Najveća toplotna solarna elektrana na svetu biće otvorena u Kaliforniji pre kraja ove godine. Iako se vetar i sunce, za razliku od na primer uglja, smatraju za čiste izvore energije, ekologe zabrinjava mogućnost da veliki sistemi, kao pomenuta elektrana u Kaliforniji, mogu da nanesu štetu osetljivim pustinjskim ekosistemima.

Izdaleka, kompleks ogledala Ajvanpa, u pustinji Mohavi, na oko 60 kilometara jugozapadno od Las Vegasa, liči na more koje se presijava na suncu. Džo Desmond je funkcioner kompanije Brajtsors enerdži, koja gradi elektranu.

“Ajvanpa je jedno od područja u svetu sa najviše sunčanih dana”, kaže Desmond.

Stosedamdeset hiljada ogledala koja prate kretanje sunca reflektuju njegovu energiju ka jednom od tri kotla na tornjevima. Para koja se u njima stvara okreće turbine za proizvodnju struje. Džo Desmond kaže da pregrejana para premašuje 260 stepeni celzijusa.

“Toplotnu energiju sunca skladištimo u tečnoj soli pa struju možemo da proizvodimo i noću. U svetu postoji veliko interesovanje za koncentrisanu solarnu eneriju, na mestima sa mnogo sunca, u Kini, Južnoj Africi, na Bliskom istoku, u Severnoj Africi…”, kaže Desmond.

Ekolozi u principu podržavaju solarne elektrane, ali mnogi žele da biološka staništa poput ovog ostanu netaknuta

“Iako pustinja izgleda velika, ako počnete da je delite to zaista može da utiče na to kako životinje i biljke mogu da opstanu dugoročno”, kaže Lisa Belanki.

Ona je advokat iz Centra za biološku raznovrsnost, privatne savetodavne grupe sa predstavništvima u nekoliko američkih država. Belanki kaže da neke ekologe zabrinjavaju moguće posledice solarne elektrane Ajvanpa, čiji sponzor je kompanija Gugl.

Brajtsors enerdži već je utrošio više od 50 miliona dolara za preseljavanje ugroženih pustinjskih kornjača. Ali Lisa Belanki kaže da to nije pravo rešenje.

“Trebalo bi da koristimo područja koja su već poremećena – na primer napuštene rudnike, krovove stambenih i poslovnih zgrada ili parkirališta”, kaže Belanki.

Brajtsors enerdži je unapred prodao struju delovima Južne Kalifornije, a proizvodnja bi trebalo da krene krajem ove godine.

Izvor: Glas Amerike

Dana 22. novembra 2013. godine je u okviru projekta “Izrada solarne sušare za voće, povrće i lekovito bilje” održano predavanje na temu “Solarne sušare - izgradnja i korišćenje” u prostorijama Poljoprivredne škole “Vršac” u Vršcu.

Predavanje je održao Dragoslav Dobrosavljević, diplomirani inženjer elektrotehnike, koji je prisutnim učenicima ukazao na načine konverzije sunčeve energije (toplotna, električna), prikazao vrste objekata kod kojih je moguće koristiti sunčevu energiju, zatim pojasnio načine utvrđivanja očekivanog broja sunčanih sati na mestu postavljanja solarnih panela potrebnih za proračun, i prikazao šeme solarnih instalacija u primeni.

U drugom delu predavanja im je na praktičnom primeru pokazao korake u izradi same sušare, ukazao na prednosti korišćenja ovakvog vida energije za sušenje voća, povrća i lekovitog bilja, kao i tehničke karakteristike kolektora i formule za izračunavanje količine toplote koja se na ovaj način dobija.

Ovom aktivnošću je projekat završen. Osnovni ciljevi projekta bili su: podizanje ekološke svesti učenika, nastavnika i zainteresovanih građana, promovisanje efikasnog korišćenja energije izradom jednostavne solarne sušare za voće, povrće i lekovito bilje, zatim alternativnih izvora energije, kao i volonterskog rada i aktivizma.

Dana 09. septembra 2013. godine je u okviru projekta “Izrada solarne sušare za voće, povrće i lekovito bilje” održano predavanje na temu “Solarni kolektori - izgradnja i korišćenje” u prostorijama Poljoprivredne škole “Vršac” u Vršcu. Učesnici predavanja su bili učenici II-1 smer Poljoprivredni tehničar, i II-4 smer Turistički tehničar.

Predavanje je održala Milica Doslop, master zaštite životne sredine - smer ekoremedijacija, koja je prisutnim učenicima ukazala na načine konverzije sunčeve energije (toplotna, električna), prikazala vrste objekata kod kojih je moguće koristiti sunčevu energiju, i prikazala šeme solarnih instalacija u primeni.

Nakon teorijskog dela prezentacije prisutnim učenicima je na praktičnom primeru prikazala princip rada solarnog kolektora od limenki koji će biti ugrađen u sušaru.

Nakon sklapanja i farbanja kućišta solarne sušare za voće, povrće i lekovito bilje, učenici su sa svojim predmetnim nastavnikom pristupili sklapanju solarnog kolektora od upotrebljenih aluminijumskih limenki koji će biti ugrađen u samu sušaru. Kolektor će biti izrađen od limenki Coca-Cole, za šta je potrebno 56 limenki koje će biti spojene u sedam redova po osam limenki.

Učenici su nakon prikupljanja prvo oprali i osušili limenke, a zatim počeli sa njihovom obradom. Prvo su otvaračem za konzerve uklonili gornji deo limenke, a zatim probojcem probušili dno na četiri mesta radi boljeg strujanja toplog vazduha kroz tunel. Nakon obrade svih 56 komada počeli su sa lepljenjem limenki temperaturno otpornim silikonom u posebnom kalupu.

Svaki red limenki je stajao u kalupu 24 sata, kako bi se silikon osušio nakon čega je vršena detaljna provera zaptivanja.

Udruženje Centar za energetsku efikasnost – “CEFIKS” је konkurisalo i dоbilо srеdstvа zа rеаlizаciјu prојеktа pоd nаzivоm "Izrаdа sоlаrnе sušаrе zа vоćе, pоvrćе i lеkоvitо bilје". Prојеkаt vrеdan 198.400,00 RSD od čega Centar za energetsku efikasnost – “CEFIKS” učestvuje sa 52.400,00 RSD, а 146.000,00 RSD sufinаnsirа Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditelјstvo i zaštitu životne sredine.

Pоlјоprivrеdnа škоlа „Vršаc“ iz Vršcа, kао pаrtnеr nа prојеktu, će uz uklјučivаnjе učеnikа u prаktičаn rаd dоbiti funkciоnаlnu sоlаrnu sušаru zа vоćе, pоvrćе i lеkоvitо bilје kојu ćе mоći dа kоristi u nаstаvnоm prоcеsu kао srеdstvо zа rаd.

Dana 18. septembra 2013. godine otpočelo sе sa izradom solarne sušare u prostorijama Polјoprivredne škole “Vršac” u Vršcu. Predmetni nastavnik Računarstva i informatike, Miroslav Cuca, odredio je učenike koji će zajedno sa njim učestvovati u prvoj fazi izrade, i to: Dragana Žrakov, Мarija Dudovski, Nikola Petrović, Radosav Vijatov, Nataša Srbulov, Nikola Lukin i Boris Davitkovski.

Obzirom da škola nema potrebne mašine i alate za obradu drveta, materijal potreban za izradu same sušare je pripremlјen od strane stručnog saradnika, kako bi se sprečila mogućnost povreda u toku rada. Kućište solarne sušare je izrađeno od vodootporne špere (blažujke).

U prvoj fazi izrade učenici su sklopili kućište i police za sušenje, postavili nogare i točkove, а zatim ofarbali sve drvene površine osnovnom farbom za drvo i ulјanom bojom kako bi ih zaštitili od spolјašnjih uticaja.

Moć prirode, nadmoć znanja.

Program proizvoda preduzeća Hermi je plod sopstvenog razvojnog angažovanja i neprestanog stručnog usavršavanja. Hermi je prvo preduzeće u Sloveniji i prvo preduzeće na području bivše Jugoslavije koje se sveobuhvatno bavi zaštitom od udara i posledica groma.Sa dugoročnom vizijom koja je usmerena prema klijentima i poslovnim partnerima, preduzeće strateški razvija inovativnu ponudu koju odlikuje prilagodljivost i svestrana primenljivost proizvoda.

Delatnost preduzeća:
• Proizvodnja i prodaja gromobranske opreme pod sopstvenom robnom markom Hermi®, stručno savetovanje o načinu zaštite od groma
• Proizvodnja i prodaja prenaponske zaštite pod sopstvenom robnom markom Hermi®
• Proizvodnja i prodaja kablovskih polica pod sopstvenom robnom markom Lenx®
• Proizvodnja i prodaja konstrukcijskih sistema za solarne elektrane pod sopstvenom robnom markom Lenx®

Prednosti HERMI gromobrana:
• neprimetni gromobrani - niski, tipski nosači koji su prilagođeni svim vrstama krovnih pokrivača, izuzetna prilagodljivost elemenata
• kreativno prilagođavanje gromobranske opreme arhitekturi objekta
• gromobrani su od kvalitetnih materijala: nerđajući čelik, bakar i aluminijum
• gromobrani obezbeđuju najvišu sigurnost od povreda prilikom udara groma
• gromobrani su ekološki besprekorni.

Zašto kablovske police LENX?
• Hermi proizvođač.
• Brzo sastavljanje kablovskih polica. BEZ dodatnih spojnica. Jeftinija i brža montaža
• Kablovske police su tako dizajnirane da nema prepreka kod polaganja/uvlačenja kablova u policama. Na spoju polica je napravljena izbočina koja sprečava zapinjanje kablova i moguća oštećenja.
• Ivice polica su zaobljene – nema povreda/posekotina.
• Poklopci se fiksiraju klik sistemom.
• Mogućnost izrade nestandardnih dimenzija polica.
• Proizvodi zadovoljavaju zahteve standarda SRPS EN 61537:2009 (identičan sa EN 61537:2007)
• Obezbeđeno hlađenje kablova u policama (odgovarajući broj otvora).
• Pričvršćenje kablovske police nosačima je moguće u bilo kojoj poziciji – nije potrebno precizno merenje rastojanja između nosača!

Zašto konstrukcijski sistemi LENX?
• Brza dostava/izrada (zaliha)
• Povoljna cena
• Jenostavna rešenja
• Kvalitetna tehnička pomoć prilikom izvođenja
• Uputstva za montažu
• Za sve tipove krovnih površina (ravne, betonske, limene,…)
• Izrada po narudžbi.

Misija preduzeća
Znanjem, dugogodišnjim iskustvom i inovativnim rešenjima ispunjavati potrebe i želje klijenata za visokokvalitetnim proizvodima za zaštitu od posledica udara groma i previsokog napona. Modernom tehnologijom razvijati i proizvoditi program zaštite koji postavlja nova merila sigurnosti života pojedinca i imovine.

Vizija preduzeća
I dalje razvijati sopstvenu robnu marku sa inovacijama i stručnim znanjem koje proizilazi iz dvadeset godina uspešnog rada. Dostigli smo konkurentsku prednost sveobuhvatne, spoljašnje i unutrašnje zaštite od udara groma, zato su pred nama pre svega izazovi internacionalizacije poslovanja. Želimo da postanemo najprepoznatljiviji ponuđač spoljašnje i unutrašnje zaštite u zemljama nekadašnje Jugoslavije i da povećamo tržišni udeo i u drugim evropskim zemljama.

Strategija preduzeća
Postavljene ciljeve i viziju preduzeća postići ćemo inovativnim proizvodima, konkurentnom i sveobuhvatnom ponudom spoljašnje i unutrašnje gromobranske zaštite, kompletnom tehničkom podrškom, efikasnošću i brzinom izvođenja kao i ekološki besprekornim proizvodima. Naša prednost je što imamo neprestane kontakte sa izvođačima i investitorima koji su svesni značaja gromobranske opreme. I u saradnji sa eksternim partnerima, a pod robnom markom Hermi, širićemo puteve razvoja preduzeća, a takođe i dalje osnivati nova preduzeća izvan granica Slovenije, po Evropi.

Znanje je kvalitet koji obezbeđujemo. Program proizvoda i robna marka Hermi zaštićeni su. Svi proizvodi proizvedeni su u skladu sa Evropskim, međunarodnim i nacionalnim standardima. Uspešno su prošli testiranja i dobili sve potrebne međunarodne sertifikate, između ostalog IEC 62305, EN 50164. Preduzeće je dobilo i zlatni sertifikat slovenačkog kvaliteta SQ i stručne ocene koje je dao elektroinstitut Milan Vidmar u Ljubljani, Institut za elektroprivredu i energetiku u Zagrebu,Zavod za zaštitu na radu u Sarajevu, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za standardizaciju Srbije itd.

Znanje je inovativnost koju usmeravamo u budućnost .

PARIZ - Prvi putnički "zeleni voz" u Evropi danas je prešao put od Antverpena do granice sa Holandijom, koristeći solarnu energiju.

Međunarodni voz velike brzine koji povezuje Pariz i Amsterdam postaće prvi voz u Evropi koji će na jednoj svojoj deonici koristiti struju dobijenu iz solarnih panela, instaliranih na tunelu nad tom prugom, prenela je agencija AFP.

Rukovodioci projekta izjavili su da će taj tunel u Antverpenu, na severu Belgije, dug 3,6 kilometara i vredan 15,6 miliona evra, biti pokriven sa 16.000 solarnih panela površine 50.000 kvadratnih metara, odnosno kao osam fudbalskih stadiona.

Struja će napajati infrastrukturu na toj pruzi, osvetljenje, signale i služiće za potrebe u samom vozu, a takođe će biti isporučivana Antverpenu.

Paneli, koje gradi belgijska kompanija za solarnu energiju "Enfiniti", proizvodiće 3.300 megavat-časova struje godišnje, što odgovara prosečnoj godišnjoj potrošnji u približno 950 porodica.

Procenjuje se da će ti paneli uštedeti 47,3 miliona kilograma emisija ugljen-dioksida tokom dve decenije.

"Korišćenjem električne struje, proizvedene na licu mesta, eliminišemo gubitke energije i transportne troškove", rekao je direktor kompanije "Enfiniti" Stiven de Tolenaere.

Kompanija se nada da će joj taj projekat omogućiti da razvije nove instalacije u SAD i drugim delovima sveta, ukazujući da su železnički hangari idealna mesta za takve instalacije u budućnosti.

Solarna energije se smatra metodom za smanjenje ispuštanja ugljenika iz sektora železnice.

Mogućnost primene takve tehnologije se razmatra u SAD na brzoj pruzi Tuson-Feniks u Arizoni.

U Italiji EU finansira postavljanje solarnih panela na krovu voza koji obezbeđuju električnu struju za klimatizaciju vagona, dok Francuska takođe razmatra mogućnost uvođenja te tehnologije radi korišćenja struje za osvetljenje i klimatizaciju voza u regionu Poato-Šarent.

Izvor: rtv.rs

Priredio: Albert Mesaros, II-7

U sve većoj nestašici fosilnih goriva, tvrtke se okreću alternativnim rječenjima za budućnost. Solarni automobili su već odavno poznata stvar, najveći je problem efikasnost solarnih panela koji mogu dati 1kw energije po kvadratnom metru, naravno po danu.

Entuzijasti na tom polju su se dosjetili da naprave i utrke solarnih automobila što bi rezultiralo konstantnim unapredjenjima i novim tehničkim rješenjima budućih solarnih automobila.

Prva solarna utrka je bila u Australiji davne 1983 godine pored Sidneya. Prosječne brzine koje su tada postignute su oko 67km/h što je za to doba bilo vrlo obećavajuće. Ti automobili su koristili na stotine foto čelija od koji je svaka proizvodila napon od oko 0,5V.

Jedan od većih problema korištenja sunčeve energije je njeno skladištenje, ako bi vozilo bilo pokretano direktno iz sunčevih ćelija tada bi nam svaki oblak smetao. Dakle višak energije se preusmjerava u akumulatore ali to zna stvarati probleme kod trenutnih voznih karakteristika u smislu postizanja najveće brzine.

Prosječan napon koji obično koriste električni automobili je između 84 i 170V a koristi se i vrlo složen sustav za upravljanje energijom koja se trenutno dostavlja motoru a višak sprema u akumulatore.

Utrke solarnih automobila same po sebi bi trebale donjeti napredak u ovoj tehnologiji budućnosti koja i nije više tako daleko u budućnosti obzirom na presušive izvore fosilnih goriva.

Izvor: pcchip.hr

Priredio: Albert Mesaros, II-7

Ni mesec dana nije “živelo” takozvano solarno drvo koje je bilo postavljeno u centru Prijedora, a bilo je namenjeno punjenju mobilnih telefona i prenosivih računara

Kako izveštavaju šumski mediji, Prijedorčani su solarno drvo dobili 22. marta, a neki od šest kablova za punjenje počupani su već istog meseca, no sada je potpuno prazno ležište u kojem su bili smešteni izvori napajanja energijom.

Solarno drvo predstavlja metalnu konstrukciju koja izgledom podseća na stablo sa granama na čijim vrhovima se nalaze solarni paneli koji, koristeći Sunce, proizvode energiju koja se dalje koristi za punjenje baterija telefona i računara, te za napajanje informativnog LED ekrana.

Izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Solarna fotonaponska elektrana u Tehničkoj školi “Mihajlo Pupin” u Kuli, koju je finansirala vlada Španije, već dve godine donosi značajan prihod školi. Učenici i profesori uveliko pripremaju nove projekte.Srednja tehnička škola “Mihajlo Pupin” u Kuli prva je u Vojvodini dobila status povlašćenog proizvođača solarne energije.

Pune dve godine solarna elektrana snage pet kilovata, delo srednjoškolaca i profesora, priključena je na mrežu elektroenergetskog sistema Vojvodine i donosi značajan prihod školi.

Profesor Marjan Ivanov kaže da je Društvo za obnovljive izvore energije, koje postoji u školi, apliciralo kod finske ambasade za proširenje elektrane za još dvadeset kilovata.

“Cilj nam je da napravimo edukativni centar za obnovljive izvore energije cele Vojvodine”, kaže profesor Ivanov.Ambiciozni učenici iz Kule, zaljubljenici u predmet Obnovljivi izvori energije, donose priznanja sa brojnih takmičenja iz prirodnih nauka.

Marijana Matkovski, učenica sa najviše nagrada, kaže da u školi ima dobrih nastavnika i mentora od kojih se može mnogo naučiti, a da učenici i sami istražuju u toj oblasti, jer je u njoj budućnost.

Učenik Daniel Galamb predočava da su se đaci izborili sa suncem i da im ostaje da ukrote vetar, zbog čega je izgrađena vetrenjača koja će biti postavljena u krugu škole.

Planiraju takođe i da postave toplotne pumpe vezane za geotermalnu energiju, koju će koristiti za grejanje škole.

izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Zarkov II - 4