Južni Banat je oduvek poznati po jakim vetrovima, a najveća ruža vetrova nalazi se u košavom zarobljenom Vršcu. Naš grad ima preko 200 vetrovitih dana godišnje i uskoro bi trebao da dobije prve vetrenjače koje će proizvoditi struju. 

Vrščani su odavno naviknuti na košavu, a njihovi gosti, gotovo po pravilu, uvek imaju isto pitanje: "Duva li ovde uvek ovako?". Iako razvijene zemlje odavno vetar koriste kao energiju, u Srbiji je on još uvek samo dosadna i apsolutno neiskorišćena vremenska prilika. Međutim, Vrščani planiraju da prvi u našoj zemlji od dosadnog naprave koristan vetar.

- Prvi vetrogeneratori u opštini Vršac trebalo bi da budu postavljeni već ove jeseni u okoloni sela Zagajica, a investitor je firma "MK Fintel" čiji je većinski vlasnik MK Grupa Miodraga Kostića. Reč je o dva vetrogeneratora, takozvanim "pikolinama", koje će biti povezane na vršačku trafostanicu, kaže Jovan Kolar, član opštinskog Veća za ruralni razvoj.

Kako eVršac nezvanično saznaje sada se vode pregovori o sređivanju neophodne infrastrukture da mesta gde će biti postavljeni vetrogenaratori, jer iako pikoline spadaju u red manjih, oni su visoki gotovo 100 metara i zahtevaju ozbiljnu mehanizaciju prilikom transporta i postavljanja. Ipak, najveći problem za "zelenu" energiju u Srbiji nije infrastruktura, već birokratija.

-Osim "MK Fintela", još tri investitora čekaju na neophodne dozvole. Može se reći da je jedan od najvećih razloga što Srbija još nema vetroparkove komplikovana birokratija, ali i činjenica da se naša zemlja prvi put srela sa ovim projektom, a čitav posao otežava i prenosni sistemi zelene struje, ali i cena električne energije, objašnjava Kolar.

Osim u vršačkoj, korišćenje vetra za proizvodnju struje planiraju i u okolnim opštinama. "Energowind", firma sa sedištem u Vršcu, planira da u opštini Plandište podigne 50 vetrogeneratora ukupne jačine 102 megavata, što je dovoljno, kažu, za snabdevanje strujom pet gradova veličine Vršca.

-Do sada smo u Srbiju uneli četiri miliona evra stranog kapitala. Najveći deo tog novca otišao je u državnu kasu, za razne dozvole i takse, dok smo od ostatka isplatili vlasnike svih parcela na kojima ćemo postavljati vetrogeneratore i to za zakup na 25 godina. Izgradnja vetroparka, trafostanice, putne mreže i kabliranje koštaće nas od 150 do 200 miliona evra, kaže Branislav Matić, direktor „Energowinda“ i dodaje da će sledeći ovakav projekat realizovati u Alibunaru. 

Prednosti i mane vetrogeneratora

Prednosti i mane ove „zelene“ enerije uglavnom se mogu saznati iz stručne literature. Prednosti kod proizvodnje struje vetrogeneratorima leže u tome što je vetar slobodan i obnovljiv izvor, ne troši se nikakvo gorivo i nema nikakvih otpadaka prilikom proizvodnje, uz to mogu biti i turistička atrakcija. Mana je što je vetar neujednačen i nepredvidiva. Nema ga uvek a tada vetrogeneratori ne rade. Osim toga, najpogodnija mesta su obično na obalama mora ili reka - gde je zemlja skupa ili na planinama – gde je skupo ulaganje u izgradnju. Vetrogeneratori su zbog svoje visine opasni za ptice, a mogu da ometaju i televizijski signal, uz to proizvode stalan, slab i neprijatan šum.

Autor: eVršac