28. Oct, 2020.

POMOZIMO “KOMŠIJAMA”!

Život uličnih pasa je dovoljno komplikovan i bez niskih temperature i snega, a s prvim pravim zimskim danima, kakvi su ovih dana njihov život se, bukvalno, pretvara u borbu na život i smrt. Šanse da prežive im se u velikoj meri povećavaju ukoliko se u nama probudi zrnce ljudskosti i empatije za njih. Bez nas i naše pomoći su njihove šanse vrlo male. Za sve one koji će reći “ ja bih pomogla/pomogao, ali ne znam kako, nemam odakle, šta mogu ja kao pojedinac” imam odgovore, tako da će samo od njihove (naše) dobre volje zavisiti da li će nešto konkretno i uraditi za ulične pse i mačke.

Osnovno što treba imati u vidu je da uhranjene i zdrave životinje mnogo lakše podnesu niske temperature, odnosno veće su im šanse za preživljavanje. Zbog toga povređene, bolesne i iscrpljene životinje treba sklanjati s ulica, ako ne postoji nijedan drugi način, onda makar na nekoliko dana kod privremenihg udomitelja, u lokalna prihvatilišta ili pansione (gde oni postoje).
Za one koji ostaju na ulici postoje vrlo jednostavni načini da im se pomogne i da se njihove “muke” ublaže:

  1. U zimskim uslovima hranjenje i pojenje je otežano, te treba imati u vidu sledeće:
    • kuvanu hranu davati samo u slučajevima da te psi “čekaju” i da će je pojesti odmah, jer nakon pola sata ona se smrzla i beskorisna je. Zbog toga im davati više granule, salame, čvrste ostatke od hrane,
    • voda koju ostavljate životinjama zimi treba da bude mlaka i da se češće kontroliše da li se smrzla i da se češće menja.
  2. Ukoliko u tvojoj zgradi postoji neka “baba Bond” koja sve vidi, sve čuje i u sve gura nos koja bi napravila frku “ako ker uđe u zgradu” dovoljno je da pse ili mačke koje se vrzmaju oko ulaza makar nakratko pustiš u zgradu da se malo zgreju. Ako “baba Bond” ili neko drugo zakeralo ne postoji, posao je kudikamo lakši, “slučajno” pored tebe prođe pas koga ti, naravno, ne primetiš.  Ili najjednostravnije- ostaviš vrata odškrinuta, da , ako “neko” želi može nakratko da se “uvuče” u zgradu.
  3. Improvizovane “kućice mogu da se naprave od kartonskih kutija svih veličina , a za manje pse i mačke i od drvenih gajbica za voće (čvršće su). Najbolja izolacija je stiropor ili stirodur, ali ako nemaš dobro mogu poslužiti i stare novine (malo debli sloj), više slojeva kartona, apsolutno sve od tkanina (ćebad, peškiri, stare jakne, džemperi itd).  Preporučljivo je da se kućice postavljaju na mesta gde se psi već zavlače za noćenje (mada je to nekad jako teško utvrditi) i na natkrivena mesta. Bez obzira na to gde se postavljaju potrebno je kućice najlonom zaštititi od vlage.  

Ali, nisu samo psi i mačke ugroženi zimom, niskim temperaturama i nedostatkom hrane. I mnoge “gradske “ ptice ne uspevaju da prežive zimu.

Njima možemo pomoći tako što ćemo u svom dvorištu ili na terasi napraviti improvizovane kućice i hranilice za ptice. Hranilice treba da budu zaštićene od vlage (ili pod nastrešnicom ili da imaju krov), ne treba ih bojiti jarkim bojama jer to plaši ptice, redovno kontrolisati da li je hrana mokra ili smrznuta i da li u hranilici ostaju ljuske od semenki.

Preporučuje se da se stavlja količina hrane dovoljna za jedan dan, i da se hranjenje vrši svakodnevno, a vrlo je važno da su hranilice postavljene na mestima na koja ne mogu doći mačke jer bi se na taj način život ptica direktno ugrozio.

Ptice mogu das se hrane mešavinom sitnijih semenki (prodaje se ka “hrana  za zebe”) pojačanom  suncokretom. Hleb se ne preporučuje kao hrana za ptice, ali ako nemaš ništa drugo može i hleb, osušen i iskidan na sitne komadiće).

Sad je na tebi da “pronađeš” volju i da kreneš u akciju spašavanja.

Srećno!!!

Proteklih dana članovi CEFIX-a intenzivno se druže sa gospodinom Pavelom Sferom. Našim sugrađaninom čiji su roditelji dok on još bio beba otišli "preko bare". Odrastajući tamo nije zaboravio na zemlju svog rođenja. Nije zaboravio na prijatelje i rodbinu. U SAD radi kao dubler poznatog pevača Bono Vox-a, rok grupe U2 a u svoje slobodno vreme posvećen je humanitarnom radu. Učestvovao je u puno humanitarnih akcija širom SAD-a i pomagao je ugroženima u Meksiku dok je tokom prolećnih poplava, koje su pogodile Srbiju, okupio dosta naših iseljenika i poslao značajnu sumu novca za ugrožene krajeve.

Pre neko veče razgovarajući o potencijalnoj saradnji u skoro otvorenom kafiću VELO u Vršcu kao znak da i u Srbiji postoji svest o građanskom aktiviznu pokazao sam Pavelu kutijicu za priloge na kojoj je pisalo nešto oprilike ovako: SPREMAMO SE ZA ZIMU, POMOZIMO ULIČNE PSE. On je istog trenutka zavukao ruku u džep i sve što je izvadio ubacio je u kutijicu. Moram da priznam da sam odmah pokušavao da ga ubedim da ne ostavi sav novac, da je dovoljno da ostavi 200 dinara, i da svako od nas doda po još nešto. On je i dalje insistirao da je potrebno da se pomogne. Branislav je dodao da ako već želi da donira sav novac da je možda bolje da odemo i da kupimo hranu. Pavel to nije želeo. Bio je ubeđen da će novac biti potrošen u svrhe za koje i jeste namenjen. Da se pomogne uličnim psima. Nisam imao kud, uzeo sam kutijicu, otišao do vlasnika lokala dao vizitkartu i predao kutijicu uz molbu da se postara da novac bude potrošen u prave svrhe.

Eto prošlo je dva-tri dana i sada možete da pogledate slike i uverite se. Ne samo da je hrana kupljena već su se postaraili i za posudice kako bi zima uličnim psima koliko toliko bila lakša. Hvala Pavel, realizovana je prva uspešna akcija! :)

Da li smo u Srbiji toliko zatrpani prevarama, krađama, malverzacijama, lošim pričama i iskustvima da nam je teško da budemo otvorenog uma...?! Ako smo prepušteni sami sebi nije lako odupreti se svim tim negativnim uticajima... ali ako radimo zajedno, ako sarađujemo i ako delujemo sa verom u bolje sutra onda zaista možemo promeniti puno. Ne, ne puno, možemo promeniti SVE!

Imamo preča posla, a to je da posečemo i ono malo stabala koja su sad dostigla neku zrelost", kazala je Nataša Đereg i upozorila da se pored regionalnih i lokalnih puteva seče drveće bez ikakvog plana, a ne sadi se novo!

Direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataša Đereg upozorila je da su se snežni nanosi na putevima u Vojvodini mogli izbeći da su nadležni na vreme vodili računa o tome da se zasade drvoredi na kritičnim tačkama na putevima.

"Nažalost, kod nas su među donosiocima zakona i odluka prisutni oni koji nemaju svest o važnosti vetrozaštitnih pojaseva", kazala je Nataša Đereg. Dodala je da postoje elaborati i projekti, kako od strane Šumarskog fakulteta u Beogradu, tako i od drugih naučnih institucija, kako da se postave vetrozaštitni pojasi.

"Ali, država nikad nema para da te projekte sprovede u delo. Imamo preča posla, a to je da posečemo i ono malo stabala koja su sad dostigla neku zrelost", kazala je Nataša Đereg.

Upozorila je da se pored regionalnih i lokalnih puteva seče drveće bez ikakvog plana, a ne sadi se novo. Ona je podsetila da je Vojvodina područje sa najmanje šuma u Evropi, sa prosečnom šumovitošću od svega šest odsto.

"Još je Marija Terezija znala važnost zaštite zemljišta od erozije i važnost zaštite puteva od vetrova, pa su tako u prošlosti masovno sađena stabla jablanova, dudova i ostalih vrsta drveća pored puteva", podsetila je Nataša Đereg.

Izvor: kurir-info.rs

Sistem HAARP, u koji je Ministarstvo odbrane SAD-a uložila milijarde dolara, izbio je u kritičnom trenutku, a umesto Srbije, talas polarnih temperatura poslat je na Sjedinjene Američke Države, piše dopisnik Čikago Tribjun iz Aljaske, gde je kontrolni centar ovog sistema za kontrolu klime.

"Želeli smo da uradimo mali eksperiment i da usmerimo na mali deo teritorije bez da se zahvate susedne države. U pitanju je fokusiranje energije, samo u ovom slučaju radi se o hladnoći. Hteli sam da vidimo da li bi život bio moguć ako se temperature smanji na -62 stepena Celzijusa, i kako će ljudi reagovati u takvim situacijama. Kada smo razmatrali nad kojom teritorijom da izvršimo eksperimentpao kao logičan izbor nametnula se teritorija Srbije. Međutim, kada smo definisali koordinate i pokrenuli uređaje nešto je pošlo naopako. Umesto da se zamrzne Beograd i okolina, polarna jeza je usmerana ka Sjedinjenim Američkim Državama ", kaže izvor iz tehničke službe HAARP-a.

Prema njegovim rečima, inženjeri još uvek nisu u stanju da pronađu grešku, a još manje da je poprave. U međuvremenu, polarni vrtlog besni nad severnom Amerikom i širi se ka jugu, dok je u nekim oblastima temperatura spala na manje od -50 stepeni. Amerikanci strahuju da će završiti kao dinosaurusi, a mnoge institucije su zatvorene.

"Sve je išlo prema Marfijevom zakonu. Znate ne radi se o tome. Proračuni su tačni, nema sumnje. Sistem je radio naš najbolji fizičar Stiven Popović. Među zaposlenima u HAARP-u zavladala je strašna panika, jer nema još puno vremena kako bi zaustavili ovaj proces. Neki veruju da to je greška jer je izbor pao na Srbiju i koja je zaštićena štitom koji je još Nikola Tesla napravio", rekao je sagovornik.

Vašington je bio uznemiren, zahteva hitnu istragu, ali pre toga mora da se zaustavi oluja. Postoji naredba da se minira celo područje HAARP-a ukoliko se oluja uskoro ne zaustavi.

"Međutim, mi naučnici ne verujemo da će uništenje HAARP sistema da ukloniti posledice i da je velika verovatnoća da će celokupna teritorija SAD-a da se pretvori u ogromnu santu te da će uskoro Floridu početi da naseljavaju pingvini i beli medvedi", rekao je sagovornik iz Čikago Tribjuna.

Članak preuzet sa: tocka.com.mk gde možete pogledati i kratak video prilog.

PokloniIOtpadSkloni