22. Oct, 2020.

Dan vetra

Širom planete, i prvi put u Srbiji, danas se obeležava Svetski dan vetra.

Obeležavanje Dana vetra počelo je 2007. godine u Evropi da bi 2009. postalo globalni događaj. Organizuju ga Evropsko udruženje za energiju vetra (EWEA) i Svetski savet za energiju vetra (GWEC).

Danas će Svetski dan vetra obeležiti više od 75 zemalja a kako bi se na najbolji način istakle prednosti vetra kao energenta.

Svet je na kraju 2010. godine, prema podacima Saveta, imao elektrane na vetar instalisane snage 194.390 megavati, za gotovo 36.000 megavati veće nego godinu dana ranije.

Gledano prema kontinentima, najveće instalisanu snagu imala je Evropa, od 86.075 megavati, pri čemu 84.074 megavati u 27 zemalja Evropske unije.

U EU, prema kapacitetima za proizvodnju energije iz vetra, prednjače Nemačka i Španija sa generatorima instalisane snage od 27.214 odnosno 20.676 megavati.

Prema procenama EWEA, struja proizvedena iz vetra pokriva nešto više od pet odsto ukupne evropske potrošnje električne energije.

Srbija je jedna od tri evropske zemlje koja nema nijedan vetrogenerator u elektroenergetskom sistemu.

Kako su ranije najavili u Srpskom udruženju za energiju vetra (SEWEA), prvi vetropark u Srbiji mogao bi da bude izgrađen za dve godine.

Planirano je da prve vetrenjače ukupne snage oko 400 megavata budu sagrađene u Inđiji, Kovinu, Plandištu i Vršcu. U njih će investitori uložiti oko 700 miliona evra.

U Srbiji će Svetski dan vetra biti obeležen regatom u Beogradu koju 18. juna na Savi organizuje SEWEA.

Izvor: zelenevesti.org

Pripremila: Natalija Đorđević III-4

MUS vetrenjače

Vetrogeneratori su namenjeni za punjenje baterija, napajanje električnih pumpi kao i priključivanje na električnu mrežu. Vetrogenerator SWG-300 je uređaj, izrađen veoma robusno. T.j .8-polni generator radi pri relativno malom broju okretaja u minuti (o/min), što zajedno sa samo 3 pokretna dela osigurava veoma dug vek trajanja uz minimalno održavanje. Veliki radni raspon osigurava proizvodnju energije pri niskim brzinama vetra , uz postizanje dobrih rezultata i pri velikim brzinama vetra. Jednostavan sistem zaštite štiti uređaj zakretanjem rotora pri vetrovima bržim od 11m/s.

Pozicioniranje vetrogeneratora:

Za osiguranje dobrog učinka vetrogeneratora posebnu pažnju treba posvetiti pozicioniranju uređaja. Građevine, stabla i stenovite strmine ometaju dobar protok vetra uzrokujući vertikalnu promenu smera vetra te smanjenje brzine na manjim visinama. Te prepreke takođe uzrokuju turbulencije. Turbulencije su štetne zato što kovitlanje vetra izaziva neprestano zakretanje vetrogeneratora oko vertikalne ose, koje rezultira naprezanjem mehaničkih dielova uređaja i znatno povećava habanje. Iz tog razloga vetrogenerator treba postaviti barem 10m iznad svih prepreka u krugu od 100m od stuba vetrogeneratora. Snaga vetra proporcionalna je brzini vetra na kub, a brzina vetra raste s povećanjem visine. Povećanje brzine vetra od 26% pomoću višeg stuba znači povećanje izlazne snage vetrogeneratora od 100%.Veća investicija u viši stub rezultirat će isporukom energije ekvivalentne snazi 2 vetrogeneratora. Prednost treba dati najčešćem smeru iz kog vetar duva, ali takođe treba uzeti u obzir da visoke prepreke iza vetrogeneratora takođe mogu prouzrokovati smanjenje protoka vetra kroz vetrogenerator.

MUS SWG 300-vetrogenerator

Vetrogeneratori su namenjeni za punjenje baterija, napajanje električnih pumpi kao i priključivanje na električnu mrežu. Vetrogenerator SWG-300 je uređaj, izrađen veoma robusno. T.j .8-polni generator radi pri relativno malom broju okretaja u minuti (o/min), što zajedno sa samo 3 pokretna dela osigurava veoma dug vek trajanja uz minimalno održavanje. Veliki radni raspon osigurava proizvodnju energije pri niskim brzinama vetra , uz postizanje dobrih rezultata i pri velikim brzinama vetra. Jednostavan sistem zaštite štiti uređaj zakretanjem rotora pri vetrovima bržim od 11m/s.

Komplet sadrži:

  • Trofazni alternator sa stalnim magnetima neodymijum
  • Krila od Drveta precnika 2.0m trokraka
  • Ploče za stezanje krila
  • Rep sa sistemom zaštite od prevelikog vetra

Pozicioniranje vetrogeneratora:

Za osiguranje dobrog učinka vetrogeneratora posebnu pažnju treba posvetiti pozicioniranju uređaja. Građevine, stabla i stenovite strmine ometaju dobar protok vetra uzrokujući vertikalnu promenu smera vetra te smanjenje brzine na manjim visinama. Te prepreke takođe uzrokuju turbulencije. Turbulencije su štetne zato što kovitlanje vetra izaziva neprestano zakretanje vetrogeneratora oko vertikalne ose, koje rezultira naprezanjem mehaničkih dielova uređaja i znatno povećava habanje. Iz tog razloga vetrogenerator treba postaviti barem 10m iznad svih prepreka u krugu od 100m od stuba vetrogeneratora. Snaga vetra proporcionalna je brzini vetra na kub, a brzina vetra raste s povećanjem visine. Povećanje brzine vetra od 26% pomoću višeg stuba znači povećanje izlazne snage vetrogeneratora od 100%.Veća investicija u viši stub rezultirat će isporukom energije ekvivalentne snazi 2 vetrogeneratora. Prednost treba dati najčešćem smeru iz kog vetar duva, ali takođe treba uzeti u obzir da visoke prepreke iza vetrogeneratora takođe mogu prouzrokovati smanjenje protoka vetra kroz vetrogenerator.

Izvor: vetrogeneratori.blogspot.com

Priredila: Milana Vezmar, II-4

Početak geotehničkih istraživanja u selu Dolovo, na teritoriji opštine Kovin, daje nadu da će vetropolje u Srbiji biti izgrađeno.

Ukoliko sve bude teklo po planu, izgradnja vetroturbina u okviru projekta vetroelektrane Čibuk 1, počeće 2013 godine.

Za izgradnju prvog vetropolja u Srbiji zadužene su Vetroelektrane Balkana i strateški partner Kontinental Vind Partners. Direktor Vetroelektrana, Dragan Rebić se nada da će iduće godine dobiti sve potrebne dozvole i već krajem 2012. godine početi izgradnju pristupnih puteva, a nakon toga i montažu vetrogeneratora.

Koliko ćemo još čekati na prvi zeleni kilovat dobijen od vetra zavisi i od inicijative nadležnih organa. Naime, Novi zakon o energetici je dobar podstrek za ulaganje u obnovljive izvore energije, ali će prednosti doći do izražaja tek kad budu doneti i podzakonski akti. Od nadležnih organa zavisi kada će na snagu stupiti ovi podzakonski akti, a samim tim i kako će teći dalji tok radova, napominje Mark Krandl direktor Kontinental Vind Partners.

"Nadležni organi imaju zakonsku obavezu da do novembra predlože podzakonske akte. Do sada nismo videli da je nešto urađeno, a činjenica da je već oktobar mesec, svakako nas zabrinjava", objašnjava Krandl.

Ukoliko dođe do odlaganja donošenja podzakonskih akta to bi značajno usporilo radove na vetropolju. Naime, evropske i svetske banke obezbeđuju kredite za projekte poput vetroelektrane Čibuk 1 koji pokrivaju skoro tri četvrtine troškova. Bez finansijske pomoći, ceo projekat bi stao.

"Nadamo se da neće biti odlaganja i da će tokom novembra biti usvojeni podzakonski akti, da bi radovi na izgradnji vetropolja počeli krajem iduće godine", ističe Mark Krandl.

Početku geoloških istraživanja prisustvovao je i šef ekonomskog odeljenja američke ambasade Daglas Apostol, koji smatra da će izgradnja vetropolja pomoći Srbiji da se približi direktivi 20-20-20.

"Kada drugi investitori budu videli da se u Srbiji ulaže u obnovljive izvore energije, svakako će se povećati njihovo interesovanje i spremnost da ulažu u Srbiju i to ne samo u energiju vetra, već i u hidro, elektrane na biomasu i druge obnovljive sirovine. "

Ispitivanje kvaliteta terena poslednja je faza Idejnog i Glavnog projekta vetroelektrane Čibuk 1, koja obuhvata pripremu geoloških podloga potrebnih za izgradnju temelja. U prvoj fazi projekta trebalo bi da bude postavljeno 57 vetroturbina, a u drugoj 43. Stubovi na kojima će se nalaziti turbine i generator biće visoki 120 metara i teški oko 50 tona.

"Stubovi su povezani u energetske krugove, koji se zatvaraju i privode do trafostanice, odakle se dalekvodom uključuju u distributivni princip EPS", objašnjava direktor Vetroelektrana Balkan, Dragan Rebić.

Geotehnička istraživanja daće uputstva i za izgradnju temelja zgrade trafostanice i upravne zgrade vetroelektrane. Vetropolje Čibuk trebalo bi snagom od 300 MW proizvodilo struju za oko 300 000 domaćinstava.

Inicijator vetropolja u Južnom Banatu bile su Vetroelektrane Banata, a 2009. godine priključuje im se strateški partner i investitor Kontinental Vind Partners. Ova međunarodna korporacija izgradila je vetropolja na nekoliko kontinenata, a u Evropi je najpoznatija po vetropolju Fantanele. Naš vetropark Čibuk zauzeće 4000 hektara i biće dug više od 12km.

Izvor: B92.net/info/vesti/

Pokrajinski Sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine je tokom dužeg niza godina aktivno radio na promociji upotrebe energije vetra u APV i na stimulisanju investicija u ovom segmentu. Jedan od vidova aktivnog delovanja jeste i finansiranje studija o potencijalima koje možete preuzeti i koristiti za potrebe informisanja i razvoja novih projekata.

Studiju "Atlas vetrova AP Vojvodine" možete pregledati i preuzeti ovde.

Priloge studije "Atlas vetrova AP Vojvodine" možete pregledati i preuzeti ovde.

Prezentaciju Atlasa vetrova možete preuzeti ovde.

Dokument "Procena brzine vetra na izabranim lokacijama" možete pregledati i preuzeti ovde.

Izvor: Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine

Energija u prirodi

Punjač za mobilne telefone ili mp3 plejere koji energiju prikuplja od sunca i vetra.

Kinesis K3 je idealna sprava za sve prirodnjake i druge koji vole da kampuju, penju se po planinčinama i vežbaju preživljavanje u ruralnim krajevima bez struje i Interneta, ali sa pršutom i kajmakom. Ovaj sjajni gedžet će prikupiti energiju vetra, ili sunčevu energiju i napuniti svoju veliku bateriju. Onda ćete moći da napunite svoje mp3 plejere i mobilne telefone, kako bi pogledali neku epizodu Gossip Girl u prirodi ili javili mami da ste još uvek živi i zdravi. Kapacitet njegove baterije je 4000 mAh, što je dovoljno za oko pet punjenja telefona. Dobra stvar je što dobijate skoro sat vremena priče telefonom, ili muzike, za samo duplo više prikupljanja energije vetra ili sunca. Cena je oko 100 dolara po Internetu, a loša stvar je što će šef ili partner uvek moći da vas pronađu, pošto više nema vađenja na praznu bateriju.

Izvor: Domino magazin

PokloniIOtpadSkloni