Staklo je jedini materijal koji može bezbroj puta da se reciklira i da ne izgubi na kvalitetu.

U našoj zemlji, postoji zakonski okvir, ali ne i uslovi za reciklažu stakla. Ne postoje postrojenja koja bi reciklirala otpadno staklo, kao ni dovoljno mesta na kojima građani mogu da odlože ambalažu od ovog materijala. Zbog toga, umesto da se staklo prikuplja, reciklira i ponovo koristi, više od 90% ove ambalaže završi na deponiji, dok se svake godine u našu zemlju uveze više od milion staklenih flaša. Kompanija Sekopak od pre nekoliko meseci prikuplja staklo od pojedinih ugostiteljskih objekata. Kakvi su rezultati i šta se radi sa prikupljenim staklom...

Prilog PG Mreža i emisije EVRONET pogledajte na sledećem linku: http://www.mreza.rs/evronet/previous-episodes/Zivotna-sredina/33561/odlaganje-i-recikliranje-stakla.html

Pametni podovi bi mogli uskoro da budu deo naših pametnih domova. Naučnici u Nemačkoj su razvili pod visoke rezolucije osetljiv na dodir koji može precizno da prati ljude i nameštaj u prostorijama. Nazvan „Gravity Space“, pod može da detektuje pokrete, poze i sudare i da stvori inverznu projekciju nalik ogledalu koja prikazuje šta se dešava iznad njega. Tehnologija može imati široku primenu u raspunu od bezbednosti domova i automatizacije do interaktivnih igara.

Tim naučnika sa Haso Platner instituta (Hasso Plattner) u Potsdamu je stvorio prototip poda od osam kvadratnih metara koji inverzno projektuje slike - set nameštaja osetljiv na dodir i algoritama koji identifikuju korisnike, nameštaj i poze iznad samog poda na osnovu njihovih tekstura.

Pametni pod koristiti nešto što su istraživači nazvali „višeprstu“ infrastrukturu, koja se oslanja na pritisak po pikselu kako bi omogućio da pod locira i analizira đonove korisnika i prepozna poziciju stopala.

Protitip gravitacijskog poda je napravljen od ploča od 6,4cm debelog stakla postavljenih u rupe isečene u standardnom podu. Ispod njih postoji prostor sa infracrvenom kamerom i video projektorom visoke rezolucije koji prati tragove i projektuje video gore na staklenu površinu. Infracrveno LED osvetljenje okružuje podove obložene sa gumenim filmom osetljivim na pritisak.

Koraci na površini čine da se film ometa infracrveno svetlo, stvarajući sliku otiska snimljene kamerom u prostoru ispod. Sistem može da identifikuje korisnike na osnovu njihovih tabana, može da prati kretanje i pozivije tela korisnika, i omogućiti interakciju visoke preciznosti fokusirajući se na njihove noge.

Naučnici kažu da sistem ima nekoliko prednosti u odnosu na kamere koje prate kretanje. Prvo, on pruža konzistentnu pokrivenost prostorije od zida do zida. Drugo, on je manje podložan blokiranju vidika od strane ljudi ili nameštaja. On takođe omogućava jednostavne algoritme i, konačno, on je manje nametljiv po privatnost.

Gravitacijski pod ima brojne potencijalne primene. Pored obezbeđivanja doma i kancelarije, tehnologija bi mogla da se koristi za brigu o starijim osobama, gde bi, na primer, negovatelj bio obavešten ako pacijent padne. Može čak da se koristi i za prostu zabavu - pomislite na CGI (Computer-generated imagery) fudbal po sobi.

Kompanija IBM je takođe probudila potencijal pametnih podova, pošto je patentirala multitač pametni pod koji može da detektuje uljeze u kući ili da pozove hitne službe kada neko padne ili pretrpi srčani udar.

Članovi tima Haso Platner instituta su Alan Brancel, Danijel Hofman, Marijus Knaust, Patrik Lune, Rene Meusel i Stefan Rihter, pod nadzorom Kristijana Holca, Dominika Šmita i Patrika Baudiša iz Laboratorije za interakciju ljudi i kompjutera.

Projekat je razvijen u saradnji sa Šahram Izadi, Stivom Hodžsom i Skarle Šviderski-Groše u Majkrosoft istraživačkom centru u Kembridžu, Velika Britanija.  

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Dobar deo dvadesetog veka zagađivanje prirode nije bilo baš ništa čudno ili posebno loše. Popijete konzervu i drmnete je u šumicu pored vas. Bacanje gomile đubreta na plaže je tada smatrano za sasvim društveno prihvatljivo ponašanje. Danas ovu "privilegiju" sebi nažalost dozvoljavaju samo još velike kompanije, dok su obični smrtnici mnogo obzirniji prema okolini.

Ali, upravo kao posledica gomile đubreta nastala je ova divna staklena plaža u gradu Fort Bragg u Kaliforniji. A evo i kako. Tu su lokalci bacali svoje otpatke decenijama. Onda su vlasti daleke 1967. godine odlučile da se sa tom praksom prekine kako bi se obala očistila. Đubre je sklonjeno, ali ne i gomile izlomljenog stakla koje je bilo svuda.

Voda, sunce, vetar i vreme su učini svoje i sada se na obali okeana nalazi najlepša plaža sa komadićima uglačanog stakla u više boja. Vidite kako umetnost čini svet lepšim u praksi, pogotovo kada se tome doda i ova spontana reciklaža materijala!

Izvor: Domio magazin

Arhitektonski studio Kavellaris Urban Design iz Melburna u Australiji napravio je ovu staklenu kuću. Ona je postavljena u nizu viktorijanskih kuća, pa svojom pojavom sama po sebi privlači pažnju. Ali, kada se približite videće da je preko stakla postavljen tapet sa iscrtanim oblicima stare kuće od prozora, vrata pa do terase. Ova kuća spaja moderno i tradicionalno, poručuju nam iz Kavvellaris Urban Design studija.

Izvor: Domino magazin