Istraživanja pokazuju da u Srbiji postoji više od milion tona "istorijskog" industrijskog otpada, nastalog u prethodnom periodu u velikim privrednim sistemima. 
Pored toga, u našoj zemlji se godišnje generiše dodatnih 8,2 miliona tona ovog visoko zagađujućeg otpada.

Od toga se prerađuje samo oko 19 odsto, dok čak 81 procenat industrijskog otpada ostaje na lokacijama gde je proizveden.

Akcija kontrole stanja opasnog otpada u preduzećima u restrukturiranju i stečaju počela je 14. jula i trajaće do kraja oktobra. Opasan otpad sadrži materije koje mogu biti toksične, kancerogene, mutagene, infektivne, zapaljive, a koje kroz zemljište i vode ulaze u biološki lanac i mogu prouzrokovati razna oboljenja ljudi i štetno delovati na ostali živi svet. U sistemu upravljanja otpadom, važno je stvoriti uslove za bezbedno odlaganje opasnog otpada ali i izgraditi postrojenja za njegov tretman i zbrinjavanje.

Vodu bez kontrole pije više od 80.000 ljudi

Direktorka Zavoda za javno zdravlje u Vranju dr Eržika Antić kaže da je nekontrolisana voda iz javnih česama, bunara i seoskih vodovoda naročito opasna u letnjim mesecima, kada je rizik od zaraze daleko veći. Ona navodi da su lokalne samouprave vlasnici su svih izvorišta vode i u zakonskoj su obavezi da kontrolišu ispravnost vode, ali to ne čine.

Prema rečima načelnika Centra higijene i humane ekologije u ovoj ustanovi dr Gorana Tasića, ove godine analizirano je samo 63 uzorka vode iz seoskih vodovoda i šest iz školskih objekata, što je nedovoljno.

- Turisti na Vlasini piju sumnjivu vodu, jer je pod našom kontrolom samo centralni vodovod. On pokriva svega 20 odsto ove turističke destinacije. Na Vlasini se nalazi nekoliko lokalnih vodovoda koji nisu pod našom kontrolom. Na obroncima Vlasine u toku je sezona berbe borovnica, pečuraka i drugih šumskih plodova, pa je za ljude opasno da peru ruke higijenski neispravnom vodom zbog velikog prisustva miševa, pacova i drugih glodara. Nedopustivo je što se zbog velikog broja turista ne kontrolišu svi objekti za vodosnabdevanje. Voda se ne kontroliše ni na pet benzinskih pumpi na koridoru 10, zbog čega se riziku izlažu brojni motorizovani turisti - kaže dr Goran Tasić.

Najnovije analize potvrđuju da od 12 javnih česama u Vranju voda ispravna samo iz pet. Iz osam česama koje su priključene na gradski vodovod ističe higijenski ispravna voda.

Ne kontroliše se ni voda u bazenima za kupanje u Bujanovcu i Preševu.

Iako su svi gradski vodovodi u opštinama pod kontrolom stručnjaka Zavoda za javno zdravlje, mnoga komunalna preduzeća duguju čak i za kontrolu ispravnosti te vode.

Vranje - Više od 80.000 meštana u sedam opština Pčinjskog okruga godinama piju vodu iz bunara i seoskih vodovoda za koje gotovo da nema kontrole ispravnosti jer lokalne samouprave nemaju pare da plaćaju ispitivanja. U ovom kraju bilo je već nekoliko epidemija, a lekari upozoravaju da neispravna voda može biti uzrok zaraze crevnim bolestima, žuticom, meningitisom... Van kontrole je i ispravnost vode na Vlasini, gde samo 20 odsto meštana, ali i turista koji dolaze, koristi vodu iz gradskog vodovoda. Stručnjaci ne kontrolišu ni vodu sa pet benzinskih pumpi na koridoru 10, kuda prolaze brojni putnici ka Makedoniji, Grčkoj i Turskoj.