnologijom za brži i lakši pristup naučnim materijalima u digitalnom obliku. U Istraživačkom centru studenti i istraživači iz celog sveta moći će da pregledaju svu bazu originalnih Teslinih rukopisa, beleški i dokumenata i da je koriste za svoje naučne radove i istraživanja. Ove godine predstavljen je audio-vizuelni spektakl pod nazivom “Teslin vremeplov” ( 4D projekcija ) u kojem nas Nikola Tesla svojim rečima vodi kroz svoje naučno oblikovanje, kao i kroz proces rađanja ideje koja potom prerasta u izum. Projekcija je izazvala izuzetno interesovanje kod nas i u svetu.
Ukratko, dakle, u SAD se koristi frekvencija mreže od 60 Hz zbog emigranta Srbina koji se zvao Nikola Tesla – oca indukcionog motora i polifaznog sistema, a napon od 110 V kao uspomena na Tomasa A. Edisona. Na taj način odato je dužno priznanje i Tesli i Edisonu, a pored toga u fizici je utvrđena jedinica međunarodnog ( SI ) sistema za magnetnu indukciju pod nazivom “tesla”, B = Ф/S ( 1T = Wb/m2 ). U navedenoj konstataciji i korelaciji događaja u “ratu struja” krije se odgovor na pitanje zašto se u Americi koristi struja napona 110 V i frekvencije 60 Hz.
“Psi vole svoje prijatelje i ujedaju neprijatelje, sasvim suprotno ljudima koji nisu sposobni za čistu ljubav i koji uvek mešaju ljubav sa mržnjom.”
( Sigmund Frojd-psiholog, 1856-1939. )
Pošto inspiraciju za članke iz elektronike uglavnom nalazim u prirodi, svakodnevnom stvaralačkom radu i u mojoj hobi-radionici, mnogi će se s razlogom zapitati kakvu vezu ima naše okruženje ( priroda ) sa elektronikom. Ako se prisete Teslinog razmišljanja o prirodi i njenim tajnama biće im jasna moja insinuacija, pre svega, zbog saznanja da sva energija potiče iz prirode i univerzuma. Voleti i biti voljen je, takođe, jedan od suptilnih i nevidljivih oblika postojanja i ispoljavanja materije i energije. Koliko životinje osećaju i instiktivno doživljavaju da ih neko iskreno voli uverio sam se na jednom primeru sa kučićima koje je njihova majka razložno ostavila u dvorištu porodične kuće na obodu gradskog naselja Vršca.
Moj poznanik i veliki prijatelj, čije ime namerno neću da pominjem, nedavno se iznenadio kada je izgladnjela kera kroz ogradu njegovog dvorišta brižno, jedno po jedno u zubima, provukla pet oštenjenih kučića koji su cvilili, što zbog kiše, još više zbog gladi. Brzo se povukla ostavljajući kučiće na milost i nemilost, ali su oni odmah našli svoje utočište u dvorištu uz pažnju domaćina koji voli životinje. Prvo ih je nahranio, a onda napravio udobno ležište od kartonske kutije i starih krpa. Istog dana oni su živnuli, počeli su da se igraju i više se nisu plašili kada im neko dobronamerno prilazi. Uverio sam se da životinja ima prirodan instikt da prepozna dobra čoveka, ili da beži od ljudi koji ne vole životinje. Zapanjio me majčinski instikt kere koja gotovo svakog dana u isto vreme dolazi odnekud iz obližnje šume da vidi svoje mladunce, pri čemu joj se mutni pogled prosto ozari kada vidi da su siti i zaštićeni. Još više me iznenadilo njeno ponašanje, da i sama gladna neće da uzme zalogaj od štenadi i da im čak dozvoljava da je doje. Njen ozaren pogled prema domaćinu, koji brižno pazi na mladunčad, pun je životinjske zahvalnosti za taj gest koji je za svaku pohvalu. Tri šteneta je već poklonio, takođe dobrim ljudima u svom rodnom selu Izbištu, a za sve njih je obezbedio vakcinu koja nije baš ni jeftina. Preostala dva šteneta već se slobodno kreću po dvorištu, igraju se i zalaju ako neko nepoznat prilazi kući. Primetno je da se osećaju kao pravi čuvari kuće čoveka koji im pomaže.
Vratiću se početku moje priče o Tesli i njegovoj velikoj ljubavi prema golubovima. Malo je poznato da je jedan od golubova prosto osetio da će Tesla umreti, te je sleteo na otvoren prozor hotelske sobe sa iznenađujuće tužnim pogledom. Nevidljiva tajna veza između čoveka i životinja samo potvrđuje da onaj ko voli životinje, voli i ljude. U naprednim društvima o životinjama se itekako vodi računa, čime se mi ne možemo baš pohvaliti, izuzimajući humane primere, među kojima je jedan od njih bio povod za ovu moju priču. Još samo da dodam, ako se zapitate zašto baš da na našem sajtu, pored uštede energije i mojih autorskih članaka iz elektronike, pričamo o tome, mi itekako vodimo računa o životinjama, posebno o onima koje su odbačene! Briga o njima je veliko i humano delo.