Između 24. i 28. juna 2013 stotine događaja će se održati u EU nedelja održive energije (EUSEW). Da li ćete biti deo toga?

Organizovanje Energetskog dana je jednostavno!

Ne trebaju vam  velika sredstva da pokaže posvećenost.Cilj je da se ostvari interakcija između javnosti i medija. Budite kreativni i originalni da bi ste pokazali da se razlkujete od ostalih. Energetski dan se organizuje kao neprofitni događaj, kao akcija, projekat, kao  izložbe ili izlaganja koja promovišu energetsku efikasnost ili obnovljive energije. Oko 200 akcija posvećenih Energetskom danu su već planirane u Briselu i širom Evrope, prezentacijom lokalnih inicijativa o održivoj energiji.

Potrebna je pomoć? Molimo Vas da kontaktirate Sekretarijat EUSEW na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Sekretarijat
U ime Evropske komisije EACI www.eusew.eu

Jedan vaš mali korak, veliki je za Evropu!

Za informacije o zaštiti ličnih podataka, pogledajte Pravno obaveštenje EUSEW website. - www.eusew.eu

(sa engleskog preveo: Stefan gašić, III-2)

Naučnici sa sedištem u EMPA, Švajcarskoj federalnoj laboratoriji za nauku o materijalima i tehnologiju, postavili su novi rekord za efikasnost solarne ćelije na bazi tankofilmnog bakara, indijuma, galijuma i selenida (ili CIGS), koja se nalazi na fleksibilnim polimernim folijama, dostižući efikasnost od 20,4 odsto. To je povećanje u odnosu na prethodni rekord od 18,7 odsto koji je ovaj tim takođe postigao 2011. godine.

Fleksibilne tankoslojne solarne ćelije se mogu pohvaliti prednostima povećanja fleksibilnosti i više isplativom proizvodnom procesu, kada se uporede sa široko rasporostranjenim kristalizovanim solarnim ćelijama na bazi silicijuma. Međutim, one se obično smatraju relativno neefikasnim.

Naučnici, predvođeni Ajodjiem Tivarijem (Ayodhya N. Tiwari) iz EMPA laboratorije za tanke filmove i fotonaponske sisteme, navode proboj kao ključni korak u pravljenju tankofilmskih solarnih ćelija na bazi CIGS-a više isplativim za buduću široku upotrebu.

„Mi smo sada, konačno, uspeli da zatvorimo 'jaz efikasnosti' solarnih ćelija zasnovanih na polikristalnim silicijumskim vaferima ili COGS tankofilmnim ćelijama na staklu“, rekao je Tivari.

Efikasnost EMPA fleksibilnih polimerskih tankih solarnih ćelija na bazi folija nadmašuje rekord od 20,3 odsto efikasnoti za CIGS solarne ćelije na staklenoj podlozi, ali i takođe izjednačava efikasnost polikristalnih silicijumskih solarnih ćelija na bazi vafera.

Sledeći korak je da se tehnologija srazmeri tako da bude pogodna za masovnu proizvodnji, i EMPA sarađuje sa start-ap kompanijom pod nazivom Flisom koja će joj pomoći da ovo uradi.

Istraživanje je podržano od strane Švajcarske nacionalne fondacije za nauku (SNSF), Komisije za tehnologiju i inovacije (CTI), Švajcarskog saveznog zavoda za energetiku (SFOE) i okvirnih programa Evropske unije.  

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Subotica - Postavljanje prvih tzv. zelenih ostrva u Subotici, kao rezultat zajedničkog IPA projekta Severnobačkog regiona i Osiječko-baranjske županije, a koji su podrazumevali posebne zatvorene eko-punktove na kojima se odlaže selekcionisani otpad, letos je doživelo svojevrsni fijasko. Zaštitne mreže oko kontejnera su razvaljene, sami kontejneri ižvrljani, a otpad iz njih razbacan. To je svakako bilo veliko razočaranje za inicijatore i realizatore ovog IPA programa, subotičko ekološko udruženje Cekor i njihove partnere iz Osijeka i Zagreba, ali i za sve građane koji žele da se Subotica počne odgovornije odnositi prema najvećem problemu modernog društva kao što je odlaganje smeća i njegovo selektivno uklanjanje, uz mogućnost reciklaže.

Ta zelena ostrva su nakon vandalizma obnovljena, a ovih dana IPA projekat Subotičana, Osiječana i Zagrepčana „Ka zajednicama koje recikliraju“ privodi se kraju. Jedan od rezultata te saradnje je i istraživanje o stavovima građana i spremnosti da se i sami „modernizuju“, odnosno da prihvate ideju selektivnog odlaganja otpada, kao važan uslov očuvanja njihove okoline, i planete uopšte.

Istraživanje je sproveo zagrebački Institut „Ivo Pilar“, a rezultati govore da su građani Subotice u velikoj meri spremni da još u svom stanu odvajaju otpad, i tako ga pripreme za moguću reciklažu, ali je tu i onaj deo stanovništva kome je ta ideja i dalje strana, ali koji imaju očito i višak agresivnosti, i kontejneri za đubre su im iz nekog razloga iritirajuća pojava - možda upravo zbog činjenice da simbolizuju red umesto haosa koji donosi agresija. No, bilo kako bilo, Subotičani su od EU eko-fondova dobili još nekoliko tih zelenih ostrva sa kontejnerima u kojima se selektivno odlaže otpad. Oni su smešteni na pet punktova u gradu, i pod nadstrešnicama, i zaključani, a ključeve će dobiti samo stanari dotičnih kvartova. Ukupna vrednost ove donacije, dobijene zahvaljujući pre svega projektu Cekora, iznosi ravno 28.682 evra.

Učesnici projekta izrazili su nadu da će ova zelena ostrva imati drugačiju sudbinu, ali uz poruku da je potrebno građane dodatno edukovati u pogledu ekološkog razumevanja problema smeća. Subotica, treba reći i to, već deceniju-dve mališane u školama i vrtićima podučava važnosti recikliranja organskog otpada, kao i načinu odlaganja ostalih vrsta otpada, ali je očito da je možda i odraslima potrebna takva poduka. Nadležni u lokalnoj upravi su još pre nekoliko godina na više mesta u gradu postavili kontejnere u koje se smeće odlaže selektivno, i oni donekle funkcionišu. Ipak, u pojedinim mesnim zajednicama više se niko i ne osvrće na natpise na tim kontejnerima, te se papir baca zajedno sa plastikom, a plastika zajedno sa otpacima hrane. Neki kažu da je JKP Čistoća kriva, budući da kada su odgovarajući kontejneri puni, smeće se negde mora baciti...

Izvor: Danas

Pokrajinski fond „Evropski poslovi“ predstavio je danas u Vršcu kapacitete kojima Vojvodina raspolaže kada je u pitanju predstavljanje Pokrajine i lokalnih samouprava u Evropskoj uniji. Naš region nije slučajno domaćin, opština Vršac je prva u Vojvodini u privlačenju sredstava iz predpristupnih fondova.

Predstavnici Fonda su prisutne upoznali sa aktivnostima Evropske unije prema državama zapadnog Balkana, a razgovarano je i o podizanju kapaciteta za korišćenje sredstava u novom programskom periodu.

Aleksandar Ćirin iz Kancelarije za lokalno ekonomski razvoj opštine Vršac naglasio je da je svrha sastanka upoznavanje sa aktivnostima Kancelarije Vojvodine u Briselu i mogućnostima predstavljanja opština i gradova.

- Okupili smo se i da bi se upoznali sa trenutno aktivnim konkursima, ali i da bi razgovarali o zajedničkim aktivnostima u predstojećem periodu, rekao je Ćirin.

Na sastanku kojem su, pored vrščana, prisustvovali i predstavnici opština Plandište i Bela Crkva, razgovarano je o smernicama regionalnog razvoja.

Dejan Pantović pomoćnik predsednika Opštine naglasio je potrebu za većim regionalnim infrastrukturnim projektima.

- Znamo da je pre toga potrebno podići kapacitete susednih opština, na čemu intenzivno radimo. Pored edukacija, moramo usvojiti regionalna strateška dokumenta, usklađena sa lokalnim strategijama razvoja. Moramo precizirati smernice razvoja, i tek tada sledi usaglašavanje sa pokrajinskim i republičkim strateškim dokumentima, naglasio je Pantović.

Sastanku su prisustvovali Branislav Vila i Miroslav Cuca.

U savremenom društvu, broj pitanja i tema koji mogu biti predmet promena, kao i brojna različita mišljenja i stavovi učesnika i zainteresovanih strana, čine proces vođenja, konsolidovanja ili ostvarivanja te promene sve težim. Preduzetnici ne mogu razvijati svoje proizvode i usluge bez prethodnog razmatranja želja svojih klijenata, zakonske regulative svoje države, a u skorije vreme sve češće i mišljenja različitih grupa i društvenih pokreta. Takođe, države ne mogu da formulišu zakone, pravilnike i regulative bez detaljnog znanja o datoj temi, o potrebama građana i interesima različitih zainteresovanih strana u društvu – kako preduzetnika, tako i organizacija civilnog društva. Konačno, organizacije civilnog društva ne mogu izazvati promene samo kroz postavljanje zahteva ili pozivanje na svoja prava bez podrške snažnih glasova iz svojih zajednica, detaljnog poznavanja postojećih zakonskih propisa i regulativa, razumevanja interesa suprotstavljenih zainteresovanih strana i dokaza o negativnim ili pozitivnim implikacijama date situacije za njihove korisnike ili zajednice.

Preuzmite kompletnu brošuru iz priloga!

Da bi ostvarila svoju misiju i ciljeve, jedna organizacija civilnog društva (OCD) treba da održi svoje aktivnosti pokrivajući svoje troškove prihodima. Termin prikupljanje sredstava ima mnogo različitih značenja, ali najčešće se odnosi na ideju prikupljanja sredstava od različitih donatora. Pošto prikupljanje sredstava uključuje raznovrsne aktivnosti, koristićemo širu definiciju ovog izraza. Tako, u najširem smislu, prikupljanje sredstava predstavlja proces pri kojem ćete obezbediti pristup neophodnim fondovima kako bi se osigurao protok prihoda koji će omogućiti održavanje aktivnosti vaše organizacije. Tako definisano, prikupljanje sredstava se odnosi na sve aktivnosti koje se sprovode u jednoj OCD da bi se osigurali prihodi neophodni za održivost organizacije i pomoć pri sprovođenju njene misije. Iako je suštinsko za održivost vaše organizacije, prikupljanje sredstava nije jedini važan aspekt za kapacitet vaše organizacije. U interesu održivosti organizacije, sledeće komponente su podjednako važne.

Preuzmite kompletnu brošuru iz priloga!

Evropska unija zasnovana je na principima slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i fundamentalnih sloboda, i vladavine zakona. Među ovim fundamentalnim slobodama nalazi se i pravo građana da formiraju udruženja koja streme ka zajedničkom cilju, i koja poštuju gorenavedene principe. Građani takođe imaju pravo da aktivno učestvuju u društvu, i da budu uključeni u političke partije i sindikate. Organizacije civilnog društva (OCD) su, dakle, važan element Evropske unije, i kao takve predstavljaju sve značajniji kanal za finansijska ulaganja EU. Međutim, pojedinačnim organizacijama može predstavljati veliki izazov da razumeju kako se donose odluke unutar institucija EU vezano za finansijska ulaganja, i kako je moguće uspešno aplicirati za dodelu EU sredstava. Zapravo, mnogim organizacijama ovaj izazov deluje kao nerešiva misterija, a za organizacije iz regiona zapadnog Balkana i Turske, iako su one i geografski i u smislu sve izglednijeg ulaska njihovih zemalja u EU relativno blizu Evropskoj uniji, proces finansiranja iz EU sredstava često se čini mističnim i ponekad veoma frustrirajućim.

Preuzmite kompletnu brošuru iz priloga!

Evropska unija zasnovana je na principima slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i fundamentalnih sloboda, i vladavine zakona. Među ovim fundamentalnim slobodama nalazi se i pravo građana da formiraju asocijacije kako bi stremili ka zajedničkim ciljevima koji poštuju gorenavedene principe, i kako bi aktivno učestvovali u društvu. Jedna od važnih uloga organizacija civilnog društva (OCD), kako u okviru Evropske unije tako i globalno, jeste omogućavanje učešća građana u procesima donošenja odluka, bilo da se radi o procesima na lokalnom, provincijalnom, nacionalnom ili čak međunarodnom nivou. Međutim, ovo je uloga koju OCD često teško ispunjavaju efektivno, a posebno predstavlja izazov za kapacitete OCD u zemljama u tranziciji.

Kako bi pomogao organizacijama civilnog društva u regionu zapadnog Balkana i Turske da se suoče sa ovim izazovom, TACSO projekat je sastavio ovaj vodič. Trebalo bi napomenuti da, iako su primarna ciljna grupa ovog vodiča same organizacije civilnog društva, očekujemo da on može biti zanimljiv i sadržajan za različite partnere OCD – organe lokalne uprave, delove centralne državne uprave, i druge javne institucije – kao i pojedinačne građane. Ponuđene informacije, metodologije i iskustva koje vodič prenosi namerno su široko formulisani, tako da i osobe kojima je tema učešća građana potpuno nova i oni koji su već iskusni poznavaoci ove
oblasti mogu pronaći u njemu korisne savete.

Preuzmite iz priloga celu brošuru!

Koncept i primena institucionalnog razvoja i organizacionog razvoja (ID/OD) u poslednje tri decenije postaju sve važniji na polju internacionalnog razvoja. U ovo polje rada su uključene vlade, multilateralne organizacije kao što su UN, EU i Svetska banka, međunarodne nevladine organizacije kao CARE, Oxfam i World Vision, kao i nacionalne organizacije civilnog društva. Nacionalne OCD imaju sve značajniju ulogu u naporima koji se ostvaruju po pitanju nacionalnog razvoja, i često mogu biti u poziciji da se nacionalnim i lokalnim temama bave efektivnije nego vlade ili strani investitori.

Preuzmite iz priloga celu brošuru!

Koliko Vam se puta desilo da od Vas zatraže? ("sivi" - latinski: Curriculum Vitae). Sigurno često. Skoro da je nemoguće konkurisati za novi posao bez ovog, veoma važnog dokumenta u kojem su sumiranje sve Vaše sposobnosti, znanja, umeća i karakteristike.

Učestvovanje u realizaciji EU projekata je nemoguće bez propisno napisanog CV-a pa je zato EU dala određene smernice kako isti treba napisati. Preuzmite priložene dokumente i informišite se detaljnije, pogledajte primere, a zašto da ne, izraditi i svoj CV, ukoliko to već niste uradili.