Sijalice sa vlaknom od volframa, nastale krajem 19. vijeka, povučene su iz prodaje poslednjeg dana 2012. u Evropskoj uniji (EU), a njih zamjenjuju štedljivije, koje su pet puta efikasnije i troše 60-80 odsto manje struje. Računa se da će godišnja ušteda, po tom osnovu u EU biti jednaka potrošnji struje njene članice Rumunije. Od 2008. je EU donela zakon o postepenom povlačenju klasičnih sijalica iz prodaje zbog veoma niskog koeficijenta korisnog dejstva koji praktično iznosi svega od 09:55 odsto dovedene energije koja se pretvara u svetlost, a ostalo ide na toplotu.

Francuska je 2009. zabranila upotrebu sijalica od 100V, 2010. od 60V, zatim 2011. od 40, a od 1. januara 2013. neće biti ni sijalica od 25 V.

Klasična sijalica koju je pronašao engleski naučnik Džozef Vilson Svon, a unapredio Tomas Edison krajem 19. vijeka, biće zamenjene fluorescentnim, halogenim i LED sijalicama.

Ubuduće će u EU u domaćinstvima i za javno osvetljenje biti korišćene savremene štedljive sijalice koji su evolutivni naslednici fluorescentnih sijalica cevnih, koje su postojale već 1930-ih.

"Fluo-cevi" proizvode dovoljno jaku svetlost uz manju potrošnju struje, ali su njihovo "neprirodno" svetlo, treperenje, dimenzije i neophodni dodatni elektro elementi uticali da budu veoma slabo zastupljene u domaćinstvima.

Savremene "štedljive" sijalice koje su se pojavile krajem 1980-ih, iako rade na istom principu kao velike "fluo-cevi", znatno su unaprijedjene.

Sastavni djelovi "štedljive" sijalice su posebno oblikovana minijaturna fluo-cev i odogovarajuća elektronika.

Ova sijalica je iste veličine kao uobičajena sijalica sa užarenim vlaknom, ali proizvodi jaku i mirnu svetlost čiji spektar odgovara ljudskom oku i troši u proseku 80 odsto manje električne energije.

Štedljiva sijalica od 20 V pruža istu količinu svetlosti kao klasična od 100 V, a njen prosečan eksploatacioni vek je od 8-12 puta duži, prenijela je francuska novinska agencija AFP.

Izvor teksta: reciklirajte.me

Tekst pripremio: Tomislav Milunov, II-7

Ekološka ulična rasveta

SadržajUlice Evrope bi uskoro mogle biti obasjane "solarnim drvećem". Reč je o uličnom svetlu koje mogu gradovima da uštede dosta energije, ali i novca. Za razliku od regularnog uličnog osvetljenja, nije im neophodna čitava podzemna mreža instalacija na koju bi se nakačili, a, da stvar bude još bolja, sa "drvećem" nikada ne bi bilo zamračenja, tj. nestanka struje na ulici.

Dizajner ove solarne rasvete je Ross Lovegrove, a svako "drvo" ima 10 solarnih panela koji su raspoređeni nalik granama drveta. Paneli skupljaju sunčevu svetlost i pune baterije koje su u njih ugrađene, a baterije onda noću napajaju LED sijalice i daju ulično svetlo. Na panelima je ugrađen i detektor svetlosti, tako da se svetla automatski uključuju u sumrak, i gase u zoru, čime se dodatno štedi energija. Ugradnjom ovakvih LED sistema, smanjila bi se emisija štetnih gasova, a ujedno bi se smanjio i račun za potrošenu energiju.

Izvor: Domino magazin

Koju da kupite ili kako da vam dnevna soba ne izgleda kao operaciona sala?

Štedljive sijalice su stvarno sjajna stvar! Ne samo što zaista troše mnogo manje energije, već i traju godinama, a to će se itekako odraziti na vaš budžet! A pošto im je i cena prilično pala i mogu da se kupe već i za oko 200 dinara po komadu, krajnje je vreme da ih nabavite!

Ali nije sve tako jednostavno kao sa starim, običnim sijalicama sa vlaknom! Zato vam objašnjavamo sve što bi trebalo da znate!

Temperatura boje

Jedno od najčešćih pitanja vezano za štedljive sijalice je pitanje temperature boje. Odnosno može da se dogodi da je kupite i umesto tople i nežne boje koju je davala vaša stara sijalica dobijete onu užasnu plavu koja podseća na stare kancelarije ili operacione sale.

Da biste to sprečili potrebno je da potražite oznaku temperature boje koja se nalazi na svakoj sijalici. Oznaka koju tražite podrzumeva cifru i slovo K od Kelvin, poput 2700K.

Ona označava temperaturu i u rasponu je od 6500K do 2700K.  Što je cifra veća, to će svetlo biti sterilnije i podsećaće na stare kancelarije ili operacionu salu. Zato ako tražite toplo svetlo na koje ste navikli uvek kupite sijalice sa manjim brojem K, recimo 2700K koja nosi i oznaku "soft white".

Potrošnja

Samo pogledajte koliko wati troši vaša štedljiva sijalica. Recimo 8 wati, a tu je često i podatak da će ona raditi kao stara sijalica od recimo 40 wati. Ipak, potrošnja je manja cifra.

Lumeni

Količina svetla se označava i Lumenima, pa možete i da uporedite ove vrednosti ako vam je potrebno jače svetlo.

Rok trajanja

Većina štedljivih sijalica radi između 6,000 i 15,000 sati ali svakako uporedite ove vrednosti pre kupovine. Važno je i da proverite koliko uključivanja je predviđeno, a tu očekujte cifre od 5.000 i više!

Eto, sada je malo jasnije!

Izvor: Domino magazin

Insteon je predstavio LED sijalicu pod nazivom Bulb, jacine 8W (60W). Predstavljena sijalica jedinstvena je po tome što dolazi sa daljinskim upravljačem pomoću kojeg je moguče sijalicu paliti i gasiti ali i regulisati intenzitet osvetljenja.

"Već godinama postoje uređaji i sistemi pomoću kojih je moguće kontrolisati osvetljenje i druge uređaje ali do sada nije postojala sijalica koju je moguće direktno kontrolisati" rekao je Džo Dada (Joe Dada), direktor Inteon-a.

Insteon LED sijalice se veoma lako mogu povezati i umrežiti sa daljinskim upravljačem ali isto tako uz pomož SmartLink Hub-a, besplatne iOS (iPhone, iPad, iPod) ili Android aplikacije, moguće je da sijalice kontrolišete i pomoću Vaših pametnih telefona ili tablet uređaja.

Sijalica koristi patentiranu Insteon tehnologiju za dual-band komunikaciju koja omogućava formiranje mreže bilo preko radio frekvencije bilo preko kućne strujne mreže.

Predložena maloprodajna cena u SAD je 29.99$

Živa iz sijalica dugoročno može da ugrozi životnu sredinu. Fluorescentne lampe i sijalice štede potrošnju električne energije, ali sa druge strane sadrže određenu količinu žive koja je visokotoksična materija.
Gordana vlajić, iz BiS reciklažnog centra,  kaže da ukoliko se živa neadekvatno odloži na deponije a ne u reciklažni centar, lako može doći u prehrambeni lanac ishrane i dugoročno ugroziti životnu sredinu.
Zakon o upravljanju otpadom nalaže da se otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu moraju odvojemo sakupljati i da se ne smeju odlagati na komunalni otpad.

Izvor: Blic

U BiS reciklažnom centru u Omoljici kod Pančeva trebalo bi u aprilu da počne reciklaža fluorescentnih cevi i svih vrsta sijalica. U novi pogon je uloženo pola miliona evra i prvi je takve vrste u Srbiji.

Montiranje opreme biće završeno do kraja marta, a kapacitet će biti od pet do osam miliona komada sijalica godišnje, što će zavisiti od količina materijala.

Gordana Vlajić iz Bis reciklažnog centra kaže da će za sat vremena moći da se preradi do 3.000 celih rashodovanih lampi ili sijalica, odnosno 5.000 komada izlomljenih.

- Novo postrojenje radiće totalnu reciklažu, što znači da će se kao produkt za dalje preradu dobijati čisto staklo, metal, plastika, fosfor i živa - objašnjava Gordana Vlajić.

U BiS reciklažnom centru kažu da će emisija žive iz postrojenja biti minimalna, od 0,001 do 0,002 miligrama po metru kubnom, a maksimalno dozvoljena je 0,025 miligrama po metru kubnom.

Nikola Egić, direktor BiS reciklažnog centra, naglašava da se u Srbiji ta vrsta otpada skoro uopšte ne tretira i ne reciklira, niti se sijalice prikupljaju.

- Zbog toga je BiS reciklažni centar o svom trošku osmislio, naručio i realizovao namenske kutije za pravilno odlaganje sijaličnog otpada i te kutije ustupamo velikim tržnim centrima, ministarstvima, firmama - kaže Egić.

BiS reciklažni centar je na Međunarodnom sajmu zaštite životne sredine već predstavio novi sistem za reciklažu svih vrsta sijalica i fluorescentnih cevi. Taj novi pogon, pored sistema za degasifikaciju i reciklažu rashladnih uređaja, kao i sistema za reciklažu fluo-cevi, svrstava BiS reciklažni centar u jedan od najsavremenijih u ovom delu Evrope.

- I dalje jedini u Srbiji imamo krašer mašinu za reciklažu fluorescentnih cevi i sijalica, a za manje od mesec dana bićemo i prvi u Srbiji sa kompletnim postrojenjem za totalnu raciklažu svih vrsta sijalica, fluo-cevi i sijalica sa živom - naglašava Vanja Radenković.

- Osnovna namena krašer mašine je smanjenje zapremine sijalica do 80 procenata lomljenjem na licu mesta, da bi se sprečilo lomljenje u transportu koje bi dovelo do zagađivanja životne sredine. Kapacitet krašer mašine za fluorescentne cevi i uređaje za osvetljenje je 1.500 komada po satu, što mesečno iznosi 264.000 komada, odnosno 3.168.000 komada za godinu dana - objašnjava Radenković.

Krašer mašina se odvozi specijalnim kamionom do mesta gde je prikupljen otpad čime se izbegava rizičan transport, a odbačene fluorescentne lampe se zatim tretiraju na licu mesta.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je pre godinu i po dana, na osnovu Zakona o upravljanju otpadom izdalo kompaniji "Božić i sinovi" iz Pančeva rešenje o izdavanju dozvole za sakupljanje i transport otpadnih fluorescentnih cevi, otpada od elektronskih i električnih proizvoda i ostalog opasnog i neopasnog otpada na teritoriji Republike Srbije. 

Izvor: Blic

Kao svetleći mozgovi koji će vas oduševiti, baš kao i vaše goste zombije.

Mozgovi kao ilustracija su totalni hit ove godine. Sada nam od dizajnerskog dua Igor i Soloyov stiže ova štedljiva sijalica. Umesto dosadnih oblika kakve možete da nađete u svakoj prodavnici, ovaj mozgoliki izgled sijalice je tako zabavan. Bilo bi baš dobro da neko napravi ovako nešto, pošto bi svi zombi hipsteri celu gajbu opremili samo njima.

Izvor: Domino magazin

Koje kombinuju sve najbolje iz oba sveta.

U toku opšte pomame za štedljivim sijalicama kompanija GE je predstavila ovu hibridnu verziju. Ona kombinuje novu štedljivu tehnologiju, kao i staru sijalicu sa vlaknom. Tako se dobija trenutno paljenje svetla, ali i ušteda energije. Takođe, tako ćete se lakše navići na drugi ton svetla koji pružaju novi modeli sijalica. Inače, u zemljama Evropske unije sve stare sijalice sa vlaknima moraju da budu zamenjene štedljivim do 2012. kako bi se uštedela energija. Da li ste vi već zamenili vaše sijalice?

Izvor: Domino magazin