Budi Eko fin

Baterije svih oblika i veličina su prenosiv i praktičan izvor energije. Tokom nestanka struje, telefonske linije i dalje rade jer su opremljene baterijama. Pomažu i kod oscilacija napona i obezbeđuju napajanje kako za kućne računare tako i za potrebe bolnica.

Sa stanovišta zaštite životne sredine, baterije su proizvodi koji sadrže opasne supstance. Bez obzira na to koliko se baterije međusobno razlikovale jedno im je zajedničko: sve sadrže elektrolit i teški metal. Problem koji se javlja nakon što prestanu da budu upotrebljive je što se najčešće odlažu na komunalne deponije zajedno sa otpadom iz domaćinstava. U sredini koja vlada na deponijama baterije korodiraju, teški metali se rastvaraju i dospevaju u zemljište, a odatle se ispiraju u podzemne ili površinske vode. Ako se baterije spale, teški metali dospevaju u vazduh u obliku finih čestica ili ostaju u pepelu. Pre ili kasnije, zbog neodgovornog postupanja sa baterijama dolazimo u kontakt sa teškim metalima putem vazduha, vode ili hrane.

Zbog mnogih štetnih uticaja koje teški metali imaju na zdravlje ljudi (a ja dodajem: i životinja) do danas je usvojen niz direktiva čiji je cilj regulisanje označavanja i postupanja sa baterijama što uključuje njihov transport, sakupljanje, razvrstavanje i tretman. Republika Srbija ima od 2010. godine odgovarajući pravilnik kojim se propisuje postupanje sa baterijama. Ali šta se dešava u praksi? Koliko često primetite obaveštenje na vidnom mestu da u određenoj radnji možete ostaviti svoje istrošene baterije? Znamo li šta se dešava sa sakupljenim baterijama u našim firmama, školama i prodavnicama?

U zemljama gde se zakonska regulativa primenjuje uz odgovarajuću kaznenu politiku, postoje mnoge firme koje preuzimaju baterije i vrše njihovu reciklažu. Korisnici svoje baterije ostavljaju u centrima za sakupljanje baterija koji takođe podležu pravilima za privremeno skladištenje kako opasnog, tako i neopasnog otpada.

Baterije se razdvajaju po svom hemijskom sastavu, a zatim recikliraju. Metali se u tom procesu izdvajaju i prodaju industriji. Teški metali su ograničene sirovine što utiče na rast njihove cene. Kad je tako, zašto nema više onih koji se bave izdvajanjem i prodajom istih?

Odgovor verovatno leži u činjenici da se još prilikom dizajniranja većine baterija nije razmišljalo o njihovom iskorišćenju nakon što dotraju. Količina vrednih metala u njima je niska, a tehnologije za njihovo ponovno dobijanje komplikovane i skupe, naročito kad se uzme u obzir broj različitih vrsta baterija. One koje su najisplativije za reciklažu su olovne i za to je zaslužna automobilska industrija koja je to i omogućila još početkom dvadesetog veka. Treba imati u vidu i da postrojenja koja se bave reciklažom baterija moraju ispunjavati rigorozne standarde koji se tiču emisija štetnih supstanci u životnu sredinu što se, između ostalog, postiže ugradnjom skupih filtera i detektora za teške metale u krugu postrojenja. Sakupljanje, transport i tretman postaju isplativi tek ukoliko postoji stalan dotok sirovine i ukoliko cene na tržištu metala ne variraju značajno. Firme koje se bave proizvodnjom baterija i akumulatora u Srbiji na osnovu pomenutog pravilnika imaju obavezu da preuzimaju (i tretiraju) baterije ali to čine samo za one koje su sami proizveli i samo ako baterije nisu oštećene. Ako pretpostavimo da jesu oštećene, ko je dužan da ih preuzme i pobrine se za njihovo odlaganje?

Problem postupanja sa baterijama u Srbiji nije nerešiv ali zahteva plan. Da li se više isplati izgradnja postrojenja za reciklažu ili izvoz baterija u inostranstvo? U svakom slučaju apsolutno je neophodno napraviti mrežu centara za sakupljanje baterija i odrediti mesta za njihovo (privremeno) skladištenje. Zakonska regulativa, i kad je imamo, ne pomaže mnogo ako ne postoje uslovi za njeno sprovođenje. Građani Srbije su sa pravom zabrinuti za svoje zdravlje i svest o pravilnom postupanju sa baterijama će lako naći svoj put do potrošača. Potrebno je da nadležne institucije prvo naprave konkretne korake, a onda svim žiteljima daju jasna i jednoznačna obaveštenja i uputstva. Dok se ti koraci ne naprave, šta je ono što možemo da učinimo?

Pomak se pravi nizom akcija za najmlađe kojima se deci (ali i roditeljima) ukazuje na važnost odgovornog postupanja sa baterijama, a društveno odgovorne firme mogu organizovati zajednička predavanja za svoje zaposlene. Više puta do sada su organizovana prikupljanja baterija u okviru raznih ekoloških manifestacija. Umesto jednom, mogu se organizovati više puta godišnje i biti bolje medijski propraćena. Poželjno je koristiti punjive baterije; jesu skuplje od običnih ali se ulaganje u njih isplati na više nivoa. Pravilnom upotrebom baterija po specifikaciji proizvođača produžava se njihov radni vek i odlaže trenutak odlaganja. Kad god kupite uređaj koji koristi baterije, bez obzira da li je to baterijska lampa, ručni sat, mobilni telefon ili automobil raspitajte se kod prodavca da li prihvata istrošene baterije. Možemo biti i prijatno iznenađeni.

Autor teksta: Dragana Grujičić

Korisni linkovi:

http://batteryuniversity.com/learn/

Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima „Sl. glasnik RS“, br. 86/2010: http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeTranIRazvojTehnologija/pravilnik%20baterije%20i%20akumulatori.pdf

EU: http://ec.europa.eu/environment/waste/batteries/index.htm

SAD: http://www.epa.gov/osw/conserve/materials/battery.htm

O autoru:

Dragana Grujičić je rođena 1982. godine u Beogradu. Nakon završenih osnovnih akademskih studija stekla je zvanje analitičar za zaštitu životne sredine. Bila je autor/koautor radova na domaćim i međunarodnim konferencijama i učestvovala na brojnim seminarima i ekološkim kampovima. Stručnu praksu je završila u Agenciji za zaštitu životne sredine, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Trenutno završava master studije i aktivan je član strukovnog udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine gde je asistent na programu Eko-škole.

Izvor: senergy.rs

Priredila u okviru projekta "ZNANJE PODELI, NAGRADU OSVOJI" Željana Jokić, III-2

Baterije mobilnih telefona, laptopova i mp3 plejera koje se nikada ne prazne nijesu naučna fantastika . Australijski naučnici otkrili su kako sačuvati energiju koju proizvodimo kada tipkamo na laptopu i kako je iskoristiti za napajanje samog uređaja . Tajna je u piezoelektricitetu , tj sposobnosti određenih kristala da stvaraju elektricitet dok su izloženi mehaničkom pritisku. Za napajanje laptopa potrebno je razviti tanju prevlaku materijala koji ima karakteristike piezoelektriciteta što je pak moguće uz pomoć nanotehnologije . Prevlaka bi bila tako tanka da bi se njome bez problema mogli premazati pojedini elektronski djelovi koji bi se potom ugrađivali u uređaje ili druge predmete .

"Piezoelektricitet možemo koristiti u cipelama kako bi se hodanjem punili mobilni telefoni ili u tastaturama za napajanje laptopova ili čak iskoristiti krvni pritisak za napajanje pejsmejkera . Možemo stvoriti bateriju koja traje večno " , objašnjava Dr Madhu Bhaskaran u stručnom časopisu Advanced Functional Materials.

Naučnici takođe razmišljaju o načinima premazivanja ekrana osetljivih na dodir piezoelektricitetnom prevlakom kako bi se iskoristio rad prstiju po ekranu .

Pogledajte šta Dr.Madhu Bhaskaran kaže o razvoju večnih baterija.

Izvor: reciklirajte.me

Priredio: Mesaros Albert, II-7

Spremate se za prolećnu avanturu u prirodi? Šator, najbolje društvo, vatrica i vedro noćno nebo? Ima li šta lepše? Da, možda ako su tu i laptop, mobilni telefon, GPS, mp3 plejer i grejač za ćebence.

Ako ste zavisni od tehnologije kao većina mladih danas, onda će vam za duži boravak u prirodi stvarno dobro doći ovaj carski komplet za napajanje Goal Zero Sherpa Adventure Kit. On podrazumeva solarne panele i baterije koje se pune preko dana da bi preko noći mogle da vam pruže struje koliko god da vam zatreba.

Eto, sada možete da ponesete sve one serije i provedete tih par dana kampovanja u šatoru ispred računara. Idila zar ne? A evo i opravdanja zašto da ga ponesete. Ako vas napadne medved moćićete da na Internetu pročitate šta bi trebalo da uradite.

Košta od 200 dolara.

Izvor: Domino magazin

Radi na vodu zbog čega će vam pružiti struju baš uvek

Našli smo spravu koju ćemo odmah da poručimo i odemo na kampovanje. PowerTrekk je punjač koji će raditi u najgorim mogućim uslovima. To znači da možete da ga ponesete na kampovanje i bezbrižno gledate omiljene serije u šatoru dok se lavina približava velikom brzinom. Naravno, nećete to primetiti pošto ste uši zapušili slušalicama, što možda i nije loše - zašto biste se džaba nervirali oko takve sitnice kao što je sigurna smrt.

PowerTrekk ne radi na baterije ili solarnu energiju već na posebne energetske ćelije. Sve što bi trebalo da uradite jeste da dospete malo vode u punjač i on će vam za uzvrat pružiti gomilu električne energije. Pogledajte video!

Izvor: Domino magazin

Stiže još jedna radikalna promena iz Južne Koreje. Budući da su tamo svi do jednog trendseteri, nije im puno trebalo da shvate da su solarne baterije jučerašnja vest. Zato su uveli novi fazon - Metalcell bateriju od magnezijuma. Ova jedinstvena i nimalo dizajnirana baterija se puni urinom ili u nedostatku istog slanom vodom.

Sadrži pločice magnezijuma koje uz pomoć natrijuma ( iz urina ) stvara struju niskog napona, dovoljnu za recimo laptop. Tako da sada vojska ( kojoj je ova napravica prvenstveno namenjena ) može da se opusti, israzni bešiku i u rovu pogleda neko novo holivudsko ostvarenje.

Izvor: Domino magazin

Dizajneri studija Mischer’Traxler iz Beča predstavili su na Nedelji dizajna u tom gradu bateriju napravljenu od 700 potrošenih kapsula kafe. Energija dobijena iz ovog neobičnog izvora je iskorišćena za pokretanje satova koji su bili izloženi u Nespresso Austria kancelarijama u Beču.

Projekat se zove Nespresso Battery i koristi aluminijum iz konzervi, koji zajedno sa bakrom, starom kafom i solju pravi struju, baš kao i baterije. Šest čaša ove smese je dovoljno da pokreće sat.

Dizajn je dobio nagradu za koncept u okviru održivog razvoja, a poruka je da se od otpadaka može efikasno dobiti energija.

Izvor: Domino magazin

Najbrži hibridi na svetu uskoro u prodaji - cena, prava sitnica.

BMW je najavio da će na frankfurtskom Sajmu automobila predstaviti svoje prve serijske hibridne modele. Prvi modeli sa benzinskim i elektro motorima biće iz serija X6 i 7. Nemačka kompanija poručuje da će ovo biti najsnažniji hibridi na svetu. ActiveHybrid X6 i ActiveHybrid 7 su opremljeni V8 motorom, a na X6 su ugrađena i dva elektromotora, dok serija 7 ima samo jedan. Tako će X6 ukupno razvijati snagu od 485 konjskih snaga, što je dovoljno da ova zver ubrza od 0 do 100 km/h za svega 5,6 sekundi. BMW tvrdi kako će se prosečna potrošnja ovog modela biti oko 9,9 l/100 km. Cena će biti oko 100.000 evra za oba modela.

Izvor: Domino magazin

Do 200 kilometara na sat za sedam sekundi.

Čim smo videli prve automobile na električni pogon koji su sposobni da idu brže od 60 kilometara na sat, znali smo da je pitanje dana kada će se pojaviti i motor na baterije. Taj dan je došao! Motoczysy E1pc je predstavljen pre neki dan, napravio ga je dizajner Michael Czysz i izgleda opako.

Napaja se iz čak deset baterijskih ćelija poslednje generacije, koje su smeštene gde i motor a rade paralelno pa će u slučaju otkaza neke ostale nastaviti rad. I sad ono što vas sigurno najviše zanima - do 200 kilometara na sat stiže za sedam sekundi, što ga čini veoma atraktivnim izborom. Emisija štetnih gasova i buka su naravno - NULA. Jedina šteta je što naši šabani neće moći da mu skinu auspuh i da se lože praveći buku po gradu. Dobro je i što ćete na njemu moći da napunite vaš iPod. Stvarno, uopšte se ne šalimo.

Izvor: Domino magazin