Država je pravilnicima još prošlog septembra uredila oblast energetske efikasnosti, a pre nekoliko dana ministar građevinarstva Velimir Ilić dodelio je 31 kompaniji i instituciji dozvole za izdavanje energetskih pasoša.

Za dobijanje dozvole ova preduzeća morala su da ispune uslove, pre svih, onaj koji kaže da najmanje dva inženjera sa licencom za energetsku efikasnost moraju da budu zaposlena u firmi.

Pasoš postaje obaveza ne samo za nove zgrade, već i stare koje se prodaju, izdaju ili rekonstruišu, a firme koje su sada dobile ovlašćenja da ih izdaju neće biti jedine.

"Konkurs za dozvole je stalno otvoren. Inženjeri se obučavaju u Komori i trenutno ih ima 1.000 sa licencom. Verujem da će ih do kraja godine biti bar 1.300", kaže za "Danas" pomoćnica ministra za građevinu Aleksandra Damnjanović.

Proces dobijanja dozvole od Ministarstva, tvrdi ona, uopšte nije komplikovan. Potrebno je, ističe Damnjanovićeva, predati urednu dokumentaciju i u roku od desetak dana Ministarstvo će odgovoriti na zahtev. Trenutno, u igri za dobijanje dozvole je tridesetak kompanija koje dopunjuju dokumentaciju.

Pomoćnica ministra kaže da ne zna kako će se kretati cena energetskih pasoša, da će verovatno zavisiti od grada do grada, kao i od tržišta. Zakon i pravilnici to ne propisuju.

Na pitanje kako to da su u prvu raspodelu dozvola upale uz neke velike kompanije, i one koje su osnovane pre svega dva meseca Damnjanovićeva napominje da su dozvole dobili svi koji su ispunili uslove, kao i da su se pojedine firme specijalizovale isključivo za tu oblast.

Jedna od njih, najmlađa među onima koje imaju licencu za izdavanje energetskih pasoša, jeste i AMK-Orbis iz Leskovca.

Osnovana pre nešto više od dva meseca, ova kompanija zapošljava dva inženjera sa licencom za energetsku efikasnost.

"Mi smo se specijalizovali za ovo, upotrebnih niti građevinskih dozvola neće biti bez energetskih pasoša“, kaže za "Danas" suvlasnik firme Darko Bogunović, inače mašinski inženjer.

Izdavanjem pasoša, kaže, još nisu počeli da se bave, ali cena pasoša je 100 evra po elaboratu za objekte do 199 kvadratnih metara, za one od 200 do 500 kvadratnih metara elaborat se naplaćuje 200 evra, a svaki naredni kvadratni metar za objekte do 1.000 kvadrata je 30 centi.

Cena se povećava za 50 do 100 evra ukoliko firma radi dva elaborata, jedan za energetsku efikasnost, drugi za energetski pasoš.

U Evropskoj uniji prosečna potrošnja energije je između 50 i 60 kilovat-časova po kvadratnom metru godišnje, a u Srbiji u proseku od 150 do 200 kilovat časova.

Prema nekim procenama, ušteda potrošnje energije u zgradama koje će imati bolje karakteristike energetske efikasnosti biće i do 50 odsto.

Energetski pasoši neće biti potrebni za zgrade manje od 50 kvadratnih metara, pomoćne zgrade, vikendice i proizvodne pogone u kojima je temperatura grejanja ispod 12 stepeni.

Spisak kompanija koju su dobile dozvole za izdavanje energetskog pasoša može se naći na sajtu Ministarstva građevinarstva i urbanizma.

Izvor: B92

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije Zorana Mihajlović izjavila je danas da je na javni poziv za izgradnju 317 mini hidroelektrana stiglo 1.380 prijava investitora.

- Prijavilo se više investitora nego što smo očekivali. Samo za područje Surdulice 138, a za područje Vlasotinca oko 40 - rekla je Mihajlović na promociji Projekta ekoturizma i zaštite životne sredine Vlasinskog jezera.

U narednih sedam dana očekuje se još prijava poslatih poštom, a sredinom maja biće formirane rang-liste. Potencijalni investitori će potom biti obavešteni o mogućnosti da sklope ugovor o izgradnji sa lokalnim samoupravama.

Ministarka očekuje da će 317 tih mini-hidroelektarana biti izgrađeno do 2015, odnosno 2016. godine.

Najavila je da će biti još takvih javnih poziva i da se namerava da se još smanji broj dokumenata potrebnih za izgradnju hidroelektrana.

Tender za dodelu saglasnosti i energetskih dozvola za izgradnju mini-hidroelektrana na 317 lokacija u Srbiji zatvoren je 5. aprila ove godine.

Ako se iskoristi potencijal na svih 317 mesta, biće izgrađene mini hidroelektrane ukupne snage 110 megavata koje bi trebalo da proizvode 400 gigavat sati električne energije godišnje.

U roku od osam dana po objavljivanju liste potencijalnih investitora biće potpisan trojni memorandum o razumevanju investitora, Ministarstva energetike i lokalne samouprave za svaku pojedinačnu lokaciju.

Tim memorandumom biće određen okvirni rok od šest meseci u kojem investitor treba da pokrene postupak i obezbedi neophodna pravna akta za dobijanje energetske dozvole za hidroelektrane snage veće od jednog megavata, odnosno saglasnosti za objekte manje snage.

Sva struja proizvedena u hidroelektranama koje su predmet javnog poziva, iskazivaće se u energetskom bilansu Srbije i uračunavaće se za ostvarenje nacionalnog cilja za povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji na 27% do 2020. godine

Izvor: Tanjug