19. Apr, 2021.

22. oktobra u Medija centru, četiri organizacije civilnog društva iz regiona predstavile su izveštaj baziran na sprovedenom istraživanju u kojem su se zapitale koliki su zdravstveni troškovi upotrebe uglja u proizvodnji energije, koji se mogu izbeći i tim povodom izdale sledeće saopštenje:

Ministarski savet Energetske zajednice, kojim trenutno predsedava Srbija, zasedaće u Beogradu u četvrtak, 24. oktobra, kako bi odlučio o pristupu čišćenju zagađenja prouzrokovanog sagorevanjem uglja u skladu sa svojim težnjama ka članstvu u Evropskoj uniji. Grupa nevladinih organizacija objavila je izveštaj kako bi doprinela ovoj diskusiji. Vreme je za postepeno ukidanje prljavog uglja u Jugoistočnoj Evropi: Skriveni trošak koji možemo izbeći , izveštaj predstavljen danas u Beogradu, svedoči o potrebi zaštite građana i građanki Jugoistočne Evrope od zdrastvenih poteškoća koje su rezultat sagorevanja uglja. Regionalna organizacija SEE Change Net, u saradnji sa organizacijama Centar za zastupanje građanskih interesa – CPI (Bosna i Hercegovina), Fraktal i CEKOR (Srbija) i MANS (Crna Gora), pozivaju Energetsku zajednicu da izbegne bilo kakve zastoje pri implementaciji direktiva Evropske unije koje regulišu smanjenje zagađenja vazduha od strane termoelektrana na ugalj.

Grupa zemalja potpisnica Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice – predvođena Srbijom – pokušava da blokira predlog Evropske komisije za podsticanje što brže implementacije direktiva koje kontrolišu zagađenje od strane termoelektrana na ugalj. Snaga odluke ministara regiona o dve ne toliko poznate ali jako važne direktive (Direktiva o velikim ložištima (LCPD) i Direktiva o industrijskim emisijama (IED)) će jasno pokazati da li im je više stalo do profita ili zdravlja i zaštite prava građana.

Zasad, zemlje regiona nisu uspele da se pripreme za strožije standarde za emisije, i dok se rokovi približavaju, u potrazi su za izgovorima. “Srpska vlada predlogom odlaganja implementacije ovih ključnih direktiva želi da osudi svoje građane na život u zagađenju tokom narednih godina.

Ne želimo da nas u Evropi tretiraju kao građane drugog reda”, rekao je Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a.

Jernej Stritih, autor izveštaja, nezavisni konsultant i bivši direktor Kancelarije za klimatske promene u Vladi Slovenije, kaže: “Ako uporedimo opcije investiranja u izgradnju novih elektrana na ugalj ili instaliranje opreme za kontrolu zagađenja u postojeće elektrane, sa trenutnim godišnjim troškovima kojima se ekonomija izlaže zbog korišćenja uglja (zdravstveni troškovi i subvencije), jasno je da ugalj treba izbaciti iz upotrebe što je pre moguće.”

Projektovani godišnji zdravstveni troškovi se kreću u rasponu od 2.3 do 6.5 milijardi evra u zemljama regiona – Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. “Još jedna alarmantna činjenica je da čak i ako se zagađenje smanji za 90% u odnosu na sadašnje vrednosti, godišnji zdravstveni troškovi će ostati na nivou između 250 i 650 miliona u ove tri zemlje”, rekla je Lidija Kesar iz NVO Fraktal.

S druge strane, ulaganje u kontrolu zagađenja, a zatim zatvaranje postojećih elektrana u narednih 10 godina koštalo bi 1 milijardu investicija, te uzrokovalo oko 40 milijardi eksternih troškova do njihovog zatvaranja, ali bi negativni efekti na zdravlje bili smanjeni mnogo pre nego u slučaju izgradnje novih postrojenja koja bi radila u narednih 50 godina.

Javnost regiona zaslužuje bolje, objasnio je Dejan Milovac iz NVO MANS iz Crne Gore. “Ako standardni životne sredine Evropske unije ne budu odlučno nametnuti, naći ćemo se u situaciji u kojoj će naša vlada profitirati od prodaje energije Italiji, a mi ćemo plaćati zdravstvene troškove i troškove zagađenja.”

Evropska komisija i Sekretarijat Energetske zajednice se moraju odupreti pokušajima odgađanja implementacije ključnih direktiva o zagađenju koje će pomoći smanjenju smrti izazvanih sagorevanjem uglja. Ministarski savet Energetske zajednice treba da odluči u korist primenjivanja mehanizama koji mogu spasiti ljudske živote. Ključno je da bilo koji mehanizam jačanja obaveza ugovornih strana Energetske zajednice kada su u pitanju direktive LCP i IE bude obavezujući, a ne u formi “preporuka” ili “smernica”.

Irma Filipović iz Centra za zagovaranje građanskih interesa – CPI kaže: “Odluka koja će biti donesena u četvrtak će pokazati čiji se interesi štite – interesi industrije ili interesi građana.”

Izvor: Centar modernih veština

Gasovi termoelektrana na ugalj na području Evropske unije godišnje usmrte više od 18.000 ljudi, a ako bi se uračunale Turska, Hrvatske i Srbija u EU, ta brojka bi mogla skočiti na 23.000, piše u danas objavljenom izveštaju Udruženja za zdravlje i okolinu (Health and Environment Alliance, HEAL) iz Brisela.

Šteta po zdravlje i okolinu od termoelektrana na ugalj u EU godišnje iznosi 42,8 milijardi evra, a uz još tri navedene zemlje, skače na 54,7 milijardi.

Izveštaj na 46 strana pod nazivom "Neplaćeni račun za zdravlje" ukazuje da termoelektrane na ugalj ključno doprinose zagađenju vazduha. One su "nevidljive ubice" i bitna opasnost po javno zdravlje, kažu zdravstveni stručnjaci.

Termoelektrane na ugalj izazivaju preranu smrt po 18.200 ljudi godišnje, oko 8.500 novih slučajeva hroničnog bronhitisa i oko četiri miliona izgubljenih radnih dana svake godine. S Hrvatskom, Srbijom i Turskom, broj potencijalnih žrtava tih centrala raste na 23.000.

- Naročito zabrinjava što korišćenje uglja raste posle godina opadanja - rekao je Dženon Jensen, šef Udruženja.

Nemačka, na koju, zajedno s Poljskom i Rumunijom otpada gotovo polovina zdravstvenih troškova EU, ponovo pokreće termoelektrane na ugalj pošto je odlučila da zatvori nuklearne centrale.

Po Jensenu, zaprepašćujuće visoke posledice po ljudsko zdravlje morale bi da podstaknu reviziju energetske politike EU.

Žan-Pol Sulije iz Evropskog društva za respiratorna oboljenja ukazuje da bi otklanjanje zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj donelo značajnu uštedu novca koji se sada izdvaja za lečenje, tim više što je prosečan vek termoelektrana duži od 40 godina.

Najvažniji tipovi elektrana

1. Nuklearne elektrane

Nuklearna elektrana

Prednosti: Nema emisije CO2, proizvodnja struje je konstantna, uranijum se proizvodi mahom u politički stabilnim zemljama, a zalihe su velike.

Nedostaci: opasnost od velikog zagađenja zbog tehničkih grešaka ili terorističkog napada. Problem sa odlaganjem istrošenog goriva.

 

2. Termoelektrane na ugalj

termoelektrana na ugalj

Prednosti: Jeftina sirovina, koje ima dovoljno za još hiljadu godina. Jeftina i postojana proizvodnja energije.

Nedostaci: Zbog velike emisije CO2 veoma su štetne za klimu.

 

3. Hidroelektrane

hidroelektrana

Prednosti: Ne opterećuju prirodnu sredinu, moguća je akumulacija vode uz pomoć trenutnih viškova struje i njeno ponovno korišćenje u doba veće potražnje. Dosta pouzdana proizvodnja.

Nedostaci: Zahteva postojanje prirodnih uslova kojih na mnogim mestima nema.

 

4. Elektrane na biomasu

elektrane na biomasu

Sagorevaju drvo, slamu i sve biljne otpatke.

Prednosti: Oslobađa se količina CO2 jednaka onoj koju su biljke prethodno vezale. Proizvodnja struje je postojana i predvidljiva, gorivo se lako skladišti.

Nedostaci: Opasnost od uzgajanja energetskih monokultura, teško je kontrolisati da li je njihovo uzgajanje ekološki održivo. Sagorevanjem otpadnog drveta oslobađaju se i otrovne materije.

 

5. CSC elektrane

csc1

CSC je skraćenica za „hvatanje i skladištenje ugljenika“. Ovo su elektrane na mrki ili drveni ugalj, kod kojih se emisija CO2 hvata i sprovodi pod zemlju.

Prednosti: Ugalj je u celom svetu pristupačna i relativno jeftina sirovina, a uz pomoć ove tehnike može i dalje da se koristi bez štetne emisije CO“.

Nedostaci: Izgradnja je još skupa, a za skladištenje CO2 moraju da se grade dugački podzemni cevovodi.

 

6. Geotermičke elektrane

Geotermicke elektrane

Iz dubine zemlje se ispumpava vrela voda, čija para pokreće turbine.

Prednosti: Postojana proizvodnja struje bez emisije CO2. Zalihe su teorijski veoma velike.

Nedostaci: Neophodna su duboka bušenja, koja su skupa, a povremeno izazivaju i potrese.

 

7. Elektrane na nuklearnu fuziju

Po uzoru na sunce, energija se dobija stapanjem izotopa vodonika, deuterijuma i tricijuma u helijum.

Prednosti: Velika energetska efikasnost (fuzija jednog kilograma vodonika daje energije koliko i sagorevanje 11.000 tona mrkog uglja). Nema štetnih gasova, a radioaktivno zračenje je veoma slabo.

Nedostaci: Velika postrojenja i velike početne investicije. Tehnika je još u eksperimentalnoj fazi.

U Južnoj Koreji je u pogonu jedan probni reaktor, a u Francuskoj je 2007. počela izgradnja evropskog eksperimentalnog projekta ITER.

 

8. Elektrane na morske struje

Elektrane na morske struje

Turbine pokretane propelerima usidrene su ispod vode i koriste morske struje za proizvodnju električne energije.

Prednosti: Veliki potencijal, naročito za ostrvske zemlje poput Britanije. Stabilna proizvodnja struje, ne dovode do vidljivih izmena pejzaža.

Nedostaci: Tehnika je još u povoju, početne investicije su relativno visoke, a može i nepovoljno da utiče na ribolov.

 

9. Solarno-termičke elektrane

Solarno-termicke elektrane

Uz pomoć zakrivljenih ogledala, sunčeva svetlost se usmerava u horizontlne staklene cevi u kojima zagreva naftu. Ona pak proizvodi vodenu paru, koja pokreće turbine.

Prednosti: Nema emisije CO2, izvor je neiscrpan, deo proizvedene toplote može da se akumulira i iskoristi i nakon zalaska sunca. Naročito je pogodna za tople zemlje s velikim brojem sunčanih dana.

Nedostaci: Nije pogodna za hladnije podneblje, za transport ovako proizvedene struje potrebne su nove električne mreže.

 

10. Elektrane na snagu vetra

Elektrane na snagu vetra

Prednosti: Zrela tehnologija, pouzdana proizvodnja bez emisije CO2.

Nedostaci: Ne može samostalno da se koristi, menja pejzaž, teško se integriše u električnu mrežu, proizvodnja se koleba, zavisno od prirodnih uslova.

 

Izvor: Blic

PokloniIOtpadSkloni