19. Jan, 2022.

Biciklistički auto-putevi "razlikuju se od biciklisticčkih staza jer se održavaju i imaju prioritet kao putevi u drumskom saobraćaju. Danska, Nemačka, Švedska i Britanija spajaju svoje" biciklističke puteve "I u Danskoj bi sve manje ljudi vozilo da ništa nije urađeno da se biciklistima stvore dobri uslovi (Foto: AP) Širom Evrope, posebno u Danskoj, Njemacckoj, Švedskoj i Britaniji, gradi se sve više posebnih, "biciklističkih auto-puteva" jer masovno korišćenje bicikla ne samo da smanjuje gužvu na ulicama i zagađenje, već koristi i zdravlju ljudi.

"Biciklistički auto-putevi" - široke posebne dvosmerne staze, nekada i sa više traka u istom smeru, raskrsnicama u više nivoa is mostovima, koje ne idu nužno uz ulice i obične puteve, treba da premreže celu Evropu i pomognu smanjenje rashoda za zdravstvo, stav je zagovornika biciklizma u EU.

Projekat "biciklističkih auto-puteva" krenuo je iz predgrađa "svetske biciklističke prijestonice" - Kopenhagena gde je aprila prošle godine otvoren prvi takav put koji je postao pravi hit među građanima i posjetiocima tog grada. Ovog meseca u Kopenhagenu biće otvoren 29. "Biciklistički auto-put".

Procenjuje se da mreža "biciklističkih auto-puteva" već štedi danskoj državi 40 miliona evra godišnje u vidu troškova za zdravstvo, pri čemu za izgradnju i održavanje tih puteva ide tek mala suma novca.

Prvi čovek Komiteta za životnu sredinu i "zeleni" rast regiona Kopenhagena Lars Gorhoj (Gaardhoej) kaže da su "biciklistički auto-putevi" prvenstveno namenjeni onima koji do posla ili škole putuju više od pet kilometara.

"Biciklistički auto-putevi" razlikuju se od biciklisticčkih staza jer se održavaju i imaju prioritet kao putevi u drumskom saobraćaju. To znači, pored ostalog, da su putevi za bicikliste pravi koliko je to moguće, kako bi se saobraćaj odvijao brzo, da su širi od staza i da se zimi i sa njih uklanja sneg.

Nisu zanemarene ni potrebe biciklista, pa su na svakih kilometar i po postavljene pumpe za gume.

Takođe su sa približavanjem centru grada semafori sve bolje usklađeni i biciklisti mogu da koristeći "zeleni talas" vozeći brzinom od 20 kilometara na sat, bez potrebe da često menjanje brzina.

"Nastojali smo da izbjegnemo raskrsnice. To je naravno teško u centru grada, ali u predgrađu možeš da voziš kilometrima bez zaustavljanja", istakao je Gorhoj.

Prvi ovakav put, od pre samo godinu dana, brzo je privukao bicikliste i broj onih koji su izabrali da iz predgrađa do centra Kopenhagena, što je put od 15 kilometara, putuju biciklom povećan je za 10 odsto. Gorhoj navodi da saobrachajni gužva u Kopenhagenu ne samo da uvećavaju emisiju ugljen-dioksida i drugih zagađujućih gasova, nego za posledicu ima i manju prouduktivnost jer građani gube vreme u prevozu. A koristi po zdravlje su nemerljive.

"Danci postaju sve deblji, ne vežbaju dovoljno, piju i puše previše ... Za to je biciklizam odličan. Bicklisti su zdraviji", istakao je Gorhoj dodajući da je za zdravlje dobro i zbog manjeg zagađenja vazduha.

Pored Kopenhagena, Berlin ima 12 biciklističkih autoputeva, London priprema takođe toliko, a švedske vlasti dale su dozvolu za biciklistički put sa četiri trake između Malmea i obližnjeg univerzitetskog grada Lunda.

Gorhoj kaže i da je za uspeh "biciklističkih auto-puteva" u Kopenhagenu delom zaslužna tamošnja tradicija biciklističke kulture, ali da svaki grad može uz malo napora da bude uspešan u tome.

"U Danskoj je percepcija biciklizma pozitivna, ali to nije tako svuda. Međutim, iu Danskoj bi sve manje ljudi vozilo da ništa nije urađeno da se biciklistima stvore dobri uslovi za vožnju", zaključio je Gorhoj.

Izvor: reciklirajte.me

Priredio: Mesaros Albert, II-7

Prema najnovijem izveštaju Economist Intelligence Unit o globalnim životnim uslovima, prelepi grad Vankuver u Kanadi je prilično pristojno mesto za život, rangirajući ga na trećem mestu u svetu. Međutim, njegov uticaj na životnu sredinu je trenutno neodrživ, što je navelo gradske zvaničnike da osmisle ambiciozni plan koji će Vankuver krunisati najzelenijim gradom na svetu do 2020. godine.

warm-mix

Svaka pomoć u ostvarenju tog cilja je dobrodošla i novi proces asfaltiranja sa toplom mešavinom koja koristi onu vrstu otpadne plastike koja se nalazi u kantama za reciklažu savesnih građana je svakako pomak u pravom pravcu. Dodatno, svaka reciklaža smanjuje emisije štetnih gasova i poboljšava kvalitet vazduha.

Tim gradskih zvaničnika, uključujući Pitera Bremnera i Džefa Markovića iz preduzeća Kent Services, su radili sa kompanijom GreenMantra iz Toronta kako bi razvili novi proces koji pretvara 100 odsto reciklirane kućne plastike u vosak koji se zatim meša u toplu asfaltnu mešavinu.

warm-mix-0

„Topla asfaltna mešavina nije u potpunosti nova stvar, ali ono što je jedinstveno u našoj aplikaciji jeste korišćenje voska koji je proistekao iz reciklirane plastike“, rekla je Karin Magnuson iz Vankuverske građevinske direkcije.

„Mi smo probali toplotnu mešavinu od 2008. godine sa različitim vrstama aditiva namenjenih za smanjenje viskoznosti kako bi olakšali proces postavke asfalta na nižim temperaturama. Sada imamo asfaltirane tri deonice puteva u Vankuveru sa ovom novom mešavinom.“

„Mešavina se sastoji od 19-to milimetarskog Superpave-a, gruba površinska toplotna mešavina, sa 20 odsto recikliranim asfaltom i voskom od reciklirane kućne plastike“, dodao je Marković.

warm-mix-2

„Temperatura je smanjena sa 160 stepeni Celzijusa, koja je tipična, na 121 stepen Celzijusa, i postoji značajno smanjenje štetnih organskih jedinjenja (VOC) i emisija ugljen monoksida u fabrici, kao i vidljivo smanjenje gasova kako pri samoj postavci asfalta, tako i u postrojenju za njegovu proizvodnju.“

Druge prednosti koje su otkrivene u laboratoriji i testirnim poligonima uključuju i uštedu gasa od 20 odsto za potrebe grejanja mešavine. Pored toga, grad Vankuver kaže da postoji potencijal za dodatno ponovno korišćenje mešavine, pošto voska pomaže u sprečavanju starenja asfalta. Mešanje na nižim temperaturama omogućava povećanu upotrebu sadržaja recikliranog asfalta i smanjeno korišćenje netaknutih asflatnih ulja.

„Na proleće ćemo uraditi još testiranja i osvrnućemo se na performanske materijala koji su već postavljeni“, rekao je Magnusonova. „Imamo još posla oko ocenjivanja ovog prvog dela asfaltiranja, ali ako naša testiranja nastave da pokazuju prednosti očekujemo da će se ova mešavina prihvatiti kao norma, a ne kao posebna mešavina“, ocenjuje Magnusonova.

„Idealno bi bilo da vidimo i da neko počne da proizvodi ovaj vosak lokalno. Materijale koje smo koristili su napravljeni od strane kompanije u Torontu, i bilo bi lepo da vidimo da plastika iz Vankuvera koristi za puteve u Vankuveru.“

Iako ova nova mešavina trenutno košta tri procenata više od tipične vruće mešavine, zvaničnici grada Vankuvera veruju da će dodatni troškovi nestati u bliskoj budućnosti kao rezultat dovoljnog snabdevanja plastičnog otpada.

Izvor: gradjevinatsvo.rs

PokloniIOtpadSkloni