Prozori su izuzetno važan element kada govorimo o energetskoj efikasnosti svakog objekta. Njihova osnovna funkcija je da propuštaju dnevnu svetlost i omogućavaju provetravanje, ali i da omoguće korisniku prostora vizuelnu komunikaciju sa spoljnim svetom. Na svakom objektu, najdinamičnija, a po nekim istraživanjima i najslabija tačka kad je toplota u pitanju su upravo prozori.

Tokom grejne sezone prozori predstavljaju glavni "portal" za neželjeni gubitak toplote, izvor neprijatnosti ukoliko ne dihtuju dobro (odnosno produvavaju) kao i uzrok problema sa kondenzacijom i samim tim i plesni u prostoriji. Tokom leta sunce preko prozora dodatno zagreva prostorije ukoliko ne postoji adekvatna zaštita na njima, bilo u obliku premaza na prozorskom staklu ili zastora, zavese ili roletne na prozoru.

Kao ocena termoizolacione sposobnosti prozora koristi se koeficijent prolaza toplote, koji se izražava u W/m2K (vat po metru kvadratnom i Kelvinu). Što je koeficijent toplote manji, termoizolacione osobine posmatranog materijala ili elementa su veće. U zavisnosti od prozorskog okvira i zastakljenja prozora, ovaj koeficijent može imati različite vrednosti - od 0.8 W/m2K kod najkvalitetnijih prozora sa niskoemisionim troslojnim staklom sa gasnim punjenjem pa sve do 5.2 W/m2K kod starih drvenih jednostrukih prozora sa jednostrukim zastakljenjem. Evropska preporuka je da ovaj koeficijent ne prelazi 1.8 W/m2K.

Međutim, čak i ako su u objektu ugrađeni najkvalitetniji prozori, ukoliko je kvalitet ugradnje neodgovarajući, može doći do znatnih gubitaka toplote preko procepa između prozorskog okvira i zida, ili kroz kutiju za roletne. Zbog toga je jako važno pored odabira kvalitetnih prozora obratiti pažnju i na kvalitetnu ugradnju istih.

Očigledna razlika u kvalitetu prozora se na fotografijama napravljenim termovizijskom (infracrvenom) kamerom, gde su crvenom bojom obeležena masta sa višom temperaturom i samim tim većim gubicima toplote.

Izvor: Nebojsa G.