Visoke letnje temperature, loša električna instalacija i trenutak ljudske nepažnje najčešći su uzroci požara u kojima mogu biti ugroženi ljudi i uništena materijalna dobra. Često nismo ni svesni koliko mala nepažnja, ili volšebna zaboravnost dovode do katastrofa sa velikim posledicama. Voda i vatra su stihije koje brzo napreduju, a teško se zaustavljaju.

Najčešći uzrok požara u kući, ili stanu je dotrajala električna instalacija čiju sanaciju ne treba nikako odlagati. Loši spojevi u razvodnim kutijama i ormarima za struju, ili na utičnicama, dovode do stvaranja toplote koja može razviti temperaturu na kojoj se pali izolacija, kao i drugi zapaljivi materijali, što dovodi do požara čije gašenje nije preporučljivo sa vodom. Veoma čest uzrok razvijanja toplote su nedovoljni preseci produžnih kablova, pogotovo ako smo ih kupovali na pijaci, jer pored malog preseka, provodnici su labavo vezani za viljuške, ili da uopšte nema žuto-zelenog provodnika za uzemljenje ( masu ), što nije preporučljivo za većinu potrošača.

Nestručna zamena pregorelih topljivih osigurača može dovesti do paljenja instalacije, jer pravljeni osigurači nisu dobro rešenje, pošto deblji provodnici u keramičkom kućištu osigurača gube namensku ulogu kao namerno oslabljeno mesto u strujnom kolu. Opterećenje osigurača, koje se izražava u amperima, može se izračunati na osnovu poznate formule za snagu električne struje ( P = U * I ), odakle se dobija vrednost jačine struje, kada se ukupna snaga ( P ) podeli sa električnim naponom od 230 V, propisanim po evropskim standardima. Primera radi, na utičnicu, ili grupu utičnica koje su vezane na osigurač vrednosti od 16 A, mogu se priključiti potrošači ukupne snage do 3.680 W, ili 3,68 kW. Nikada ne treba uzimati granične vrednosti, jer će u tom slučaju osigurač razvijati Džulovu toplotu, što dovodi do postepenog nagorevanja labavih spojeva na razvodnom ormariću za struju. Preporučljivo je da koristimo automatske osigurače odgovarajućih vrednosti koje zavise od potrošača. Kod određivanja amperaže osigurača veoma je važna pravilna ( ravnomerna ) raspodela snage potrošača koje koristimo. Većinu potrošača treba isključivati kada se ne koriste, posebno ako su u pitanju adapteri i punjači baterija prenosnih uređaja i mobilnih telefona. Oni razvijaju visoke temperature ako nisu kompatibilni, ili su baterije dotrajale, odnosno da su u mogućem kratkom spoju. Kratak spoj baterije laptopa opterećuje i zagreva njegov adapter koji može izazvati požar.

Presek provodnika ima propisane standarde, tako da se za strujna kola koja koriste osigurače od 16 A koriste provodnici preseka 2,5 mm2, a za sijalice i druga slabija svetla provodnik od 1,5 mm2, sa osiguračem od 10 A. Osigurači od 16 A obično se koriste za utičnice, dok na glavni vod stavljamo osigurače do 25 A po jednoj fazi sa presekom provodnika od 4 do 6 mm2. Kao efikasna zaštita od kratkog spoja može polužiti FID-ova sklopka.

Preventivne mere zaštite od požara ogledaju se u praktičnim radnjama na otklanjanju svih potencijalnih uzroka za stvaranje visokih temperatura. Njih treba, ukoliko nismo sposobni da to sami izvedemo, poveriti stručnim licima. Pregledi moraju biti redovni, jer iznenađenja vrebaju i kada smo potpuno sigurni, posebno kod produžnih kablova za visoki napon. Zaključimo priču starom narodnom izrekom: „Struja je dobar sluga, a zao gospodar!“.

Svedoci smo sve češćih vesti o požarima koji nastaju u stanovima, mahom gradskih, ali i seoskih domaćinstava čiji uzroci mogu biti uglavnom nepažnja, ali i loše stanje električnih, plinskih i drugih dotrajalih instalacija. Pošto su ovakve nemile situacije učestalije u letnjem periodu, nije na odmet da se podsetimo šta sve u kući, ili stanu vreba kao tempirana bomba.

Kao najčešći uzrok požara su loše električne, plinske i vodovodne instalacije, kao i nepravilno rukovanje sa uređajima koji se na njih priključuju. Loša i nepropisna električna instalacija može da bude labav spoj provodnika u razvodnom ormaru sa satovima i osiguračima, loši spojevi u razvodnim kutijama i utičnicama. Još uvek mi je u sećanju jedan čudan, pomalo jedinstven, zahtev prijatelja kome sam davno uradio električnu instalaciju na vikendici. Tražio je da sve spojeve u razvodnim kutijama dobro zalemim i izoliram, a tamo gde to nije moguće da nakon uvrtanja provodnika u četvrtastoj razvodnoj kutiji čvrsto spojim keramičkim klemama. Kasnije mi se pohvalio da su mu klasične sijalice trajale godinama i da nikada nije imao problema sa strujom u objektu koji danas koristi za stanovanje.

Kvalitetna električna instalacija u kući, ili stanu podrazumeva odgovarajući presek provodnika, tako da za utičnice treba da koristimo standardni presek od 2,5 mm2, za sijalice 1,5 mm2, a za jače potrošače veći presek, kao i obavezno uzemljenje koje treba da se izvede na propisan način. Veoma osetljiva mesta su produžni kablovi koji se zbog loših spojeva i obično manjeg preseka često greju i na kraju dovode do samopalenja.

Često se navodi kao potencijalna opasnost punjač mobilnog telefona, ali se uglavnom ne kaže o kojim punjačima se radi. Ako koristimo neadekvatne punjače, ne gledajući koliko daju mA struje, oni će da se greju, a postoji mogućnost i da se zapale. Struja koju daje adapter mora biti nešto veća od maksimalne struje punjenja telefona. Isti slučaj je sa punjačima baterija laptop uređaja. Njihovi složeni punjači moraju biti kompatibilni sa uređajem. Naravno, da se uvek kao dobra navika u ponašanju podrazumeva isključenje prenosnih uređaja kada nismo u stanu, ali i povremena kontrola kada su na režimu punjenja. Ukoliko primetimo pojačano grejanje, takve punjače treba odmah zameniti onima koji odgovaraju uređaju koji ga koristi.

Kod upotrebe električnih bojlera mnogi još uvek smatraju da bojler treba držati stalno uključenim, što je fatalna zabluda. Pored nekoliko zaštita na bojleru, najbolje ga je, kada se voda zagreje, isključiti. Isto se odnosi i na druga grejna tela pored kojih ne treba držati materijale koji su zapaljivi. Električne šporete treba povremeno kontrolisati, posebno stanje uzemljenja svih metalnih delova na njemu. To važi i za eletričnu peglu na kojoj se kvarovi obično dešavaju prilikom pada, nepravilne upotrebe i oštećenja kabla.

Česte greške se prave kod nepravilne zamene topljivih osigurača pri čemu se opravka obično završi postavljanjem proizvoljnog broja bakarnih licni, što nije preporučljivo. Najbolje je koristiti originalne patrone, ili automatske osigurače preporučene amperaže, kao i FID-ovu sklopku koja nas može efikasno štititi od strujnog udara.

Plinske instalacije su veoma čest uzrok požara, tako da ih treba redovno kontrolisati i testirati od strane stručnog lica, a na njima koristiti proverene uređaje koji imaju odgovarajuće ateste. Plinske boce treba držati na sigurnim mestima, nikako na visokim temperaturama, u blizini plamena, niti na mestima gde su moguća oštećenja priključaka i sigurnosnih ventila.

Na kraju je važno istaći da je kod zaštite od požara odlučujući ljudski faktor, jer od njega zavisi efikasnost preventivnih mera. Nepažnja i odsustvo stalne kontrole dovode do težih posledica. Često sam mojim bivšim učenicima na predavanjima o električnoj struji ponavljao poznatu narodnu izreku: „Struja je dobar sluga, a zao gospodar“. Sa strujom se ne smemo igrati, već znati poštivati njene zakone, a složene opravke prepustiti stručnim licima.