Međunarodni dan planete Zemlje obeležava se svake godine 22. aprila u cilju namernog skretanja pažnje svetskoj javnosti na značaj očuvanja prirode i sprečavanja negativnih posledica ljudskih aktivnosti po radnu i životnu sredinu. Ovaj značajan datum obeležava se od 1970. godine, a Generalna skupština UN donela je 2009. godine posebnu Rezoluciju ( А/RЕS/63/278 ) sa ciljem da istakne globalni značaj obeležavanja tog datuma u cilju upozorenja na opasnosti koje prete životu na Zemlji, ekosistemima i urbanim zonama zbog razvoja industrije, povećanja potrošnje energije, globalnog zagrevanja, klimatskih promena i smanjenja ozonskog omotača kao poslednje linije odbrane. Cilj je da svetska populacija postane iskrenija i svesnija svoje odgovornosti prema planeti na kojoj živimo.

Ljudi su, zahvaljujući svojim aktivnostima, najveći krivci za menjanje klime čitave planete i narušavanje prirodne ravnoteže. Globalno zagrevanje je svetski problem, a efekat „staklene bašte“ sve je prisutniji, što utiče na biljni i životinjski svet. Krčenje šuma i svesno uništavanje zelenih površina dovodi do oslobađanja manje količine kiseonika, a isparavanje štetnih gasova iz industrijskih postrojenja dovodi do opasnog zagađenja životne sredine. Nije nikakvo čudo što se sve više u svetu javljaju pokreti „zelenih“ koji svojim aktivnim delovanjem pokušavaju da brane i odbrane prirodu od negativnih posledica urbanizacije i bahatog odnosa čoveka. Velika opasnost je zagađenje pesticidima koje je karakteristično za područje Vojvodine. Voće i povrće nemaju više specifičnu prirodnu boju i ukus, jer upotreba raznih hemikalija za ubrzano sazrevanje i usporavanje trulenja daju vidljive negativne posledice, tako da treba razmisliti koliko se svaki dan trujemo, a da toga uopšte nismo svesni. Tretirano voće i povrće poznaju se po neprirodnoj boji, čudnom ukusu i mirisu. Pre njegove upotrebe za jelo treba izvršiti detaljno pranje i ljuštenje kore koja je upila otrovne supstance.

Za konretne mere borbe za planetu Zemlju treba imati razvijenu nacionalnu strategiju privrednog razvoja, sa jasnim planom kako štititi prirodna dobra i kvalitet života. Zdravlje čoveka treba da bude primaran cilj, što znači da zaštitu životne sredine ne treba nikada podređivati aktuelnoj dnevnoj politici. Pored efikasnog provođenja važećih zakonskih i podzakonskih mera i propisa, veliku odgovornost imaju državni organi, lokalne zajednice, organizacije i stručne institucije, ali i građani koji su itekako odgovorni za uređenje radnog i životnog prostora. Izgled stana, kuće, dvorišta, podruma, bašte i drugih prostora koji se svakodnevno koriste najbolje govori kakav je odnos pojedinca, ili kolektiva na uređenju okruženja. Odlaganje smeća i otpada, posebno elektronskog, mora da bude organizovano na propisan način sa svim potrebnim merama zaštite, a ne da se smešta na divljim deponijama kojih još uvek ima na prilazima seoskim i gradskim naseljima. Da bi se to postiglo mora biti razvijena lična i kolektivna svest i odgovoran odnos prema prirodi i planeti Zemlji. Krajnje je vreme da shvatimo da je naša planeta toliko ugrožena da i ovaj dan treba da bude na najbolji način iskorišćen kao apel za konkretnu akciju na njenoj zaštiti.

Zaključimo nečim veoma zanimljivim o ekološkom dugu: „Za život nam nije dovoljna jedna Zemlja - trenutno nam treba 1,75 planete!“ To znači, prema proverenom navodu, da nam je, da bismo bili na „nuli" potrebno 1,75 Zemlje, tvrdi Katarina Stevanović, dobro obaveštena novinarka BBC servisa.

Izvor saznanja:
https://www.zjzpa.org.rs/dan-planete-zemlje-2