Direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom Dragan Vlaisavljević je najavio danas da će sledeće godine biti uspostavljena berza električne energije gde će se organizovano trgovati ovim energentom.
On je na konferenciji za novinare u okviru sajma „Ecofair“, kazao da će se u okviru berze biti omogućeno davanje ponuda za prodaju i kupovinu, a cena će zavisiti od ponude i potražnje, ali i stabilnosti i likvidnosti tržišta.
Kada je reč o prekograničnim tokovima, Vlaisavljević je kazao da veličina energije koja može da uđe i izađe na godišnjem nivou, uz tranzite preko naše zemlje, iznosi 10 milijardi kilovat časova, a naša proizvodnja oko 35-36 kilovat sati.
Govoreći o kupcima na slobodnom tržištu, oni za sada iznose 10 odsto potrošnje električne energije u Srbiji, a iduće godine će se otvoriti 40 odsto, dok će se posle toga sukcesivno liberalizovati. Vlaisavljević je objasnio da to znači da će izgubiti pravo na javno snabdevanje, po regulisanim cenama koje nisu proizvod tržišta.
U cilju otvaranje tržišta u većem procentu primeniće se obim potrošnje na godišnjem nivou, pa oni koji imaju mali biznis ostaju mali kupci, dok oni koji imaju veći biznis gube pravo na javno snabdevanje, dodao je on, ali nije mogao da precizira tačnu granicu posle koje neko gubi pravo na javno snabdevanje.
Da bi se tržište učinilo likvidnije potrebno je odvajanje snabdevanja od mreže i uspostavljanje javnog snabdevanja za domaćinstva i male kupce, koji će od 1. januara 2015. godine moći da izađu na tržište, kazao je Vlaisavljević.
Prema njegovim rečima, konkurentnost proizvodnje omogućava zatvaranje neefikasne i skupe proizvodnje, niže cene za krajnjeg kupca, uz neophodnu izgradnju zamenskih kapaciteta.
Kada je reč o problemima, nedovoljno je izgrađeno prekograničnih kapaciteta, pogotovo za glavne tranzitne pravce u regionu, ali i postojanje izvoznih i uvoznih taksi u nekim zemljama regiona.
Govoreći o budućim planovima, on je istakao da je neophodna harmonizacija pravila operatora transportnih sistema, ali i izgradnja novih dalekovoda. On je izrazio nadu da će izmenama Zakona o energetici, biti data veća prava za regulatornu agenciju, koja će moći ne samo da obavlja nadzor, nego i da kažnjava.
Vlaisavljević je takođe ocenio da je naše tržište dosta zapušteno i kontaminirano činjenicom da se ne izmiruju dugovanja, za šta je potrebno delovanje pravne države.
„Put koji vodi do podizanja likvidnosti tržišta jeste da glavni kupac svoju cenovnu politiku približi tržišnim cenama usled čega dolazi do tržišne utakmice. To je proces koji će potrajati neko vreme i dovesti to inicijative da domaćinstva svojom voljom izađu na tržište“, naveo je Vlaisavljević.
Prema njegovim rečima, za devet meseci ove godine proizvedeno je i kupljeno 2,8 milijardi kilovat časova i ona je u najvećoj količini otišla preko osam granica u regiona, a gde tačno zna samo Elektromreža Srbije.
Što se tiče cene električne energije ona je u 2013. godini imala tendenciju pada, a na veletrgovačkom trzištu se može očekivati blagi rast, ako se pokažu tačnim optimištičke prognoze da će privreda glavnih zemalja EU krenuti napred, jer će potom te velike povući male privrede kao što je srpska, naveo je Vlaisavljević.
Direktor Direkcije za obnovljive izvore energije Vladimir Đorđević je kazao da su osnovni razlozi za ulaganje u ovu oblasti podizanje energetske efikasnosti i bezbednosti. Osim toga, kako je naveo, liberalizacija tržišta električne energije je od velikog značaja za izgradnju hidroelektrana, dok fid-in tarife predstavljaju stimulaciju ulaganja u obnovljive izvore energije, a komercijalni aranžmani za izvoz bazirani su na međudržavnim sporazumima.
Đorđević je kazao da su prioriteti EPS-a završetak revitalizacije velikih HE, kao što su Đerdap, Vlasnina, Bajina Bašta…, ali i izgradnja novih kapaciteta – HE Ibarska, Morava, Đerdap 3, Gornja Drina, Donja Drina.
U planu je i revitalizacija 15 malih hidroelektrana, za šta je izdvojeno 26 miliona evra investicija, dok je u izgranju novih planirano da se uloži 73 miliona evra, dodao je Đoriđević.
Izvor: Tanjug
