Pred vama je KALKULATOR potrošnje energije – alat Knauf Insulation-a, namenjen svima koji žele da provere koliko zaista energije i novca trošimo na zagrevanje našeg stambenog prostora.

KLIKNI OVDE ZA KALKULATOR !!!

Novi izveštaj pokazuje da frižider koristi svega 322 kWh godišnje, u poređenju sa 361 kWh koliko troši ajfon. Naime, ta energija “odlazi” na bežičnu konekciju, korišćenje podataka i punjenje baterije, piše u izveštaju studije Instituta Brejktru.

Međutim, to je ništa u odnosu na informacione i komunikacione tehnologije širom sveta koje koriste 10 odsto svetske struje.

Sadašnji trendovi pokazuju da bi zbog širokopojasnog interneta taj procenat mogao biti i veći.

Izvor: B92

Važno je znati
Energija se koristi u vašem domaćinstvu svakodnevno, tokom čitavog dana. Zimi nastojite da zagrejete vaš dom, a tokom leta da ga ohladite. Energija vam je potrebna da biste ga osvetliti, da biste mogli da koristite različite električne uređaje...

Nažalost, deo energije se gubi ili rasipa, a da nismo ni svesni toga. Sve to ima velike efekte:

• na kućni budžet (kroz visinu računa za struju i ostale energente),
• na životnu sredinu i kvalitet života (kroz emisiju štetnih gasova koji se oslobađaju proizvodnjom energenata),
• na buduće generacije (kroz trošenje neobnovljivih izvora)...

Zato se zbog nas samih, naših članova porodice, komšija i prijatelja, zbog lokalne zajednice i društva u celini, moramo brinuti o energiji. Neke stvari ne zavise od nas, ali na dosta toga mi možemo uticati!

Da li znate da je u prosečnom srpskom domaćinstvu, u prvom kvartalu 2011. na troškove iz kategorije stanovanja, električne energije, gasa i ostalih goriva mesečno odlazilo u proseku po 16,4% od ukupnog kućnog budžeta?

Da li znate i:

• da je energija koju Sunce tokom godine emituje po kvadratnom metru krova kuće u Srbiji jednaka energiji koja se dobije sagorevanjem 130 litara nafte - a pri tome je potpuno besplatna i neškodljiva po životnu sredinu?
• su zgrade odgovorne za oko 48% ukupne potrošnje u Srbiji?
• je prosečna potrošnja po kvadratnom metru stambenog objekta u Srbiji za 65% veća od prosečne potrošnje u Evropi?

Za Srbiju je karakteristično i da se električna energija u velikoj meri koristi za zagrevanje, te u tome prednjačimo na prostoru jugoistočne Evrope. O tome govore i podaci koje možete videti na grafiku. Zbog svega navedenog, svako od nas mora da se uključi u štednju energije.

Na ovoj stranici možete dobiti korisne savete o tome kako da energiju u vašem domaćinstvu koristite što je efikasnije moguće!

Izvor: www.stedimo-energiju.com

Pripredio: Aleksandar Kalaji, I-2

Sve toplane u Srbiji trebalo bi da do početka grejne sezone 2015. godine pređu na naplatu toplotne energije po utrošku, najavila je ministarka energetike Zorana Mihajlović.

Ministarka je rekla da će prelazak na taj način naplate biti obaveza po budućem zakonu o energetskoj efikasnosti, o kojem skupštinska rasprava treba da počne 7. marta.

- Toplane su najnestabilnija karika energetskog sistema Srbije i ozbiljno moraju da sprovode sve akte i pravila koje je država donela i da se tehnički pripreme za merenje po utrošku - rekla je Mihajlovićeva.

Prema rečima ministarke, korist za građane će biti ta što će plaćati onoliko koliko su potrošili, a očekuje se i da će nov sistem naplate povećati energetsku efikasnost za 20 do 30 odsto što će smanjiti zagađenje vazduha.

Zorana Mihajlović je naglasila da samo tri od 58 toplana grejanje naplaćuje po utrošku, a još 20 bi na to trebalo pređe do početka sledeće grejne sezone, 2013/14. godine.

Izvor: Kamatica

Prevelika potrošnja, eksploatacija prirodnih resursa i sve veće stanovništvo su sve ozbiljniji problem za Zemlju.

Svetski fond za zaštitu prirode, cenjeni WWF u novom izveštaju upozorava da smo u opasnosti.

Svet živi kao da imamo još jednu planetu u zalihama, jer koristimo 50 posto više izvora od onih koje zemlja može trajno da proizvodi. Ako se ništa ne promeni do 2030. neće nam biti dovoljne čak ni dve dodatne planete. Koje nemamo niti ćemo imati!

"Naša zemlja je veoma bolesna. Zanemarivanje ove dijagnoze imalo bi teške posledice po čovečanstvo. Da, možemo da povratimo zdravlje planete, ali samo ako se usresredimo na rast stanovništva i prekomernu potrošnju, kaže Jonathan Baillie.

Vreme je da razmišljamo o spašavanju jedine kuće koju imamo, upozoravaju naučnici!

Izvor: Domio magazin