Duboko u šumama Severnog Vermonta u Americi, Derik Didriksen, jedan od najpoznatijih graditelja malih kuća, napravio je lepu i energetski nezavisnu vikendicu sa skromnim budžetom od samo 250 evra. Kao rezultat bujne mašte u kombinaciji sa Didriksenovim spretnim prstima, nastala je vikendica za čiju gradnju su korišćeni samo reciklirani i materijali koje je on pronašao na otpadu.

Vikendica je dizajnirana kao šumsko utočište za odmor od urbanog načina života. Ona nije povezana na elektrodistributivnu mrežu, pa ne troši električnu energiju. Kada padne noć, nekoliko fenjera i sveća obezbeđuju svetlost za čitanje knjige. Derik Didriksen je veoma posvećen pokretu gradnje malih kuća i mnoge je inspirisao da smanje životni prostor i mesečne troškove.

Izvor: Eko kuće

Perko Milinković iz Donjeg Dragaljevca pored Bijeljine pre više od sedam godina patentirao je svoj izum "Rotor za pogonsku mašinu na vetar". Do danas nije pronašao način da svoj projekat učini stvarnim u BiH.

Milinković je po struci krojač, a godinama je živeo u Australiji gde je imao svoju farmu. Danas, penzionisani Perko živi sa suprugom u rodnom selu. Na porodičnom imanju pažnju privlače, kako kaže Perko, kuća u australijskom stilu i neobična mašina koju pokreće vetar.

"Na farmi u Australiji sasvim slučajno sam osetio snagu vetra. Pomislio sam koliko vetar ima snage na jednom malom komadu lima, pa sam rešio da usavršim sistem koji bi tu snagu iskoristio. Pravio sam sedam prototipa i nijedan nije bio dovoljno dobar. Ova mašina je visoke efikasnosti i zato sam odlučio da je patentiram", kaže Perko Milinković. Ističe da je ovo drugačiji sistem korišćenja snage vetra od sistema koji su do sada bili poznati.

Iako je krojač po zanimanju, sam je napravio prototip svog izuma koji još uvek nema praktičnu primenu. Od alata je imao samo šlajfericu, brusilicu i aparat za varenje, a napravio je rotor koji ima veliku izlaznu snagu i, prema proračunima stručnjaka, može proizvesti dnevno i do 15 KW električne energije.

On ističe da je najveći problem bilo rešiti ukrštanje osovina koje nose krilca. "Ovde su krilca od 1.30 metara, ali bi bilo najbolje kada bi ona bila dva metra i na većoj visini. Uz opremu za vetrenjače, obavezno dinamu iz Nemačke i aluminijum kao materijal, dobio bi se još bolji model. Za takav prototip trebalo bi oko 10.000 evra, ali ja nemam taj novac", kaže Perko.

Svoj izum Milinković je zaštitio u Republici Sloveniji. Nakon podnošenja prijave u martu 2004. godine, već u oktobru 2005. godine njegov izum patentiran je u Ministarstvu privrede, Agenciji Republike Slovenije za intelektualno vlasništvo. U obrazloženju izuma koji maksimalno koristi snagu vetra navodi se: "Sa izumom predlagani rotor pogonske mašine na vetar odlikuje se po tome što su njegove lopatice sastavljene od dve polulopatice kod kojih se međusobni položaj sam uravnava gledajući na trenutni smer njihovog okretanja i gledajući na smer vetra, odnosno, one se sastavljaju, slažu, prilikom pomeranja prema vetru, tako da se smanjuje njihov otpor".

Jednostavnije rečeno, lopatice naprosto grabe vetar i maksimalno koriste njegovu energiju. Milinković je više od sedam godina vlasnik autorskih prava na jedini bosanskohercegovački izum koji koristi obnovljive izvore energije. "Nisam sumnjao u konačnu odluku da se izum zaštiti. Moralo je proći 18 meseci od podnošenja prijave kako bi stručnjaci sve ispitali i proračunali. Nažalost, ne pronalazim način da se izradi industrijski prototip koji bi ušao u praktičnu primenu i bio dostupan ljudima", kaže Milinković.

Do sada je imao mnogo ponuda za otkup patenta, ali Milinković zna njegovu vrednost. Svake godine redovno plaća održavanje patenta i nada se konačnom, ekonomski isplativom realizovanju projekta. "Nažalost, teško to ovde ide. Da sam ostao u Australiji, do sada bi nešto bilo urađeno. Amerikanci su ga svojevremeno procenili na 4.7 miliona dolara, a u Vazduhoplovnom zavodu "Orao" u Bijeljini procena je bila milion evra. Ipak, zaključujem da se ovde ne može organizovati proizvodnja za tržište i najverovatnije ću patent prodati kako bih nastavio sa realizacijom još nekih svojih zamisli", priča Perko Milinković.

Izvor: Eko kuće (dw.de)