27. Oct, 2020.

SUNČEVA AKTIVNOST

Poznato je da jedanaestogodišnji period Sunčeve aktivnosti, pored uticaja na prostiranje radio talasa, pojave polarne svetlosti, magnetna i druga zračenja, itekako utiče na kratkoročnu klimu (ne prognozu!), elementarne nepogode, prinose poljoprivrednih kultura i dr. Takođe, aktivnost Sunca deluje dugoročno na klimu Zemlje, a kada se udruži sa čovekovim uticajem na sve veće zagađenje atmosfere i debljinu ozonskog omotača, onda su posledice daleko izraženije. Nedavno je NASA objavila alarmantne fotografije i snimke koji prikazuju čak tri solarne buktinje na Suncu, koje su se dogodile samo u dva dana. Veruje se da, zbog svoje snage, mogu oštetiti radijske veze, ali daleko više uticati na klimatske i druge promene na Zemlji. Pojačana Sunčeva aktivnost ima dobre veze sa elementarnim nepogodama koje su pogodile naše prostore.

Prema ispitivanju Dž. Edija iz Kolorada, metodom ugljenika C-14, daleke 1977. godine, tokom, do tada proteklih 3.000 godina ljudske civilizacije, površina Sunca bila je „mirna“ gotovo 90 % vremena, ali je najverovatnije da živimo u vremenu nešto pojačanih aktivnosti na površini Sunca. Prema nekim autorima sadašnji dugoročni periodični ciklus otpočeo je 1715. godine.

Srednji ugaoni prečnik Sunčevog diska, posmatranog sa Zemlje, iznosi 31 minut i 59 sekundi. Pošto znamo podatak da je prosečno rastojanje Zemlje od Sunca 149 600 000 km, to se lako određuje da je linearni radijus (prečnik) Sunca oko 695.000 km, odnosno približno 109 puta veći od radijusa naše planete. Masa Sunca iznosi 2*10 na tridesetu kilograma, tj. veća je od Zemljine 330.000 puta. Na osnovu podataka o masi i prečniku Sunca, vrlo jednostavno izračunavamo prosečnu gustinu Sunca od 1,409 g/cm3, što je približno 3,9 puta manja vrednost od prosečne gustine Zemlje. Naučno je utvrđeno da je na prosečnom rastojanju 0,4 prečnika od centra Sunca (0,8 poluprečnika) koncentrisano 99 % celokupne mase, a složenijom matematičkom analizom može se pokazati da je gustina na površini naše zvezde 70.000 puta manja od prosečne gustine (1,409 g/cm3). S druge strane, gustina u centru Sunca iznosi 160 g/cm3 pri enormno velikom pritisku od 3,4*10^12 N/cm2. Pri ovakvim uslovima atomska jezgra Sunčeve materije su skoro 3.000 puta gušće “upakovana” nego metali na Zemlji. Ipak, ono što je nama, naviknutim na zemaljske uslove, teško shvatiti, materija se u Sunčevom jezgru nalazi (!) u gasovitom stanju, što je moguće samo iz razloga izuzetno visokih temperatura, koje iznose neverovatnih 15 miliona stepeni ( C ). Pri ovakvim fizičkim uslovima omogućeno je oslobađanje energije stvorene u jezgru Sunca, konverzijom atoma vodonika u atome helijuma. Ova energija prenosi se ka površini Sunca, koja je neuporedivo hladnija  od centra ( 5.500 stepeni C), u vidu izvornog gama zračenja. Kako sa udaljavanjem od centra Sunca, pored temperature, opadaju pritisak i gustina, to se prvobitno gama zračenje postepeno pretvara u rentgesko i ultravioletno, a ovo u vidljivo zračenje, odnosno u svetlost, koja zrači u okolni prostor i koju mi opažamo. Nuklearna fuzija odvija se na Suncu već oko 5 milijardi godina, koliko je njegova procenjena starost. Prema raspoloživim zalihama vodonika, može se izračunati da će se nastaviti još otprilike 5 milijardi godina.  Svake sekunde u helijum (He) prelazi 600 miliona tona vodonika (H), pri čemu se masa od nekih 4 miliona tona vodonika pretvori u energiju. Oslobođena energija zrači u obliku elektromagnetnog zračenja i neutrina, manjim delom kao kinetička i toplotna energija čestica Sunčevog vetra i energija Sunčevog magnetnog polja.

Prema kretanju vidljivih detalja (pega, npr.) na Sunčevoj površini, davno je još ustanovljeno da se Sunce obrće oko svoje ose u istom smeru kao i Zemlja. Tokom jednog dana na Zemlji detalji na površini Sunca se pomeraju za 14,38 stepeni, što znači da se Sunce okrene oko svoje ose za 25 dana. Ovaj period rotacije naziva se siderički period. Posmatraču sa naše planete, zbog pomeranja Zemlje oko Sunca u istom smeru u kojem ono rotira oko ose, ovaj period izgleda nešto duži, tačnije 27 dana. Ovako računat period rotacije Sunca, naziva se sinodički period. Pošto Sunce ne rotira kao čvrsto telo, njegovi rubni delovi su zakrivljeni.

Utvrđeno je da u hemijskom pogledu masu Sunca sačinjava oko 71 % vodonika, 26,5 % helijuma, a preostalih 2,5% mase pripada ostalim elementima. Ovih “svega” 2,5 % mase još je uvek mnogo veće od mase Zemlje (skoro 8.250 puta). Na osnovu hemijskog sastava kažemo da Sunce predstavlja vodoničnu zvezdu. Pored električno neutralnih čestica, masa Sunca sadrži podjednaku količinu pozitivnih i negativnih čestica izloženih dejstvu visokih temperatura, kao i ogromnu količinu energije. Agregatno stanje Sunca se naziva “plazma”, te je iz tih razloga, pored toga što je osnovni element mase Sunca vodonik, dakle gas, pravilnije reći da je naša zvezda plazmeno, a ne gasovito telo. Ovakvo stanje, u kojem se materija nalazi, naziva se IV agregatno stanje, pored ostala tri ovozemaljska ( čvrsto, tečno i gasovito). Plazma stanje može postojati samo u uslovima veoma visokih temperatura i visokog pritiska, što je prisutno kod Sunca, nama najbliže zvezde, koja predstavlja izvor života.

 Izvori saznanja: “Radio-amater” broj 7-8/87, “Energija Sunca”, prof.dr.sc. Zdenko Šimić, 2010. godine.

Zapanjujuća slika svitanja nad južnim Pacifikom snimljena iz svemira

Slika prvih trenutaka zore nad južnim Tihim okeanom snimljena je iz svemirske stanice dok je prolazila nekoliko stotina kilometara istočno od Uskršnjeg ostrva. Na njoj je "uhvaćena" svetlost sunca i neverovatno plava boja Zemljine atmosfere.

NASA nije otkrila koji astronaut je snimio fotografiju koja oduzima dah.

"Ovaj živopisni prizor uslikao je 5. maja jedan od članova posade 'Ekspedišn 35' na Međunarodnoj svemirskoj stanici koja kruži Zemljom na 27,4 stepena južne širine i 11,1 stepeni zapadne dužine, nekoliko stotina kilometara istočno od Uskršnjeg ostrva”, piše u objašnjenju slike.

Ovo je poslednja u nizu zadivljujućih slika koje je usnimio akutelni tim astronauta na stanici.

Iako se ne zna ko je autor fotograifije, Kanađanin Kris Hadfild, aktuelni komandant Međunarodne svemirske stanice koji je stekao kult pristalica na Tviteru i Fejsbuku nakon svojih slika Zemlje iz svemira glavni je „osumnjičeni”.

On se vraća sledećeg meseca na Zemlji i već je postavio niz videa i slika od toga kako da plačete i perete zube u svemiru do toga kako astronauti kuvaju.

Kris koristi dugi objektiv pošto stanica orbitira na 400 km iznad Zemlje. Od brojnih veličanstvenih prizora kojima je prisustvovao omiljen mu je pogled na Saharu.

Kaže da je najbolji snimak kada sačeka da se Sunce popne direktno iznad pustinje.

Hadfild je prvi Kanađanin koji „šeta” svemirom. Otkrio je da njegov „sunovrat na Zemlju”počinje 13. maja kada bude stigao novi komandant iz Rusije.

Poglredajte video: Kris Hadfild priča kako nastaju fotografije iz svemira.

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

Satelit američke svemirske agencije NASA uhvatio je trenutak kada je senka Meseca pala na deo Pacifičkog okeana, tokom prstenastog pomračenja Sunca u četvrtak.

Beli oblaci zatamnjeni su senkom Meseca na fotografiji letelice “Tera”, kojom je obuhvaćeno područje severoistočno od Australije, 9. maja 23.30 sati GMT, naveli su zvaničnici NASA, preneo je portal “Spejs”.

Prva ovogodišnja solarna eklipsa pretvorila je Sunce u “vatreni prsten”, kojeg su stanovnici severne Australije, istočne Papue Nove Gvineje i drugih delova Pacifika imali prilike da vide 10. maja (s obzirom na vremenske zone, u SAD je pomračenje “palo” 9. maja).

Mesec je prošao direktno ispred Sunca, ali ga nije “prekrio” u potpunosti, ostavljajući sjajni prsten oko tamnog kruga.

Satelit “Tera”, lansiran 1999, posmatra Zemlju više od decenije. Letelica ima pet senzora za proučavanje klime i pravljenje mape ljudskog uticaja na ekosistem širom planete.

Pogledajte video ovde.

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

Prošla 2012. godina bila je deveta najtoplija godina u svetu još od 1880. godine kada je počela da se prati globalna temperatura, objavile su danas američka svemirska i klimatološka agencija.- Bitno je da je ova dekada toplija od prethodne, a ta dekada toplija je od one pre nje. Planeta se zagreva. Razlog za zagrevanje je to što emitujemo sve veću količinu ugljen-dioksida u atmosferu - izjavio je klimatolog NASA-e Gevin Šmit.

Naučnici NASA i američke agencije za istraživanje okeana i atmosfere (NOAA) saopštili su i to da se, uključujući 2012. godinu, svih 12 godina u ovom veku nalazi u prvih 14 godina na listi najtoplijih u poslednje 133 godine.

U 20. veku jedino je 1998. godina globalno bila toplija od 2012. godine, saopštili su naučnici.

Nova istraživanja pokazuju da ukoliko želimo da sprečimo kratkovidost moramo da izađemo na sunce. Preterano čitanje ili gledanje u ekran može izazvati kratkovidost, i to nije ništa novo, ali dokazi da sunčevi zraci utiču povoljno na oči dece jesu novina.

Eto odličnog razloga da se deca izvedu u parkove, prirodu, i to u okviru školskih aktivnosti. Međutim, studija pokazuje da i roditelji moraju da isteraju decu iz kuće i od kompjuterskih monitora na bar deset sati nedeljno.

Na pitanje da li je lokacija bitna, Ketrin Rouz – vođa međunarodnog istraživačkog tima za poremećaje vida, je odgovorila da se za sada nije pokazalo da to što neko živi u zemlji u kojoj ima manje sunčanih sati godišnje utiče lošije na vid.

 Pretpostavlja se da ljudi u tim zemljama bolje koriste sunčane dane tako što više vremena provode napolju leti.

I dok ima još mnogo posla da bi se otkrilo kako i zašto sunčeva svetlost utiče na kratkovidost, jedna stvar je sigurna – imate nov izgovor da izađete i uživate u danu. Vaše oči zavise od toga!

Izvor: ekologija.rs

Pripremila: Natalija Đorđević III-4

Türanor - Snaga Sunca

Türanor je navjeći svetski katamaran koji za pogon koristi solarnu energiju. Dobio je ime inspirisano Tolkinovim “Gospodarima prstenova”, a znači „Snaga Sunca“. Težak je 85t i dugačak 31 m. Opremljen je sa 38.000 visoko efikasnih solarnih ćelija. Ove ćelije pune litijum jonsku bateriju koja je toliko velika da može da pokreće brod brzinom 7.5 čvorova čak 72 sata bez sunca. Brod može da primi do 40 putnika.

Vlasnik katamarana je Immo Ströher i on sa ekspedicijom ima za cilj putovanje na kome će pomoću solarne energije obići ceo svet. Türanor treba da pređe 63.000 km. Dnevne izveštaje sa broda kao i fotografije sa putovanja možete pratiti na sajtu Planet Solar.

Ova ekspedicija putuje ekvatorijalnim pojasom na kojem ima više Sunčeve energije, a skipere na putovanju navode francuski meteorolozi koji ih savetuju kako da plove kroz trenutno najosunčanija područja.

Autor: Milica Obućina MArch

Izvor: efikasnost.com

Priredila u okviru projekta "ZNANJE PODELI, NAGRADU OSVOJI": Željana Jokić, III-2

Tvorac ove super-atraktivne, opasno dobre i nadasve poželjne jahte Aliz je industrijska dizajnerka Heather Witkop. Aliz je dugačka 44 metra i može da primi 12 probranih gostiju. Naravno, nikom neće biti tako dobro kao gazdi, s obzirom da glavna prostorija ima pogled od 180 stepeni unaokolo, a ostatak posade i gostiju će morati da se zadovolji ležaljkama na glavnoj palubi, barom i pravim - pravcatim vodopadom. Što je najbolje, Aliz ima solarne panele kojima skuplja potrebnu energiju za svoja putešestvija po morima. Pa, bogati su tako i postali bogati - što da rasipaju pare za gorivo, kad dobijaju energiju od Sunca...

Detaljnije pogledajte ovde.

Izvor: Domino magazin

Solarni e-book čitač!

Odlučili ste da odete na kamping? Nekoliko dana daleko od tehnologije, svež vazduh, lepo vreme, reka ili brdo zaista zvuče izazavno. Ali predveče rado biste da uživate u svojim knjigama koje već odavno konzumirate putem elektronskih uređaja. Međutim, kako ste u prirodi, a napunjeni uređaj ne može dugo da radi bez ponovnog punjenja sigurno se pitate imal i svrhe uopšte nositi svoju omiljenu spravicu sa stotinama knjiga koje se na njoj nalaze?! Ima, kompanija LG je pokušala da ovakav scenario bude realnost!

Tržište eBook reader uređaja je veoma popularno u proteklom periodu i mnoštvo firmi predstavlja svoje proizvode tog tipa. Njima se sada pridružuje i korejski LG, koji je pokazao svoje viđenje na "reader" temu, koje se napaja solarnom energijom.

Razvijeni su posebni tanki filmovi sa solarnim ćelijama, koji su smešteni ispod 6-inčnog ekrana. Ovaj panel je trenutno u fazi masovne proizvodnje (od strane LG Display-a), a film ima širinu od 10 centimetara. Promer solarne ćelije iznosi 0,7 milimetara, a ona se proizvodi smeštanjem elektroda na staklene ili plastične supstrate.

Nasuprot široko rasprostranjenih kristalizovanih solarnih ćelija sa silicijumskim vaferima, pristup solarnih ćelija na tankom filmu donosi izuzetno malu masu i laku podesivost i prilagodljivost po pitanju veličine i forme. Efikasnost konverzije energije je deklarisana na 9,6 procenata.

Izlaganje suncu tokom četiri do pet sati bi omogućilo da ovaj e-book radi ceo dan bez potrebe za novim punjenjem.

Izvor: B92.net/tehnopolis/

Za sada samo za Apple modele, a uskoro i za ostale.

Kompanija Novothink je proizvela solarni punjač za iPod i iPhone koji se Apple-u toliko dopao da je dao zvanično ovlašćenje da se prodaje kao oprema za njihove uređaje. Novothink punjači izgledaju kao futrole za Apple proizvode, a na poleđini imaju solarne ćelije i svetleću indikaciju punjenja. Trenutno je u ponudi punjač za drugu generaciju iPod Touch MP3 playera, a uskoro stižu i modeli za iPhone 3G i iPhone 3GS, kao i za druge telefone. Cena jednog punjača na američkom tržištu je 70 dolara, a rade sasvim jednostavno - dovoljno je da budu na suncu i sami će puniti baterije.

Izvor: Domino magazin

Naočare za sunce

Naočare za sunce koje će napuniti vaš mobilni telefon.

Znate kako je u školi uvek bilo teško da budete i dobar đak i šmeker u društvu, ali ipak je poneko to uspevao. Takve su i ove naočare za sunce koje izgledaju opasno, a pritom su i ekološki ispravne pošto prikupljaju sunčevu energije kojom se posle mogu napuniti vaši uređaji - mp3 plejeri ili mobilni telefoni.Smislili su ih dizajneri Hyun-Joong Kim i Kwang-Seok Jeong. Doduše, još uvek nisu došle do proizvodnje, ali sigurno će neka od kompanija razmisliti o njima ukoliko pre toga patent ne otkupi naftni lobi koji će sačekati kojih 20ak godina na njegovo korišćenje.

Izvor: Domino magazin

Strana 1 od 2
PokloniIOtpadSkloni