Danas više od polovine Italijana reciklira ostatke hrane za pripremu novih obroka, pokušavajući da uštedi i snađe se u recesiji, rezultati su najnovijeg istraživanja.

Prema rezultatima istraživanja udruženja za proizvodnju hrane Coldiretti, 59 posto Italijana ponovo koristi ostatke testenine, hleba i povrća u pokušaju da sastavi kraj sa krajem, što samo naglašava kako mjere štednje i nezaposlenost pogađaju novčanike.

 Italija godišnje baci 10 miliona tona hrane, što je oko 11 milijardi eura, navodi Reuters. Ali, istraživanje pod nazivom Ponašanje Italijana u vreme krize, koje je provedeno zajedno sa statističkom grupom SVG, ukazuje na to da su Italijani silom prilika postali skromni i više ne bacaju hranu.

Iako je Italija zemlja bogate kulinarske tradicije, ona se većinom bazira na siromašnim sastojcima, što datira od kraja Drugog svjetskog rata, kada je bila nestašica hrane.

Toskanska supa ribollita, venecijanska pinca i napuljska pasta fritatta zvuče kao neki gurmanski specijaliteti, ali sva ova jela zasnivaju se na recikliranim ostacima hrane, povrća i tjestenine. Očekuje se da će ove godine biti najmanja potrošnja od Drugog svetskog rata.

Coldiretti je saopštio da je svaka četvrta porodica u Italiji u teškoj ekonomskoj situaciji. Planirano povećanje poreza na dodatnu vrednost od jedan posto, koje stupa na snagu u julu naredne godine, koštaće porodice dodatnih 500 miliona eura u povećanju cijena.

Izvor: www.oslobodjenje.ba

Priredio: Nikolić Stefan

Delegacija opštine Vršac, u sastavu delegacije AP Vojvodine koju je predvodio Branislav Bugarski pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, prisustvovala je dogovorima sa predstavnicima Fondacije "Mitteleuropa", koji su održani u Trstu.

Italijani su do detalja predstavili plan da se u devet vojvođanskih opština izgrade centrale za proizvodnju električne energije iz biomase. Jedna od njih, snage 10 MW i vredna 34 miliona evra, bila bi i u opštini Vršac i u njoj bi posao trebalo da dobije oko 120 radnika.

Predstavnicima naše opštine uručeno je pismo o namerama, o kojem će dalje odlučivati lokalna samouprava. Na teritoriji Vojvodine godišnje se uništi i spali oko 4.8 miliona tona biomase.

U delegaciji opštine Vršac bili su Miloš Vasić član Opštinskog veća i Saša Živković koordinator u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj.

Izvor: eVrsac.rs

Austrijski arhitektonski biro Coop Himmelb(l)au projektovao je nadstrešnicu nad prolazom koja generiše energiju u Peruđi u Italiji. Nazvana „Energetski krov“, struktura će se sastojati od tri sloja: fotonaponskih ćelija na vrhu, konstrukcije i vetroturbine u sredini, i zastakljenja na donjoj strani.

„Energetski krov“ imaće ulogu baldahina (nadstrešnice) duž ulice Via Mazzini u centru Peruđe, i u isto vreme će stvarati ulaznu tačku u arheološki podzemni prolaz koji vodi posetioce kroz istoriju Peruđe. Pasaž povezuje centar grada sa mini metro stanicom Pinćeto. Istorijski dokumenti pokazuju postojanje starog etrurskog gradskog zida u oblasti ispod trga Đakoma Mateotija (Piazza Giacomo Matteotti), za koji biro Coop Himmelb(l)au predlaže da bude iskopan kao deo podzemne javne galerije koja prikazuje istoriju Peruđe. Otvori u tlu na trgu bi vizuelno bili spojeni sa „Energetskim krovom“.

Biro Coop Himmelb(l)au je razvio dizajn krova sa ciljem stvaranja energije za grad. Orijentacija zapadnog krila je optimizovana u odnosu na sunčevo zračenje, dok istočno krilo prihvata vetar. Krov se sastoji od tri sloja: gornji sloj koji sakuplja energiju, konstruktivni sloj u sredini i sloj na dnu koji je kombinacija ploča od stakla i providnih pneumatskih jastučića.

Gornji sloj sadrži transparentne fotonaponske ćelije za generisanje električne energije i stvara osenčeni prostor ispod. Orijentacija pojedinačnih ćelija je generisana i optimizovana od strane posebnih kompjuterskih programa. Pored ovoga, pet vetroturbina, koje se nalaze unutar konstruktivnog sloja, stvaraju dodatnu energiju. Krov i podzemni prolaz su energetski samodovoljni.

Novi paradigmatičan dizajn „Energetskog krova“ stvara jedinstven i veoma prepoznatljiv reper za grad, i predstavlja izjavu estetske održivosti koja odgovara istorijskim objektima ulice Via Maciani.  

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Sve veći broj malih urbanih prostora stvaraju uređene vrtove koji se protežu van podnih saksija, rastući naviše duž zidova i ograda. Ovaj novi trend „vertikalnih bašta“ obnavlja stanove, kancelarije i restorane pozivajući procvat zelenila u malim prostorima.

Vertikalne bašte, takođe poznate kao i „eko zidovi“ ili „zeleni zidovi“, donose praktične i estetske vrednosti stambenim i komercijalnim prostorima. Zajedno sa njihovim ekološkim prednostima, biljke i zelenilo mogu takođe poboljšati kvalitet vazduha i promovisati zdravlje i dobrostanje.

Oavj održivi oblik arhitekture takođe podržava hipotezu biofilije - sugestija koja kaže da postoji urođena veza između ljudskih bića i živih sistema. Prema Suzan Mekoj (Susan McCoy) iz američke kompanije Garden Media Group, ova nova generacija baštovana se sastoji od ekološki svesnih genetskih tipova X i Y koji veruju da je moć biljaka i u vezi biljaka nije više luksuz, već nepohodnost za naše živote.

Biljke se mogu organizovati tako da budu postavljene na stranama objekata, na ogradama i zidovima kako u enterijeru, tako i eksterijeru. Kada se postave strateški, vertikalne bašte čine velike dizajnerske karakteristike i smatraju se za alternative umetničkih instalacija na zidovima.

Zidovi i ograde trebaju biti strukturno jake kako bi podržali vertikalne bašte pošto su one generalno proejktovane da budu stalni deo struktura. Preporučuje se da stručnjaci upućeni u inženjering, projektovanje, izgradnju, drenažu i hortikulturu budu oni koji će ih postaviti.

U pogledu dizajna, neke organizacije nude panele sa vegetacijom koji se mogu pridodati ili biljke koje mogu biti postavljene u dekorativne posude u mrežastom obrascu duž zida. Izbor vegetacije za vertikalne bašte treba da se zasnivaju na lokaciji i zahtevima za održavanje.

Radi olakšanog održavanja, poželjno je da imaju ugrađeni sistem za navodnjavanje i dobar sistem za odvodnjavanje u blizini. Vertikalne bašte uglavnom zahtevaju samostalne sisteme za navodnjavanje, pošto bi ručno zalivanje samo dovelo do prolivanja vode na tlo. Hiroponski sistemi za zalivanje se mogu postaviti kako bi biljke ostale sveže i nahranjene.

Postavljanje vertikalne bašte unutra je odličan način da povežete unutrašnji prostor sa prirodom. Unutrašnje zelenilo zahteva malo više pažnje, pošto je odgovarajuće osvetljenje i ventilacija potrebna. Zid na kome je postavljena vertikalna bašta, kao i neposredna okolina trebaju da budu vodootporne i da se aktivno održavaju suvim.

Komercijalno su biljke postale dobrodošle u kancelarijama, restoranima i hotelima visoke klase. „Većina velikih kancelarija ima malo prozora i malo prirodnog svetla, i ljudi često intuitivno koriste biljke kako bi osvežili i dodali boju u kancelarijskom okruženju, ali koristi su veće od ovih. Istraživanja ukazuju da  biljke mogu doprineti dobrobiti zaposlenih, povećati produktivnost i poboljšati kvalitet vazduha“, rekao je psiholog dr Kreg Najt (Craig Knight) iz Velike Britanije.

Pokrivanje zida zgrade biljkama može poboljšati njegovu termičku izolovanost, ublažiti zagađenja i obezbediti štit za građevinske materijale od vremenskih uslova. U Njujorku, arhitekta Lorens Tamaćio (Laurence Tammaccio) predlaže da pokrije autoput West Side - delioca parka Riverside i Hadson reke - sa lisnatom vertikalnom baštom od bršljena i usklađenim vodopadima. On veruje da bi njegov predlog „Vine Line“ (na fotografijama) postao izvor ponosa za celu zajednicu i da bi estetski prepravio ceo područje.

Blizu Milana u Italiji, u međuvremenu, jedan tržni centar tvrdi da ima najveću vertikalnu baštu na svetu, sa 1.263 kvadratna metara ukrašenih sa ukupno 44.000 biljaka. Projektovao ju je arhitekta Frančesko Bolani (Francesco Bollani) koji je rekao da je bilo potrebno „godinu dana da biljke narastu u stakleniku, a samo 90 dana da se izgradi fasada“. Prethodni rekord je držala jedna bašta u Madridu koja pokriva 844 metara kvadratnih.

Izvor: gradjevinatsvo.rs