Teški metali s muljem i vodom iz oštećenog jalovišta rudnika "Stolice" u Kostajniku kod Krupnja, stigli su u Drinu kod Badovinaca na području opštine Bogatić.

Voda reke Drine koja je nekada bila po kvalitetu bliska pijaćoj vodi, po količini gvožđa i arsena sada pripada trećoj, a po količini rastvorenog olova četvrtoj klasi, pokazuju najnovije analize.

Samo 50 cm ispod površine donedavno najčistije reke na Balkanu plivaju gvožđe, arsen i olovo. Teški metali do Drine su stigli iz jalovišta "Stolice" u Kostajniku koje je oštećeno za vreme majskih poplava, pa sivi mulj sa opasnim materijama zagađuje vodu i zemlju. Voda sada pripada trećoj i četvrtoj klasi, a i predstavlja potencijalnu opasnost.

"Svi ti metali koji su pobrojani ulazeći u naš organizam talože se u ogromnim količinama u unutrašnjim organima kao što su jetra, slezina, bubrezi, koštani i centralni nervni sistem. Tu izazivaju posledice koje su brojne i različite u svojim ispoljavanjima," kaže dr Dejan Pavlović, Zeleni Srbije, Pokret za Šabac.

Promene u vodi primetili su i ljubitelji reke, odmah posle poplava.

"Mi smo primetili da je voda promenila boju, ali pretpostavljamo da se ti teški metali valjaju po dnu i da ih riba konzumira i ribolovci su mi se već žalili da su primetili neke čudne pojave u ribama", kaže Svetomir Tošić, predsednik Udruženja "Sačuvajmo Drinu".

Nekada bistre i zelene, sve reke u ovom slivu od Kostajničke pa do Drine sada su sive. Ovde se od maja suši sve što je bujalo, a opasan mulj brine meštane.

Da briga bude veća, Beograd i Šabac koriste pijaću vodu duž ovih tokova.

Izvor: B92.net

Svega tridesetak kilometara dugačka, Topčiderska reka već više decenija predstavlja sinonim za izrazito zagađen vodotok. Na ušću u Savu gotovo je bez kiseonika. Fabrike koje su je nekada zagađivale više ne rade, ali Topčiderka na putu kroz četiri beogradske opštine, dobija različite namene, od divnog prizora u prirodnom okruženju, preko zamene za kanalizaciju do uloge najbližeg kontejnera.

Primetno zagađenje Topčiderske reke mehaničkim otpadom počinje u naseljenom delu njenog priobalja, gde njeno korito poprima izgled smetilišta. Petar Antić iz nevladine organizacije „Urbana ekološka grupa“ navodi da se oni već pet godina bave ovim problemom. „Čistili smo reku i obale, pokaznim vežbama učili građane kako treba da se odnose prema priobalju i vodotoku, edukovali populaciju školskog i predškolskog uzrasta, ali je sve to dalo kratkoročne rezultate. Ljudi su lenji, nevaspitani ili, pak, nemaju dovoljno razvijenu ekološku svest i bacaju smeće u reku i pored nje“.

Otpad koji se može videti u koritu Topčiderke samo je deo zagađenja. Golim okom nevidljive, zagađujuće materije svrstavaju vodu ove rečice, prema analizama republičkog Hidrometeorološkog zavoda, u III i IV klasu vodotoka.

„Na osnovu rezultata ispitivanja zabeleženo je povećano prisustvo amonijačnog azota i nitrita, a od opasnih i štetnih materija u pojedinim serijama registrovane su povećane vrednosti gvožđa, mangana i u jednom slučaju fenola“, kaže Milica Nadeždić, načelnica odeljenja kvaliteta voda RHMZ-a. Ona objašnjava da se posebno tokom letnjih meseci, usled povećane temperature vode i vazduha, javlja i deficit kiseonika koji izaziva povećano zagađenje.

Vodoprivredna inspekcija, pod čijim je nadzorom Topčiderska reka, nije utvrdila obavljanje delatnosti privrednih subjekata čije se tehnološke otpadne vode bez prečišćavanja ispuštaju u reku. „Inspekcija raspolaže i svim registrovanim ispustima u Topčidersku reku i stalnom kontrolom tih ispusta nije primetila bilo kakve nepravilnosti“, kaže Sonja Simić, šef odseka Gradske vodoprivredna inspekcije.

Rezultati istraživanja Gradskog zavoda za javno zdravlje o kvalitetu površinskih voda pokazuju da ovaj, dugo godina degradiran, bujični vodotok nepovoljno utiče na kvalitet vode reke Save, posebno na Čukarički rukavac u koji se uliva i u čijem se mulju sve taloži, jer je cirkulacija vode u Rukavcu zanemarljiva.

Izvor: zelenevesti.org

Prriredila: Natalija Đorđevic III-4

Predstavnici ribočuvarske službe ""Južna Morava Dva"" uklonili su danas iz reke Toplice u Kuršumliji čak 7.500 uginulih riba, izjavio je direktor te službe Nikola Kumanović.

Akcija čisćenja uginule ribe, po nalogu republičkog inspektora za ribarstvo, nastavlja se danas ali i narednih dana, na potezu od Kuršumlije prema Prokuplju, rekao je ribočuvar Dragan Mijajlović.

Opšti pomor riba u Toplici, od Kuršumlije nizvodno prema Prokuplju, u dužini od oko 16 kilometra, dogodio se juče u popodnevnim satima. Prema rečima direktora ribočuvarske službe "Južna Morava dva" Nikole Kumanovića, u pitanju je totalni pomor autohtone vrste riba, a šteta je neprocenjiva.

"Da se radi o veoma ozbiljnom ekološkom incidentu, dokazuje to što smo jutros sakupili toliko uginulih riba. Radi se o ribama veličine od nekoliko grama do nekoliko kilograma po komadu, ovo je ekloška katastrofa", kazao je Kumanović.

Prema njegovim rečima, još je nepoznato koliko je riba tačno uginulo, a samo na jednoj lokaciji, u kursumlijskom selu Točane, tokom prepodneva u nedelju je prikupljeno oko 3.000 uginulih riba.

"Ovo je samo delić ribe koji smo uspeli da prikupimo, jedna količina ribe je na dnu reke, dok je mnoge voda odnela. U toku dana očekujemo da prikupimo ogromnu količinu uginule ribe", kazao je Kuzmanović.

Ribočuvar Dragan Mijajlović kaže da mrtve ribe još plutaju niz Toplicu, od centra Kuršumlije ka Prokuplju, a iz reke, koja je crne boje, širi se neprijatan miris.

"Nivo zagađenja je još isti, a danas se broj uginule ribe povećava u odnosu na juče. Mrtve ribe smo juče registrovali u dužini od 14 kilometra, a danas već na 16. kilometru od Kuršumlije", kazao je Mijajlović.

Ribočuvarska služba "Južna Morava dva" iz Niša angažovala je desetak zaposlenih u čišćenju Toplice. Zbog nesnosnog smrada iz reke, čišćenje ribočuvari obavljaju s maskama na licu. Nadležne inspekcijske službe, juče su uzele uzorke vode i uginule ribe i očekuju se rezultati.

Nakon toga, ta ribočuvarska služba će podneti krivične prijave zagađivaču. U toj službi kažu da po Zakonu o ribarstvu, pošto se radi o autohtonoj vrsti riba, jedna riba iz Toplice vredi 1.000 dinara.

Izvor: Vesti online