Sunce – najstariji izvor energije na zemlji i večita inspiracija ljudi. Još od pamtiveka najveći strahovi ljudi su bili vezani za apokaliptično gašenje sunca, a samim tim i gašenje života na zemlji. Taj strah je opravdan, jer gubitak sunca ne znači samo gubitak svetlosti, već apsolutno svega što poznajemo.

Sa svojom masom i temperaturom oko 5800K, Sunce predstavlja ogroman resurs koji nije iskorišćen, bukvalno, ni jedan procenat. Iako je udaljeno oko 150 miliona kilometara od Zemlje, sunčevo zračenje je toliko veliko da na površinu naše atmosfere pada 1,8 x 10¹⁷W sunčevog zračenja, a polovina od toga dospe do površine zemlje. Ovolika energija se može koristiti na razne načine, između ostalog i za generisanje električne energije.

Razvojem tehnologije, napredovali su i materijali za PV (foto-naponske) panele za generisanje električne energije. Iako nam sunčeva energija stiže besplatno, konvertovanje sunčeve energije u električnu košta. Osnovna ideja jeste da se cena sistema za pretvaranje sunčeve energije u električnu što je moguće pojeftini, uz podizanje efikasnosti samog sistema. Ovaj izazov je veliki za proizvođače, jer je potražnja za što boljim materijalima i sistemima i dalje u toku. Dok se nauka i proizvođači trude da pojeftine dobijeni kWh na manje od jednog dolara kapitalnog ulaganja, eksperti u oblasti solarne energije se slažu da je pitanje energetske efikasnosti sistema zapravo pitanje površine koja se koristi za postavljanje npr. solarnih PV panela.

Kao i ostale zemlje u razvoju, i Indija pokušava da obezbedi dovoljno energije za svoje stanovništvo i privredu, ali i da odmene velike termoelektrane pogonjene na ugalj koji nije najboljeg kvaliteta i pravi veliki ekološki problem u zemlji. Zato se ogromna sredstva ulažu u zelene tehnologije, pa samim tim i u solarna postrojenja. Koristeći povoljne klimatske uslove sa preko 300 sunčanih dana, vlada Indije je pristupila ambicioznom planu razvija solarnih sistema, kojim će sa 1686,44 MW postrojenja (Mart 2013.) realizovati dodatnih 10.000 MW do 2017, na 20.000 MW novih postrojenja do 2022. godine. Ovako ambiciozan plan pokušaće realizovati se samo pomoću postrojenja sa PV panelima, već i sa solarno-termalnim sistemima.

Većina ovih postrojenja je planirana u sušnim do pustinjskim oblastima na zapadu zemlje, u saveznim državama Radžastan i Gujarat. U Radžastanu je i trenutno najveća proizvodnja, a instalirana postrojenja su ukupne snage od 510,25MW. Najveći projekat koji je u realizaciji trenutno jeste Charanka Solar Park, u saveznoj državi Gujarat. Trenutno pomoću PV panela proizvodi 214MW, ali je ukupna planirana proizvodnja od 856,81MW. Park je smešten na ukupnoj površini od 2.000ha i od njega se očekuje da sačuva atmosferu za oko 8 miliona tona ugljen-dioksida. Planiran je završetak radova do početka 2014. godine.

Gde smo mi u ovoj priči i brojkama? Mi smo na samom početku, cifre su skromne, a planovi veliki. Najavljena izgradnja postrojenja od 1.000MW se raspršila poput mašte, ali nam opet nekako ostaje da se nadamo da će se jedan takav impozantan projekat realizovati. Koji sistem koristiti i šta raditi, Nemci su već trasirali, a tu trasu prate mnogi drugi. Srbija sa svojih 1.400W/m2 sunčevog zračenja (poređenja radi, u Nemačkoj je taj prosek oko 1.000W/m2) ima solidan potencijal za proizvodnju, pogotovu u jugozapadnoj i južnoj Srbiji (Pešterska visoravan i Toplički okrug). Korišćenjem dobrih iskustava zemalja koje su daleko otišle u ovoj oblasti i pametne politike prema zelenih tehnologijama, može se očekivati da Srbija podigne proizvodnju „čiste“ električne energije, u skladu sa evropskim propisima i normama.

Nemačka državna banka KfW je odobrila zajam u iznosu od 654 miliona dolara za finansiranje druge i treće faze CSP kompleksa Ouarzazate u Maroku.

Druga faza kompleksa Ouarzazate (NOOR II) će imati snagu od 200 MW sa toplotnim čuvanjem energije, a treća faza koja se sastoji od tornja za proizvodnju energije bi trebala imati snagu od 100 MW sa čuvanjem energije. Za drugu fazu ima tri ponuđača, dok za treću ima četiri.

Prva faza je u izgradnji i ima snagu od 160 MW, a vodja projekta je ACWA zajedno sa firmama TSK i Aries. NOOR II će pozajmiti 330 miliona dolara, a NOOR III 324 miliona dolara od KfW-a, što je otprilike polovina potrebnog novca za projekat.

Jednog lepog dana, kada većina ljudi bude vozila kola na solarni pogon, a širom-sveta-prezreni potrošači fosilnog goriva budu plaćali enormne poreze na svoju arhaičnu naviku, ovakve solarne šume biće "posađene" na svakom koraku, kao današnje pumpe.

Za sada, ipak, ovo je samo projekat, neostvaren san na papiru. Tvorac je Neville Mars, a koncept je jednostavan - dolazite na posao, u šoping, pozorište, muzej ili bioskop, i parkirate kola.

I dok vi zarađujete novac ili se kulturno uzdižete, vaš automobil se puni preko fotonaponskog "lišća", koje ujedno pravi i hlad, da vašem ljubimcu ne bude vrućina. Biće jednom, valjda...

Izvor: Domino magazin

Firma Danone Solar Beograd je 06.jula počela sa radovima na ugradnji solarnih kolektora-vazdušnih Grammer Solar Nemačka , u OŠ ”Dr Jovan Cvijić” u Smederevu.

Postavljanje prvih kolektora sunčeve energije predstavlja realizaciju šireg projekta grada Smedereva koji podrazumeva veću primenu OIE u objektima javne namene, i očuvanju životne sredine.

Prošle godine smo imali sličan projekat kada smo solarne kolektore ugradili u objektu “Pčelica” PU “Naša radost”.  To naravno, nije dovoljno da se podigne svest o značaju OIE i o uštedi koju donosi ovakav vid korisćenja tih izvora. Zato, ove godine, nakon izrade glavnog projekta, počeli smo ugradnju solarnih kolektora-vazdušnih na fiskulturnoj sali osnovne škole “Dr Jovan Cvijić” Smederevo.

Na fiskulturnoj Sali OŠ “Dr Jovan Cvijić” ugradjeno je 40m2 solarnih vazdušnih kolektora tipa Jumbo Solar, koji ce služiti za dogrevanje prostora fiskulturne sale i potrošne vode za pranje/tuširanje – sunčevom energijom. Solarno postrojenje treba da poveća učešće sunčeve energije u procesu dogrevanja/grejanja prostora sale i potrošne vode. Toplota i svež vazduh doprinose prijatnoj klimi u prostoriji, povećavaju dobro zdravlje i sposobnost rada i štite supstancu gradjevine. Na godišnjem nivou uštedeće se do 50% energije.

Ovakvi ili slični projekti korišćenja solarne energije, treba da posluže kao dobar primer i podsticaj za sve buduće slične projekte kao što su :bolnice, studentski domovi, kampovi, osnovne i srednje škole, domovi za stare,...

Austrijski arhitektonski biro Coop Himmelb(l)au projektovao je nadstrešnicu nad prolazom koja generiše energiju u Peruđi u Italiji. Nazvana „Energetski krov“, struktura će se sastojati od tri sloja: fotonaponskih ćelija na vrhu, konstrukcije i vetroturbine u sredini, i zastakljenja na donjoj strani.

„Energetski krov“ imaće ulogu baldahina (nadstrešnice) duž ulice Via Mazzini u centru Peruđe, i u isto vreme će stvarati ulaznu tačku u arheološki podzemni prolaz koji vodi posetioce kroz istoriju Peruđe. Pasaž povezuje centar grada sa mini metro stanicom Pinćeto. Istorijski dokumenti pokazuju postojanje starog etrurskog gradskog zida u oblasti ispod trga Đakoma Mateotija (Piazza Giacomo Matteotti), za koji biro Coop Himmelb(l)au predlaže da bude iskopan kao deo podzemne javne galerije koja prikazuje istoriju Peruđe. Otvori u tlu na trgu bi vizuelno bili spojeni sa „Energetskim krovom“.

Biro Coop Himmelb(l)au je razvio dizajn krova sa ciljem stvaranja energije za grad. Orijentacija zapadnog krila je optimizovana u odnosu na sunčevo zračenje, dok istočno krilo prihvata vetar. Krov se sastoji od tri sloja: gornji sloj koji sakuplja energiju, konstruktivni sloj u sredini i sloj na dnu koji je kombinacija ploča od stakla i providnih pneumatskih jastučića.

Gornji sloj sadrži transparentne fotonaponske ćelije za generisanje električne energije i stvara osenčeni prostor ispod. Orijentacija pojedinačnih ćelija je generisana i optimizovana od strane posebnih kompjuterskih programa. Pored ovoga, pet vetroturbina, koje se nalaze unutar konstruktivnog sloja, stvaraju dodatnu energiju. Krov i podzemni prolaz su energetski samodovoljni.

Novi paradigmatičan dizajn „Energetskog krova“ stvara jedinstven i veoma prepoznatljiv reper za grad, i predstavlja izjavu estetske održivosti koja odgovara istorijskim objektima ulice Via Maciani.  

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Kompanija Mpowerd sa sedištem u Njujorku predstavila je „Luci“ fenjer na naduvavanje koji je na solarni pogon. Fenjer se sklapa kao harmonika i svetli sa snagom od deset LED sijalica. Njeni integrisani solarni paneli takođe znače da on nikada ne bi trebao da ostane bez napajanja, i da je vašim mukama sa menjanjem baterija došao kraj.

Fenjer „Luci“ je dizajniran za maksimalnu prenosivost. On se savija u disk od 108 grama, dimenzija 12,7 sa 2,5 centimetara. Uz pomoć ventila za naduvavanje, fenjer se naduvava u cilindrični oblik za manje od jedne minute.

Baza fenjera smešta ukupno 10 LED sijalica. On ima dve postavke osvetljenja i blic režim kojima se upravlja uz pomoć malog tastera. Litijum-polimerska baterija od 3,7 volti obezbeđuje energiju za između šest i dvanaest sati svetlosti i potrebno joj je oko 7 sati punjenja. Može biti napunjena i sa sunčevom svetlošću i svetlošću od inkadascentnih sijalica.

Dizajn fenjera koji je na naduvavanje i vodootporan nas navodi na zaključak da je za spoljnu upotrebu. On lagano može da stane u veći džep ili u ranac. Kompanija Mpowerd takođe sugeriše da ga koristite kao rezervno svetlo u kolima ili kod kuće.

Solarni fenjer „Luci“ je dostupan za 15,95 američkih dolara (oko 1.300 dinara). Kompanija Mpowerd takođe planira da lansira marketinšku kampanju u kojoj biste uz kupovinu jednog fenjera dobili i drugi besplatno, promovišući na taj način korišćenje obnovljivih izvora energije.  

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Naučnici sa sedištem u EMPA, Švajcarskoj federalnoj laboratoriji za nauku o materijalima i tehnologiju, postavili su novi rekord za efikasnost solarne ćelije na bazi tankofilmnog bakara, indijuma, galijuma i selenida (ili CIGS), koja se nalazi na fleksibilnim polimernim folijama, dostižući efikasnost od 20,4 odsto. To je povećanje u odnosu na prethodni rekord od 18,7 odsto koji je ovaj tim takođe postigao 2011. godine.

Fleksibilne tankoslojne solarne ćelije se mogu pohvaliti prednostima povećanja fleksibilnosti i više isplativom proizvodnom procesu, kada se uporede sa široko rasporostranjenim kristalizovanim solarnim ćelijama na bazi silicijuma. Međutim, one se obično smatraju relativno neefikasnim.

Naučnici, predvođeni Ajodjiem Tivarijem (Ayodhya N. Tiwari) iz EMPA laboratorije za tanke filmove i fotonaponske sisteme, navode proboj kao ključni korak u pravljenju tankofilmskih solarnih ćelija na bazi CIGS-a više isplativim za buduću široku upotrebu.

„Mi smo sada, konačno, uspeli da zatvorimo 'jaz efikasnosti' solarnih ćelija zasnovanih na polikristalnim silicijumskim vaferima ili COGS tankofilmnim ćelijama na staklu“, rekao je Tivari.

Efikasnost EMPA fleksibilnih polimerskih tankih solarnih ćelija na bazi folija nadmašuje rekord od 20,3 odsto efikasnoti za CIGS solarne ćelije na staklenoj podlozi, ali i takođe izjednačava efikasnost polikristalnih silicijumskih solarnih ćelija na bazi vafera.

Sledeći korak je da se tehnologija srazmeri tako da bude pogodna za masovnu proizvodnji, i EMPA sarađuje sa start-ap kompanijom pod nazivom Flisom koja će joj pomoći da ovo uradi.

Istraživanje je podržano od strane Švajcarske nacionalne fondacije za nauku (SNSF), Komisije za tehnologiju i inovacije (CTI), Švajcarskog saveznog zavoda za energetiku (SFOE) i okvirnih programa Evropske unije.  

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Nova solarna ćelija tankog filma dizajnirana od strane inženjera na Stanford univerzitetu može da zalepi na neku površinu i potom odlepi sa nje, zadržavajući i dalje svoju efikasnost.

Univerzitet Stanford u Sjedinjenim Američkim Državama je imao dosta pomaka u poslednje vreme po pitanju napretka tehnologije solarne energije. Nakon sveugljenične solarne ćelije o kojoj smo već pisali, profesor mašinstva na Univerzitetu Stanford, Ksiaolin Ženg (Xiaolin Zheng) je osmislila solarnu tehnologiju koja može biti lepljena i ljuštena.

Izum profesorke Ženg je dobrodošao dodatak industriji obnovljive energije, koja je već navikla na činjenicu da su solarni paneli teški, kruti uređaji sa ograničenjima u pogledu primenjivosti. „Nekonvencionalne ili 'univerzalne' substrate je teško koristiti u fotonaponskim sistemima jer oni obično imaju nepravilne površine i nemaju dobre termalne i hemijske osobine koje su neophodne za proizvodnju solarnih ćelija današnjice“, rekla je profesor Ženg.

„Mi smo zaobišli ove probleme razvojem ovog procesa lepljenja i ljuštenja, koji daje tankofilmskoj solarnoj ćeliji fleksibilnost i potencijal primene koji nikada nismo videli ranije, a takođe smanjuje njihovu opštu cenu i težinu.“

Ne samo da su nove ćelije fleksibilnije i prilagodljive, već one takođe pokazuju i isti nivo efikasnosti kao njihove rigidne kolege. Štaviše, tehnologija se može premestiti bez gubitka efikasnosti. „Takođe, tu nema otpada. Silicijumski vafer je tipično nepštećen i čist nakon uklanjanja solarne ćelije, i može se ponovo koristiti“, rekla je Ženg.

Do sada su profesorka Ženg i njen tim demonstrirali ovu tehnologiju lepljenja i odlepljivanja na prozorskom staklu, plastičnim omotačima mobilnih telefona, kao i na papirnim karticama. Iako je ožičenje i dalje neophodno kako bi se energija isporučila, skoro univerzalna primenljivost solarnih ćelija je značajna. „Sada ih možete staviti na šlemove, mobilne telefone, konveksne prozore, prenosive elektronske uređaje, zakrivljene krovove, odeću... praktično na bilo šta“, dodala je ona.

Izvor: gradjevinatsvo.rs