DA se od otpada sa žitnih polja - slame, može napraviti i šešir i kuća, potvrđuje najnoviji projekat novosadskog arhitekte Miroslava Krstonošića. Nemirnog istraživačkog duha, iako je prevalio osmu deceniju života, ne prestaje da smišlja inovacije za gradnju, isključivo od domaćeg i jeftinog materijala. Dugogodišnji rad nedavno je rezultirao projektom „kuća od slame“, prilagođene našem podneblju, a napravljene od prirodnog materijala kojim obiluje vojvođanska žitnica. Da sve bude još interesantnije, sastavljena je bez ijednog eksera, a zbog stubova na kojima je postavljena liči na sojenicu.

Projekat u čiji je rad uložio dve decenije, a usavršio uz pomoć mladih kolega Nataše Tutorov i Đorđa Peljkovića, arhitekta Krstonošić će patentirati, jer, kako tvrdi, tako nešto u svetu ne postoji. Proputovao je mnogo, zbog posla, ali i ličnog zadovoljstva, i primetio da se slama iako jeftina sirovina, ne koristi za gradnju kuća. Doduše, slične je, kaže viđao, ali je njegova jedinstvena i po tome što je dugotrajna, lako prenosiva, i što je najvažnije, mnogostruko jeftinija od uobičajenih kuća.

- Ova je sva ekološka - predočava Krstonošić, projektant i kuće od lakog „stirobetona“, predviđenog da izdrži potrese i do deset stepeni Rihterove skale. - Skelet kuće je drveni, od topole, nalik iščezlim bonduračama ili nekadašnjim vinogradarskim kućicama, pletenim od pruća, oblepljenim blatom, u koji se zatim slažu ploče od presovane slame.

Objašnjavajući dalji proces gradnje neobičnog neimarskog poduhvata, i raspršujući svaku dilemu da li kuća od presovane slame može da „preživi“ kiše i snegove, sagovornik „Novosti“, otkriva da se sa spoljašnje strane zidovi oblažu najlonom i vodootopornom šperpločom, a unutrašnji gipsom.

Kao i sve ostalo u ovoj kući, i u krovnu konstrukciju se ugrađuje slama i prekriva ondeko pločama.

- Kuća je bezbedna od požara, jer ispresovana slama ne može da se upali - tvrdi Krstonošić, napominjući da je lično pokušao brenerom da upali slamenu ploču, ali da se, ni posle dvadesetak minuta izloženosti plamenu nije zapalila.

- Moguće je ovakvu kuću, po istom principu, graditi i od trske.

TEMELJI I INSTALACIJE

POD ekološke kuće je takođe od presovane slame i drvene ploče, a u zavisnosti od uslova terena, postavlja se na drvene ili betonske armirane šipove.

U zidove se, po Krstonošićevim rečima ugrađuju električne i vodovodne instalacije.

Izvor: Večernje novosti