01. Dec, 2020.

Otkako su uvedeni mobilni telefoni u masovnu upotrebu i svakodnevno korišćenje u životu savremenog čoveka, glavna tema, a i različita naučna i nenaučna tumačenja, je da li njihovo zračenje izaziva rak, ili neke druge psihosomatske poremećaje. Dokazana činjenica je da mobilni telefoni emituju talase, ali je reč o radiofrekventnom, odnosno nejonizirajućem zračenju koje, naučno gledano, ne može biti štetno po ljude.

To je zračenje koje je prisutno kod elektromagnetnih talasa ( EMT ) za radio i televiziju, radar i ostale RF mikrotalasne uređaje. Ovo zračenje sastoji se od pokretnih talasa u frekventnom opsegu od 3 kHz do 300 GHz. Ako pažljivo pogledamo elektromagnetni spektar zračenja, primećujemo da se ne radi o talasima koji se emituju kod rentgen aparata, ili kod pada atomske bombe, koji su drugačiji po delovanju i njihovom prodoru kroz različite materijalne sredine. Atomska, ili hidrogenska bomba pri eksploziji ispoljavaju tri vida dejstva: udarno, toplotno i radioaktivno. Radioaktivnost se ispoljava delovanjem alfa, beta i gama zraka, što kao proces traje relativno dugo i ne može se videti. Alfa ( α ) zraci su ogoljena jezgra atoma helijuma (2He na četvrtu), dok su beta ( β ) zraci veoma brzi elektroni. Opasni su gama ( γ ) zraci  koji su elektromagnetne ( talasne ) prirode i mogu izazvati poremećaj DNK, te da dovedu do pojave raka. To nije tipičan slučaj kod mobilnih telefona, što su naučnici utvrdili u svom dugogodišnjem istraživanju. Gama zraci mogu probiti i deblje olovne ploče ( do 20 cm ), a da ne govorimo o različitim građevinskim materijalima od kojih su napravljene kuće i stanovi.

Pacovi, kao zamena za ljude u različitim eksperimentima, pomogli su naučnicima da dođu do saznanja o izvesnom uticaju zračenja mobilnih telefona. Rezultati istraživanja govore da su mužjaci pacova imali malo povećanje tumora na srcu, nakon što su izloženi bliskom i dužem zračenju mobilnog telefona. Posledice na ženke nisu zapažene. Ipak, po njihovim rečima, nema razloga za preteranu brigu. Ovi pacovi su bili izloženi enormno dužem i jačem zračenju koje ne mogu iskusiti ljudi pri upotrebi mobilnog telefona, pod uslovom da im telefon nije stalno u blizini uva, ili da ga drže pod jastukom. Mobilni telefon ne zrači jedino kada je potpuno isključen. Dok je u stanju mirovanja njegovo zračenje je vro slabo. Prilikom punjenja mobilni telefon slabo zrači ako nije isključen. Ukoliko je isključen, mobilni telefon na punjenju ne zrači. Eksperimentalno  je utvrđeno da na udaljenosti od 60 cm bilo kakvo zračenje mobilnog telefona nema nikakvog uticaja na živo tkivo. Preterana upotreba mobilnog telefona ne treba da znači da je to opasno po zdravlje čoveka. Najosetljiviji delovi tela pri zračenju mobilnog telefona su glava, posebno oči i mozak koji zbog njegove složene funkcije i prisutnih bioloških struja, takođe pomalo zrači. Kao dokaz tome su telepatija, hipnoza i druge pojave za koje postoji, ili ne postoji pravo naučno objašnjenje. U nauci je poznato da, svugde gde postoji električno, deluje i magnetno polje, što je dokazao danski fizičar Hans Kristijan Ersted ( 1777 – 1851. ) svojim čuvenim ogledom sa magnetnom iglom i provodnikom struje, 1820. godine.

Zaključimo da svaki organizam nije jednako osetljiv na različita zračenja kojima smo svakodnevno izloženi, te da zavisi i od odeće koju nosimo, od pigmentacije kože, pola, uzrasta, otpornosti organizma, adaptacije na  radne i životne uslove, klimu, ali i od odbrambenih mehanizama ( stanja zdravlja ) koji nisu jednaki kod svake biloške jedinke. Ljudi se razlikuju kao u gori list i nisu ujednačeno osetljivi na štetna zračenja. Ponekad se treba opravdano zapitati, da li je štetnije zračenje televizora, mikrotalasne rerne, ili monitora računara i instaliranih predajnih antena na zgradama od samog telefona. Treba biti svestan činjenice da, gde god postoji usmereno kretanje elektrona, ili prostiranje EMT, tu se javlja zračenje, negde slabijeg, a negde jačeg intenziteta, što se može meriti preciznim instrumentima. Posebno su interesantna zračenja podzemnih voda, kao i kosmička zračenja, koja mogu uticati na zdravlje čoveka. Problem je što sva zračenja ne možemo videti, niti neposredno čulno osetiti, već samo doživljavamo njihove posledice koje mogu štetiti zdravlju i najzdravijeg čoveka.

Prvo otkriće magneta u vekovima pre naše ere (Magnezija u Maloj Aziji) izazivalo je tada, a i kasnije, podozrenje, strah, nevericu, radoznalost i veliko interesovanje čoveka. I danas, kada dođemo do magneta, često se zapitamo zašto se njegovo delovanje ispoljava samo kod gvožđa, odnosno čelika (legure gvožđa). Kroz mukotrpan razvoj nauke egzistirale su različite teorije magnetizma, tako da je potpunu naučnu teoriju dao znameniti francuski fizičar Amper (Andre-Mari Amper, 1775-1836.), ali tek u 19. veku (1826. godine). Po toj teoriji, magnetizam je posledica unutrašnjeg kretanja naelektrisanih čestica, čime je do kraja objašnjena veza između električnog i magnetnog polja. Da li taj proces ima uticaja na zdravlje čoveka, pitanje je koje interesuje ljude od nauke, ali i one koji se bave iz hobija. Pošto se godinama bavim primenjenom elektronikom, moj skromni doprinos viđenju tog problema i izazova spada u sferu interesovanja koje je prisutno i van medicine. Konstrukcijom jakog elektromagnetnog oplemenjivača vode eksperimentalno sam se uverio ( na sopstveni rizik ) koliko korisno dejstvo može imati magnetno polje kružnog provodnika. Kod solenoida ( vidi sliku ), kroz koji protiče jednosmerna struja, magnetni polovi se određuju pravilom desne ruke, tako da nije svejedno kako okrećemo zavojnicu kod sipanja vode u posudu. Naime, pojedinačno različit uticaj imaju magnetni polovi na vodu pri njenom proticanju kroz solenoid. Promenom smera jednosmerne struje menjaju se i magnetni polovi solenoida. Samogradnja ovog uređaja je rizična bez temeljnog poznavanja elektrotehnike i neophodnih tehničkih i fizičkih mera zaštite od delovanja struje. Iz navedenih razloga samogradnja nije preporučljiva, bolje je nabaviti gotov fabrički uređaj, ukoliko se može naći u slobodnoj prodaji.
Magnetno polje je nevidljivo fizičko polje koje se ispoljava privlačnom, ili odbojnom magnetnom silom. Poznato je da se magnet ne može nikada razdvojiti svojim magnetnim polovima ( uvek ima dva pola: severni i južni ) i da se može deliti do elementarnih čestica ( atoma ), koji se opet ponašaju bipolarno. Magnetno polje imaju sva neohlađena nebeska tela, a pojačano je magnetno delovanje zvezda, među kojima je nama najbliže Sunce. I čovek zrači magnetnim poljem zbog prisustva slabih biloških struja. Za postojanje magnetnog polja nisu potrebni samo gvožđe i čelik, ono se javlja i pri usmerenom kretanju naelektrisanja ( elektroni i joni ) u električnom polju. Imajući to u vidu, zaključujemo da smo prosto zapljusnuti jačim ili slabijim zračenjima elektromagnetne prirode ( EMP ). Ljudsko telo neminovno reaguje na ta zračenja, što može pozitivno, ili negativno uticati na naše zdravlje. Brojni su primeri da su ljudi vekovima upotrebljavali magnetne narukvice, ogrlice, prstenje podmetače i pojaseve sa magnetima. Kakav je njihov uticaj, podeljena su mišljenja u naučnom svetu, ali je više onih koji smatraju da takvi magneti svojim zračenjem poboljšavaju zdravlje i vitalnost živog organizma, pa i biljaka. Dokazano je da magnetom oplemenjena voda poboljšava zdravlje i da se odvajkada koristila za tu namenu. Danas se prave patentom zaštićeni magnetni oplemenjivači vode.
Manje poznata je činjenica da su mumije u Egiptu čuvane, a piramide građene na mestima jakih magnetnih polja. Kleopatra je nosila magnetni nakit od hematita da bi sačuvala lepotu i mladost. Hipokrat je koristio magnete za lečenje steriliteta i zaustavljanje krvarenja, a stari kineski ratnici za brže zarastanje rana i kostiju. Paracelzus ( XVI vek ), švajcarski lekar, primetio je terapeutsku moć magneta i napisao neku vrstu medicinske dokumentacije o uticaju magneta na inflamotorne ( zapaljenske ) procese u telu: “Magnet je kralj svih tajni”.
Albert Dejvis je 1936. godine utvrdio da magnetni polovi imaju različit uticaj na biljke, pacove, miševe i druge životinje, a danas se uglavnom smatra da severni magnetni pol ( N ) teži da nas vrati u ravnotežu, daje nam energiju, otklanja bol, otoke, infekcije, reguliše krvni pritisak, umiruje nervni sistem, alkalizuje tkiva, popravljajući snadbevanje ćelija kiseonikom. Takođe ubrzava zarastanje prelomljenih kostiju, a koristi se za lečenje uganuća, artritisa, zubobolje i drugih bolnih sindroma. Južni magnetni pol ( S ) stimuliše, pa može da pojača zapaljenje i bol. Primenjuju ga samo stručnjaci, jer ponekad pojačana stimulacija izaziva bolji odgovor mozga i javlja se bolje izlečenje. Takođe je dokazano da svako drugačije reaguje na južni magnetni pol, tako da su postignuta neočekivana izlečenja (sinuzita, hipotireoze i sl.). Južni pol ubrzava rast, pa se koristi za magnetisanje vode za rast biljaka, što je dokazano 1965. godine ( Darmidov kod rasta suncokreta, soje, kukuruza i drugih biljaka). Za sečeno cveće treba koristiti vodu severnog polariteta da duže ostane sveže.
Među najznačajnija savremena otkrića spada primena magnetnog polja u dijagnostici. Magnetna rezonantna tomografija ( MRT ) je radiološka metoda koja se zasniva na primeni jakog magnetnog polja i savremene računarske opreme za obradu slike u cilju sagledavanja unutrašnje strukture i funkcionisanja tela. Magnetna rezonanca ( MR ) je jedan od poslednjih revolucionarnih pronalazaka u radiološkim dijagnostičkim metodama.
Zaključimo da magnetno polje ispoljava svoje nevidljivo delovanje, kako na biljni, tako i na životinjski svet i da u svojoj mikrostrukturi manifestuje usklađenu borbu suprotnosti, odnosno interakciju dva suprotna magnetna pola koji se fizički ne mogu razdvojiti. U filozofskom smislu svaka borba suprotnosti daje neki novi kvalitet, pa tako i nevidljivo magnetno polje koje je po svojoj prirodi materijalno. Pravi domet nauke je da se reše sve nedoumice, nejasnoće i nagađanja, čime će i medicina imati koristi od naučno ispitane i dokazane primene.

Izvori saznanja:

1. “Magnetni bukvar”, prim.dr.med.sci. Jelisaveta Kunosić,
2. “Istinik”, Miroslav Mika Marković


Čovek, kao složena biološka jedinka, svakodnevno je izložen kako korisnim tako i štetnim zračenjima različitog intenziteta i vrsta. Najveća opasnost je što štetna zračenja ne možemo registrovati po njihovom nastanku, niti ih možemo ispitivati nekim jednostavnim metodama, što može ozbiljno narušiti zdravlje čoveka.
Pri proučavanju nekih zračenja izveo sam interesantan ogled koji je pomogao otklanjanju neprijatne glavobolje kod jednog od mojih komšija. On se žalio da ga ujutro, kada ustane, boli glava, a onda sam pomoću osetljivog tranzistorskog elektroskopa ( vidi sliku ) ispitao jačinu električnog polja na mestu gde se nalazi njegov kauč. Začudio sam se koliko je jako to polje, koje može da nastaje prisustvom električnih uređaja, ali i zbog podzemnih voda, kao i drugih uticaja. Predložio sam da kauč premesti u deo prostorije gde je najmanje zračenje. Intenzitet zračenja sam ispitao pomoću navedenog uređaja. Kada smo to uradili, komšija je zbog promene njegovog zdravstvenog stanja, još uvek ubeđen u moje čudotvorne moći. Da li je u pitanju sugestivna reakcija, ili stvarno smanjenje neprijatnog zračenja, nisam ni ja potpuno siguran. U svakom slučaju, nije u pitanju posebna moć, niti bioenergija, već korisna primena nauke koja se bavi ispitivanjem prijatnih (korisnih) i neprijatnih (štetnih) zračenja oko nas.
Štetna zračenja potiču od narušavanja ravnoteže između sila koje potiču iz središta Zemlje i kosmičkih sila koje dolaze iz solarne i galaktičke vasione, kao i raznih vrsta čovekove delatnosti. Ono može biti prirodno i veštačko, a može se načelno podeliti na kosmičko (visokofrekventno), podzemno (geopatogeno-niskofrekventno) i tehničko (elektromagnento). Kosmička zračenja ne dolaze samo od Sunca, već i od drugih zvezda bez obzira na njihovu fantastičnu udaljenost. Njihova prodornost zavisi od brojnih geografskih i meteoroloških faktora, a ponajviše od debljine ozonskog omotača koji je opasno ugrožen. Kosmičko zračenje može biti primarno i sekundarno. Primarno zračenje nastaje van atmosfere, a sekundarno u interakciji primarnog sa molekulima atmosfere, a čine ga čvrsta i meka komponenta. Geopatogena zračenja nalaze se ispod površine Zemlje, a posledica su svih procesa u kojima se preseca, raslojava ili na bilo koji način remeti prirodna homogenost Zemljinih slojeva. U ova zračenja spadaju: zračenje podzemnih vodenih tokova, ruda i minerala, geoloških pukotina i raselina, zračenja nastala raspadanjem organskih materija i posledica nekadašnje i sadašnje ljudske delatnosti. Najintenzivnije sekundarno zračenje nastaje pri nailasku primarnog zračenja na metalne predmete. Ova vrsta zračenja prisutna je u modernim građevinama koje su napravljene od čelika, sa mnogo metalnih obloga i metaliziranih staklenih površina (Faradejev kavez). Električni kućni aparati, koji se nalaze u zoni primarnog zračenja, postaju izvor jako štetnog zračenja. Tu spadaju monitori i mobilni telefoni, bez obzira na podeljena mišljenja o štetnosti njihove upotrebe. Postoje jaki argumenti da su štetni.
Zračenja nastala pri radu industrijskih postrojenja, hidro i termo-centrala, mašina svih tipova, dotrajalih ventilatora i starih frižidera su zvučni talasi u granicama, ili van granica čujnosti. Ta granica zavisi od frekvencije zvuka ( granica čujnosti za čoveka je od 16 Hz do 20 000 Hz). Ispod 16 Hz je infrazvuk, a iznad 20 hiljada Hz ultrazvuk koji je našao veliku primenu u nauci i tehnici, a posebno u medicini. Sa stanovišta kvantne fizike, interakcija bilo koje vrste talasa sa ćelijama živog organizma predstavlja razmenu energija, apsorpciju, transmisiju i refleksiju. Ovo može imati za posledicu razne promene na ćelijskom nivou, što može izazvati neke bolesti.
Detekcija štetnog zračenja može se vršiti starim empirijskim i savremenim metodama i postupcima. U savremene postupke spadaju: rad sa viskom nad mapom, Gajger-Milerov brojač, elektrokardiogram, tranzistorski elektroskop, proučavanje pojava elektriciteta i merenje otpora kože digitalnim instrumentima. Danas postoje mnogi uređaji jednostavne i složenije konstrukcije sa kojima možemo ispitati jačinu zračenja nekog fizičkog polja. Uređaj kojim sam se pri ispitivanju zračenja poslužio delo je mojih ruku, složenije je konstrukcije i sa pojačanjem slabih signala elektromagnetnog polja od nekoliko miliona puta.
Zaključimo da biopolje čoveka funkcioniše pravilno i harmonično sve dok je razmena energije okoline i organizma nesmetana od jednog do drugog žlezdanog sistema, od organa do organa koji su zdravi i vitalni. Kada iz bilo kojeg razloga nastane nepravilan protok energije, harmonija energetskog polja se narušava i nastaje blokada energije. Ne postoji prostor u kojem čovek radi, živi i spava, a gde nema štetnog zračenja. Najopasnija su ona u kojima se čovek najduže zadržava, kao što su krevet i radno mesto. Kako čovek ne može da uoči štetno zračenje, može obratiti pažnju na neke simptome koji upućuju na njihovo postojanje i štetno dejstvo. Simptomi su prisutniji kod starijih osoba.

Neosporna je činjenica da svaki čovek vlasnik mobilnog telefona nosi sa sobom izvor zračenja sa nepredvidivim režimom ozračenja. Međutim, da li zračenje mobilnih telefona ima negativan uticaj na zdravlje čoveka,  predmet je sporenja. Po pravilu, istraživanja koje finansiraju proizvođači mobilnih telefona i operateri mobilne telefonije zaključuju da ne postoji direktna korelacija između upotrebe mobilnih telefona i pojedninih zdravstvenih problema i bolesti. Ipak mnogobrojna nezavisna istraživanja sprovedena u mogim zemljama nedvosmisleno potvrđuju direktnu zavisnost između učestalosti upotrebe mobilniog telefona i raka mozga, kao i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema. Pritisnuta mnogobrojnim činjenicama, konačno je i Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO – World Health Organization) priznala da je zračenje mobilnih telefona jedan od potencijalnih uzročnika raka. Mobilni telefon je svrstan u klasu “2B” po klasifikaciji IARC (International Agency for Research on Cancer) u koju spadaju pored ostalih i: olovo, insekticid DDT, izduvni gasovi, benzin, dizel gorivo i dr.

Pojedinci, javno mnjenje, pa i državne institutije u mnogim razvijenim zemljama sveta sve su svesniji negativnog uticaja elektromagnetnog zračenja, posebno zračenja mobilnih telefona. Zato se preduzimaju i konkretne akcije i mere za smanjenje negativnih efekata. Evo nekih primera:

-Nekoliko institucija na Tajvanu je predložilo da se zabrani korišćenje mobilnih telefona u školama. Ovo bi se odnosilo na svu decu uzrasta do 15 godina.

-Vlasti u Francuskoj pripremaju zakon kojim bi se zabranilo raklamiranje mobilnih telefona deci do 12 godina i njihova prodaja deci do 7 godina.

-U Sjedinjenim Američkim Državama u toku je potpisivanjanje peticije koja se upućuje Kongresu da se preduzmu efikasne mere kontrole i zaštite populacije od elektromagnetnog zračenja.

-Engleska je među prvima uvela zabranu korištenja mobilnih telefona u školskim autobusima. Kasnije je sličnim propisima uvedena zabrana korištenja ovih uređaja u svim sredstvima javnog prevoza. Danas u skoro svim zemljama Evropske unije, postoje slični propisi o zabrani korištenja mobilnih telefona u određenim javnim prostorima uključujući i sredstva javnog prevoza.

Slično negativno dejstvo na ljudski organizam kao mobilni telefon ima i elektromagnetno zračenja bežičnog fiksnog telefona. Sve vrste bežičnih kućnih telefona (DECT) su potencijalana opasnost za zdravlje ukućana. Čovek u kućnim uslovina, opušten, često u ležećem položaju može čak i satima da ćaska preko bežičnog telefona. Slična je situaciji i na poslu gde mnoga zanimanja traže veliki broj telefonskih komunikacija. Sada su masovno u upotrebi bežični fiksni telefonu jer su mnogo fleksibilniji za korišćenje: nema kablova o kojima se saplićemo, daju nam slobodu kretanja u radnom i domaćem prostoru, imaju veliki broj mogućnosti i funkcija.

Izvor: neitronik-srbija.com

Priredio: Nikolić Stefan

Naučnici imaju par saveta kako da smanjite zračenje mobilnih telefona. Evo ih 5 najboljih saveta kako da sprečite da vas telefon zrači.

1. Ne koristite mobilni kao alarm
Ako vas mobilni budi, to znači da je blizu vašeg kreveta i zrači vas cele noći. Odaljite ga.

2. Pošaljite poruku
Umesto da pričate 10 minuta bolje pošaljite poruku i ostavite ga na pristojnoj udaljenosti.

3. Ne nosite ga u džepu
Muškarci koji ceo dan nose telefon u džepu ozbiljno ugrožavaju svoju sposobnost reprodukcije. Žene ne bi trebalo da ga nose blizu grudi ili stomaka.

4. Koristite slušalice
Tako ćete smanjiti zračenje koje dolazi do mozga.

5. Postavite limite
Ograničite račun koji pravite kako biste smanjili minute koje provedete na telefonu.

Izvor: Domino magazin

PokloniIOtpadSkloni