02. Dec, 2020.

Koncept "Samogrejne ekološke kuće" akademika Veljka Milkovića predstavlja visokoenergetski efikasan građevinski objekat pasivne solarne arhitekture koji se greje pomoću sunčeve energije okrenut ka jugu sa instaliranim reflektujućim površinama oko prozorskih okvira, kao inovativnom solarnom tehnologijom uvećanja toplote i svetla koje ulazi u objekat, i zemljanim omotačem oko konstrukcije kuće za maksimalno zadržavanje besplatne sunčeve energije.

Tokom višedecenijskog verifikovnog naučnog praćenja rezultata i efekata korišćena, potvrđeno je da "Samogrejna ekološka kuća" ostvaruje uštede u grejanju do 85%, uštede u hlađenju 100%, uštede u osvetljenju oko 30% i uštede u građevinskom materijalu od oko 10% te tako predstavlja jedini stambeni objekat kod koga se sa najmanje ulaganja ostvaruju najveće uštede energije.

Idejni tvorac ovog koncepta gradnje i autor patenta samogrejne ekološke kuće - solarne zemunice je akademik Veljko Milković, istaknuti istraživač i pronalazač iz Novog Sada.

Samogrejna ekološka kuća je suštinski različita od klasične kuće i to prvenstveno zbog potpuno nove koncepcije grejanja prostorija – pojačanim direktnim sunčevim zračenjem i maksimalnim iskorišćenjem energije. Ušteda energije se postiže upotrebom reflektujućih površina - sjajnih aluminijumskih folija - postavljenih iznad i ispod prozorskih okvira kuće radi povećanja solarnog dobitka tj. količine sunca koje uđe u kuću što je u ovom slučaju 2,5 puta veće nego kod običnih kuća. Sve ostale specifičnosti ove kuće proizilaze iz osnovnog zahteva za maksimalnim iskorišćenjem i zadržavanjem besplatne sunčeve toplote, a otud i glavna pretpostavka da ovakva kuća bude ukopana i prekrivena zemljanim slojem i svojom jedinom otvorenom stranom orijentisana ka jugu radi maksimalnog zahvata sunčevog zračenja.

 

leto zima2

Tehnologija uštede energije – sistem reflektujućih površina

Ušteda u grejanju se zasniva na upotrebi reflektujućih površina.
U cilju maksimalnog iskorišćenja sunca i za uspešno grejanje tokom cele zime, potrebno je više puta povećati sunčevo zračenje koje ulazi kroz obične prozore i pri tome zadržati postojeći nivo toplotnih gubitaka kroz njih. Ovo je sa velikim uspehom postignuto specijalno proračunatim gornjim i donjim reflektujućim površinama, koje su ugrađene iznad i ispod svakog prozora.

reflektujuce-povrsine1a

Pod ovim se podrazumevaju površine koje u velikoj meri reflektuju direktno i difuzno zračenje Sunca (oko 80%). To su sjajne (aluminijumske) folije, limovi ili premazi (lakovi i boje) na čvrstoj podlozi postavljeni iznad i ispod svakog prozora na objektu kuće. Gornja reflektujuća površina je fiksna i uklopljena u strehu, dok se donja nalazi ispod prozora, pokretna je i služi kao kapak (mehanizam za regulaciju donje reflektujuće površine može biti sličan kao kod roletne, a u zatvorenom položaju reflektujuća površina je znatno efikasnija od roletne).

Reflektujuće površine su najjednostavniji i najjeftiniji solarni uređaj koji pored toplotnog dejstva služi i za povećanje unutrašnje osvetljenosti objekta te je na taj način ostvarena ušteda i u osvetljenju od oko 30%. Faktor povećanja sunčevog zračenja u objektu je ovako i do 2,5 puta veći.

zahvat-suncevog-zracenja2

Istorijat inovacije

Koncept samogrejne ekološke kuće je projekat koji se istražuje i razvija već više od tri decenije: inspiracija Veljku Milkoviću za samogrejne eko-kuće je bilo njegovo istraživanje Petrovaradinske tvrđave. Koncept samogrejnih ekoloških kuća sa zemljanom zaštitom i reflektujućim površinama je ideja koje je začeta krajem 70-ih godina 20 veka; poveća maketa kuće je napravljena 1978. dok je 1979. godine napravljen prvi model od drveta na kome su vršena testiranja i ispitivanja. Nakon toga urađeno je više naučnih radova (prvi 1979.) i Milković je učestvovao na brojnim naučnim skupovima sa prezentacijom ovakvog koncepta gradnje.
Prva patenta prijava za samogrejne eko-kuće podneta je 1977. a poslednja 2007. godine sa nadogradnjom i poboljšanjima u tehnologiji gradnje. Prva knjiga o ovim kućama „Solarne zemunice – dom budućnosti“ izašla je 1983. u koautorstvu sa Aleksandrom Nikolićem, a druga „Ekološke kuće“ 1991. godine (štampana u četiri neizmenjena izdanja), koje su rasprodate u više od 6.000 primeraka. Projekat je učestvovao na internacionalnim naučnim skupovima i konferencijama u Milanu (1995.), Nagoji (1996.) i Rimu (2010.).
Do sada je napravljeno desetak kuća po konceptu samogrejne eko-kuće Veljka Milkovića sa zemljanom zaštitom i/ili reflektujućim površinama. Najveća i najreprezentativnija kuća je vlasništvo dipl. inž. Aleksandra Nikolića iz Novog Sada koji je vršio projektovanje i izradio izvođački projekat te 1994. završio gradnju svoje eko-kuće u kojoj uspešno živi sa porodicom više od 18 godina.
Naučna i stručna saradnja ostvarena je sa Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu na čelu sa prof. dr Slobodanom Krnjetinom, dipl. inž. građevinarstva, gde je ova inovacija ušla u zvaničan nastavni program u okviru predmeta „Ekologija i građena sredina“ gde studenti arhitekture, građevinarstva i inženjerstva zaštite životne sredine razvijaju dalja arhitektonska i konstrukciona rešenja ovog koncepta. Koncept se izučava i u okviru predmeta „Unutrašnje instalacije“ na Visokoj građevinsko-geodetskoj školi u Beogradu.
Samogrejne kuće poslužile su i kao inspiracija i tema za brojne knjige, naučne i studentske radove (seminarske, diplomske, master i magistarske radove) kao i za doktorske disertacije.
2002. godine Veljko Milković dobija najveće priznanje svog rodnog grada, „Novembarsku povelju Grada Novog Sada“, između ostalog i za pronalazak samogrejne eko-kuće i izuzetan doprinos i inovacije u oblasti ekologije i energetike, a 2009. godine samogrejna eko-kuća biva proglašena i za jednu od 9 najboljih tehnoloških inovacija u Srbiji.
2010. godine međunarodna fondacija "Energy Globe" proglasila je samogrejnu ekološku kuću nacionalnim pobednikom "Energy Globe Award" za Republiku Srbiju za svoje više nego uspešno rešenje upotrebe solarne energije u arhitekturi i postignute izvanredne rezultate energetske efikasnosti u zgradarstvu.
2012. godine samogrejna eko-kuća postaje, na predlog Ministarstva građevinarstva i urbanizma, zvanični predstavnik Republike Srbije na UNECE izložbi održive gradnje i zelene arhitekture "Building the Future We Want" povodom obeležavanja "Svetskog dana habitata 2012" u Palati nacija u Ženevi, Švajcarska.

http://www.samogrejnekuce.com

Oxijet vazdušni tuš smanjuje upotrebu vode za 50 odsto

Tuševi sa smanjenim protokom vode su dobar način da sačuvate vodu, ali njihovo korišćenje je pomalo kao da se tuširate sa sprejem. Kompanija Felton sa Novog Zelanda, u saradnji sa australijskom Komonvelt organizacijom za naučno i industrijsko istraživanje (CSIRO - Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation), razvila je „Oxijet“ - vazdušni tuš bateriju koja ubacuje sitne mehuriće vazduha u kapljice vode kako bi korisnik imao utisak da se tušira pod punim pritiskom vode, a zapravo se koristi 50 odsto manje vode.

Tradicionalni umanjivači protoka vode smanjuju protok i pritisak, dok Oxijet koristi energiju protoka da uvuče vazduh u vodotok, čineći kapljice vode šuplje“, kaže dr Dži Vu (Jie Wu), specijalista za tečnost u CSIRO-u. „Ovo proširuje volumen protoka vode, što znači da možete da sačuvate istu količinu vode dok uživate u vašem tuširanju.“

Postoje i drugi vazdušni tuš sistemi, ali Oxijet je neobičan po tome što se može montirati na gotovo bilo koju bateriju. On je testiran u Novotel Northbeach hotelu u Volongongu u Austrliji gde su restrikcije vode česte.

„Sa preko 200 soba mi potrošimo oko 10 miliona litara vode godišnje, tako da svaku uštedu koju možemo napraviti jeste važna. Uvideli smo da naši gosti preferiraju Oxijet nad drugim tuševima sa smanjenim protokom vode, zato što im daje iluziju punog vodenog pritiska“, kaže Valter Imos, generalni direktor hotela.

Proizvod Oxijet je akreditovan od strane organizacija Australian Water Efficiency i Labeling Standards, i dostupan je za kupovinu u Australiji. Video snimak ispod prikazuje Oxijet u akciji.

Pogledajte:

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Tekst preuzela Kristina Ristic II-2

Imate prijatelje ili rođake koji troše tekuću vodu bez imalo obzira prema prirodi, ekologiji i milionima ljudi koji je širom sveta nemaju dovoljno ni za piće.

Sada možete da im poklonite ovaj prsten za česme, koji će ih upozoriti da je vreme da je isključe. Montira se sasvim lako a posle određenog vremena će promeniti boju i ukazati da se ponašate bahato.

Koncept je osmislila mlada dizajnerka Linda Xinrui Jiang. Sviđa nam se, još samo kada bi svi krenuli da štede vodu baš kao i vi!

Izvor: Domino magazin

Poznati proizvođač dezodoransa Axe, napravio je ovu super zabavnu ali i poučnu kampanju povodom dana Planete Zemlje.

Oni ukazuju da tuširanjem trošite pitku vodu, što ugrožava ekologiju. Petoro ljudi za tuširanje potroši neverovatnih 1500 litara vode. Ali, oni ne kažu da bi trebalo da prestanete da se tuširate, već naprotiv, da bi trebalo da se tuširate u društvu sa još nekim. Ili još bolje sa više osoba. Nama se dopada ideja.

Izvor: Domino magazin

Stop the water by using me – Isključite vodu dok me koristite je nova serija kozmetike. Ekološka poruka je ono što ih izdvaja od konkurencije, a ideja je da se pomogne očuvanje životne sredine. Dobro, i da vlasnici projekta zarade neku paricu za džeparac, ali to je ok.

Za sada su u ponudi šampon, gel za tuširanje i pasta za zube, a na svim pakovanjima je odštampana poruka da se štedi voda. Proizvodi mogu da se poruče i preko Interneta ali baš i nisu nešto jeftini. 800 dinara za pastu za zube? Mnogo je čak i pored toga što je ekološki ispravna.

Izvor: Domino magazin

Želite super moderno kupatilo kojem će se diviti vaši prijatelji sa Senjaka, ali pored toga imate i malo griže savesti zbog toga što ste uništili ko zna koliko hektara šume i ozonskog omotača dok ste opremali vašu kućicu od 400 kvadrata?

Smirite grižu savest uz pomoć ove slavine koja smanjuje potrošnju vode. Osmislio je dizajner Eun Ji Byeon spajajući eleganciju, funkcionalnost i ekološki pristup. Okretanjem brojčanika birate koliko dugo će teći voda iz slavine. Umesto da perete ruke 15 minuta, sada se naterajte da to uradite za 15 sekundi.

Izvor: Domino magazin

Veš mašine

Kako će izgledati u budućnosti.

Čekate jeftinu noćnu struju da biste uključili veš mašinu, a prljave majice se gomilaju u korpi svakog dana. Ovaj problem je mnogo veći nego što mislite, pošto su upravo mašine za pranje veša jedan od najvećih potrošača energije i pijuće vode na svetu. Zato se mnogi dizajneri ali i kompanije trude da pronađu ekološka rešenja koja će smanjiti potrošnju i zagađenje.

Pogledajte ovaj koncept “Orbital Washing Machine” koji je uradila Tiffany Roddis. Ona bi trebalo da doprinese održivom razvoju ali i unapredi i ubrza pranje veša. Kako se bubanj okreće u svim pravcima, umesto samo u jednom pranje veša je višestruko bolje i efikasnije čime se smanjuje vreme pa i potrošnja vode i struje. Hej mama dođi da vidiš ovo.

Izvor: Domino magazin

PokloniIOtpadSkloni