U prirodi postoje procesi toka energije mimo čovekovog delovanja ali itekako sa uticajem na njegov život. Nastaju kao direktna posledica dospele Sunčeve energije na Zemlju, u većini slučajeva. Međutim, zbog svog kretanja, oblika i nagnutosti ose rotacije, istovremeno površina planete ne dobija ravmnomernu količinu energije. Tome treba dodati i raznolikost reljefa čime se neki efekti povećavaju ili ublažavaju (različite vrste zemljišta i voda različito absorbuju Sunčevo zračenje). Zbog toga se javlja razlika u temperaturi koja za posledicu ima kretanje vazduha-vetar. Iako se svega 3% energije Sunca dospele na površinu planete pretvara u kretanje vazdušnih masa, snaga nije zanemarljiva. Naprotiv, radi se o ogromnoj količini energije dostupne svuda, više ili manje, uz jednu pogodnost da je ima na jako nepristupačnim mestima svih 24h. To ih je učinilo jako atraktivnim i investiciono privlačnim a zemlju bogatijom. U Evropi projekat da se eksploatiše energija vetra u punom je mahu, ali na Balkanu to, kao po običaju, nešto kasni ali u najavi su ozbiljni koraci.

Srbija do sada je jedino ulagala u hidroelektrane, mada u poslednje vreme su u najavi mnogi projekti u vezi solarnih elektrana i vetroelektrana. Prema analizama stručnjaka ovo područje Balkana ima kapacitet u vetrovima od 1300MW-1500 MW, ili oko 2.3-2.4TWh/god. Najperspektivnije lokacije za izgradnju elektrana na vetar su: Midžor na Staroj Planini sa prosečnom brzinom vetra od 7.66m/s, Suva planina 6.46m/s, Vršački Breg 6.27m/s, Tupižnica 6.25m/s, Krepoljin 6.18m/s, Deli Jovan 6.13m/s, Juhor i Jastrebac, ali ne treba izostaviti i druge oblasti u dolini Dunava, Save i Morave. Za tačne podatke snage vetrova i ocene opravdanosti izgradnje vetroelektrana potrebno je sprovesti merenja tako da je Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije obavila merenja parametara vetra na visini od 10-50 metara u Negotinu, Velikom Gradištu i Titelu.

Ovo je tek početak opsežnog istraživanja u izradi Studije Atlasa Vetrova Srbije. Ovakav projekat je urađen u Vojvodini. Snimanje traje od 18-24 meseca na visini do 50m. Prema savetu Ministarstvo rudarstva i energetike da bi neka lokacija bila isplativa za ulaganje u vetroelektrane potrebno je da se najmanja godišnja brzina vetra kreće u rasponu od 4.9 – 5.8 m/s. Zato je potrebno uraditi merenje svake mikro-lokacije kako bi se tačno imao uvid u budući prinos investicije. Ovakva istraživanja zahtevaju ulaganja od oko 5000 evra ia svaki merni stub. Njime se mere brzine vetrova na 50m, 40m i 30m, kao i pritisak i vlažnost vazduha, tako da konačna cifra iznosi 10 do 12 hiljada evra. Prikazom ovih podataka želi se dati uvid u cenu samog istraživanja koja mogu biti na kraju samo statističke vrednost

Energija vetra je bazirana na kretanju vazduha, tj. kinetičkoj energiji vazdušne mase koja se kreće na visini do 150m od same površine tla (najveća visina vetrenjače). Naravno, ovo je samo jedan mali deo kretanja vazduha ali jedino on može biti korišćen zbog tehničkih rešenja principa konverzije. Energija koja se tom prilikom dobija zavisi od brzine vetra (dobijena energija raste sa porastom brzine vetra), ali kako izraz za kinetičku energiju kaže zavisi i od mase vazduha, upošteno govoreći, preciznije, od gustine vazdušnog fluida. Na samu gustinu utiču temperatura i pritisak vazduha, kao i visina. Pored fizičkih parametara na brzinu vetra utiče reljef terena, ako ima većih prepreka vetar je slab, dok u ravnicama, kotlinama, kanjonima, uvalama, i vrhovima je dosta jači.

Izvor: www.solarnipaneli.org

Priredio: Matej Hana

Kisele kiše su kiše čiji je pH do 5,5. Ali, nije dovoljno sаmo tаko definisаti ovаj problem. Pored kiše, postoji i kiselа mаglа, rosа, pа čаk i kiselo inje i sneg. Zаto je, nаjprаvilnije, ovu lošu promenu klimаtskih uslovа nаzvаti, jednim imenom, kiseli аtmosferski tаlog.

Kаko je čovek, svojim delаtnostimа, uspeo dа kišu i ostаle vodne elemente učini kiselim? Zаkišeljаvаnje je posledicа povećаnog sаdržаjа određenih zаgаđujućih gаsovа. U tu grupu spаdаju sumpor-dioksid, sumpor-trioksid, аzot-monoksid i –dioksid, i ostаli. Tаko, svi oni dаju, u kontаktu sа vodom (kišnicom), kiseline koje su jаče od ugljene, kojа služi kаo referentnа tаčkа, jer je jednа od kiselinа slаbije jаčine. To ne znаči dа se onа ne formirа u аtmosferi, ne, stvаrа se i onа, od ugljen-dioksidа, аli to nije ništа u poređenju sа sumporаstom, sumpornom, аzotаstom i аzotnom kiselinom, koje se stvаrаju mimo nje. Kаpi kisele kiše mogu, štа više, sаdržаti i hlorovodoničnu kiselinu u rаzličitim koncentrаcijаmа, а kojа je jednа od nаjjаčih postojećih kiselinа. Odаkle ovi gаsovi u vаzduhu? Sve njih smo mi ispustili, i još uvek to činimo. Izduvni gаsovi fаbrikа, elektrаnа, аuspuhа, ..., dospevаju do oblаkа i stаpаju se sа molekulimа vode u njimа, sprаvljаjući neki od kiselih tаlogа. Zаto ovа klimаtskа promenа podrаzumevа celokupnu kiselu precipitаciju kojа zаhvаtа gаsove, аli i čestice, kаo i tečnu fаzu, tаko dа se u kiselom tаlogu nаlаze sve ispuštene kisele supstаnce. Kiseli vаzdušni tаlog podrаzumevа zаgаđenje vаzduhа koje uključuje i sve kompleksne reаkcije rаzličitih supstаnci u istom, koje dаju, kаo produkte, kiselа jedinjenjа u аtmosferi.

Svа ovа dogаđаnjа nikаko nisu poželjnа i neopаženа. Kisele kiše pаdаju nа zemlju, direktno oštećuju, prvo, stаtične oblike životа, što znаči, biljni svet, аli nisu pošteđeni ni fаunа, а ni аbiotičkа komponentа prirode. Nаstаle kiseline ispirаju drаgocene minerаle iz zemljištа, tаko dа i nа tаj, posredаn, nаčin oštećuju biljne delove, jer su mnogi neophodni zа prаvilno rаstenje i rаzviće istih. Kiseline mogu biti tаko koncetrovаne, dа su primećeni slučаjevi ženа iz grаdovа sа velikim аerozаgаđenjem (nа primer, Pаnčevа), kojimа su se, bukvаlno, rаstаpаle nаjlonske čаrаpe, pod uticаjem kišnih kаpljicа. Kisele frаkcije oštećuju i spomenike kulture, pogotovo one betonske, jer ispirаju kаlcijum iz mаlterа (isto se dešаvа i sа zemljištem), svodeći tаj mаterijаl nа gips koji je krt, i lаko se lomi i drobi. Tu sudbinu dаnаs dele i mermer, i krečnjаk, аli i metаli koji ubrzаno korodirаju pod dejstvom kiselih kišа.

Tаko, kiseli tаlozi imаju negаtivne posledice po zdrаvlje, аrhitekturu, turizаm, i tаko u nedogled, а sve to povlаči i enormni, ekonomski gubitаk. Sve su to rаzlozi zа redukciju zаgаđenjа i prevenciju ovаkvih, vodnih promenа klime.

Izvor: www.bionet-skola.com

Pripremio: Tomislav Milunov, II-7

Kako se vratiti prirodi?

• Provedite barem desetak minuta dnevno u prirodi – u parku, pored rijeke, u šumi…
• Stvorite  prirodno okruženje u svojoj kući.
• Pješačite ili se vozite biciklom do što više destinacija moguće – na posao, u kupovinu
• Hranite se uglavnom prirodnim namirnicama, onima koje nemaju rubriku “Sastojci” na ambalaži
• Jedite zdravu, svježu, raznoliku i lokalno proizvedenu hranu
• Družite se što više sa životinjama i djecom, i pokupite njihove prirodne osobine

Nekome je priroda majka, a nekome maćeha. No o tome kako se ona odnosi prema nama, zavisi ponajviše o tome kako se mi odnosimo prema njoj. Majka priroda je tu da nas hrani i podržava, zato podržite i vi nju. Spasite našu planetu i spasite sebe:

• ugasite ono što ne koristite. Ne stavljajte električne uređaje u “stand-by”.
• izolujte svoj dom
• ne razbacujte se energijom – koristite štedne sijalice
• koristite biorazgradive proizvode
• reciklirajte sve što možete, reciklirajte svoje smeće. Smanjite smeće u svojoj kući na minimum.
• trošite samo onoliko vode koliko vam je zaista potrebno
• ponesite svoje torbe u kupovinu – izbjegavajte korištenje plastičnih kesa! Umjesto njih, koristite platnene kese, platnene torbe, košare…
• ne gazite po travi
• ne bacajte hemijski otpad u prirodu

Video: Zeleni san – pješčano slikarstvo:

Divna neka vedrina obuzela mi je dušu, nalik na blago proljećno jutro, a ja je cijelim srcem uživam. Sam sam i osjećam radost života u ovome kraju što je stvoren za dušu poput moje. Tako sam sretan, dragi moj, i tako utonuo u osećaj mirnog postojanja da od toga trpi moja umjetnost. Ne bih sada mogao crtati ni jedan jedini potez, a ipak, nikada nisam bio veći slikar nego u ovim trenucima. Kada na drugu dolinu oko mene padne magla, visoko sunce zastane povrh neprobojne tmine moje šume, a samo se poneke zrake prokradu unutra u svetilište, dok ležim u visokoj travi kraj potoka sto se ruši s kamena na kamen, i bliže zemlji zapažam da su značajne hiljade raznovrsih travki, a bezbrojne, nedokučive oblike crvića i mušica, gmizanje malenog svijeta između vlati osjećam bliže srcu, i kad osjećam prisutnost svemogućega , koji nas stvori, po slici svojoj, dah sveljubećega, koji nas, lebdeći u vječitoj milini, nosi i održava – prijatelju moj, kada mi onda pred očima sviće, a nebo i svijet oko mene miruju mi u duši kao lik ljubljene, tad me često obuzme čežnja, pa mislim: ah, kad bi ti to mogao izraziti, kada bi mogao da papiru udahneš ono što u tebi živi, tako puno i toplo – i da to bude ogledalo tvoje duše, kao što je tvoja duša ogledalo beskonačnog boga! – Prijatelju moj! Ali zbog toga propadam , podležem sili veličanstvenoga što je u tim pojavama…”

Johan Volfgang Gete

Preporučujem da pogledate i:

Izvor: durmitor.wordpress.com

Priredio: Stefan Gašić, III-2

Zagađenje je toliko da umesto očuvane prirode ambijent izgleda kao iz horor filma.

Ovaj tužni snimak je nastao na na toku Južne Morave od sela Zlatokop do Vranjske Banje, a zabeležili su ga članovi Kluba ekstremnih sportova "eXtreme" iz Vranja.

Evo kako danas izgleda jedna od najlepših reka Srbije. Umesto zelenila i očuvane prirode, scene podsećaju na post-apolakiptične horor filmove. Đubreta je toliko da čak ni čamcem ne može da se probije kroz veštačko ostrvo od plastičnih flaša.

Na kraju filma možete da vidite istu reku snimljenu pre više godina i kako je priroda tada izgledala. Da li je moguće da u Srbiji niko ne može da se seti da ovo očisti i kazni one koji godinama zagađuju našu lepu prirodu?

Izvor: Domio magazin

Zabačeno selo na severu Švedske uskoro bi moglo da postane popularna turistička destinacija, pošto se tu otvara Treehotel. On je napravljen od posebno dizajniranih kućica na drveću, koje su zapravo prave hotelske sobe. Hotel se nalazi u Haradsu, 60 kilometara od Arktičkog kruga, a njegovo svečano otvaranje je baš danas – 16. jula, kada će biti gotove samo četiri sobe.

"Naš cilj je da za pet godina imamo 24 sobe koje će urediti različite arhitekte", kazao je osnivač neobičnog hotela Kent Lindvall dodajući da je svaka soba jedinstvena. "U ovom mestu priroda je netaknuta i mi želimo da je i očuvamo. Nećemo dozvoliti da posetioci ovuda voze motorne sanke", kaže Kent. Noćenje za dve osobe u prirodu na drvetu je 555 dolara. Pa šta da vam kažemo, priroda postaje skupa igra.

Izvor: Domino magazin

Nije Crna Gora nego ostrvo Tuvalu iz Pacifika.

Ostrvo državica Tuvalu iz Pacifika je odlučilo da postane prva potpuno ekološka država na svetu, što je sigurno mnogo iznerviralo ekologe iz Crne Gore koji se isto lože na ovu priču. Tuvaluanci su se dogovorili da do 2020. godine svi izvori energije na osrtvu budu potpuno obnovljivi, a već su napravili prve korake ka tom cilju. Instalirali su 40 kilovatni sistem solarnih ćelija na fudbalski stadion a uskoro će iskoristiti i energiju talasa, koja će celo ostrvce snabdevati energijom. Al mi smo sigurni da će braća Crnogorci da im pokažu ko je tu pravi ekolog.

Izvor: Domino magazin