02. Apr, 2020.

Kina objavila rat plastici

Kina planira značajno smanjenje proizvodnje i upotrebe plastike do 2025. godine.

Kineska vlada je u objavila plan za smanjenje upotrebe jednokratne plastike. Kina do kraja 2020. godine uvodi zabranu plastičnih vrećica u supermarketima i trgovačkim centrima najvećih gradova. U ostalim delovima zemlje zabrana će stupiti na snagu do kraja 2022. godine. U restoranima se do kraja ove godine očekuje uvođenje zabrane slamki i ostalih predmeta za jednokratnu upotrebu. Dok kineski hoteli takve predmete moraju prestati nuditi svojim gostima do 2025. godine. Najveća deponija u Kini je puna 25 godina ranije nego što je očekivano. Kina se već godinama bori s ogromnim količinama otpada koje proizvodi 1,4 milijardi njenih građana. Najveće odlagalište otpada u zemlji, veličine oko sto fudbalskih igrališta, već je odavno puno, i to 25 godina pre planiranog roka.

Kina je 2017. godine sakupila 215 miliona tona komunalnog otpada, no podaci o recikliranim količinama otpada ipak nisu dostupni. Prema podacima Univerziteta u Oxfordu, Kina je 2010. godine proizvela 60 miliona tona plastičnog otpada, gotovo dvostruko više od SAD-a gde je proizvedeno 38 miliona tona. Istraživanje je objavljeno 2018. godine i u njemu se navodi da je „relativna globalna slika slična projekcijama do 2025.“ Nacionalno razvojna i reformska komisija je objavila saopštenje prema kojem se tokom sledećih pet godina u Kini planira značajno smanjiti proizvodnja i upotreba plastike. Novim planom zabraniće se, ograničiti proizvodnja, prodaja i upotreba pojedinih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu. Pored toga, promovisaće se alternativni proizvodi, standardizacija recikliranja plastičnog otpada te redovno i efektivno kontrolisanje plastičnog zagađenja.

Kina je najavila i borbu protiv ilegalne seče drveća

Osim plastičnog otpada, Kina je najavila i mere zabrane uvoza nezakonito sečenih drva. Zbog velike potražnje za sirovinama, Kina je u proteklih dvadeset godina postala i veliki pokretač ilegalne seče drva, posebno u jugoistočnoj Aziji i Africi te se često naziva najvećim svetskim potrošačem ilegalno posečenog drva. Kineska se vlada, stoga, s ciljem zaštite šumskih resursa i podupiranja zabrane seče prirodnih šuma odlučila obračunati i s korupcijom u šumarstvu.

Izvor: Ekovjesnik

Kineski prodizvođač smartfona Xiaomi povećao je tržišnu vrednost za 1,1 milijardi na 45 milijardi dolara (36,9 milijardi evra), čime je napravio novi raspored na listi titana IT sveta.

Naime, ovim poslednjim uspehom Xiaomi je dospeo na treću poziciju u sektoru novih tehnologija, iza Samsunga i Applea, saopšteno je iz te kompanije.

Među investitorima ove kineske kompanije pojavlju se fond All-Stars Investment, DST, GIC, Hopu Fund, i Yunfeng Capital.

Sa tržišnom vrednošću od 45 milijardi dolara, Xiaomi je sada skoro tri puta vrednija kompanija od Lenova, najvećeg svetskog proizvođača personalnih računara.

Izvor: Tanjug

Evropska unija i Kina rešile su nesporazume oko izvoza kineskih solarnih panela "ispod cene" u Evropu. Dve strane dogovorile su se naime o uspostavljanju minimalne cene za kineski izvoz i ograničavanju obima izvoza. Zvaničnici navode da će se sporazum odnositi na 90 kineskih izvoznika koji drže oko 60% tržišta solarnih panela EU. Kineski i evropski zvaničnici zadovoljni su sporazumom, ali ne i evropska solarna industrija. EU je Kini najvažniji trgovinski partner dok je za EU Kina druga po značaju posle SAD.

Do sporazuma o minimalnoj ceni i kvoti za uvoz došlo je gotovo dva meseca pošto je EU uvela kaznene carine na kineske solarne panele i komponente kao odgovor na kineski izvoz po damping cenama. Carina je utvrđena na 11,8% ali će od 6. avgusta biti učetvorostručena, na 47,6% u proseku, dok će za proizvode nekih kineskih kompanija carina biti 67,9%.

Sporazumom se uspostavlja minimalna cena za kineski izvoz solarnih panela u EU i takođe ograničava obim izvoza. Detalji će biti poznati nakon što sporazum usvoji Evropska komisija.

Dobro obavešteni izvori kažu da će minimalna cena biti 0,56 evra po vatu proizvedene energije a kineske kompanije će moći da izvezu u EU do sedam gigavati godišnje bez carine. Navodi se da će ta cena važiti u naredne dve godine ali to za sada nisu potvrdili ni iz EU, ni iz Kine.

Za proizvode koji se budu predavali preko kvote ili po ceni nižoj od minimalne carina će biti u proseku 47%.

Minimalna cena je na nivou prosečne za kineske proizvođače ali i znatno ispod 80 i više centi po vatu, koliko su evropski proizvođači solarnih proizvoda tražili ocenjujući je kao razumnu minimalnu cenu.

U 2012. godini je tražnja solarnih panela u EU bila oko 15 gigavati proizvedene energije i EU pokriva oko tri četvrtine globalnog tržišta solarnih panela.

"Uvereni smo da će minimalne cene stabilizovati evropsko tržište solarnih panela i ukloniti štetu koju je damping cena nanela evropskoj industriji", rekao je evropski komesar za trgovinu Karel De Guht (Gucht).

I kinesko ministarstvo trgovine pozdravilo je sporazum ocenivši da uvođenje minimalnih cena predstavlja adekvatno rešenje za ublažavanje bilateralnih trgovinskih nesporazuma EU i Kine.

Direktor Kineske trgovinske komore za uvoz i izvoz mašina i eletronike Čen Hućing rekao je da je većina kineskih preduzeća zadovoljna sporazumom zahvaljujući kojem će kineski izvoznici verovatno zadržati "razuman" udeo na tržištu EU.

"Prema sporazumu, oko 60% tržišta EU garantovaće se kineskim izvoznicima solarnih panela", rekao je Čen, preneo je Čajna dejli.

Međutim, sporazum je naljutio evropsku industriju čije su pritužbe na kineski damping i naterale Evropsku komisiju da istraži kineski izvoz solarnih panela i komponenti na tržište EU.

Milan Ničke (Nitzschke), predsednik grupacije EU Prosan (ProSun) koja okuplja evropsku solarnu industriju, kaže da su minimalne cene oko nivoa "sadašnjih damping cena kineskih modula" i ocenjuje da je postignuti sporaum "u svakom pogledu suprotan evropskim propisima".

Iz evropske industrije upozoravaju da bi sporazum za posledicu mogao da ima znatno smanjenje tržišta solarnih panela i povećanje troškova u trenutku kada je evropska solarna industrija gotovo stigla do toga da može da bude konkurentna sa cenama i bez subvencija.

Ničke je za sporazum rekao da "nije rešenje nego kapitluacija" dodajući da je Evropska komisija pod ogromnim pritiskom Kine "odlučila da proda evropsku solarnu industriju Kini".

Istovremeno se javljaju i bojazni od mera odmazde protiv dela solarne industrije kojim dominiraju evropski proizvođači.

De Guht međutim tvrdi da će "sporazumno rešenje ... voditi do novog ekvilibrijuma na tržištu po održivim cenama".

Kineska proizvodnja solarnih proizvoda je između 2009. i 2011. godine učetvorostručena i nadmašuje ukupnu svetsku tražnju dok je kineski izvoz solarnih panela u EU u 2011. godini vredeo 21 milijardu evra.

Spor oko solarnih panela pojačao je bojazni od trgovinskog rata EU i Kine jer je zvanični Peking, nakon što je u junu EU uvela kaznene carine, najavio da će istražiti da li proizvođači vina iz EU prodaju svoj proizvod u Kini ispod cene.

Javila se i bojazan od mera protiv evropske autoindustrije nakon što su kineski proizvođači kola nedavno izrazili sumnju da podrška nemačke vlade istraživanjima i razvoju na automobilskom sektoru predstavlja nelojalno subvencionisanje.

Trgovinski nesporazumi i bojazni od trgovinskog rata za posledicu su imali smanjenje trgovine Kine i EU u prvom ovogodišnjem kvartalu za gotovo 2%, na 124,4 milijarde dolara.

Evropa je za Kinu najvažniji trgovinski partner dok je za EU Kina drugi po značaju partner u trgovini posle SAD. U 2012. godini Kina je izvezla u EU za 290 milijardi evra dok je EU isporučila u Kinu proizvode za 144 milijarde.

Evropska komisija nije saopštila kako će se postignuti sporazum odraziti na drugu istragu koja se vodi o kineskim solarnim panelima a tiče se nelojalnih subvencija.

Komisija će 8. avgusta saopštiti da li, prema njenim nalazima, kineski proizvođači solarnih panele i opreme uživaju prednost nelojlanog subvencionisanja.

Izvor: Euractiv.rs

Ekonomska kriza je širom sveta ljude motivisala da štede, budu kreativni i rade stvari koje verovatno nikada ne bi. Zato je Kinez Dai Haifei napravio ovu kuću od bambusa u Pekingu u kojoj živi. On pripada grupi "bei piao", kako u Kini nazivaju doseljenike bez registrovanog mesta boravka.

Dai je arhitekta, ali kada je ostao bez posla, napravio je malu kuću u obliku jajeta, koja ga je koštala oko 965 američkih dolara.

“Iako i dalje potrošim sve što zaradim, moj životni standard se popravio. Sad sebi mogu da priuštim i da s vremena na vreme popijem piće u kafiću i da uživam u trenucima odmora”, kaže Dai. Veličina ovog malog stana je šest kvadratnih metara, a pored kreveta tu je i ormarić. Strujom ga snabdeva solarna ćelija, a kuća je i mobilna.

Izvor: Domino magazin

Kineski dizajner Gonglue Jiang nas je već oduševio svojim konceptom neograničenog USB priključka, a sada se sa računara prebacio na rešavanje svakodnevnih problema. Recimo, gde baciti žvaku, a ne na ulicu gde će ostati kao ružna fleka sledećih 800 godina.

Njegova ideja podrazumeva da se uz svako pakovanje žvaka dobija i komplet papirića koji služe da u njih odložimo žvaku i bacimo je u kantu za đubre kada nam bude pri ruci.  Ali, to nije sve, pošto se na kutiji nalazi i maleni otvor, što znači da žvake nećete morati da držite po džepovima plašeći se za vaše nove farmerke, već ćete moći da ih smestite u pregradu napravljenu samo za to i bacite u kantu kad stignete. To takođe znači da ćete sačuvati živu glavu u nekim zemljama, recimo Singapuru gde bi vas uhapsili zbog takvog zločina kao što je prljanje ulice.

Izvor: Domino magazin

PokloniIOtpadSkloni