Iako mala, jedna buba može da nahrani sve gladne na planeti. Potrebno je samo ljudima objasniti kako da je uzgajaju i problem gladi može biti rešen, kažu autori ovog projekta.

Surlaši su male i skromne bube, ali za Muhameda Ašura oni su rešenje mnogih problema u razvijenom svetu, piše CNN.

Ovi skromni insekti mogli bi da iskorene glad i neuhranjenost, izvuku zajednice iz siromaštva i snize nivo ugljen-dioksida.

Za biće dugačko svega nekoliko centimetara to je veliki učinak ali i moć.

Ašur je s nekoliko kolega studenata s univerziteta Mekgil pokrenuo kompaniju Aspire sa ciljem da predstavi uzgajanje insekata zemljama kojima nedostaje hrane i nutritivnih sastojaka.

Ova ideja je prošle godine dobila nagradu Hult, koju je pratilo milion dolara uloženih u seme. Nakon što su dobili nagradu, oni su pokrenuli pilot program u Gani, gde je čest problem nedostatka hrane.

Trenutno 75% predškolaca i dve trećine trudnica u Gani pati od anemije, tvrdi Svetska zdravstvena organizacija.

„U ruralnoj zajednici, ishranu uglavnom čine ugljeni hidrati. Zbog nedostatka proteina, kojih ima u ribi i junetini, oni jedu nešto što nije hranljivo“, kaže dr Klement Akotsen Mensag, etimolog i istraživač s Univerziteta u Gani.

„Surlaši su odličan suplement“, dodaje on.

U 2013. godini Organizacija za hranu i agrokulturu pri UN-u je objavila izveštaj pozivajući na konzumaciju insekata širom planete.

U izveštaju je zaključeno da insekti imaju vrlo slične nivoe proteina kao i govedina, a pobeđuju u nivoima gvožđa, kalijuma, cinka, fosfora i nekoliko amino-kiselina.

„Tamo gde ima manjka gvožđa, manjka i edukacije i poverenja u vlasti. Ukoliko odete u neko malo selo blizu Akre, teško ćete nagovoriti žene da piju tablete gvožđa ili neke druge suplemente“, tvrdi on.

„Na ovaj način predstavljamo gvožđe i proteine na način mnogo bliži ovoj kulturi“, dodaje on.

U nekim delovima Gane već je prihvaćeno konzumiranje surlaša.

„To nećete videti u svim delovima Gane, ali gde se konzumira, to se čini s velikom slašću“, kaže Ašur.

Proces uzgajanja surlaša nije komplikovan. Neko ko je neobrazovan, ali industrijski potkovan, može pokrenuti proizvodnju za kratko vreme.

Projekat Aspire cilja na farmere koji žive u ruralnim zajednicama, gde zemlje ima u izobilju. Oni bi obezbedili farmerima alatke i obučili bi ih besplatno, a potom kupili surlaše i distribuirali ih širom zemlje. U planu je i mlevenje brašna od surlaša.

Izvor: B92

PROVOKATIVNA VIZIJA SVETA

WWF je dve godine pripremao “Izvještaj o energiji”, koji predstavlja provokativnu viziju sveta koji bi se do 2050. godine potpuno zasnivao na korištenju obnovljivih izvora energije.

Izveštaj se sastoji iz dva dela. U pvom delu se nalazi rasprava o detaljno istraženom scenariju, koji je zatim predstavljen u drugom delu. Raspravu vodi projektni partner Ecofys.

Do 2050. godine mogli bismo svu potrebnu energiju da dobijamo iz obnovljivih izvora. To bi rešilo većinu problema vezanih za klimatske promene i sve ređe izvore fosilnih goriva. Najvažnije će biti znatno povećanje mera za očuvanje energije u svim sektorima. Možemo pokazati da je takav prelaz ne samo moguć, već i isplativ, tj. da osigurava energiju koju svako može da priušti i koja je proizvedena na održiv način za globalnu ekonomiju i planetu.

Čista energija za našu planetu

Svet mora da pređe iz neodržive energetske paradigme u kojoj se trenutno nalazi u budućnost koju u potpunosti pokreće obnovljiva energija. Samo takav prelaz nam može pomoći da izbegnemo najstrašnije posledice klimatskih promena.

Originalna energetska studija WWF-a, Izveštaj o energiji, pokazuje da nam je takva budućnost nadohvat ruke i pruža ključan uvid u način na koji je možemo ostvariti.

Preispitivanje stavova konvencionalnih stručnjaka

Sve veći broj vođa iz sveta politike, poslovnog sektora, medija i civilnog društva preispituje stavove konvencionalnih stručnjaka i njihove uobičajene scenarije vezane za energetsku budućnost sveta, te započinju ozbiljnu potragu za realnijim pristupima.

Njihovo objašnjenje je očigledno: minimaliziranje uticaja klimatskih promena zahteva značajna smanjenja emisija na globalnom nivou što pre moguće.

Svet je došao do vrhunca kada je u pitanju upotreba nafte i gasa. Naftne i gasne kompanije kopaju sve dublje i dublje istražujući alternativne izvore uz katastrofalne ekološke i socijalne posledice. Ugalj je još uvijek relativno lako dostupan, ali je njegova upotreba katastrofalna zbog emisija koje utiču na promenu klime. Svet više ne može da priušti oslanjanje na staru energetsku paradigmu i opasnu zavisnost od fosilnih goriva

Mogući globalni scenario

Izveštaj o energiji, izrađen u saradnji WWF-a i Ecofys-a, otvara novi prostor za energetsku debatu: moguć sistem u kojem bi do sredine ovog veka sva svetska energija dolazila iz obnovljivih i održivih izvora.

Izveštaj o energiji objedinjuje strategije i tehnološke mogućnosti koje su već isprobane ili primenjene s ciljem ostvarivanja mogućeg globalnog scenarija. Većina odgovora nam je već na raspolaganju. WWF želi da pomogne da se promeni “stara” paradigma za energetsku industriju i da se odredi novi put za budućnost.

Izveštaj o energiji pruža detaljno istražen scenario u vidu istinski alternativne vizije energetske budućnosti i objašnjenja šta takav scenario predstavlja za društvo u celini.

Što će to značiti?

U 2050. godini dominantan oblik energije koji će biti dostupan potrošaču, bez obzira na mesto stanovanja, će biti električna energija. Ovaj najvredniji oblik energije je prenosiv i relativno lako primenjiv. Međutim, efikasan prenos električne energije podrazumeva ulaganje u nove efikasnije, “pametnije” strujne mreže. Maksimalna energetska efikasnost postaće glavni cilj svih ekonomskih aktivnosti.

Činjenica da scenario iz Izveštaja o energiji razmatra isključivo tehnologije koje su trenutno dostupne, ističe važnost budućih istraživanja i razvoja. Jedno od područja koje posebno zahteva istraživanje i razvoj odnosi se na tečna goriva. S obzirom da danas još ne možemo da pokrećemo velike brodove ili avione pomoću električne energije i dalje nam je neophodno tečno gorivo. Predviđanja pokazuju da će se ovaj oblik transporta sve više koristiti, te ćemo ovaj problem morati da rešimo uz pomoć biogoriva.

Pravedan i ravnopravan pristup

• 1.4 milijardi ljudi nema pristup pouzdanom snabdevanju električnom energijom za osnovne usluge kao što su zdravstvo i obrazovanje.
• Oko 2.7 milijardi ljudi zavisi od neodrživih peći na biomasu koje služe za ishranu i kuvanje.
• Do 2 miliona ljudi godišnje umire od otrovnih para koje takve peći proizvode.
• Svet koji želi ravnopravnu budućnost za procenjenih 9 milijardi ljudi mora pronaći održivo rešenje za ovaj problem.

Jednom kad se uspostavi infrastruktura za snabdevanje energijom, troškovi koje iziskuje obnovljivi sistem biće znatno niži u odnosu na sistem u kojem se kontinuirano koriste fosilna goriva. Ovo čak i ne uključuje dodatne uštede zbog smanjenja uticaja klimatskih promena.

U Izveštaju o energiji se ne radi o pukim predviđanjima, već o definisanju ambicioznog puta ka ostvarivoj i pozitivnoj budućnosti – uz svest o potrebama za brzim i odlučnim delovanjem protiv klimatskih promena.

Izveštaj je stvaran po svom konzervativnom pristupu, oslanja se isključivo na postojeće tehnologije i jasno identifikuje predstojeće izazove. Takođe je optimističan jer pokazuje da uz određen napor u trećoj industrijskoj revoluciji možemo transformisati naš energetski sistem za dobrobit svih.

Masovna isključenja struje. Blokade u snabdevanju gasom. Veliki porast cena goriva.

Ovi scenariji su već postali stvarnost u mnogim delovima sveta. Zamislite koliko će se stanje pogoršati za 40 godina kada će se, ukoliko se nastave današnji trendovi, globalna potražnja za energijom u najmanju ruku udvostručiti u odnosu na sadašnje stanje. Međutim, scenario ne mora biti ovako zastrašujući.

Možemo zadovoljiti energetske potrebe oko devet milijardi ljudi na svetu do 2050. smanjujući ukupnu potražnju za energijom za 15%. I sve to uzimajući u obzir predviđeni rast populacije, industrijsku proizvodnju, životni standard i putovanja, naročito u razvijenim zemljama. Radi se o pronalaženju načina da učinite više koristeći manje. U današnje vreme energiju ne koristimo mudro.

• Iako poznajemo načine gradnje koji uopšte ne zahtevaju energiju za grejanje ili hlađenje, više od polovine toplote iz naših domova nestaje kroz zidove, prozore i krovove.
• Dajemo prednost velikim, snažnim privatnim vozilima koja “gutaju gorivo” nad daleko efikasnijim oblicima prevoza.
• Uređaji koji troše mnogo energije blokiraju tržište, iako postoji veliki izbor efikasnijih alternativnih uređaja koji su takođe dostupni.
• Proizvođači mogu koristiti daleko manje energije ukoliko preispitaju svoje materijale i procese.

Očuvanje energije je nešto u čemu svako može da učestvuje – potrebno je već danas početi donositi mudre odluke.

Izvor: wwf.panda.org

Priredio: Tomislav Milunov, II-7

Dan planete Zemlje obeležava se 22. aprila širom planete. Nacionalna obuka o životnoj sredini zove se zvanično Dan Zemlje.

Odluku o obeležavanju ovog datuma doneo je američki senator i ekološki aktivista Gejlord Nelson, u januaru 1970. godine. Dan Zemlje privlači mnoge reportere koji o tome izveštavaju, pa se mnogi građani priključuju i Dan Zemlje kao praznik postaje veoma uspešan u Sjedinjenim Američkim Državama. Uz to, senator Nelson proklamuje treću nedelju u aprilu kao "Nedelju Zemlje", koja postaje nacionalni događaj.

Dan planete Zemlje službeno se obeležava od 1992. godine. Skupština Ujedinjenih nacija je 22. april proglasila međunarodnim Danom planete Zemlje.

Međunarodni Dan planete Zemlje obeležava se širom Srbije različitim manifestacijama u cilju skretanja pažnje građanima na značaj očuvanja prirode. U mnogim zemljama se ekvinoksni Dan Zemlje slavi početkom proleća na severnoj hemisferi. U tom momentu je dužina dana i noći izjednačena. Na južnom polu počinje šestomesečni mrak, dok na severnom polu počinje šestomesečni dan. Jednakost razlika je simbol Dana Zemlje, kada se razlike zaboravljuju i priroda počinje da se obnavlja.

Ovaj godišnji događaj obeležava početak Dana Zemlje koji se tradicionalno započinje zvonjenjem zvona.

Izvor: svetplus.com

Priredio: Milan Prijc, II-4

Mashable je uvrstio solarni punjač za mobilne uređaje Strawberry drvo na listu 25 tehnoloških inovacija koje svaki pametan grad mora da ima.

Do 2030. godine više od pet milijardi ljudi živeće u urbanim sredinama, navodi se na portalu Mashable i dodaje da "pre nego što dođemo do toga, moramo da učinimo gradove optimalnijim za život", a tehnologija će biti od velike pomoći za postizanje tog cilja.

Inovacija iz Srbije, javni solarni punjač Stroberi Drvo, koji je uvršten na Mašablovu rang listu, za sada je postavljen na devet destinacija - u Obrenovcu, Novom Sadu, Kikindi, Vranju, Boru, Valjevu i u Beogradu na Zvezdari, u Tašmajdanskom parku, a uskoro i na Trgu Slavija.

Kompanija mt:s, prepoznajući značaj i potrebu ulaganja u oblast zaštite životne sredine i obnovljivih izvora energije, pomogla je postavljanje pet solarnih punjača širom Srbije, i to u Boru, Valjevu, Kikindi, Beogradu i Vranju.

Na Mashable listi, između ostalog, našli su se i Inicijativa za pristup podacima i hakatoni, kao što je New York City's BigApps takmičenje, gde se razvijaju aplikacije koje unapređuju gradove i građanima pružaju neophodne informacije, na primer o tome kakav je kvalitet vazduha, koji su restorani čisti, i slično.

Izvor: mondo.rs

Koliko smo zaista svesni jedinstvenosti planete na kojoj živimo?! Koliko smo mi, ljudi, u problemima svadonevnice, nemaštini, u stalnoj potrazi za novcem, podložni zaboravu da nismo jedina živa bića na ovome svetu?! Da li je moguće pogledati donji video i ostati ravnodušan?!