03. Dec, 2020.

U Velikoj Britaniji je ovih dana pušten u upotrebu prvi autobus koji prikuplja ljudski izmet. Zapravo korišćenje “braonkaste supstance” doprinosi da Velika Britanija bude “zelenija”. Putnici na relaciji između Bata (Bath) i Bristolskog aerodroma imaju priliku da dok se voze obave veliku ili malu nuždu.

“Bio-bus” pokreće biometan, gas koji se proizvodi tertmanom kanalizacionog otpada i hrane koja nije za ljudsku upotrebu (ili drugog organskog otpada). Ima motor sa unutrašnim sagorevanjem koji je sličan dizel motoru u normalnim autobusima.

Rezervoar za gas je smešten na krovu autobusa i proizvodi se uz pomoć anaerobnih bakterija koje razgrađuju, malo pre pomenuti, otpad, prilikom čega se dobija velika količina gasa bogatog metanom. Pre nego se ovako proizveden gas može upotrebiti u autobusima iz smese se uklanja ugljen dioksid (CO2) i dodaje propan a uklanjaju se i druge nečistoće kako bi prilikom sagorevanja emisija gasova bila bez neprijatnih mirisa. Emisija štetnih gasova je inače nekoliko puta manja nego kod motora koje pokreću benzin ili nafta.

Organski otpad, bačena hrana ili ostatci hrane i izmet, koji jedna osoba “proizvede” za godinu dana dovoljna je da se proizvede gasa za 60 kilometara vožnje. 

Kompanija GENco godišnje proizvodi 17 miliona kubnih biometana godišnje što je dovoljno za napajanje 8300 domaćinstava. Od ove nedelje počeli su da u svoju mrežu generisanog biogasa ubacuju i ovaj koji je proizveden od ljudskog otpada!

“Biometan proizveden na bazi ljudskog otpada može da zadovolji oko 10% potreba na tržištu Velike Britanije” rekla je Šarlota Morton (Charlotte Morton), direktorka “Asocijacije anaerobne digestije i biopotencijala”.

“Kaka autobus” jasno pokazuje da je ljudska “kaka” i hrana koju bacamo izuzetno vredan, obnovljiv i samoodrživ resurs.

Da li biste se vi vozili u ovakvom autobusu?! Iznesite Vaš pogled u sekciji za komentare.

Mašinski inženjer u penziji Dušan Radović (85), posle niza svojih neobičnih izuma, ovih dana Čačane je iznenadio još jednim – elektromobilom jednosedom koji pomoću litijumske baterije može da pređe do sto kilometara, bez dodatnog napajanja.Kada se ovaj Čačanin izveze u svojoj „limuzini”, ljudi zastaju na putu. Ali ne iz straha, već iz neverice i radoznalosti. Jer iako je ovaj električni tricikl nalik dečjoj igrački, ima gotovo sve kao i bilo koji auto. Duga i kratka svetla, malo neuobičajene zvučne signale umesto sirena, motor snage 800 vati smešten je u zadnjem točku, kilometar-sat, aluminijumsku karoseriju… I litijumsku bateriju koja se puni na svaka tri sata, na običnoj zidnoj utičnici.Izumitelj ovog neobičnog vozila kaže da je za sada uradio prototip, ali da bi bila veoma laka i još jeftinija serijska proizvodnja, a prednosti je mnogo. Iako je dobro zagazio u devedesete, Radović je uradio uglavnom sve sam – od nacrta do izrade svih detalja. I to sve za nepuna tri meseca. Jedini problem mu je, kaže, bila nabavka litijumske baterije.- Osim što je ekološki, elektromobil je zbog svojih malih dimenzija veoma lak za upravljanje i parkiranje, pa je najpogodniji za gradsku vožnju. Može da razvije brzinu od 45 do 50 kilometara na sat na otvorenom putu. Ali ima potenciometar koji reguliše brzinu preko nožne papučice. Potpuno je bezbedan jer je struja male jačine i izolovana, a pokriven je tako da su i vozač i instalacije zaštićeni. Baterija se puni tri sata, a u zavisnosti od terena prelazi od 80 do 100 kilometara bez punjenja – objašnjava Radović stručne karakteristike svoje limuzine, koju će zaštiti u Zavodu za patente.

Izvor: pressonline.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Biciklistički auto-putevi "razlikuju se od biciklisticčkih staza jer se održavaju i imaju prioritet kao putevi u drumskom saobraćaju. Danska, Nemačka, Švedska i Britanija spajaju svoje" biciklističke puteve "I u Danskoj bi sve manje ljudi vozilo da ništa nije urađeno da se biciklistima stvore dobri uslovi (Foto: AP) Širom Evrope, posebno u Danskoj, Njemacckoj, Švedskoj i Britaniji, gradi se sve više posebnih, "biciklističkih auto-puteva" jer masovno korišćenje bicikla ne samo da smanjuje gužvu na ulicama i zagađenje, već koristi i zdravlju ljudi.

"Biciklistički auto-putevi" - široke posebne dvosmerne staze, nekada i sa više traka u istom smeru, raskrsnicama u više nivoa is mostovima, koje ne idu nužno uz ulice i obične puteve, treba da premreže celu Evropu i pomognu smanjenje rashoda za zdravstvo, stav je zagovornika biciklizma u EU.

Projekat "biciklističkih auto-puteva" krenuo je iz predgrađa "svetske biciklističke prijestonice" - Kopenhagena gde je aprila prošle godine otvoren prvi takav put koji je postao pravi hit među građanima i posjetiocima tog grada. Ovog meseca u Kopenhagenu biće otvoren 29. "Biciklistički auto-put".

Procenjuje se da mreža "biciklističkih auto-puteva" već štedi danskoj državi 40 miliona evra godišnje u vidu troškova za zdravstvo, pri čemu za izgradnju i održavanje tih puteva ide tek mala suma novca.

Prvi čovek Komiteta za životnu sredinu i "zeleni" rast regiona Kopenhagena Lars Gorhoj (Gaardhoej) kaže da su "biciklistički auto-putevi" prvenstveno namenjeni onima koji do posla ili škole putuju više od pet kilometara.

"Biciklistički auto-putevi" razlikuju se od biciklisticčkih staza jer se održavaju i imaju prioritet kao putevi u drumskom saobraćaju. To znači, pored ostalog, da su putevi za bicikliste pravi koliko je to moguće, kako bi se saobraćaj odvijao brzo, da su širi od staza i da se zimi i sa njih uklanja sneg.

Nisu zanemarene ni potrebe biciklista, pa su na svakih kilometar i po postavljene pumpe za gume.

Takođe su sa približavanjem centru grada semafori sve bolje usklađeni i biciklisti mogu da koristeći "zeleni talas" vozeći brzinom od 20 kilometara na sat, bez potrebe da često menjanje brzina.

"Nastojali smo da izbjegnemo raskrsnice. To je naravno teško u centru grada, ali u predgrađu možeš da voziš kilometrima bez zaustavljanja", istakao je Gorhoj.

Prvi ovakav put, od pre samo godinu dana, brzo je privukao bicikliste i broj onih koji su izabrali da iz predgrađa do centra Kopenhagena, što je put od 15 kilometara, putuju biciklom povećan je za 10 odsto. Gorhoj navodi da saobrachajni gužva u Kopenhagenu ne samo da uvećavaju emisiju ugljen-dioksida i drugih zagađujućih gasova, nego za posledicu ima i manju prouduktivnost jer građani gube vreme u prevozu. A koristi po zdravlje su nemerljive.

"Danci postaju sve deblji, ne vežbaju dovoljno, piju i puše previše ... Za to je biciklizam odličan. Bicklisti su zdraviji", istakao je Gorhoj dodajući da je za zdravlje dobro i zbog manjeg zagađenja vazduha.

Pored Kopenhagena, Berlin ima 12 biciklističkih autoputeva, London priprema takođe toliko, a švedske vlasti dale su dozvolu za biciklistički put sa četiri trake između Malmea i obližnjeg univerzitetskog grada Lunda.

Gorhoj kaže i da je za uspeh "biciklističkih auto-puteva" u Kopenhagenu delom zaslužna tamošnja tradicija biciklističke kulture, ali da svaki grad može uz malo napora da bude uspešan u tome.

"U Danskoj je percepcija biciklizma pozitivna, ali to nije tako svuda. Međutim, iu Danskoj bi sve manje ljudi vozilo da ništa nije urađeno da se biciklistima stvore dobri uslovi za vožnju", zaključio je Gorhoj.

Izvor: reciklirajte.me

Priredio: Mesaros Albert, II-7

Kada kažemo hibrid, u smislu vozila, obično mislimo na automobile poput Toyota Prius, ili Honda Insight. Ova vozila su tako nazvana zahvaljujući svojim dualnim pokretačkim sistemima koji se sastoje od elektromotora sa baterijom i motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Međutim, termin hibrid zapravo znači bilo koje vozilo koje pokretačku snagu crpi iz višestrukih izvora, bez obzira o kakvim se izvorima radi.

Tako Lexus-ov najnoviji hibridni koncept bicikl ima elektromotor od 240 vati sa pakovanjem litijum-jonskih baterija od 25.9V, uparen sa, nije neko iznenađenje, pedalama.

Ram je konstruisan od karbon fibera, a bicikl koristi i interni šestostepeni prenosni sistem pod pokroviteljstvom kompanije Shimano. Na žalost, iz Lexus-a ne stižu najave serijske proizvodnje, već se radi o pukom “razmrdavanju” R&D sektora ove kompanije.

Pripremila: Dragana Žarkov II-4

Ovo revolucionarno električno koncept vozilo na tri točka pokazuje kako bi u budućnosti mala urbana vozila za jednu osobu mogla izgledati.

Elektromotor koga pokreće baterija se postavlja nisko u šasiju sa tri točka, održavajući centar gravitacije nisko i na taj način poboljšava stabilnost.

Pripremila: Dragana Žarkov II-4

Honda se priključuje korpusu proizvođača personalnih mobility uređaja svojim novim U3-X vozilom.

“U” u nazivu stoji za univerzalni/uniciklični. Ima zanimljivu tehniku. Unutar velikog točka pohranjen je niz manjih točkova koji mogu rotirati nezavisno jedan od drugog, dozvoljavajući nezgodno sednutom vozaču kretanje u svim smerovima.

Osoba koja upravlja U3-X-om jednostavno se naginje u željenom pravcu, kontrolišući pokrete preko Honda Omni Traction Drive System-a (HOT). Inače, uređaj teži desetak kilograma, veoma je prenosiv i jednostavan za upotrebu, sa sklopivim nožnim platformama i jastucima za sedište.

Radi na jednu litijum-jonsku bateriju koja napaja električne motore u trajanju do jednog časa. Maksimalna brzina U3-X vozila je nešto ispod 6.5km/h.

Priredila: Dragana Žarkov II-4

Kao Segway samo bolje

Orbis je novi koncept vozila za gradske ulice. Pored toga što je ekološki ispravan pošto radi na struju i veoma je štedljiv po pitanju energije, ovo prevozno sredstvo nema problem s parkingom. Kada stignete na odredište, spakujte ga i ponesite sa sobom. Koristi sličnu tehnologiju zasnovanu na žiroskopima kao stariji brat Segway pa se upravljanje obavlja naginjanjem tela. Za sada je još uvek koncept ali je najavljen skori početak serijske proizvodnje. Orbis je dobio James Dyson nagradu za dizajn.

Izvor: Domino magazin

Priredila: Dragana Žarkov II-4

Električni personalni transporter na tri točka se kreće brzinom od 24 kilometra na čas, i može da pređe 24 kilometra između dva punjenja.

Potreban vam je brzi prevoz kroz grad, ali vam se motocikl čini kabastim i nesigurnim? Ako je to slučaj, onda je ovaj tip prevoza idealan za vas!

“Qugo” je električni personalni transporter na tri točka. Kreće se brzinom od 24 kilometra na čas, i može da pređe 24 kilometra između dva punjenja.

Holandska firma “Silvestris” dizajnirala ga je i bavi se njegovom prodajom.

Pogledajte video-snimak:

 

 Izvor: Telegraf

PokloniIOtpadSkloni