25. Sep, 2020.

Pošto svakodnevno koristimo električnu struju na različitim mestima i na različite načine, njen udar možemo doživeti bilo gde, pa čak i na otvorenom pri udaru groma. Ako osoba doživi lakši, ili teži strujni udar može zadobiti lakša ili teža zdravstvena oštećenja. Glavno pravilo pri pružanju prve pomoći je brzina akcije, što znači da unesrećenog treba što pre osloboditi od delovanja struje, a nakon toga odmah pokrenuti oživljavanje ako ozleđeni ne diše, ili mu ne radi srce. Sve preduzete mere i aktivnosti moraju biti pravovremene, brze, stručne i bez panike.
Postupak oslobađanja unesrećenog od delovanja struje zavisi od okolnosti u kojima se desila nesreća, te da li je struja niskog, ili visokog napona. Pre svega, treba isključiti napon uz mere vlastite zaštite, delovanjem na sklopku, osigurače, ili nasilnim prekidanjem strujnog kola pomoću izolovanih kuka, motki i drugih priručnih alatki koje imaju dobru izolaciju. Nakon isključenja struje treba sve izolovane i odvojene delove uzemljiti da se poništi kapacitivni napon. Mesta sa visokim naponom može isključiti samo stručno osposobljeni radnik, jer se dešava da povrede, ili strujni udar dožive i spasioci. Po isključenju struje treba utvrditi zdravstveno stanje ozleđenog, pre svega da li krvari, da li diše i da li mu radi srce. To se može proveriti pipanjem pulsa na arterijama vrata, na rukama i bedrima. Metode oživljavanja treba što pre započeti na mestu nesreće posle otklanjanja prisustva struje. One se ogledaju u sledećem: pružanje veštačkog disanja (usta na usta), vanjska masaža srca, kombinovane metode oživljavanja u slučaju prividne smrti. Oživljavanje će imati efekta samo onda ako trajanje prividne smrti nije bilo duže od 10 do 15 minuta. U svakom slučaju, odmah treba obavestiti i najbližu zdravstvenu ustanovu. Veštačko disanje treba izvesti brzo i određenim redosledom. Ozleđeni se položi na leđa i brzim manevrom srednjeg prsta proveri prohodnost usne šupljine u ždrelo. Spasilac klekne pored glave ozleđenog, jednom rukom pritisne mu vilicu napred i prema gore, tako da donji zubi budu ispred gornjih, a usne stisnute tako da propuštaju vazduh, a drugu ruku stavi na teme i glavu mu zabaci što više unatrag. Duboko udahnuvši, spasilac obuhvati nos ozleđenog i snažno uduva kroz nosnice udahnuti vazduh. Istovremeno posmatra da li se grudni koš širi i kada to ustanovi, odmakne svoja usta da bi ozleđeni izdahnuo vazduh prirodnim istezanjem grudnog koša. Ponekad se, prilikom uduvavanja vazduha, oseti otpor i grudni koš se ne širi. Tada treba pogledati disajne puteve i ako je u pitanju začepljenost nosne šupljine, treba uduvati vazduh kroz poluotvorena usta ozleđenog. Prvih desetak uduvavanja izvede se brzo i uzastopno, a zatim se nastavi ravnomerno u ritmu normalnog disanja. Veštačko disanje se mora provoditi tako dugo, dok se ne uspostavi prirodno disanje, ili do dolaska lekara.
U slučaju da istovremeno prestane disanje i rad srca, treba primeniti kombinovane metode, što znači naizmenično veštačko disanje i vanjska masaža srca. Poželjno je da oživljavanja izvode dve osobe, od kojih jedna izvodi veštačko disanje, a druga masažu srca. Izvede se 3 – 4 uduvavanja vazduha, a onda 15 - 20 pritisaka na grudnu kost (2 - 3 cm). Postupak se ponavlja dok se ne uspostavi normalan rad srca i pluća, ili dok ne stigne lekar. Kada ozleđeni dođe ka svesti pruža mu se prva pomoć i za eventualno druge ozlede. Nakon toga se prenese u mirnu prostoriju gde se ostavlja ležeći na boku, zaštićen od hladnoće, a može mu se dati i topli bezalkoholni napitak. Uz ozleđenog treba da ostanu osobe koje će do dolaska lekara moći ponovo pružiti prvu pomoć, ako to bude potrebno. Iako izgleda da se ozleđeni potpuno oporavio, treba ga, ipak, prevesti u zdravstvenu ustanovu radi detaljnijeg pregleda i sprečavanja mogućeg šoka. Pored fizičkih ozleda, moguće su i trajnije psihičke posledice.
Kod udara groma mogu nastati mehaničke i toplotne povrede. Smrtnost od udara groma iznosi 30 – 50%, a 50 – 70% preživelih ima značajne poremećaje, najčešće nervnog sistema. Munja predstavlja jednosmernu struju visokog napona i velike jačine, vreme kontakta je vrlo kratko (manje od 1 s), a struja prolazi uglavnom po površini tela. Žrtvi udara groma može se odmah pristupiti i dodirnuti bez opasnosti. Potrebno je proceniti stanje svesti, disanje i eventualne mehaničke i toplotne povrede. Ako je neophodno, odmah pružiti prvu pomoć na opisani način. Onesvešćenu žrtvu staviti u bočni položaj. Potrebno je zbrinuti i ostale povrede, kao što su krvarenja, prelomi, rane i opekotine. Žrtvu udara groma treba što pre prebaciti u bonicu uz stalni nadzor životnih funkcija. Tvrdnja da se kratkotrajnim zakopavanjem tela žrtve u vlažnu zemlju nešto postiže nema nikakvu naučnu osnovu.
Zaokružujući tematiku o struji, koja je uglavnom bazirana na vlastitom iskustvu, nije na odmet podvući da se moramo pridržavati odgovarajućih mera zaštite, jer koliko god je struja nezamenljiva i korisna u savremenom životu, toliko može biti i opasna, sa trajnim posledicama fizičke i psihičke prirode, ili sa smrtnim posledicama. Struje se ne treba bojati, već je strogo poštovati, znati njene zakone, delovanje i sve moguće posledice! Kulturu ponašanja i rukovanja sa uređajima koji rade na struju treba razvijati od najmlađeg uzrasta, ali i kod starijih koji često zanemaruju mere samozaštite radeći pod naponom, bez dobre izolacije obuće i alatki sa kojima se radi, ili sa neispitanim provodnicima i uređajima. Dobro uzemljenje i upotreba FID-ove sklopke predstavljaju samo jednu od efikasnih prevetnivnih mera zaštite.

Kamenac kao neizbežna pojava

Većina električnih uređaja, koji pri svom radu koriste vodu, imaju problema sa taloženjem kamenca koji smanjuje koeficijent korisnog dejstva. Količina taloga zavisi od kvaliteta vode, konstrukcije uređaja, a neki praktičari tvrde i od načina povezivanja uređaja sa električnim vodom: da li je primenjeno nulovanje (koje se primenom novih standarda izbacuje iz prakse), ili uzemljenje ( savremeniji način sa FID-ovom sklopkom ).

Kamenac iz vode može se totalno odstraniti samo posebnim hemijskim postupkom ( koji se u svakodnevnoj upotrebi vode ne isplati ), ili elektrolizom ( hemijski postupak razdvajanja vode na vodonik, kiseonik i druge sastavne delove, gde, naravno, ima i neizbežnog kamenca ).

Ono što je bitno za neke uređaje je tzv. omekšavanje vode, ili uklanjanje većeg dela kamenca, to je na primer važno kod kafe aparata , mašina za sudove , a i mašina za veš. Uglavnom se primenjuju soli koje  reaguju sa rastvorenim kamencem u vodi. Kod kafe aparata su u primeni posebni rezervoari "depuratori" . Kod mašina za sudove postoje rezervoari u samim mašinama u koje se sipa posebna so,  a kod veš-mašina se koristi uglavnom preko posude za prašak. Inače, su mašine za sudove posebno osetljive na kamenac zbog većeg broja dizni sa malim rupama i grejanja vode, a kasnije i sušenja posuđa. Kafe aparati bez depuratora, po nepisanom pravilu, rade par dana, a onda, hteli ili ne, neizbežno im sleduje generalni remont.

Bojleri, kao uređaji gde se voda zagreva, su posebno "zgodni“ za taloženje kamenca. Pored toga, oni su i konstrukcijski pogodni za taloženje svih primesa iz vode. Pošto je bojler električni uredjaj kod koga kroz grejač prolazi električna struja , u njemu se dešava i neka minimalna elektroliza vode, tako da i poseban način vezivanja struje ima neki uticaj.

E, sad u današnjoj "poplavi " đakuzija i hidromasažnih kada i tuš kabina obični ljudi imaju problem sa taloženjem kamenca na diznama i pumpama takvih uređaja. Inače, gotovo nijedan proizvođač, a ni prodavac nema u ponudi ni običan filter ili predfilter koji će sprečiti da pesak i slične primese ne dođu u pumpe ili dizne hidromasažnih uređaja, pa one vrlo brzo počinju da gube svoju funkciju, a neizbežni kamenac se, naravno, taloži.
Ono što magnetni uređaji rade nije odstranjivanje kamenca iz vode već samo "usmeravanje " molekula kamenca , da bi se što manje taložili na samim uređajima. Kod upotrebe magneta, u kombinaciji sa depuratorima, vek trajanja soli se produžava, a voda izlazi sa manje kamenca nego bez upotrebe magneta. Mnogi tvrde da se nisu posebno pokazali u praksi, a cena im je još uvek visoka i teško se mogu naći u slobodnoj prodaji.

Na kraju se pitamo kako se osloboditi kamenca u bojleru, ili nekom drugom uređaju. Za bojler je najbolja zamena, ili čišćenje grejača. Za one malo spretnije čišćenje nije težak posao, jer se kratkotrajnim puštanjem električne struje „na suvo“ talog posle toga lako skida. Ono što je najvažnije, iz kazana bojlera se mora odstraniti sav talog, a po pravilu ga ima poprilično. Prilikom svakog čišćenja bojlera, ili zamene, odnosno čišćenja grejača, mora se promeniti „dihtung“ na grejaču. Nakon ovih radnji primetićemo koliko se skraćuje vreme zagrevanja vode u bojleru, čime pravimo znatne uštede.

Kod veš-mašina i mašina za pranje sudova moramo posebno voditi računa i o prašku koji upotrebljavamo, jer ih ima koji se potpuno stvrdnu, pa se teško odstranjuje i njihov talog. Pored upotrebe posebnih soli i hemikalija za skidanje kamenca, preporučljivo je, ponekad, mašinu pustiti da odradi „na prazno“ sa par kašika sode-bikarbone. Najviše kamenca se taloži na otvorima, diznama, kao i na krivinama od plastike ili gume ( creva ), što se može mehanički odstraniti. Kamenac je najteže odstraniti kod električne pegle, tako da se kod nje preporučuje stalna upotreba kvalitetne destilovane vode, ili dobro proceđene kišnice.

PokloniIOtpadSkloni