Solarna energija pruža obećanje o čistoj, neograničenoj energiji, ali ona trenutno pati zbog visokih troškova i inherentnih nepovoljnosti zbog nefunkcionisanja kada sunce ne sija. Odeljenje za energetiku Pacifik nortvest nacionalne laboratorije (Department of Energy's Pacific Northwest National Laboratory - PNNL) uzima najbolje iz oba sveta u pristupu razvijanja hibridnog solarnog/gasnog sistema koji povećava efikasnost i smanjuje emisiju ugljen-dioksida elektrana na prirodni gas.PNNL sistem koristi parabolično ogledalo da fokusira sunčevu svetlost na hemijski reaktor (veličine 1,2 sa 0,6 metara) oivičen uskim kanalima širine 8,1mm. Sunčeva svetlost zagreva prirodni gas u kanalima pored katalizatora koji razbija molekule gasa u mešavinu hidrogena i ugljen-dioksida nazvanu sintetički gas ili sangas (syngas).

Na rekator je povezan izmenjivač toplote koji sakuplja otpadnu toplotu iz reakcije i reciklira je nazad u reaktor u cilju unapređenja procesa sve dok se 60 odsto sunčeve svetlosti pretvari u hemijsku energiju. Testovi pokazuju da sistem omogućava da elektrana na prirodno gas funckioniše sa oko 20 odsto veće efikasnosti.„Naš sistem će omogućiti elektranama da koriste manje prirodnog gasa kako bi proizveli istu količinu električne energije koju već prave“, kaže inženjer iz PNNL-a, Bob Vegeng, koji je vođa projekta. „U isto vreme, sistem smanjuje gasove koji izazivaju efekat staklene bašte elektrane po ceni koja je konkurentna sa tradicionalnim fosilnim gorivima.“

Nije ni čudo da sistem funkcioniše bolje u oblasima sa dosta sunčeve svetlosti i prema PNNL-u, on je prilagodiv različitim veličinama elektrana na prirodni gas (elektrana sa 500MW kapaciteta treba oko 3.000 solarnih tanjira). Pored toga, sangas se takođe može koristiti za proizvodnju sintetičkih goriva za vozila.PNNL planira da testira sistem na svom kampusu u Ričlandu, Vašington, kao deo programa za povećanje efikasnosti sistema i smanjenje troškova na projektovanih šest američkih centi po kilovat-času do 2020. godine kako bi ga napravili konkurentnim sa konvencijalnim elektranama na fosilna goriva.

Takođe, metode sa ciljem masovne proizvodnje sistema će se razvijati u Institutu Microproducts Breakthrough, istraživačkoj i razvojnoj ustanovi sa sedištem u Korvalisu, Oregon, dok industrijski partner, kompanija SolarThermoChemical LLC, planira da proizvodi i prodaje sisteme nakon razvoja.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Ovu obavezi je najavio gradonačelnik Reks Paris, i očekuje se da ona stupi na snagu od 1. januara naredne godine. Minimalna količina solarnih sistema na krovu bi bila 1kW. Grad Lankaster u Kaliforniji, Sjedinjene Američke Države, koji ima otprilike 150.000 stanovnika i nalazi se na granici sa pustinjom u blizini Los Anđelesa, planira da u svoj pravilnik uvede obavezu da sve kuće koje se grade moraju imati instalirane solarne panele.Ovu obavezi je najavio gradonačelnik Reks Paris, i očekuje se da ona stupi na snagu od 1. januara naredne godine. Minimalna količina solarnih sistema na krovu bi bila 1kW.

Ovo nije prvi put da grad Lankaster planira da iskoristi solarnu energiju. Pre dve godine su se udružili sa kompanijom SolarCity sa idejom da razviju solarni sistem snage 27MW koji bi električnom energijom snabdevao gradsku kuću, lokalne parkove, kao i razne firme i rezidencijalne objekte. Sva ta solarna energija bi im donosila zaradu od 1.5 miliona dolara tokom narednih pet godina, a nakon tog perioda po 800.000 dolara godišnje.

Iako se građevinska industrija glasno pobunila protiv ovog poteza gradonačelnika Parisa, on je ubeđen da će Gradsko veće odobriti njegov zahtev, i pomoći mu da ostvari svoj cilj, a to je da grad Lankaster bude solarni centar sveta.

Izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Google je objavio svoju najveću investiciju u čistu energiju do sada, 280 miliona dolara za finansiranje uvođenja solarnih panela na stambene objekte širom SAD.Na ovom projektu rade zajedno sa svojim partnerima, kompanijom Solarcity, koja je predložila inovativan finansijski model: oni preuzimaju troškove instalacije i održavanja sistema tokom trajanja zakupa. Kupac (ili zakupac) ne mora ništa da plati unapred, već može da se opusti uz mesečno plaćanje lizinga.Sa tom idejom se briše osnovni problem uvođenja solarne energije u stambene zgrade: visoki početni troškovi. Samo saznanje da će dugoročno uštedeti smanjenjem računa za struju nije dovoljno da se ljudi odluče da potroše mnogo novca odmah za uvođenje solarne energije. Međutim, ako se ugovor napravi tako da je mesečna rata lizinga solarne opreme manja i od računa za struju, svi loši preduslovi su uklonjeni.Sa ovom investicijom Google dolazi do cifre od 680 miliona dolara uloženih u čistu energiju. Za primer.

Izvor: Ekologija.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Biro Herzog & de Meuron je predstavio planove za predivni solarni stadion Stade de Bordeaux 2011. godine, i izgradnja je upravo počela prošle nedelje. Švajcarska arhitektonska firma projektovala je stadionski kompleks u Bordou za fudbalsko prvenstvo Euro 2016. Stadion kapaciteta od 43.500 sedišta, koji bi trebalo da bude završen do 2015. godine, ima veliku solarno fotonaponsko postrojenje koje će sakupljati energiju potrebnu za sportske igre, kao i za područje oko stadiona. Izgradnja stadiona, koji se nalazi u četvrti Bordeaux’s Lac (takođe poznatoj kao četvrt zelenog pojasa), nedavno je započela iskopavanjem temelja. Ovo područje je delimično izabrano zbog svoje pristupačnosti - može joj se pristupiti lako putem javnog prevoza. Iako je projekat podstaknut od strane šampionata Euro 2016, završeni stadion će služiti i kao stalno sedište fudbalskog kluba Girondins de Bordeaux. Arhitektonski biro Herzog & de Meuron je projektovao stadion da bude otvoren i prozračan, kao i da poveže sportske navijače sa otvorenom bujnom životnom sredinom. Kvadratni tkaninasti krov će biti podržan od strane stotine belih vitkih stubova koji imitiraju drveće u šumi. Francuski pejzažni arhitekti Mišel Desvinje (Michel Desvigne) i Vinci-Fayat će stvoriti predivno okruženje stadiona, koje se takođe nalazi pored jezera. Konkavni krov će se otvarati ka nebu, dok će ujedno i štititi tribine od kiše i snega.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Međunarodni voz velike brzine koji povezuje Pariz i Amsterdam postaće prvi voz u Evropi koji će na jednoj svojoj deonici koristiti struju dobijenu iz solarnih panela

Prvi putnički “zeleni voz” u Evropi danas je prešao put od Antverpena do granice sa Holandijom, koristeći solarnu energiju.

Međunarodni voz velike brzine koji povezuje Pariz i Amsterdam postaće prvi voz u Evropi koji će na jednoj svojoj deonici koristiti struju dobijenu iz solarnih panela, instaliranih na tunelu nad tom prugom, prenela je agencija AFP.

Rukovodioci projekta izjavili su da će taj tunel u Antverpenu, na severu Belgije, dug 3,6 kilometara i vredan 15,6 miliona evra, biti pokriven sa 16.000 solarnih panela površine 50.000 kvadratnih metara, odnosno kao osam fudbalskih stadiona.

Struja će napajati infrastrukturu na toj pruzi, osvetljenje, signale i služiće za potrebe u samom vozu, a takođe će biti isporučivana Antverpenu.

Paneli, koje gradi belgijska kompanija za solarnu energiju “Enfiniti”, proizvodiće 3.300 megavat-časova struje godišnje, što odgovara prosečnoj godišnjoj potrošnji u približno 950 porodica.

Procenjuje se da će ti paneli uštedeti 47,3 miliona kilograma emisija ugljen-dioksida tokom dve decenije.

“Korišćenjem električne struje, proizvedene na licu mesta, eliminišemo gubitke energije i transportne troškove”, rekao je direktor kompanije “Enfiniti” Stiven de Tolenaere.

Kompanija se nada da će joj taj projekat omogućiti da razvije nove instalacije u SAD i drugim delovima sveta, ukazujući da su železnički hangari idealna mesta za takve instalacije u budućnosti.

Izvor: www.ekologija.rs

Pripremila: Natalija Đorđević III-4

Srednja tehnička škola u Pirotu dobila je, u okviru IPA programa Prekogranične saradnje Srbije i Bugarske, 24.000 evra potrebnih za izgradnju solarne elektrane.

Kako je izjavio direktor škole Aca Božić, investicija nije velika, ali je veoma značajna.

“Osim đacima, ovaj demonstracioni model, čija će izgradnja biti gotova za godinu dana, biće od velikog značaja i onima koji su zainteresovani za izgradnju velikih elektrana tog i sličnog tipa, jer će od nas moći da dobiju dragocene informacije o procedurama i problemima sa kojima će se susretati prilikom izgradnje”, kazao je Božić.

Prva solarna elektrana u Vojvodini izgrađena je u Tehnička škola u Kuli. Nadamo se da će posle Kule, Beograda, Pirota doći red na Vršac i da će se naša škola biti uključena u neki naredni projekat poput ovih.

Izvor: ekokuce.com

Türanor - Snaga Sunca

Türanor je navjeći svetski katamaran koji za pogon koristi solarnu energiju. Dobio je ime inspirisano Tolkinovim “Gospodarima prstenova”, a znači „Snaga Sunca“. Težak je 85t i dugačak 31 m. Opremljen je sa 38.000 visoko efikasnih solarnih ćelija. Ove ćelije pune litijum jonsku bateriju koja je toliko velika da može da pokreće brod brzinom 7.5 čvorova čak 72 sata bez sunca. Brod može da primi do 40 putnika.

Vlasnik katamarana je Immo Ströher i on sa ekspedicijom ima za cilj putovanje na kome će pomoću solarne energije obići ceo svet. Türanor treba da pređe 63.000 km. Dnevne izveštaje sa broda kao i fotografije sa putovanja možete pratiti na sajtu Planet Solar.

Ova ekspedicija putuje ekvatorijalnim pojasom na kojem ima više Sunčeve energije, a skipere na putovanju navode francuski meteorolozi koji ih savetuju kako da plove kroz trenutno najosunčanija područja.

Autor: Milica Obućina MArch

Izvor: efikasnost.com

Priredila u okviru projekta "ZNANJE PODELI, NAGRADU OSVOJI": Željana Jokić, III-2

Počela gradnja stadiona sa solarnim panelima za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2016.

Arhitektonska firma Herzog & de Meuron je predstavila planove za solarni stadion Stade de Bordeaux 2011. godine, a izgradnja je započela prošle nedelje.

Stadion kapaciteta od 43.500 sedišta, koji bi trebalo da bude završen do 2015. godine, ima veliku solarno fotonaponsko postrojenje koje će sakupljati energiju potrebnu za sportske igre, kao i za područje oko stadiona. Stadion je projektovan tako da bude otvoren i prozračan, kao i da poveže sportske navijače sa životnom sredinom. Kvadratni tkaninasti krov će biti podržan od strane stotine belih tankih stubova koji podsećaju na drveće u šumi. Krov će ujedno i štititi tribine od kiše i snega.

Izvor: ekokuce.com

Naučnici kompanije IBM rade na revolucionarnom kolektoru sunčeve energije HCPVT, koji je deset puta efikasniji i tri puta jeftiniji od postojećih!

Inspiracija iz prirode

Inspirisani prirodom naučnici američke tehnološke kompanije IBM rade na revolucionarnom kolektoru sunčeve energije HCPVT, koji će 80 odsto sunčeve radijacije pretvarati u struju i biće tri puta jeftiniji od postojećih solarnih ploča. Stručnjacima je kao inspiracija za projekat poslužilo cveće, a izgled sistema hlađenja zasnovan je na ljudskoj anatomiji.

Kompjuterska kontrola ugla ogledala kolektora

HCPVT se trenutno testira u IBM laboratoriji u Cirihu, a švajcarska vlada istraživačima je dala oko dva miliona evra da solarni skupljač energije izgrade na Alpima.

Prototip ovog inventivnog sistema sastoji se od velikog tanjira u obliku cveta, u kojem su poređana parabolična ogledala. Ona su dalje povezana s kompjuterom koji određuje najbolji ugao pod kojim može da se skuplja sunčeva energija.

Zraci sunca direktno se reflektuju na fotonaponske ćelije veličine jedan sa jedan centimetar koje proizvode struju. Svaki čip za osam časova rada može da proizvede 250 vati električne energije!

Jednostavno i jeftino

Stotine čipova hladiće voda, koja prolazi kroz mikrokanale nalik na vene i kapilare u ljudskom telu, a sistem 10 puta efikasnije preuzima toplotnu energiju. Ovom tehnologijom, stotine fotonaponskih čipova moći će na potpuno siguran način da pretvara 2.000 puta više sunčeve energije u električnu u odnosu na postojeće kolektore. Projektanti kolektora  tvrde da će dizajn i izrada čitavog sistema biti jednostavni i jeftini. Skupe metalne konstrukcije biće zamenjene jeftinijim betonom, a umesto krhkih ogledala koristiće se metalna folija.

Prednosti HCPVT:

• pretvara 2.000 puta više sunčeve energije u električnu u odnosu  na  postojeće kolektore.
• sistem koristi desetine paraboličnih ogledala.
• kompjuter određuje najbolji ugao ogledala.
• stotine fotonaponskih čipova prave struju.
• 80 odsto sunčeve radijacije pretvara se u struju.
• mikrokanali 10 puta efikasnije hlade čipove.
• tri puta jeftinija izrada od postojećih solarnih ploča.

Izvor: Dnevne novine " Kurir"

Srednja Elektrotehnička škola "Rade Končar" u Beogradu jedna je od rijetkih obrazovnih institucija koja je uspela da kroz sopstvene projekte smanji troškove za električnu energiju i poveća energetsku efikasnost. Prema rečima direktora škole Momčila Stojanovića, škola je uz pomoć donacije španske vlade napravila sopstvenu solarnu elektranu, au planu je i projekat za kompenzaciju reaktivne energije, koji će dodatno smanjiti račun za utrošenu struju.

Za novi projekat zainteresovana je i Elektroprivreda Srbije čiji su predstavnici u razgovoru sa rukovodstvom škole naveli da će podržati ovaj projekat.

"Projekti su vrlo interesantni za širu društvenu zajednicu, školu, pa i za EPS. Svi projekti koji vode smanjenju potrošnje, racionalnoj upotrebi, korišćenju alternativnih izvora energije, svakako će uvek naići na našu podršku", rekao je Radovan Stanić iz EPS-a.

Ukoliko uspe da realizuje ovaj projekat, škola će imati finansijsku korist jer će na računu, nakon izvršene kompenzacije reaktivne energije ova stavka biti eliminisana. Osim što bi smanjila troškove za električnu energiju, škola bi imala mogućnosti da ugrađenu opremu koristi kao nastavno sredstvo.

Diplomci škole rade diplomske radove vezane za sprovođenje ovog projekta, a profesor Aleksandar Savić, autor projekta, smatra da je neophodno napraviti sistemsko rešenje koje će omogućiti uslove da se većina škola prihvati sprovođenja mera za povećanje energetske efikasnosti, nalazeći u tome svoju dobit.

Škole su sada, kako kaže, uglavnom nezainteresovane za bilo kakve izmene na polju povećanja energetske efikasnosti, jer ne vide nikakvu mogućnost da svojim angažovanjem na smanjenju troškova, poboljšaju uslove rada.

"Ukoliko bi postajale zakonske mere, koje bi omogućile da škole budu nagrađene tako što će sredstva koja uštede za potrošenu energiju ostati njima na raspolaganju, postiglo bi se to da većina škola bude zainteresovana da potraži mogućnosti da to ostvari", rekao je Savić.

On smatra da je upravo najveći problem, kako pronaći način da škole budu stimulisane da sprovode predložene mere, odnosno da budu nagrađene za trud, a ne da im se ušteđena sredstva samo skinu sa računa.

Direktor Stojanović rekao je da je škola uspela, uz pomoć donacije španske vlade, da otvori sopstvenu solarnu elektranu, koja je do sada proizvela 10.000 kilovata električne energije. Energija se direktno predaje elektrodistribuciji Beograd, jer su u školi u tome pronašli bolju računicu nego da sami koriste tu struju.

Izvor: reciklirajte.me

Priredio: Mesaros Albert, II-7