Prema poslednjim podacima u Srbiji postoji oko tri miliona objekata čija je potrošnja između 150 kWh/m2 godišnje do 250 kWh/m2 godišnje, a ova potrošnja u Evropskoj Uniji iznosi 50 do 70kwh/m2 godišnje.

Ovaj podatak ukazuje na dodatnu potrošnju energije u građevinama na teritoriji Republike Srbije između 240 miliona i 540 miliona kWh po kvadratnom metru godišnje u odnosu na Evropsku uniju. Zbog pomenutih činjenica fokus rada biće povećanje energetske efikasnosti već postojećih građevina u Srbiji.

Mogućnosti smanjenja potrošnje energije

Sa pomenutom potrošnjom, sektor zgradarstva odgovoran je za 40% ukupne potrošnje energije u Evropi. Prema američkom Rocky Mountain Institutu, zgrade u slučaju primene štedljivih opcija imaju priliku da uštede 70% do čak 90% energije utrošene na rasvetu, ventilaciju i pumpe, oko 50% energije utrošene na elektromotore i oko 60% energije utrošene na održavanje temperature u kancelarijskim prostorima.

Pomenute količine mogućih ušteda znatno utiču na energetsku efikasnost cele države, pa time i količinu emitovanog CO2 koji mora biti pomenut, s obzirom na već generalno primenjenu praksu konverzije utrošenih kilovata energije u emitovani CO2, zbog osnivanja Sistema razmene emisija Evropske unije (EU ETS), kao i identifikacije CO2 kao jedinstvenog parametra uticaja na pogoršanje efekta staklene bašte. Pored štetnosti na životnu sredinu i zdravlje ljudi, ovaj efekat povećava temperature u letnjem periodu uzrokujući veću potrošnju energije za rashlađivanje unutrašnjeg prostora.

Poboljšanje izolacije kao mera smanjenja potrošnje energije

Kada je tema prepravka ili renoviranje već postojećih građevina, izolacija građevine predstavlja najuticajniji faktor u mogućnostima ostvarenja veće energetske efikasnosti. Jednostavan primer mogućnosti prikazan je na Slici 1, gde je u pitanju stambena građevina, ali sa tačnim podacima o mogućnostima smanjenja potrošnje energije poboljšanjem izolacije. Smanjenjem utrošene energije za istu svrhu povećava se efikasnost upotrebljene energije, jer ona u slučaju poboljšanja izolacije ili primene drugih mera uštede, nije uzaludno potrošena. Podaci Dablinskog Instituta za tehnologiju ukazuju da je na poboljšanju izolacije omotača građevine moguće uštedeti:

• Krov 25%,
• Zidovi 25%,
• Pod 15%,
• Okolina prozora i vrata 25%
• Prozori 15%

Kada kažemo termoizolacija najčešće mislimo u stvari na termoizolacioni materijal, čija je funkcija da zaštiti objekat od spoljašnjih toplotnih promena i održi konstantno prijatnu temperaturu u unutrašnjosti objekta. Da bi se jedan materijal mogao nazvati termoizolacionim, mora da ima nisku vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti koja se obeležava grčkim slovom λ (lambda).
Lambda izolacionog materijala mora da bude manja od 1 W/mK i što je niža, to je materijal bolji toplotni izolator.

Termoizolacija – karakteristike

Termoizolacija predstavlja neizostavni elemenat gradnje svakog objekta i o njoj se mora razmišljati već pri projektovanju. Dobra termoizolacija ima sledeće karakteristike:

• Obezbeđuje prijatnu temperaturu u unutrašnjosti objekta i zimi i leti (bez obzira da li je napolju +40 ili -15 stepeni Celzijusa, temperatura u unutrašnjosti prostorije bi trebalo da bude konstantna
• Omogućava da objekat diše, tj. da para koja se stvara unutra nesmetano prolazi kroz fasadnu konstrukciju
• Sprečava stvaranje vlage, kondenzacije i plesni
• Mehanički štiti zgradu i produžuje vek njenog trajanja
• Obezbeđuje energetsku efikasnost objekta - smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje i tako štedi Vaš novac i čuva okolinu
• Utiče na stvaranje zdrave mikroklime za ugodan boravak Vas i Vaših ukućana unutar prostorija
• Direktno utiče na vrednost nekretnine u koju je ugrađena – povećava je

Termoizolacija – najbolji materijali

Od prvih koraka čoveka na Zemlji do danas, ljudi su tražili i primenjivali različite prirodne materijale kako bi boravak u svojim staništima učinili prijatnijim. U jednom periodu su to bili materijali biljnog porekla poput slame, trske, granja, a potom i materijali veće gustine – zemja tj.blato, glina, kamen...
Čak i danas se termoizolacija objekta svodi na iste grupe materijala, no razvitkom moderne tehnologije neki od ovih materijala su «evoluirali» te sad umesto običnog kamenog bloka majstori izolacije koriste različite oblike mineralnih vuna – kamenu, staklenu i drvenu. Čak oko 80 odsto svih ugrađenih termoizolacioih materijala čine različite mineralne vune.
Knauf Insulation je jedinstven na domaćem tržištu jer svojim kupcima nudi upravo i jedino prirodnu termoizolaciju: kamenu vunu, staklenu vunu i drvenu vunu.

Termoizolacija - kako izabrati pravi materijal?

Na izbor adekvatnog materijala za zaštitu konkretnog objekta utiču manje-više isti faktori kao i kod svakog drugog građevinskog materijala: lokalni mikro i makro klimatski uslovi, popularnost proizvoda i tradicija gradnje, specifični zahtevi, i naravno - cena. Iako niko nije zadovoljan kad mu cena diktira mogućnosti, u današnje vreme većina se pri izboru termoizolacije mora baš najviše oslanjati na nju.
Bez obzira na to, ne smemo zaboraviti da danas termoizolacija više ne zadovoljava samo svoju osnovnu namenu – da štiti od hladnoće odnosno toplote. Naprotiv. Ljudi moraju bti svesni da dobra termoizolacija odgovara i na neke dodatne zahteve:

• Paropropusnost – da vaše prostorije ‘dišu’, tj. da vlaga iznutra nesmetano može da izađe
• Protivpožarnost – štiti Vas od požara, a ako do njega ipak dođe, sprečava njegovo širenje. Idealno je da termoizolacija pripada klasi reakcije na požar A1, tj. da je materijal nezapaljiv, kao npr, kamena i staklena vuna
• Dugovečnost – da traje sve dok traje i Vaš objekat
• Otpornost na vlagu, insekte i hemikalije
• Zvučni izolator – da Vas, pored svih ostalih karakteristika štiti i od buke između prostorija i od spoljne buke

Kamena i staklena mineralna vuna Knauf Insulation su materijali koji daju rešenje na sve gore postavljene zahteve!

Izvor: knaufinsulation.rs

Priredila: Tamara Horti, III-2

U čemu se razlikuju materijali koji se koriste za termoizolaciju?

Uvek se nameće prvo poređenje u ceni - „stiropor" spada u jeftinije materijale od kamene vune i „stirodura". Ali tu se i završavaju njegove prednosti.

Kamena vuna je negoriv materijal, dobar je toplotni izolator, kao i „stiropor", ali mnogo bolje štiti od buke spolja nego tamo gde je demit fasada rađena sa stiroporom. Ne menja karakteristike kroz vreme i izuzetno je postojan materijal po svakom osnovu.

I, možda najveća prednost kamene vune u odnosu na materijale neorganskog porekla je parapropusnost – mogućnost da vodena para koja dođe do izolacionog materijala i izađe u spoljnu sredinu.

Kada uporedimo ove materijale po ovom kriterijumu (koji se kolokvijalno naziva „disanje zida"), možda je dovoljno navesti da kamena vuna ima značajnu prednost kaže Goran Prolić, menadžer razvoja aplikacija kompanije „Knauf insulation".

Po njegovim rečima, na primer, u naselju „Stepa Stepanović", na gotovo svim mestima gde je ugrađivana izolacija, korišćena je upravo kamena mineralna vuna, a ovaj projekat se nastavlja i u 2013. godini.

Bezbednost i zaštita od požara

Recimo, za takozvanu energetsku sanaciju javnih objekata u 2011. i 2012. godini (klinički centri, bolnice, domovi zdravlja, škole, vrtići) za izolaciju spoljnih zidova korišćena je isključivo kamena vuna.

Procenjeno je da su ovo mesta gde se u određenim delovima dana nalazi veliki broj ljudi i da je kriterijum bezbednosti (tačnije zaštite od požara) dominantan prilikom zahteva da fasadni sistem bude klasifikovan kao negoriv. To može da se omogući samo ako se za izolacioni materijal izabere kamena vuna, jer je nezapaljiva.

Šta je u stvari kamena vuna?

Kamena vuna je otkrivena na Havajskom arhipelagu za vreme erupcije vulkana početkom prošlog veka. Tada su se na prirodan način oblikovala vlakna izlivene lave, pa je samim tim ovaj građevinski materijal potpuno prirodan i objedinjuje snagu kamena s karakteristikama toplotne izolacije koja je svojstvena vuni.

Kamena vuna ponekad izgleda „mokro" kada je izložena vodi ili kiši, ali to je samo površinski, jer su njena vlakna vodootporna. Impregnacija vlakana je izvedena kroz celu strukturu proizvoda, a ne samo površinski. Upravo zato voda ne može da prodre u središte proizvoda.

Ono što je i najvažnije je da sistem izolacije od kamene vune omogućava maksimalne uštede energije za grejanje i hlađenje, pa dodatno poboljšava mikroklimu i čini boravak u zgradama prijatnijim.

Šta kaže novi zakon?

Zakonska regulativa čiji je cilj da poboljšava energetsku efikasnost objekata, ubrzano se menja i kod nas. Ipak, kao i kod svake promene, pojavila su se i neka pitanja koja možda nisu do kraja dostupna najširem krugu korisnika.

Šta je to što se drastično promenilo od kraja septembra 2012. godine, kada je Pravilnik o energetskoj efikasnosti stupio na snagu, objašnjava Goran Prolić. Do sada je, po njegovim rečima bila praksa da, ako se uopšte ugrađuje izolacija, ona bude u većini slučajeva debljine pet centimetara. Po novim propisima, za nove objekte u gradovima sa sličnom klimom kao u Beogradu, potrebno je minimum 11-12 centimetara izolacionog materijala, što je veliki pomak, pogotovu kada je reč o povećanju potrebnog novca.

Posebno su rigorozni kriterijumi za izolaciju kosih krovova, za njih je potrebna debljina izolacije od 25 do 30 centimetara.

Skok cene energenata

Nova pravila su zahtevala i nova rešenja - ali ova priča ima i „drugu stranu medalje", naime, povećano ulaganje u energetsku efikasnost jedna je od retkih investicija koja se u periodu od pet do sedam godina u potpunosti isplati i potom praktično doprinosi kućnom budžetu.

Uz to, svi znamo da se očekuje trend povećanja cena energenata u narednom periodu, pogotovu kada se radi o električnoj energiji, tako da pre početka gradnje treba sve staviti na papir i izračunati da li se više uštedi sa jeftinijim ili pak sa nešto skupljim izolacionim materijalima koji su se pokazali značajno boljim u štednji energije na duže staze.

Izvor: knaufinsulation.rs

Priredila: Tamara Horti, III-2

Saznajte zašto je izolacija najvažniji faktor štednje energije u zgradama

Savremeni način života nas čini potpuno zavisnim od energije. Rastuća potrošnja fosilnih goriva - kao što su nafta, ugalj i gas - imaju dramatičan uticaj na ukupnu emisiju štetnih gasova u vazduh. Ipak, rezerve uglja, gasa i nafte su ograničene, u nekim zemljama i na izmaku. Kombinacija porasta potrošnje enegenata i ograničena ponuda rezultiraju konstantnim rastom cena.

Zemlje potpisnice Kjoto protokola teže da smanje emisije CO2 za 8% do 2012. godine. Trenutno se radi na post-Kjoto ugovoru čiji je cilj, između ostalih, smanjenje ukupnog porasta globalne temperature na 2 stepena.

Ko i kako troši energiju?

U Evropi se na grejanje i hlađenje u zgradama troši oko 40% ukupne energije. U Srbiji čak 47%!

Šta možemo učiniti kako bi naši domovi i kancelarije prestali da rasipaju energiju?
Promenimo svoje navike: Vreme je za štednju energije! Najveći efekat u štednji energije postićićemo putem energetske efikasnosti u zgradama.

Kako?

Energetskoj efikasnosti doprinosimo na nekoliko načina: ugradnjom štedljivih sijalica, zamenom dotrajalih prozora i vrata i sl. Medjutim, trajno rešenje za štednju energije jeste ugradnja termoizolacije.

Ugradnjom kamene vune kao termoizolacije u vaš objekat:

• smanjujete potrebe za grejanjem i hlađenjem
• štedite energiju, samim tim i novac
• štednjom energije čuvate okolinu
• štitite se od buke i požara
• obezbeđujete brz povraćaj investicije
• doživotno povećavate komfor prostora i njegovu vrednost

Korisni linkovi:

• www.eurima.com
• www.energyobserver.com
• www.renovate-europe.eu
• www.mem.gov.rs
• www.seea.gov.rs
• www.aers.org.rs
  

Izvor: knaufinsulation.rs

Priredila: Tamara Horti, III-2

Da li ste znali da kroz prozore možemo gubiti i do 50% toplotnih gubitaka?

Ti gubici su transmisioni, odnosno oni kroz zatvoren prozor i ventilacioni, odnosno oni kroz otvoren prozor. Kada se saberu jedni i drugi, kroz prozore se ostvaruje i preko pomenutih 50 % ukupnih toplotnih gubitaka zgrade. Najveći gubici toplote su kroz loše dihtovanje prozorskog krila i stakla prozora koje se može rešiti stavljanjem različitih dihtunga. Prozori ili vrata koji slabo dihtuju su glavni uzrok gubitaka toplote. Ako pak materijal prozorske konstrukcije dobro provodi toplotu, uz energetske gubitke javljaju se i oštećenja izazvana kondenzacijom, a javljaju se i gubici odavanjem toplote iz toplije prostorije prema hladnijem prostoru, pa je ovde najbolja preporuka zameniti stare prozozore novim. Prozori sa više komora najbolje zadržavaju toplotu. Ako ugradnja novih prozora i vrata nije moguća opcija, onda treba izolovati prozore i vrata. Zaptivne/izolacione trake obezbeđuju za 2 do 3°C višu temperaturu u stanu, a ne koštaju mnogo. Prilikom gradnje ili renoviranja stana dobro je postaviti toplotnu izolaciju spoljnih zidova i krovne površine, to poskupljuje gradnju ali se brzo otplati. Poboljšanje toplotnih karakteristika moguće je postići na sljedeće načine:

• zadihtujte prozore (i spoljašnja vrata)
• proveriti i popraviti okove na prozorima (i vratima)
• izolujte kutije za rolete
• redukujte gubitke toplote kroz prozore ugradnjom roletni, postavom zavesa
• zameniti prozore novim toplotno kvalitetnijim
• ugradite izolacione folije

Kvalitetniji prozori smanjuju transmisione gubitke, dok se gubici provetravanjem mogu smanjiti ugradnjom sistema za ventilaciju ili ugradnjom senzora otvorenosti prozora. Senzor otvorenosti prozora povezuje se direktno sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuju sistem kada se prozor otvara. Na taj način se smanjuju gubici provetrava.

Regulisanjem termostata radijatora godišnje se može uštedeti oko 6% od ukupne energije potrebne za grejanje

U Srbiji je za veliki deo stambenih i javnih zgrada karakteristično pregrejavanje prostora koje se rešava, najnefikasnijim načinom – provetravanjem prostora i propuštanjem hladnog vazduha. Očigledno energetski efikasno rešenje je smanjenje dotoka toplote. Ako već moramo da provetravamo prostorije ovom metodom onda neka to bude 2 do 3 puta dnevno i to na po 5 do 10 minuta.

Podesite sobnu temperaturu na 20°C. Optimalna temperatura hodnika je 15°C, dnevne ili radne sobe može biti između 20°C i 22°C, dok je preporučljiva temperatura spavaće sobe oko 18°C. Kako budete podizali temperaturu tako će rasti vaš račun za grejanje. Ne bi trebalo stavljati zevese i prekrivače preko radijatora ili drugih grejnih tela, jer ćemo na taj način sputavati zračenje toplote i povećati potrošnju energije. Logično je da zato grejno telo ne bi trebali da koristimo za sušenje veša. U svakom slučaju, treba obezbediti što bolje strujanje vazduha oko grejnih tela, a ukoliko da se čuje zvuk kretanja vode kroz radjator i čudno klokotanje, onda je potrebno ispustiti višak vazduha, tj. ozračiti sistem. Kod starijih stambenih objekata, a usled loše spoljašnje izolacije, energija dobijena iz radijatora se emituje kroz spoljašnji zid pa je moguće, uz malu investiciju smanjiti toplotne gubitke ugradnjom izolacionih folija izmedju radijatora i zida, ako već ne možemo uvložiti u spoljšnju izolaciju objekta.

Jedna osoba potroši od 300 do 800 litara tople vode nedeljno

Jednim kupanjem u kadi se potroši od 100 do 120 litara tople vode, dok jedno efikasno tuširanje ne troši više od 30 do 50 litara. Razlika je što za kupanje u kadi potrošimo 5kWh energije dok za tuširanje trošimo samo 1 do 1,5kWh. Jedna porodica sa decom na ovaj način godišnje može uštedeti oko 10.000 dinara, ako se koristi tušem umesto kadom. Ovom uštedom i prebacivanjem sredstava u neki drugi vid efikasnosti (recimo zamenom običnih sijalica LED sijalicama) možemo u budućnosti napraviti sebi još veći komfor i još efikasnije okruženje. Potrošnja energije za toplu vodu u kućnoj instalaciji zavisi od tipa uređaja koji se koristi za zagrevanje vode, kao i od izolacije vodova. Za zagrevanje jednog litra vode od 10°C na 80°C košta otprilike koliko i da jedna sijalica od 100W gori sat vremena. Ta količina energije nije mala pa zbog toga treba paziti da se što manje razbacuje toplom vodom.

Zagrevanjem vode u bojleru tokom noći za vreme jeftinije tarife na godišnjem nivou može se uštedeti i do 10.000,00 dinara

Obavezno treba isključujti bojler kada napuštate kuću ili stan na duže vreme. Redovno čiščenje kamenaca i naslaga na grejaču obezbeđuje manju potrošnju energije kao i duži vek trajanja bojlera. Popravite neispravne slavine jer potrošnja vode je i potrošnja energije. Ako u minutu kaplje samo 10 kapi tople vode, verovali ili ne, mesečno će to iznositi preko 150 litra vode, a godišnje preko 2000 litara. Kod viših temperatura teče brzo potrošnja uz to se povećava izdvajanje kamenca u bojleru i vodovima pa se smanjuje efikasnost a samim tim povećava potrošnja. Bitno je naglasiti da je stvaranje naslaga kamenca na grejaču jedan od najčešćih razloga kvara grejača, pa je zato i važno znati da je za bojler najbolje, a za Vas najekonomičnije da termostat bude podešen na 50 do 60°C. Na toj temperaturi kamenac se najmanje „hvata“ na grejač. Nataložen kamenac je svojevrstan izolator pa bojler troši više vremena da zagreje vodu. Za više vremena znači više struje, a samim tim i više novca.

Prilikom hlađenja prostora podešavanjem klima uređaja na 26°C umesto na 25°C možemo godišnje uštedeti oko 9% energije potrebne za hlađenje

Jedan stepen razlike u temperaturi čini razliku od oko 3000 dinara uštede na godišnjem nivou, i to samo kod jednog kućnog klima uređaja. Naravno pre nego što uključimo klima uredjaj treba obratiti pažnju na to da li su prozori i vrata zatvorieni, i nikako ne treba hladiti prazne prostorije. Kada birate klima uređaj, pokušajte da sagledate stan kao celinu. Klimu postavite na severni ili istočni zid (u senci). Filter čistite jednom mesečno. Preporučljiva razlika između spoljne i temperature u rashlađenoj prostoriji treba da je oko 6 do 7 stepeni. Sve preko toga nije zdravo za Vaš organizam.

Korišćenjem “ekspres” lonca prilikom kuvanja štedite vreme i oko 70%energije

Ovakvim načinom pripreme hrane povrće zadržava više vitamina i drugih hranjljivih sastojaka.

Saveti za efikasno kuvanje:

• Uvek stavljati poklopce na posude u kojima se kuva – na taj se način duže zadržava toplota s jedne i smanjuje kondenzacija pare po kuhinji s druge strane, pa nije potrebno provetravati što dovodi do dodatnih troškova. Otvorena posuda bez poklopca za kuvanje  troši duplo vise.
• Pri pripremi kafe i čaja poželjno je zagrevati samo potrebnu količinu vode
• Prepoučljivo je koristiti tiganje, lonce, šerpe i dr. sa ravnim dnom koji tačno odgovara veličini ploče na električnom šporetu. Kuvanje u dotrajalim šerpama i loncima sa iskrivljenim dnom ili na deformisanim pločama, troši do dva puta više energije. Više se isplati kupiti nov sud nego kuvati starijim i trošiti vise energije.
• Mikrotalasne peći su energetski efikasnije od običnih pećnica
• Prilikom kuvanja na plinskom šporetu pripaziti da plamen ne bude prejak i da ne kruži oko posude.
• Zagrevanjem posude koja je manja od ringle koja greje, nepotrebno trošite veliku količinu energije
• Ukoliko na ringlu, prečnika 20 cm, stavite posudu čiji je prečnik 15 cm, izgubićete i do 40% toplotne energije. Treba razmisliti i o indukcionim pločama za kuvanje. Na indukcionim pločama toplota se razvija u dnu same posude, a ne na ploči za kuvanje, pa je samim tim i zagrevanje sadržaja u posudi mnogo brže, pa troše i manje energije, ali problem je u tome što investicija kupovine indukcione ploče sa sobom donosi i potrebnu kupovinu posebnih magnetnih sudova, pa zato ova opcija nekome u startu može biti skupa.
• Korišćenjem mikrotalasne prilikom podgrevanja ili kuvanja malih porcija, možete uštedeti i do 80% energije

Mikrotalasna emituje više toplotne energije od šporeta ili rerne. U letnjim mesecima ćete uštedeti na rashlađivanju prostora ukoliko umereno koristite mikrotalasnu.

Standby lampica na televizoru, DVD-u, monitoru ili nekom drugom uređaju brzo može da košta do 50 KWh godišnje. Čak i kada su u stanju mirovanja (Standby) većina uredjaja troši čak 40-70% energije.Nije u pitanju samo LED lampica koja troši od 3 do 5 W u toku 24 sata. Treba uzeti u obzir činjenicu da su i druge komponente pod naponom, one takođe troše struju, a uz to jedan deo struje se pretvara u toplotnu energiju pa se stvara dodatni problem u letnjim mesecima kada te prostorije treba dodatno hladiti. Jednostavno uređaje treba isključiti kada nam nisu potrebni.

U slučajevima kada se prostorija napušta na više od nekoliko minuta, svetla treba obavezno isključiti, kao i električne aparate (televizore, računare, CD i DVD uređaje, i dr.) koji trenutno nisu u funkciji. Neki punjači za mobilne telefone, laptopove i digitalne kamere troše energiju i kada su uredjaji odvojeni od punjača. Podesite računar na automatski ulazak u Sleep režim rada ili ručno isključite monitor kako biste uštedeli energiju.

Regulisanjem termostata na frižideru na srednju poziciju možemo uštedeti dodatnih 10-15 % potrošnje električne energije

Niža temperatura ne znači i bolje čuvanje hrane. Povremeno treba očistiti od prašine zadnji deo frižidera gde se oslobađa toplota, jer zaprljane cevi otežavaju prelaz toplote što uzrokuje veću potrošnju električne energije.

Samo 5mm leda u zamrzivaču povećava potrošnju električene energije za oko 30%?

Preporuke za energetski efikasno korišćenje frižidera i zamrzivača:

• Ne držati frižider otvorenim duže nego što je neophodno
• Dobro zatvoriti vrata frižidera
• Ne stavljati u zamrzivač vruća ili topla jela (pričekati da se ohlade)
• Pravovremeno odleđivanje frižidera i zamrzivača štedi energiju i produžava radni vijek uređaja

Preporuke za efikasno korišćenje mašine za pranje veša:

Ako veš nije mnogo prljav onda se može preskočiti predpranje ili se prati na nižoj temperaturi. Sa jednim dobrim deterdžentom to nije problem, osim toga pruža uštedu od 10% do 20%. Pored toga ako se iskoristi „savetime“ opcija, i na taj način možemo uštedeti od 20 do 40 litara vode. Ako se upotrebljava mašina za sušenje onda treba pustiti da se veš u mašini dobro iscentrifuguje jer će veš nakon toga sadržavati manje vlage, pa će mašina za sušenje veša manje raditi. U poslednjih 10 godina mašine za pranje veša su uznapredovale, pa je potrošnja vode smanjena sa vise od 100 litara na 50-60 litara, dok je potrošnja električne energije sa 2kWh pala na 0.94 kWh po pranju. Ukoliko imate stariji model mašine za pranje veša, razmislite o njenoj zameni za novi, energetski efikasniji model. Naravno mnogo se manje energije troši ako se da se dovoljno veša sakupi za punu mašinu nego imati dva odvojena pranja. Ukoliko je moguće perite veš hladnijom vodom. Na zagrevanje vode odlazi oko 90% od ukupne električne energije koju veš mašina koristi, tako da je poželjno biranje što niže temperature za svako pranje. Za program Ispiranje uvek koristite hladnu vodu. To neće uticati na kvalitet pranja, ali će smanjiti potrošnju energije. Mašine sa vratima sa prednje strane su znatno efikasnije od onih koje se pune sa gornje strane. To je zato što imaju veći kapacitet, ali i veći broj obrtaja što omogućava bolje isušivanje.

Mašina za sušenje veša

Veš ne treba sušiti duže nego što je potrebno, što je i logično. Ako mašina za sušenje ne posjeduje automatsko isključivanje treba samo kontrolisati da li je rublje za peglanje, gde je mala vlažnost odlična ako se veš odmah pegla. Već smo pominjali da prilikom pranja treba dobro iscentrifugirati veš kako bi mašini za pranje veša obavila teži deo posla. Nameštanjem centrifuge na 1.600 obrtaja u minutu može se kod sušenja uštedeti i do 30 % električne energije.  Posle toga veš poseduje još 55% vlažnosti. Posebna, odvojena centrifuga može doprineti još 40%, što znači ušteda od pola litra vlage na četiri kilograma (4kg) veša. Najbolja alternativa ostaje već dobro poznata žica za sušenje veša. Treba pustiti da se veš što duže suši na otvorenome, čak i kad posedujemo mašinu za sušenje veša u kući.

Mašina za pranje sudova troši i do 60% manje energije a čak do 85% vode manje nego ručnim pranjem

Sa jednim modernim i efikasnim aparatom ne upotrebljava se više vode ni energije nego kad se sudovi peru rukama. Pri ručnom pranju 12 kompleta sudova potroši se oko 50l vode dok savremene mašine za pranje potroše 15-28l vode i 1,1-1,8 kWh električne energije. Takođe treba dodati da su današnje mašine za pranje sudova do 70 puta tiše nego one proizvedene pre 30 godina. Kad se pere ručno onda se ne upotrebljavaju sredstva za pranje više nego što je to potrebno. Ne treba ispirati posuđe ispod tekuće slavine sa toplom vodom. Ovako se razbacuje pitkom vodom i velikom količinom energije. Pri upotrebi mašine, pre toga ne treba prati posuđe ispod slavine već ga odmah staviti u mašinu. Treba sačekati dok se mašina napuni zatim sa predpranjem sprati eventualne nalepljene ostatke hrane i prljavštinu. U slučaju nedostatka vremena, ako je mašina hitno potrebna, najbolje je upotrijebiti štedljivi program i mašinu postaviti na temperaturu (50°C do 65°C). Ako imate mogućnosti priključite mašinu na priključak s toplom vodom umesto hladnom jer se najveći deo energije troši na zagrevanje vode. To je naročito preporučljivo ukoliko zagrevate vodu solarnim kolektorima ili gasnim kotlom.

Izvor: www.efikasnost.com

Pripremio: Albert Mesaros

Firma GrantCommerce d.o.o nastala je 2005. godine u Vršcu kao ogranak firme Larvin SRL iz Temišvara koja je osnovana 90-tih godina na teritoriji Rumunije.

Firma se bavi sklapanjem i montažom aluminijumske i PVC stolarije i na teritoriji Srbije uspešno posluje do dana današnjeg.

Posedujemo liniju za proizvodnju stolarije od aluminijuma i PVC-a, halu za proizvodnju od 400 m2, pomoćni magacinski prostor i izložbeni salon u Vršcu.

Naši klijenti su većinom porodični ljudi koji žele da urede svoj dom, da ga učine energecki efikasnim a da ga ujedno i ulepšaju.

Naša garancija za kvalitet je iskustvo u inostranstvu od preko 10 godina bavljenja proizvodnjom i montažom aluminijumske i PVC stolarije, iskustvo i poslovanje na našim prostorima od 2005. godine kao i veliki broj zadovoljnih klijenata i kompanija sa kojima smo sarađivali tokom godina.

Na adresu Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja do sada su iz lokalnih samouprava stigla 84 projekta za poboljšanje energetske efikasnosti škola, zgrada opštinskih uprava, biblioteka i domova kulture. Za ove namene obezbeđeno je milijardu dinara bespovratnih sredstava, a vlada i veliko interesovanje građana za subvencionisane kredite za adaptaciju i rekonstrukciju njihovih objekata.

Vladinom uredbom su obezbeđene 1,3 milijarde dinara, od čega je 300 miliona dinara namenjeno za subvencionisanje kamata za kredite koji građani budu uzimali kod banaka, a milijardu za adaptaciju javnih objekata.

Bojan Đurić, državni sekretar Ministarstva životne sredine, kaže za "Blic" da su do sada prijavljena tri projekta iz Beograda, 33 iz Vojvodine, a 48 iz ostatka Srbije.

- Uglavnom su to škole, ali ima i zgrada opština, domova zdravlja. Kada je reč o kreditima za građane, do sada su četiri banke ušle u program, a očekuje se da će ih biti 10 - kaže Đurić.

Izvor: Blic

Pasivna kuća predstavlja koncept budućnosti, iako je reč o tipu objekta koji se već poslednjih 15-ak godina gradi u razvijenim zemljama u svetu. Pasivne kuće su objekti koji su tako dobro termički izolovani, da u njima nema potrebe za postojanjem ikakvih grejnih tela, odnosno sistema za zagrevanje vazduha. Zbog toga se pasivne kuće odlikuju izuzetno niskom energetskom potrošnjom, pri čemu je boravak u njima, kako zimi tako i leti, veoma udoban i komforan.

Najvažnija obeležja pasivne kuće:

1. Izvanredna termička izolacija zidova, podova i krova
2. Nepostojanje tzv. "toplotnih mostova"
3. Kompaktnost vazduha u protorijama
4. Komforno provetravanje (koje eliminiše potrebu za prirodnim provetravanjem)

Energetski kriterijum za svrstavanje objekta u pasivnu kuću:
Maksimalnagodišnja energetska potrošnja u kući mora biti ≤ 15 kWh/(m²a) – to odgovara otprilike 1,5 litru nafte po m² stambene površine za godinu dana.

Standard pasivne kuće je baziran na postojanju sistema za odvod (korišćenog) i dovod (svežeg) vazduha, pri čemu taj sistem pri dovodu svežeg vazduha transportuje u unutrašnjost objekta neophodnu toplotu. Preostali minimalni gubici toplote (koji nastaju strujanjem vazduha) bivaju pritom kompenzovani kroz gotovo "besplatne", pasivne energetske doprinose.

Pasivni energetski doprinosi:

• Sunčevo zračenje kroz prozore i ostale transparentne površine
• Predaja toplote kroz veštačko osvetljenje i rad električnih uređaja u kući
• Telesna toplota osoba koje borave u kući

Standard pasivne kuće je baziran na postojanju sistema za odvod (korišćenog) i dovod (svežeg) vazduha, pri čemu taj sistem pri dovodu svežeg vazduha transportuje u unutrašnjost objekta neophodnu toplotu. Preostali minimalni gubici toplote (koji nastaju strujanjem vazduha) bivaju pritom kompenzovani kroz gotovo "besplatne", pasivne energetske doprinose.

Pasivni energetski doprinosi:

• Sunčevo zračenje kroz prozore i ostale transparentne površine
• Predaja toplote kroz veštačko osvetljenje i rad električnih uređaja u kući
• Telesna toplota osoba koje borave u kući

Zidna, podna i krovna izolacija u pasivnoj kući:

Kao primer ćemo uzeti kuću koja ima podrumsku etažu, pri čemu se podrum ne koristi kao konstantan stambeni prostor:

• Perimetarna termoizolacija (izolacija spoljnih podrumskih zidova) uz pomoć Austrotherm XPS P debljine 16cm
• Termička izolacija ploče iznad podruma uz pomoć Austrotherm EPS A100 debljine 25cm, ili Austrotherm EPS A100 PLUS (siva EPS-ploča, sa primesama grafita) debljine 20cm
• Termička izolacija spoljnih fasadnih zidova uz pomoć Austrotherm EPS AF debljine 25cm, ili Austrotherm EPS AF PLUS debljine 20cm
• Idealnu krovnu izolaciju

"Stolarija" (prozori i staklena vrata):

U pasivnoj kući i prozori kao i sva staklena vrata (naprimer od vrata od terase) moraju biti kvalitetniji nego u "obično" izolovanom objektu. Preporučujemo one sa troslojnim ("trokomornim") staklom.

Nepostojanje tzv. "toplih mostova":

Ivice, uglovi, spojevi i otvori moraju se dobro izolovati kao bi se izbeglo nastajanje toplih mostova tj. gubitka ili odvođenja toplote.

Kompaktan, dobro „zadihtovan“, tj. zaptiven objekt:
Pomoću konstrukcionih elemenata na spoju vrata (prozora) i zidova, stvara se dobro zaptiven objekat koji ne propušta spoljašnji vazduh. Na taj način se sprečava prolazak vazduha kroz eventualne pukotine i otvore.

Komforno provetravanje:

Cilj mu je da se štetne supstance i svi ostali atmosferski negativni uticaji na zdravlje čoveka održavaju u što manjoj meri.

• Potrebno je obezediti priliv 30 m³ svežeg vazduha po času, za svaku osobu koja boravi u prostoru
• Provetravanje obezbeđuje higijenski čist vazduh, a sa razmenjivačem toplote se štedi i energija
• Zanemarivo prisustvo prašine i zdravstvenog opterećenja kojeg vrši na čoveka
• Sprečavanje prodora čestica vazduha iz spoljašnosti na koje su neki ljudi alergični
• Razni neprijatni mirisi, uključujući i dim od cigareta bivaju "usisani" i ne šire se po čitavoj kući
• U kući nikada nema promaje

Pasivna kuća nije usko vezana za određeni stil ili način gradnje. Postoje pasivne kuće građene od masivnih zidova, drveta ili kao kombinacija ova dva načina gradnje. Čak i mnogi proizvođači montažnih objekata u Evropi u svojim programima nude pasivne kuće. Koncept pasivne kuće se međutim ne ograničava samo na novogradnju, već se može realizovati i kod sanacije starih objekata.

Troškovi izgradnje pasivne kuće su pre 15 godina bili znatno veći u poređenju sa troškovima izgradnje standardno termički izolovanog objekta. Sa razvojem tehnologije i sa pojavom naprednijih građevinskih komponenti, cena izgradnje pasivnih kuća je opala. S obzirom da su pasivne kuće predviđene kao objekti koji treba da traju između 50 i 100 godina, kao i na to da ubuduće cene energenata sasvim sigurno rasti (čak možda i drastično!) - nema ni najmanje sumnje da će ubuduće gradnja pasivnih kuća biti još isplativiji građevinski poduhvat nego što je ona to danas. Iako je i danas gradnja pasivnih kuća veoma "u trendu"...

Izvor: Austrotherm