02. Dec, 2020.

Trećina svih svetskih useva zavisi od oprašivanja koje vrše pčele. Međutim ovi vredni insekti sve više i više nestaju s naše planete.

Jedan podatak ukazuje da je tokom prošle decenije uginulo toliko pčela da ako se taj negativan trend nastavi, svet će zadesiti globalna katastrofa. Pesticidi, bolesti, paraziti kao i promenljivo vreme glavni su uzroci umiranja pčela, a njihov manjak utiče na farmere koji zavise od ovih, žuto-crnih, insekata.

Na internet stranici Whole Foods je prikazano kako bi svet izgledao da populacija pčela naglo opadne:

  • Pčelari bi ostali bez posla: ova industrija je samo u Americi zaradila 4 milijarde dolara u 2012. godini.
  • Bez pčelara, farmeri neće imati dovoljno pčela koje oprašuju biljke: Drugim rečima, bez oprašivanja, čitavi usevi mogu biti izgubljeni.
  • Većina voća i povrća će nestati: ostali bi bez jabuka, trešanja, borovnica, avokada, brokolija, svih vrsta zelenih lisnatih biljaka, krastavaca, bundeva i još mnogo toga.
  • Nestali bi i bademi koji nisu samo poslastica već i jedan od glavnih sastojaka koji se koristi za kolače, neke vrste hleba i mnoge namaze. Osim toga, njihove ljuske se koriste za ishranu krava.
  • Bez pravilne ishrane, krave bi proizvodile manje mleka, odnosno bilo bi manje mlečnih proizvoda kao što su sir, jogurt i sladoled.
  • Nestao bi i med koji osim kao prehrambena namirnica, se koristi i u kozmetici.
  • Biljke kao što su pamuk, suncokret, kokos i palme zavise od oprašivanja putem pčela, a s njihovim nestankom pola svjetske populacije bi izgubilo masti i ulja kao osnovne prehrambene namirnice.
  • Nedostatak takvih namirnica smanjio bi uhranjenost, povećao cene i na kraju pokrenuo svetski rat zbog gladi.

Izvor: doznajemo.com

Koja su vaši utisci? Da li pčele zaista izumiru? Da li smo u opasnosti zbog toga? Iznesite vaša saznanja u okviru komentara.

Evropi nedostaje 13,4 miliona gajenih rojeva sa sedam milijardi pčela za oprašivanje poljoprivrednih kultura, ocenili su naučnici sa univerziteta Reding u Velikoj Britaniji.

Po zaključcima studije objavljene u američkom časopisu "Plos one" (PLOS One - Public Library of Science), zbog sve šireg gajenja uljarica za biogorivo, potreba za oprašivanjem je od 2005. do 2010. godine rasla pet puta brže od umnožavanja gajenih rojeva pčela. Zbog toga sada Evropa ima samo dve trećine rojeva pčela koje su potrebne, tj. nedostaje joj 13,4 miliona rojeva ili, ukupno, sedam milijardi pčela. U polovini od 41 istražene zemlje dovoljno pčela za dobro oprašivanje poljoprivrednih kultura nemaju Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Italija. Stanje u Velikoj Britaniji je posebno zabrinjavajuće, jer je tamo preostalo manje od jedne četvrtine broja neophodnih pčela. Stanje je nešto bolje u Francuskoj i Nemačkoj, gde ima 25 do 50 odsto neophodnih rojeva pčela. Zato je poljoprivreda sve zavisnija od drugog, sporadičnog oprašivanja u kojem učestvuju divlje pčele i bumbari, a to su još osetljiviji insekti. Studija pokazuje da evropska politika masovnog gajenja uljarica za biogorivo, kao "monokulturalna" - uskraćuje raznovrsnost ishrane insekata. To je dovelo do nepredvidivih posledica - do zavisnosti od neizvesnog, slučajnog oprašivanja, uz sve manje učesće "domaćih", gajenih pčela, rekao je Tom Briz, jedan od autora studije. To znači, rekao je drugi autor, Sajmon Pots, da je sve nužnija bolja zaštita "divljih oprašivača" - divljih pčela i bumbara, jer ako i njihov broj počne da opada, neizbežna je propast poljoprivredne proizvodnje.

Izvor: b92.net (BETA)

Japanska umetnica Maiko Akiba napravila je kolekciju pod jednostavnim nazivom "Svet“.Kolekcija se sastoji od kornjača, gorila, polarnih medveda, slonova i mnogih drugih životinja koje na svojim leđima nose šume, kuće i ljude, a simbolizuje njihovu migraciju u potrazi za boljim životom, dok na leđima nose ljudski "napredak“.Maiko Akiba je vajarka a bavi se i crtanjem ilustracija za dečje knjige. Njena dela često prikazuju prolazak vremena kroz mahovinu i zarđale tekture. Najnovija kolekcija "Svet“ sa životinjama koje na leđima nose deo civilizacije, ima za cilj da se ljudi zapitaju koliko još planeta, a i životinje, mogu da izdrže.

Izvor: ekokuce.com

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Dirljiva fotografija koale, snimljene na zgarištu svog nekadašnjeg doma - šume eukaliptusa koja je posečena radi građevinskog projekta, za kratko vreme je obišla svet

SIDNEJ - Dirljiva fotografija koale, snimljene na zgarištu svog nekadašnjeg doma - šume eukaliptusa koja je posečena radi građevinskog projekta, za kratko vreme je putem interneta obišla svet.

Vrativši se u svoje opustošeno stanište, gde je samo pre nekoliko sedmica mirno živeo sa svojom družinom, mali torbar deluje izgubljeno i neutešno.

"Koale su premeštene sa svog životnog prostora radi pripreme eksploatacije terena", kazala je Lien Tejlor, direktorka australijske organizacije za zaštitu divljih životinja (WIRES).

"Jednom preseljene, koale imaju običaj da se vrate na staro stanište. Obično dožive šok jer ne mogu da nađu svoje drveće", dodala je ona.

Koale su vrsta koja izumire u Australiji gde se njihova populacija za manje od 15 godina smanjila za 90 odsto.

Izvor: Vecernje novosti

Priredio: Radovan Vasić IV-3

Londonski zoološki vrt je pokrenuo potragu za ženkom Mangarahara ribe, ugrožene vrste od koje su ostala samo dva poznata primerka - ali su oba mužjaka.

Za Mangarahara cičli (Ptychochromis insolitus) ribu se veruje da je u potpunosti izumrla u prirodi kada je izgradnja brana na Mangarahara reci na Madagaskaru isušila sva njena prirodna staništa.

Jedina dva primerka za koje se zna se nalaze u Londonskom zoološkom vrtu, ali su oba muškog pola, pa je ova engleska ustanova krenula u potragu za ženskom jedinkom.

Stručnjaci nisu imali sreće da pronađu ženku u drugim zoološkim vrtovima širom sveta pa su sada uputili apel privatnim vlasnicima akvarijuma i kolekcionarima riba da se jave ukoliko poseduju ženku Mangarahara ribe.

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

Poznato je da se život odvija uz permanentnu razmenu materije koja kaošto smo videli ima zatvoreni karakter kruženja.Neprekidnost protoka i transformacije energije u živim sistemima je osnovni preduslov života.Sposobnost organizma da veže ,deponuje,iskoristi,transformiše i oslobađa energiju -osnova je celog života,pri čemu je razmena energije visokoregulatoran proces u vremenu i prostoru.Poznato je da čitav život zavisi od fotosinteze zelenih autotrofnih biljaka,pri čemu se sunčeva energija transformiše u hemijsku energiju.Prema tome čitav život okrenut je prema radijacionoj energiji sunca koja omogućuje fotohemijske reakcije u fotosintezi.Inače Sunce je jedan ogromni nuklearni reaktor koji procesima fisije oslobađa oko 5 milijardi kilograma mase konvertovane u energiju svake sekunde.Od količine sunčeve energije koja dospeva na zemlju svega se 3% koristi u procesima fotosinteze.Iz vidljivog dela spektra biljke koriste samo crveni i plavi deo spektra.

Biloški sistemi zavise od toka energije koji teče kroz žive sisteme i nazad u spoljnu sredinu u obliku toplote.Za razliku od materije koja kruži energija teče ,pri čemu se ta energija u biološkim sistemima transformiše od viših ka nižoj vrsti energije,tj. ka toplotnoj energiji koja izlazi iz sistema.

Živi sistemi se pokoravaju drugom zakonu termodinamike i to da sistemi bez priliva energije gube sposobnost obavljanja rada.Kontinuitet rada obezbeđuje se stalnim uvođenjem nove energije u obliku hemijske,koju organizam pretvara u koristan rad,pri čemu se ta energija na kraju pretvara u toplotu,koja se oslobađa(entalpija).

Kada jedan sistem radi,količina slobodne energije se smanjuje,i takav sistem ukoliko mu se ne obezbedi uvođenje nove energije spolja ,ne samo da prestaje da radi nego ima tendenciju da se dezorganizuje.

Kao što je već rečeno ,za normalno funkcionisanje biološkog sistema neophodno je permanentno uvođenje energije.Solarnu energiju biljke fotosintetski fiksiraju i transformišu u hemijsku energiju organskih supstrata putem procesda fotosinteze i to predstavlja prvi stupanj kretanja energije u ekosistemu.Sledeći stupanj predstavljaju herbivorikoji kao hranu koriste biljke .Herbivorima se hrane karnivorne životinje.Primarni karnivori služe kao izvor hrane sekundarnim karnivorima,pa se tako u lancima ishrane uspostavljaju odnosi plen-predator.Ovi stupnjevi su označeni trofičkim stupnjevima i karike su u takozvanom lancu ishrane u kome su osnovni producenti biljke i veći broj konzumenaza na raznim stupnjevima lanaca ishrane.Karike u lancima ishrane u ekosistemimasu tako ustrojene da grade piramidu brojeva ,masa i energije.

Pored pomenutog u ekosistemima postoji i drugi tip lanca ishrane u kome polazna osnova nisu biljke nego neživi organski materijal,odakle crpe energiju čitav niz mikroorganizama razlagača pa se zato oavaj lanac naziva detritusnim ili degradacionim lancem.Kada je reč o piramidi brojeva onda treba istaći da se masa,odnosno količina energije progresivno smanjuje sa svakim trofičkim stupnjem.Tako je opšta masa biljaka kao proizvođača daleko veća od mase biljojeda,kao što je masa biljojeda veća od mase mesojeda i dr.Efikasnost korišćenja hrane svakog višeg trofičkog stupnja je 10% od početne energetske vrednosti(zakon 10%).

Za sunčevu energiju su vezana dva biohemijsko-fiziološka procesa-fotosinteza i disanje.Tokom fotosinteze energija se deponuje u organskim supstratima (hemijska),koja se kataboličkim mehanizmima(respiracija)koristi za održavanje vitalnih funkcija u organizmu i ekosistemu.

Izvor: bionet-skola.com

Priredio: Albert Mesaros, II-7

Zemljina okeanska kora pokriva ogromni prostor, a uglavnom je zatrpana gustim slojem mulja koji je razdvaja od površinskog sveta. Naučnici su sada otkrili život duboko ispod mora - u okeanskoj kori, tamnoj vulkanskoj steni na dnu, koji postoji zahvaljujući energiji iz hemijskih reakcija stena i vode.

Čitav ekosistem živi i cveta bez svetlosti i kiseonika ispod okeanskog dna, mikrobi iz okeanske kore, koji žive od vodonika i ugljen dioksida, tvrde naučnici u novoj studiji, prenela je “Živa nauka” (Live Science). Naučnici su taj, potencijalno jedan od najvećih ekosistema na Zemlji, nazvali tamna biosfera.
Okeanska kora, koja obuhvata oko 60 odsto Zemljine površine, predstavlja deo litosfere ispod okeana. Prosečna debljina joj je između pet i 10 kilometara, a uglavnom se sastoji od bazaltnih stena. Istraživači su po prvi put izvukli i analizirali komade te kore.

Okeanska kora je formirana na grebenima između tektonskih ploča, gde kuljajuća lava sreće morsku vodu i hladi se. Novostvoreni kamen, uglavnom bazalt, izguruje se sa grebena i zakopava ispod gustog taloga. Iako su naučnici dugo znali da u tom talogu i izloženom, još nepokrivenom bazaltu žive mikrobi, dublji, zakopani delovi kore bili su misterija.

- Do ovog istraživanja nije se znalo ima li života tamo dole – istakao je Lever.

Mikrobi u njoj preživljavaju zahvaljujući vodoniku, koji se formira kad voda teče kroz stene bogate gvožđem, kojim pretvaraju ugljen dioksid u organsku materiju.

Ovaj proces, poznat je kao hemosinteza i razlikuje se od fotosinteze koja za istu svrhu koristi sunčevu svetlost, podseća magazin “Priroda”.

- U njenom stenju bujaju zajednice mikroba, koje jedu (vodom) izmenjene minerale. Oni dobijaju energiju iz hemijskih reakcija između vode i stena - naveo je vođa istraživanja Mark Lever, mikrobiolog Univerziteta Arhus u Danskoj.

- Naši dokazi govore da je ovo jedan ekosistem, koji je baziran na hemosintezi, a ne na fotosintezi, što ga čini prvim velikim ekosistemom na Zemlji baziranim na hemosintezi – izjavio je Lever za portal “Naša neverovatna planeta” (OurAmazingPlanet).

Hemosinteza podržava život i na drugim lokacijama u dubokom moru, poput hidrotermalnih ventila, ali se to odnosi na ivice kontinentalnih ploča, dok je okeanska kora mnogo veća. Dok su bakterije i drugi mikrobi registrovani na dubinama, u rupama izbušenim u morskom dnu, ovo otkriće potvrđuje produžetak života unutar okeanske kore, kao i mogućnost života na drugim planetama.

- Mislim da je veoma verovatno da sličan život postoji na drugim planetama. Na Marsu, iako nema kiseonika, ima stena koje su bogate gvožđem. Moguće je da se slične reakcije događaju na drugim planetama i, možda, duboko ispod njihovih površina – naveo je Lever.

Ove nedelje naučnici američke svemirske agencije NASA objavili su otkriće sumpora, azota, vodonika, kiseonika, fosfora i ugljenika u stenama na Marsu. To ukazuje da je na Marsu možda nekad bilo mikroba.

Mikroorganizmi koji žive na morskom dnu su razni – oni konzumiraju vodonik, ugljenik, fosfor i druge elemente, ali su se naučnici tokom novog istraživanja fokusirali na vrste koje proizvode metan a smanjuju količinu sumpora.

Bakterija se hrani neorganskim molekulama stvorenim tokom hemijske izmene stena vodom. Nakon konzumacije, mikrobi emituju metan ili vodonik sulfid (bezbojni otrovni gas, snažnog mirisa na pokvarena jaja), kao otpadnu materiju.

Lever je uzeo uzorke stena i njihovih mikroba 2004, tokom međunarodne ekspedicije kod istočnog dela grebena Huan de Fuka, kod obale Vašingtona.

Tamo je voda duboka 2,6 kilometara, a mulj debeo 260 metara pokriva okeansku koru. Detaljnim istraživanjem drugih naučnih grupa otkriveno je da morska voda cirkuliše kroz koru na tom mestu.

Greben Huan de Fuka je centar iz kojeg ističe vrela lava iz Zemlje i stvara novu bazaltnu stenu. Mesto bušenja bilo je 100 kilometara udaljeno od grebena, u 3,5 miliona godina starom bazaltu. Takođe je bilo 55 km udaljeno od najbližeg otvora, kroz koji voda ulazi u basalt, naveo je Lever.

Naučnici su bušili kroz 260 metara debeo talog i 300 metara kore da sakupe uzorke drevnog bazalta. U tim stenama otkriveni su geni mikroba koji proizvode metan, prenela je “Priroda”.

- DNK dokazi su pokazali da su u pitanju današnji organizmi, a ne 3,5 miliona godina stari fosili – istakao je Lever.

On je u laboratoriji Univerziteta Severna Karolina pet godina uzgajao te bakterije. One su ispuštale metan, što je dodatno ukazivalo da se radi o aktivnoj zajednici u kori.

- Okeanska kora je svuda prisutan ekosistem na našoj planeti. Većina ekosistema mikroba na našoj planeti postoji u tami. Mi smo toliko zaslepljeni svetlošću, jer u njoj živimo, ali, ustvari, većina biosfere postoji u tami – izjavila je za “Našu neverovatnu planetu” Katrina Edvards, mikrobiolog Univerziteta Južna Kalifornija, koja nije učestvovala u istraživanju, dodajući da je Leverov tim odradio “odličan posao”.

Istraživači poput Levera i Edvardsove nisu samo zainteresovani za život unutar Zemlje, biosferu u njenoj kori, već se nadaju da će otkriti kako bakterije na toj dubini menjaju globalni ciklus ugljenika i okeane.

Kako mikrobi konzumiraju minerale i luče otpad, tako menjaju hemijski sastav stena i cirkulišuću morsku vodu. Ova podzemna fabrika mogla bi bitno da izmeni sastav svetskih okeana, iako niko ne zna do kojih granica, navodi “Živa nauka”.

- Tamo možda postoji značajna biomasa organizama koji pretvaraju ugljenik dioksid u biomasu i deluju kao rezervoar za ugljenik. Takođe znamo da, ugrubo, četiri odsto Zemljinog okeana cirkuliše kroz koru, pa postoje mnoge implikacije kako mikroorganizmi iz kore mogu da utiču na globalne cikluse elemenata – rekao je Lever.

Međutim, čitava okeanska kora možda nema prave uslove da podrži jedan tako aktivan ekosistem. Neki regioni možda nemaju cirkulišuću vodu, ili im može ponestati pravih minerala, ostavljajući ih bez energije neophodne za život. Neki delovi kore možda čak imaju život zasnovan na kiseoniku, ističe Lever.
 -Verovatno je tamo život svuda u istoj meri, ali mi to ne znamo – dodao je on.

Lever je ukazao da otkriće mikroorganizama u bazaltu nije bilo iznenađenje. Bazaltna kora je verovatno bila prvo gostoljubivo mesto za život na Zemlji, a bakterija koja proizvodi metan se smatra prvih životom koji je evoluirao. Blizak rođak bakterije iz uzoraka stena sada živi u tlu pirinčanih polja i kanalizacionom mulju. 
 -To su drevni organizmi. Oni su tu veoma dugo vremena i rašireni su svuda po svetu – istakao je Lever.

Studija je objavljena u žurnalu “Nauka”.

Izvor: Blic, autor:M. Milikšić

Ekološki pojmovnik

Elektronski i električni (EE) otpad spada u kategoriju opasnog otpada. Obuhvata sve vrste uređaja klasifikovanih u 10 kategorija, od malih i velikih kućnih aparata, IT opreme, preko rasvetne opreme, elektronskih igračaka do medicinskih uređaja, kao i fluorescentne cevi.

Reciklaža je proces sakupljanja i tretiranja otpada kako bi se ponovo upotrebio kao sirovi materijal u pravljenju istih ili sličnih proizvoda.

Ponovna upotreba jeste ponovna upotreba materijala, odnosno odbačenog predmeta bez promene strukture njegovog materijala, što može na primer da bude slučaj kod reciklaže.

Zagađujuće materije su materije čije ispuštanje u životnu sredinu utie ili može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet (eng. hazardous substances)

Odlaganje otpada je njegovo razvrstavanje, transportovanje kao i tretiranje, a zatim njegovo deponovanje na površini ili ispod površine zemlje.

Upravljanje otpadom je proces sakupljanja, transporta, procesuiranja, recikliranja i odlaganja otpadnih materija, naročito onih koje su proizvedene ljudskim aktivnostima, sve u cilju smanjivanja njihovog uticaja na ljudsko zdravlje, izgled i higijenu životne sredine. U poslednjih nekoliko decenija sve veća je tendencija da se kao osnovni ciljevi upravljanja otpadom smatraju i njegov uticaj na prirodnu stredinu, kao i na mogućnosti dobijanja izvora novih sirovina iz otpada.

Ekologija od grčke reči: οίκος, oikos, "domaćinstvo"; i λόγος, logos, "znanje") je interdisciplinarna nauka koja se bavi proucavanjem raznih živih organizama, njihovim medusobnim interakcijama, kao i okolinom u kojoj žive - mestom u prirodi koje nastanjuju i drugim prirodnim faktorima koji ih okružuju.

Ekološka ambalaža je ona ambalaža koja ne šteti prirodi, odnosno napravljena je od materijala koji su biorazgradivi, tako da se umesto ambalaže načinjene od veštačkih materijala, ova eko ambalaža smatra njenom „environmentally friendly” alternativom.

Ekosistem je dinamičan kompleks zajednica biljaka, životinja i mikroorganizama i njhove nežive sredine koji stupaju u međusobne odnose i stvaraju funkcionalnu zajednicu.

PET ili Polietilen teraftalat je termoplastični polimer granulat iz porodice poliestera i ima svoju široku primenu u proizvodnji sintetičkih vlakana, ambalažnih pakovanja za pića, hranu ili tečnosti. PET je jedan od najvažnijih sirovih materijala koji se koriste u veštački dobijenim vlaknima. Period razgradnje PET-a je i do nekoliko stotina godina.

PVC - polivinil hlorid je široko rasprostranjeni po upotrebi termoplastični polimer. Globalno, preko 50% proizvedenog PVC-a se koristi u građevinskoj industriji, gde sve više zamenjuje tradicionalne građevinske materijale kao što su drvo, beton i glinu. Kao tvrda plastika koristi se za pravljenje magnetnih traka, ploča, prozorskih profila, za vodovodne cevi, dok se kao meka plastika koristi u izradi odeće, podova, izolaciju električnih kablova na primer. Iako štetno utiče na zdravlje ljudi i okoline, PVC i dalje ima široku primenu. Zbog skupih troškova reciklaže, reciklira se u zanemarljivoj količini. Postoje pokušaji da se određenim industrijskim procesima iz PVC -a dobiju gorivo i minerali.

Izvor: OEBS Rečnik

PokloniIOtpadSkloni