18. Jul, 2019.

U 49. izdanju emisije Energija na pametan način pogledajte na koji način možemo rešiti upravljanje otpadom u našoj zemlji, zašto je to važno i zašto pod hitno moramo napraviti postrojenje za tretman opasnog otpada. Zatim vas vodimo do Škotske, tačnije do jednog malog ostrva koje čak 90% energije dobija iz obnovljivih izvora. Bavili smo se i temom energetskih menadžera, a pogledajte i na koji način možete finansirati vaše energetski efikasne ideje.

Takođe Vas obaveštavamo da emisiju "Energija na pametan način" možete pogledati i na B92 Info kanalu, i to u 6 termina: ponedeljak 18:30h, sreda 07:30h, četvrtak 10:00h, subota 11:15h i 17:10h, i nedelja 04:45h, kao i na još 75 lokalnih i regionalnih TV stanica u Srbiji i regionu.

Ekostar Pak je privredno društvo koje posluje u skladu sa načelom održivog razvoja, a sa osnovnim ciljem smanjenja količine ambalažnog otpada u životnoj sredini, očuvanja prirodnih resursa i uspostavljanje optimalnog sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom.

Od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije Ekostar Pak je ovlašćen da kao Operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom, u ime privrednih subjekata, organizuje prikupljanje i reciklažu ambalažnog otpada. Kao neprofitna organizacija, u obavezi je da prikupljena sredstva ulaže u razvoj sistema upravljanja ambalažnim otpadom na celoj teritoriji Republike Srbije.

Ekostar Pak deluje po principu efikasnosti, ekonomičnosti i ekološke održivosti, sklapajući ugovore sa svojim klijentima/kompanijama, kojima na taj način obezbeđuje ispunjenje Nacionalnih ciljeva, a zajednici čistiju i zdraviju životnu sredinu.

Ekostar Pak je otvoreno društvo, čiji su osnivači Fabrika Kartona Umka, Fabrika Hartije Beograd, Avala Ada, Brzan plast, Jaffa i Beohemija
Nacionalni ciljevi:

Po usvajanju Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu država Srbija je postavila nacionalne ciljeve i donela plan smanjenja ambalažnog otpada za petogodišnji period 2010-2014 god. Nacionalni ciljevi se odnose na ponovno iskorišćenje i reciklažu 5 vrsta ambalažnog otpada: papir/karton, plastika, staklo, metal i drvo.

Naš cilj: Uspešno upravljanje efikasno održivim sistemom za prikupljanje, reciklažu i preradu ambalažnog otpada koji generišu domaćinstva, komercijalni objekti i industrija. Pružanje svim klijentima ekonomski prihvatljivo i dugoročno rešenje za postizanje ponovne upotrebe i reciklaže ambalažnog otpada u skladu sa postavljenim nacionalnim ciljevima. Smanjenje količine plasiranog ukupnog otpada u cilju zaštite životne sredine. 

Misija i uloga: Misija privrednog društva je da uspostavi i razvije sistem upravljanja ambalažnim otpadom na teritoriji Republike Srbije.

U Reciklažnom dvorištu u Svilajncu danas su obavljena merenja količine i odredjivanje sastava komunalnog otpada čime je počela primena IMPACT projekta "Upravljenje otpadom i otpadnim vodama u opštinama", koji treba da omogući racionalno korišćenje otpada kao resursa.

Projekat, koji se realizuje u saradnji s Nemačkom organizacijom za medjunarodnu saradnju (GIZ), sprovode nemačka vlada, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine i opština Svilajnac, jedna od pet izabranih lokalnih samouprava u okviru IMPACT projekta.

Merenje i analizu podataka sprovodi Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu.

"U ovoj fazi projekta se utvrdjuje početno stanje, količina i sastav otpada koji generiše stanovništvo. Otpad se razvrstava prema vrsti materijala na 15 kategorija čime će se steći jasni uvid sa kojim kategorijama otpada se raspolaže i kako dalje treba da se obradjuju, recikliraju i koriste kao resurs", rekao je novinarima asistent na tom fakultetu Bojan Batinić.

Javno komunalno preduzeće Morava iz Svilajnca, koje učestvuje u projektu, obezbedilo je propisane količine otpada s tri različita mesta u opštini.

"Jedno je urbana lokacija u centru grada, drugo periferija, a treće seoska sredina. To su tri uzorka od po 300 do 500 kilograma otpada", objasnila je tehnolog u tom preduzeću Zlatana Filipović.

Posle tog prvog zimskog merenja, slede još tri merenja do kraja godine.

Prva faza projekta, koja traje do 2014. godine i obuhvata prikupljanje i sortiranje podataka, vredna je 2,4 miliona evra. Druga faza podrazumeva način i mogućnost korišćenje tog otpada kao resursa.


Izvor : (Beta)

Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda u ovoj i narednoj godini najviše će se baviti nastavkom pošumljavanja Beograda, upravljanjem otpadom i upravljanjem vodama, izjavio je danas gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

- Pošumljavanje je najvažniji i najjeftiniji način da se životna sredina održi kvalitetnom i da se na izvestan način ublaže klimatske promene - kazao je Trivan novinarima na svečanosti u Skupštini grada, koja je priređena povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, 5. juna.

On je naveo da će ove godine početi pošumljavanje rubnih opština grada poput Lazarevca i Surčina, koje su važne za klimu glavnog grada i dodao da će se grad pridržavati plana pošumljavanja koji izrađuje Šumarski fakultet.

Kako je istakao Trivan, "Beograd u narednim godinama čeka investicija u upravljanje otpadom od 230 miliona evra", ali tek treba da se dogovori na koji način će se to izvesti.

On je kazao da se do sada grad nije na aktivan način bavio problemom upravljanja vodama.

- Imamo ambiciju da se uključimo u bitku za pijaću vodu i pametno korišćenje vode, bez obzira ko time sada upravlja i kako se to radi. To može da bude mnogo bolje - rekao je Trivan.

Prema njegovim rečima, ambicija je da se pijaća voda najpre zaštiti, jer postoje "napadi građevinske industrije" koja želi da zaposedne teritorije grada, "što nećemo dozvoliti".

Trivan je dodao da Beograd već ima izrađen plan upravljanja otpadnim vodama koji košta oko milijardu evra, koji se već sprovodi, ali je u njega zbog ekonomske krize nemoguće više ulagati.

On je istakao da će u narednih pet godina pokušati da to pitanje dobije prioritet u rešavanju, a sam projekat bi trebalo da se završi za 10 godina.

Trivan je kazao da će se Sekretarijat za zaštitu životne sredine i dalje baviti merenjem intenziteta buke u gradu, jer je to dnevno najaktuelniji problem zagađenja u Beogradu, a intenziviraće se i monitoring zagađenja vazduha.

Izvor: Blic

Klasifikacija otpada jeste postupak svrstavanja otpada na jednu ili više lista otpada koje su utvrđene posebnim propisom, a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni.

Mobilno postrojenje za upravljanje otpadom jeste postrojenje za iskorišćenje ili tretman otpada na lokaciji na kojoj otpad nastaje, koje se zadržava u vremenski ograničenom roku na jednoj lokaciji i koje je takve konstrukcije da nije vezano za podlogu ili objekat i može se premeštati od lokacije do lokacije.

Posebni tokovi otpada jesu kretanja otpada (istrošenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja, otpadnih guma, otpada od električnih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju.

Postrojenje za upravljanje otpadom jeste stacionarna tehnička jedinica za skladištenje, tretman ili odlaganje otpada, koja zajedno sa građevinskim delom čini tehnološku celinu.

Proizvođač otpada jeste privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik, čijom aktivnošću nastaje otpad i/ili čijom aktivnošću prethodnog tretmana, mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada.

Transport otpada jeste prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada.

Centar za sakupljanje jeste mesto određeno odlukom opštine, grada, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave), na koje građani donose uglavnom kabaste predmete, kao što su nameštaj i bela tehnika, baštenski otpad i materijal pogodan za reciklažu.

Ekološki pojmovnik

Elektronski i električni (EE) otpad spada u kategoriju opasnog otpada. Obuhvata sve vrste uređaja klasifikovanih u 10 kategorija, od malih i velikih kućnih aparata, IT opreme, preko rasvetne opreme, elektronskih igračaka do medicinskih uređaja, kao i fluorescentne cevi.

Reciklaža je proces sakupljanja i tretiranja otpada kako bi se ponovo upotrebio kao sirovi materijal u pravljenju istih ili sličnih proizvoda.

Ponovna upotreba jeste ponovna upotreba materijala, odnosno odbačenog predmeta bez promene strukture njegovog materijala, što može na primer da bude slučaj kod reciklaže.

Zagađujuće materije su materije čije ispuštanje u životnu sredinu utie ili može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet (eng. hazardous substances)

Odlaganje otpada je njegovo razvrstavanje, transportovanje kao i tretiranje, a zatim njegovo deponovanje na površini ili ispod površine zemlje.

Upravljanje otpadom je proces sakupljanja, transporta, procesuiranja, recikliranja i odlaganja otpadnih materija, naročito onih koje su proizvedene ljudskim aktivnostima, sve u cilju smanjivanja njihovog uticaja na ljudsko zdravlje, izgled i higijenu životne sredine. U poslednjih nekoliko decenija sve veća je tendencija da se kao osnovni ciljevi upravljanja otpadom smatraju i njegov uticaj na prirodnu stredinu, kao i na mogućnosti dobijanja izvora novih sirovina iz otpada.

Ekologija od grčke reči: οίκος, oikos, "domaćinstvo"; i λόγος, logos, "znanje") je interdisciplinarna nauka koja se bavi proucavanjem raznih živih organizama, njihovim medusobnim interakcijama, kao i okolinom u kojoj žive - mestom u prirodi koje nastanjuju i drugim prirodnim faktorima koji ih okružuju.

Ekološka ambalaža je ona ambalaža koja ne šteti prirodi, odnosno napravljena je od materijala koji su biorazgradivi, tako da se umesto ambalaže načinjene od veštačkih materijala, ova eko ambalaža smatra njenom „environmentally friendly” alternativom.

Ekosistem je dinamičan kompleks zajednica biljaka, životinja i mikroorganizama i njhove nežive sredine koji stupaju u međusobne odnose i stvaraju funkcionalnu zajednicu.

PET ili Polietilen teraftalat je termoplastični polimer granulat iz porodice poliestera i ima svoju široku primenu u proizvodnji sintetičkih vlakana, ambalažnih pakovanja za pića, hranu ili tečnosti. PET je jedan od najvažnijih sirovih materijala koji se koriste u veštački dobijenim vlaknima. Period razgradnje PET-a je i do nekoliko stotina godina.

PVC - polivinil hlorid je široko rasprostranjeni po upotrebi termoplastični polimer. Globalno, preko 50% proizvedenog PVC-a se koristi u građevinskoj industriji, gde sve više zamenjuje tradicionalne građevinske materijale kao što su drvo, beton i glinu. Kao tvrda plastika koristi se za pravljenje magnetnih traka, ploča, prozorskih profila, za vodovodne cevi, dok se kao meka plastika koristi u izradi odeće, podova, izolaciju električnih kablova na primer. Iako štetno utiče na zdravlje ljudi i okoline, PVC i dalje ima široku primenu. Zbog skupih troškova reciklaže, reciklira se u zanemarljivoj količini. Postoje pokušaji da se određenim industrijskim procesima iz PVC -a dobiju gorivo i minerali.

Izvor: OEBS Rečnik

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni