02. Jun, 2020.

Organska proizvodnja u Srbiji

Za razliku od genetski modifikovane, organska hrana je sve traženija na evropskom tržištu. Predavanje o organskoj poljoprivredi održano je na Prirodno matematičkom fakultetu u Kragujevcu, u organizaciji Srpskog biološkog društva ”Stevan Jakovljević”. Tradicionalna, integralna i organska proizvodnja hrane mogla bi da ima i značajan finansijski efekat na razvoj malih i srednjih gazdinstava. Da bi se to postiglo, potrebno je da vlasnici ovih gazdinstva imaju dovoljno informacija, što je i razlog organziovanja tribine o organskoj poljoprivredi na Prirodno matematičkom fakultetu. Naročito zbog toga što je evropsko tržište više nego otvoreno za organsku hranu, pa se može prodati gotovo sve što se proizvede. I pored dobrih tržišnih uslova i načelnog zalaganja za organsku proizvodnju hrane, poljoprivrednici u Srbiji ovakav način obrade zemljišta i proizvodnju hrane nedovljno brzo prihvataju. O razlozima za rezerve prema ekološkoj proizvodnji na tribini je govorila docent dr Olivera Nikolić sa Fakulteta ekološke poljoprivrede, Educons.

U Vojvodini je veliki broj registrovanih gazdinstava koja se bave organskom poljoprivrednom proizvodnjom, međutim u našem okruženju je veoma malo takvih gazdinstava, ima ih u Rači kragujevačkoj, Arilju, okolini Svilajnca, ali je ipak najveći broj na severu zemlje – objašnjava doc. dr Olivera Nikolić, sa Fakulteta ekološke poljoprivrede Educons. Za naše područje je karakteristična nedovoljna informisanost i udaljenost od evropskih fondova. Nedovoljno promovišemo organsku proizvodnju jer je naša konvencionalna proizvodnja na korak do organske, ali ukoliko nije sertifikovana to onda nije za ozbiljniji izlazak na tržište. Zato treba da iskoristimo našu očuvanost zemljišta i vode i uz malo truda privedemo je ozbiljnijoj organskoj proizvodnji – ističe Olivera Nilolić. Razvoj organske poljoprivredne proizvodnje daje značaj ruralnom razvoju i oživljavanju sela kroz eko turizam.

Izvor: Stakleno zvono

Deca i vaspitači Predškolske ustanove "Naša radost" u Smederevu odgajili su prvu turu organskog povrća, koje se koristi u ishrani mališana.

Uzgoj biljaka na organski način, odnosno organska proizvodnja povrća za ishranu počela je u martu ove godine, podsetila je direktorka PU „Naša radost", Mirjana Ćosić.

"Sve je krenulo od zdravog pristupa životu i od odgovornosti prema deci. Najpre smo počeli da iz jelovnika dece izbacujemo neke stvaru, pre svega slatkiše i grickalice. Zatim smo došli na ideju da sami proizvodimo, da koristimo ono što proizvedemo, uz prethodnu edukaciju nas samih, dece i odraslih", rekla je direktorka.

Ona je dodala da su u čitav proces bili uključeni zainteresovani roditelji, kao i Ekonomsko-trgovinska škola, koja ima smer za poljoprivredu.

"Oni su nam uzorali zemlju, a sa njihovim gazdinstvom želimo da se povežemo, da oni šalju đake- volontere. Jedan od roditelja, koji je ujedno i konsultant projekta, poklonio je organsko seme i sertifikovanu zemlju. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Smederevske Palanke obezbedio je projektu preostalo seme, a mesna zajednica je pomogla oko materijala za rasadne sanduke", kazala je Ćosić.

Američka humanitarna organizacija Church World Service (CWS), pomogla je organsku proizvodnju u finansijskom iznosu od 500.000,00 dinara i nadgleda razvoj projekta.

Ova organizacija, sa kojom Predškolska ustanova iz Smedereva uspešno sarađuje već četiri godine, u oblasti inkluzije i edukacije vaspitača i roditelja, bila je prisutna i u prvim koracima organske bašte, a nedavno je odobrila i nastavak projekta "Srećno seme - organska bašta".

"CWS će finansirati nastavak projekta u vidu izgradnje plastenika, kako bi se deci omogućila zdravija ishrana tokom cele godine u objektima PU Naša radost", rekla je Ćosić i poručila da je, osim organske ishrane, planirana edukacija dece i odraslih u cilju podizanja svesti o zdravom životu i načinu ishrane.

U nastavku ove „zdrave priče" prenosimo deo reportaže iz časopisa „Živeti zdravije", koju potpisuje glavni urednik Goran Kojić:

"U svetu je počelo pre nekoliko godina: projekti u kojima učenici osnovnih škola na zapuštenim školskim terenima gaje organsko povrće, koje se zatim koristi u školskoj kuhinji. A sada, evo, nešto slično i kod nas - deca i vaspitači predškolske ustanove „Naša radost" iz Smedereva odgajili su sami prvu turu organskog povrća, koju će u slast pojesti. Da li je ovo početak jedne sasvim drugačije stvarnosti?

Deca u predškolskoj ustanovi "Naša radost" dala su svoj doprinos u stvaranju prve dečije organske bašte u našoj zemlji. Deca možda nisu ni svesna značaja onoga u čemu učestvuju, da su učesnici i kreatori možda i istorijskog projekta za Srbiju, kojem će se diviti pokolenja koja dolaze.

Jer, ako, dragi čitaoče, veruješ u organsku budućnost Srbije, onda tu organsku budućnost čine oni najmlađi. A ako, dakle, ti najmlađi još u vrtiću uče kako se uzgaja organska hrana, pa uz to imaju i praksu u kojoj se i sami oprobavaju u ulozi (malih) organskih vrtlara, onda tu ne može biti reči ni o čemu drugom, nego o budućnosti koja je počela.

Divno je videti to mnoštvo malih, nežnih ruku, kako se guraju oko saksija, ni ne hajući što im se zemlja lepi između prstiju, zavlači pod nokte... A njima, uglavnom gradskoj deci, to začudo nije nimalo mrsko. Naprotiv, sve im je to veoma zanimljivo, oni stvaraju nešto što će, tako je dogovoreno, i tako će i biti, i sami moći da jedu...

Ta deca koja su sada u vrtićima, a koju većina smatra potpuno izgubljenom za bilo kakve akcije u prirodi, jer su već kao tako mali proglašeni tehnološkim zavisnicima, zapravo obožavaju da budu deo nečeg sasvim suprotnog, deo - Prirode. Samo, ta im se prilika retko pruža. U „Našoj radosti" im se pružila...

Trebalo je videti njihova lica (zabeležena fotografijama) kada su (konačno) dočekali da probaju svoje prve organske plodove, rotkvice. Naravno, većina je mislila da će te lepe rotkvice biti slatkog ukusa, jer su crvene i ličile su im na jagode. Bili su iznenađeni njihovim ljutkastim ukusom, ali su ih svi probali i ipak uživali u plodovima svog truda.

Od čega je sve krenulo...

„Počeli da iz jelovnika dece izbacujemo neke stvari, pre svega slatkiše i grickalice, da roditeljima sugerišemo da rade isto to, držali tribine sa predavanjima gostujućih predavača, ali i našeg nutricioniste, ali je odjek bio mali... A zatim smo došli na ideju da krenemo ovako, da sami proizvodimo, da koristimo ono što proizvodimo, da koristimo kompletno okruženje koje imamo, energiju zemlje, biodinamičku energiju biljaka, da koristimo sve naše potencijale i potencijale energije oko nas i da kreiramo svoju baštu", priča o ovom fantastičnom projektu njegov idejni tvorac i inspirator, direktorka Predškolske ustanove „Naša radost", Mirjana Ćosić.

Na kraju, pitao sam direktorku da li je zaista svesna značaja projekta na čijem je čelu, značaja njegovog uspeha, a ona kaže: „Vrlo sam svesna i shvatam to kao svoj veliki zadatak".

Vaspitači, nastavnici, i na vas je red. Donatori i sponzori, krenite i ka drugim vrtićima i školama!

Izvor: časopis "Zdraviji život"

Autor:Goran Kojić

Organska bašta na krovu zgrade 300x200 Organska bašta na krovu zgrade

U svakom gradu postoje napušteni, neiskorišćeni, zapušteni, zaboravljeni prostori. Grupa entuzijasta iz Bruklina je na vrhu jedne takve zgrade napravila staklenu baštu, i napravila dobar posao.

Kada je ar zemlje previše skup, može i krov zapuštene zgrade. Na krovu stare zgrade u industrijskom delu Bruklina nalazi se moderna staklena bašta. Unutra, bujaju biljke pod nadzorom kompjuterski kontrolisane mreže senzora, motora i vodovoda.

Gotham Greens je staklena bašta na 15 hiljada kvm, navodno prvi te vrste u SAD. Jennifer Nelkin i Viraj Puri sanjaju o ovakvoj bašti od 2008. Posao su započeli sa Ericom Haleyom. Ove neobične bašte napajaju se solarnom energijom, ne koriste pesticide – svaki aspekt zelenog je ispoštovan.

Hiljade sadnica bosiljka i zelene salate su posađene u maju. Od tada, tri lokalna preduzetnika kupuju njihove proizvode. Kada su počeli sa proizvodnjom, nisu znali šta će sa gotovim proizvodima. Sada ne mogu da proizvedu dovoljno da zadovolje tražnju.

Naredne godine nadaju se da će proširiti proizvodnju na paradajz, krastavac, jagode, papriku i plavi patlidžan – sve naravno organsko.

Mladi preduzetnici su već u potrazi za novim prostorima – u gradu postoji veliki potencijal praznih krovova na koje mogu da presele svoje hi-tech operacije. Svaka zgrada, pa čak i napuštena ima svog vlasnika. A najteži posao je ubediti vlasnike zgrada da je iskorišćavanje njihovih krovova dobra ideja.

Krov je inače, specifična ’podloga’ – na njega ne možete posaditi stvari, to zahteva pametnu tehnologiju. Inteligentne organske staklene bašte koriste struju za lampe, pumpe i kompjutere.

Solarni paneli zadovoljavaju skoro polovinu potreba Gotham Greens-a, što je prosečna potrošnja 12 domaćinstava u Njujorku. Kontrolor na kompjuteru prati klimatsko stanje, održava idealnu temperature za svaku biljku, koliko je to moguće. Kada preskoči određenu temperaturnu granicu kontrolor automatski navlači roletne, otvara ventilaciju, uključuje grejanje itd.

Izvor: zemlja.rs

Priredila: Tamara Horti III- 2


SadržajSrbija je ove godine dobila prvu sertifikovanu farmu za organsku proizvodnju jaja na Balkanu. U Dupljaji kod Bele Crkve oko 1.800 kokica Stevice Kračunjela pušteno je da se potpuno slobodno kreću okolo, kljucaju, čeprkaju i hrane se osim žitaricama i sa onim što nađu u prirodi. Mlado jato koje još nema osamnaest nedelja sastoji se isključivo od starih autohtonih rasa živine i hrani se samo sertifikovanom organskom hranom. To je bio jedini put da se za proizvedena jaja dobije sertifikat da su organska. Stevica Kračunjel, odgajivač koka, pionir u ovom poslu, očekuje da jato pronese uskoro. Organska jaja biće 50 odsto skuplja od standarnih.

Izvor: zemlja.rs

Priredila: Tamara Horti III- 2

Konzumiranje organske hrane neće vas učiniti zdravijim, smatraju istraživači sa Univerziteta Stanford, iako može smanjiti izloženost pesticidima.

Oni su ostražili više od 200 studija sadržaja i prednosti po zdravlje koju daju organska i neorganska hrana. Generalno gledano u hranljivom smislu razlike nema, iako je kod organske hrane 30 odsto manje šansi da se nađu pesticidi.

Kritičari kažu da ovo istraživanje još nije završeno i smatraju da su potrebne dodatne studije. Istraživanje, koje je objavljeno u listu "Anali interne medicine", uporedilo je 17 studija u kojima se navode razlike među ljudima koji jedu organsku hranu i onima koji je ne jedu i 223 studije u kojima se porede nivou hranljivih materija, bakterija, gljivica ili pesticida u različitoj hrani – uključujući voće, povrće, žitarice, meso, mleko i jaja.

Nijedno od istraživanja koje se tiče ljudi nije trajalo duže od dve godine, pa je nemoguće da se donesu zaključci u vezi sa dugoročnim aspektima. Voće i povrće sadrži slične količine vitamina, a mleko istu količinu proteina i masnoće, iako prema nekim drugim proučavanjima organsko mleko sadrži više omega-3 masnoća.

Organska hrana ne sadrži više azota, ali istraživači kažu da je to verovatno zbog razlika u upotrebi đubriva i zrelosti pri žetvi i verovatno nema neke posebne dobre pogodnosti za zdravlje.

Rezultati ovog istraživanja podudaraju se sa nalazima britanske Agencije za standard hrane koja je zatražila istraživanje pre nekoliko godina u vezi sa kvalitetom organske hrane.

Organska hrana proizvodi se prema standardima koji treba da sadrže što "prirodniju" proizvodnju, koristeći metode koji poštuju čovekovu okolinu i nisu štetni po životinje. U proizvodnji se uopšte ne koriste hemikalije, a većina pesticida je zabranjena ili je pažljivo kontrolisana.

Profesor Alan Dangur iz Londonske škole higijene i tropske medicine, autor istraživanja kaže da potrošači iz različitih razloga biraju organsku hranu.

- Međutim, ovo istraživanje pokazuje da nema ubedljivih razlika između organske i konvencionalne hrane u sadržaju hranljivih materija ili pogodnosti za zdravlje. Ovo bi trebalo da posluži kao dobra informacija potrošačima - rekao je on.

Doktor Kristal Smit-Spangler, jedan od autora istraživanja, smatra da ima mnogo razloga zašto ljudi biraju da jedu organsku hranu, uključujući brigu za dobrobit životinja ili za okolinu.

- Neki veruju da je organska hrana uvek zdravija i hranljivija. Bili smo pomalo iznenađeni kada smo uvideli da to nije tako. Ne postoji velika razlika između organske i konvencionalne hrane, ako ste odrasla osoba i donosite odluke o hrani isključivo na osnovu efekata po zdravlje - rekao je on.

ISAK ESTELA

Kako nam etiketa utiče na percepciju

Stavljanje oznaka organske hrane na sasvim obične namirnice vara potrošače da kupuju nešto zdravije, ukusnije i manje kalorično, kažu naučnici. Etiketa na nas utiče mnogo jače nego neka vest o zdravoj ishrani – percepcija ukusa, kalorija i vrednosti je značajno drugačija kada hranu smatramo “organskom”.

Naučnici su ispitali 115 osoba koje su nasumično izabrali iz šoping centra da učestvuju u istraživanju. Potom su od njih zatražili da ocene tri para proizvoda: dva jogurta, dva kolača i dve kesice čipsa. Jedan iz svakog para je imao oznaku “organsko” a drugi “običan”.

Učesnici nisu znali da je je svaki od dva proizvoda u paru bio identičan drugom. Od volontera je traženo da ocene ukus i kalorije u svakoj namirnici i procene koliko bi novca dali za svaki. Takođe, u upitniku su odgovarali o potrošačkim i ekološkim navikama. Iako je hrana bila potpuno ista, “organske” oznake su značajno uticale na percepciju ljudi.

Keks i jogurt su imali manje kalorija sa etiketom “organsko” i ljudi su bili voljni da plate do 23, 4% više! Takođe, volonteri su rekli da se vidi da imaju manje masti kad su ih probali, a “organski” kolači i čips su ocenjeni kao zdraviji.

Etiketa je čak prevarila i njihov ukus: tako su “organski” čips i jogurt morali da budu ukusniji. Nasuprot tome, obični keks je bio ukusniji jer su ljudi navikli da takva zdrava hrana uglavnom nije ukusna. Međutim, naučnici su otkrili da oni koji redovno kupuju organsku hranu, čitaju etikete i recikliraju jesu manje podložni ovom lažnom efektu.

Izvor: Domino magazin

PokloniIOtpadSkloni