Sunce – najstariji izvor energije na zemlji i večita inspiracija ljudi. Još od pamtiveka najveći strahovi ljudi su bili vezani za apokaliptično gašenje sunca, a samim tim i gašenje života na zemlji. Taj strah je opravdan, jer gubitak sunca ne znači samo gubitak svetlosti, već apsolutno svega što poznajemo.

Sa svojom masom i temperaturom oko 5800K, Sunce predstavlja ogroman resurs koji nije iskorišćen, bukvalno, ni jedan procenat. Iako je udaljeno oko 150 miliona kilometara od Zemlje, sunčevo zračenje je toliko veliko da na površinu naše atmosfere pada 1,8 x 10¹⁷W sunčevog zračenja, a polovina od toga dospe do površine zemlje. Ovolika energija se može koristiti na razne načine, između ostalog i za generisanje električne energije.

Razvojem tehnologije, napredovali su i materijali za PV (foto-naponske) panele za generisanje električne energije. Iako nam sunčeva energija stiže besplatno, konvertovanje sunčeve energije u električnu košta. Osnovna ideja jeste da se cena sistema za pretvaranje sunčeve energije u električnu što je moguće pojeftini, uz podizanje efikasnosti samog sistema. Ovaj izazov je veliki za proizvođače, jer je potražnja za što boljim materijalima i sistemima i dalje u toku. Dok se nauka i proizvođači trude da pojeftine dobijeni kWh na manje od jednog dolara kapitalnog ulaganja, eksperti u oblasti solarne energije se slažu da je pitanje energetske efikasnosti sistema zapravo pitanje površine koja se koristi za postavljanje npr. solarnih PV panela.

Kao i ostale zemlje u razvoju, i Indija pokušava da obezbedi dovoljno energije za svoje stanovništvo i privredu, ali i da odmene velike termoelektrane pogonjene na ugalj koji nije najboljeg kvaliteta i pravi veliki ekološki problem u zemlji. Zato se ogromna sredstva ulažu u zelene tehnologije, pa samim tim i u solarna postrojenja. Koristeći povoljne klimatske uslove sa preko 300 sunčanih dana, vlada Indije je pristupila ambicioznom planu razvija solarnih sistema, kojim će sa 1686,44 MW postrojenja (Mart 2013.) realizovati dodatnih 10.000 MW do 2017, na 20.000 MW novih postrojenja do 2022. godine. Ovako ambiciozan plan pokušaće realizovati se samo pomoću postrojenja sa PV panelima, već i sa solarno-termalnim sistemima.

Većina ovih postrojenja je planirana u sušnim do pustinjskim oblastima na zapadu zemlje, u saveznim državama Radžastan i Gujarat. U Radžastanu je i trenutno najveća proizvodnja, a instalirana postrojenja su ukupne snage od 510,25MW. Najveći projekat koji je u realizaciji trenutno jeste Charanka Solar Park, u saveznoj državi Gujarat. Trenutno pomoću PV panela proizvodi 214MW, ali je ukupna planirana proizvodnja od 856,81MW. Park je smešten na ukupnoj površini od 2.000ha i od njega se očekuje da sačuva atmosferu za oko 8 miliona tona ugljen-dioksida. Planiran je završetak radova do početka 2014. godine.

Gde smo mi u ovoj priči i brojkama? Mi smo na samom početku, cifre su skromne, a planovi veliki. Najavljena izgradnja postrojenja od 1.000MW se raspršila poput mašte, ali nam opet nekako ostaje da se nadamo da će se jedan takav impozantan projekat realizovati. Koji sistem koristiti i šta raditi, Nemci su već trasirali, a tu trasu prate mnogi drugi. Srbija sa svojih 1.400W/m2 sunčevog zračenja (poređenja radi, u Nemačkoj je taj prosek oko 1.000W/m2) ima solidan potencijal za proizvodnju, pogotovu u jugozapadnoj i južnoj Srbiji (Pešterska visoravan i Toplički okrug). Korišćenjem dobrih iskustava zemalja koje su daleko otišle u ovoj oblasti i pametne politike prema zelenih tehnologijama, može se očekivati da Srbija podigne proizvodnju „čiste“ električne energije, u skladu sa evropskim propisima i normama.