U Srbiji su obnovljivi izvori energije činili 30,7 odsto bruto potrošnje električne energije 2020. godine, objavila je evropska agencija za statistiku Eurostat. Udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora bio je pribilžno isti kao i godinu dana ranije, a u odnosu na 2004. godinu povećan je za 12 odsto. Albanija 100 odsto bruto potrošnje energije dobija iz obnovljivih izvora, Crna Gora 61,5 odsto, a Severna Makedonija 23,5 odsto, što je manje nego prethodne tri godine. Norveška i Island su proizveli više električne energije iz obnovljivih izvora nego što je bila njihova ukupna potrošnja (113,8 odsto i 102,7 odsto). Obnovljivi izvori energije činili su 37 odsto bruto potrošnje električne energije u EU 2020. godine, u odnosu na 34 odsto koliko je bilo godinu dana ranije. Energija vetra je činila 36 odsto ukupne električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, a hidroenergija 33 odsto. Preostala trećina električne energije dolazila je iz solarne energije (14 odsto), čvrstih biogoriva (8 odsto) i drugih obnovljivih izvora (8 odsto).

Izvor: energetskiportal.rs

Koji servisi troše najviše energije i zagađuju prirodu a i vi sa njima?!

Visite na Fejsu po ceo dan? I baš vas briga koliko je struje potrošeno zbog vas, koliko ugljen dioksida otišlo u atmosferu i koliko je uništeno ozonskog omotača. Sada vam otkrivamo koji Internet servisi su najveći potrošači električne energije. Tabelu je napravila firma Peer1 a po njoj je na prvom mestu Facebook koji troši više od 10 posto ukupne snage. Google je drugi, a slede Youtube, Yahoo i Bing...  Pogledajte celu grafiku klikom na gornju sliku!

Izvor: Domino magazin

Energetski pasoši za zgrade koji će pokazivati potrošnju energije u objektima na godišnjem nivou, danas prvi put počinju da se primenjuju u Srbiji, a trebalo bi da omoguće uštedu energije i pomognu očuvanje životne sredine.

Energetski pasoši, kako je određeno pravilnikom čija primena počinje danas, biće obavezni i nijedan novi objekat neće moći da dobije upotrebnu dozvolu ili da bude uknjižen ako vlasnici ne poseduju taj dokument.

Energetski pasoš će sadržati opšte podatke o zgradi, klimatske i termotehničke podatke, kao i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava objekta.

Prema pravilniku, u energetskom pasošu utvrđeno je osam kategorija energetskih razreda od A plus do G, gde je A plus najveća energetska efikasnost.

Nove zgrade moraće da imaju najmanje kategoriju C, a potrošnja za te objekte neće smeti da bude veća od 65 kilovatsati po metru kvadratnom godišnje, što je na nivou evropskog proseka.

Pasoš će biti obavezan i prilikom rekonstrukcije i prometa i izdavanja nekretnina, ali neće biti potreban za vikendice, zgrade manje od 50 kvadrata, kao i pomoćne zgrade i proizvodne pogone gde je temperatura grejanja ispod 12 stepeni Celzijusa.

Stari objekti moraće da se unaprede najmanje za jednu kategoriju po pitanju utroška energije, što će postići dodatnom izolacijom fasade, zamenom prozora, stolarije.

Pravilnikom o energetskoj efikasnosti obuhvaćeno je 10 kategorija objekata, i to su stambene zgrade s jednim stanom, sa dva ili više stanova, upravne i poslovne zgrade, zgrade namenjene obrazovanju i kulturi, zdravstvu i socijalnoj zaštiti, turizmu i ugostiteljstvu, sportu i rekreaciji, zgrade mešovite namene.

Kako je ranije agenciji Beta kazao predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac, u zemlji postoji oko tri miliona raznih objekata čija je prosečna potrošnja od 150 do 200 kilovatčasa po metru kvadratnom na godišnjem nivou, dok u Evropskoj uniji ta potrošnja iznosi između 50 i 70 kilovatsati.

On je naveo da je licence za izradu elaborata energetske efikasnosti, na osnovu kojih će se kasnije izdavati pasoši, dobilo 300 inženjera koji su bili na obuci i položili stručni ispit, dok je oko 400 inženjera trenutno na obuci.

Inženjerska komora Srbije je ranije procenila da je potrebno obučiti i zaposliti oko 2.000 licenciranih inženjera, kako bi svi objekti u zemlji mogli da budu kategorisani.

Očekuje se i da nadležno ministarastvo počne da izdaje dozvole za firme koje su zadužene za izdavanje energetskih pasoša.

Procenjeno je da će uvođenje energetskih pasoša poskupeti izgradnju za oko pet procenata, ali i da povraćaj uloženih sredstava u energetsku efikasnost može da se očekuje za pet do šest godina.

Izvor: Beta
Foto: www.novosti.rs