01. Dec, 2020.

Samo kilogram baterija koje svakodnevno koristimo u domaćinstvu zagadi osam hiljada litara vode. Uprkos tome, u Srbiji ne postoji pogon za njihovu reciklažu, već se one, uglavnom, odlažu sa ostalim komunalnim otpadom. Međutim, slika ne bi bila toliko strašna da u opasan otpad ne spadaju i mnoge stvari koje svakodnevno okoristimo u domaćinstvu, a nakon upotrebe bacimo u kantu za đubre. Ko je ustvari kriv što svakodnevno zagađujemo životnu okolinu? ...
Potrošene baterije i sijalice, stari frižider, farba ili najobičnije jestivo ulje koje ostane nakon kuvanja. Šta s tim kada nam više ne treba? Na pojedinim ambalažama postoje znaci upozorenja, poput lako zapaljivo, štetno po zdravlje ili odlagati na posebnim mestima. Međutim, tih posebnih mesta nigde u Srbiji nema.

Iako u Srbiji ne postoje posebna mesta za odlaganje opasnog otpada, postoji način da ga se rešite na donekle bezbedan način. Pojedine kompanije bave se njegovim sakupljanjem i transportuju ga na reciklažu. U borbi protiv vetrenjača trude se da ukažu na opasnost prilikom odlaganja električnog, elektronskog i drugogo opasnog otpada.

"Kilogram portabilnih baterija zagadi 8000 litara podzemnih ili nadzemnih voda ili jedna dugmasta baterija, koja je punjena živom zagadi 1 kubni metar zemljista. uništi je bude neupotrebljiva za poljoprivredu", kaže za RTV Svetozar Jovičić iz udruženja građana "Komšija".

Jovičić kaže da bi ova situacija mogla da se promeni od septembra, kada se, prema njegovim rečima, očekuje ponovno oformljenje Fonda za zaštitu životne sredine.

"Šta do tada nama preostaje da radimo? Da se molimo bogu", veli Jovičić

Umesto molitve, možda ipak možemo nešto i da uradimo. Na primer, baterije su male, ne zauzimaju mnogo mesta i sigurno postoji kutak u vašem domu gde mogu da sačekaju neko bolje vreme kada ćemo i mi poput dobrog dela Evrope moći da ih recikliramo.

Izvor: Radio Televizija Vojvodine

Istraživanja pokazuju da u Srbiji postoji više od milion tona "istorijskog" industrijskog otpada, nastalog u prethodnom periodu u velikim privrednim sistemima. 
Pored toga, u našoj zemlji se godišnje generiše dodatnih 8,2 miliona tona ovog visoko zagađujućeg otpada.

Od toga se prerađuje samo oko 19 odsto, dok čak 81 procenat industrijskog otpada ostaje na lokacijama gde je proizveden.

Akcija kontrole stanja opasnog otpada u preduzećima u restrukturiranju i stečaju počela je 14. jula i trajaće do kraja oktobra. Opasan otpad sadrži materije koje mogu biti toksične, kancerogene, mutagene, infektivne, zapaljive, a koje kroz zemljište i vode ulaze u biološki lanac i mogu prouzrokovati razna oboljenja ljudi i štetno delovati na ostali živi svet. U sistemu upravljanja otpadom, važno je stvoriti uslove za bezbedno odlaganje opasnog otpada ali i izgraditi postrojenja za njegov tretman i zbrinjavanje.

Povodom zahteva za davanje dozvole za sakupljanje i transport opasnog otpada na teritoriji AP Vojvodine i skladištenje na lokaciji operatera Hemofarm A.D. iznosimo stav da je za nas neprihvatljiva lokacija na kojoj je predviđen objekat za skladištenje opasnog otpada, koja se nalazi na samom rubu industrijske zone – tamo gde se ona graniči sa urbanom sredinom, pored stambenih objekata i, vazdušnom linijom, prilično blizu samom centru grada.

Napominjemo da se u krugu od 150m od ove, po nama, problematične destinacije nalaze postrojenja: Sellco DOO ketering, Hladnjače, Žitobanata, Pekare „1. maj“ i Vršačkih vinograda s jedne strane, kao i Supermarket 013, Poljorivrena škola i Željeznička stanica sa druge.

Ukoliko se tome doda moguće dovoženje opasnog otpada iz drugih delova AP Vojvodine, što, uvećanjem količine ove materije, povećava opasnost po životnu sredinu, a samim tim i po građane, naročito one u prvom komšiluku, postaje sasvim jasno da se ovom problemu mora posvetiti posebna pažnja. Eventualni tretman, koji se pominje u zahtevu (bez da su mu objašnjene karakteristike) bi mogao značajno iskomplikovati problem.

U najmanju ruku za ovakav zahvat je neophodno uraditi Studiju procene uticaja na životnu sredinu, ako ni zbog čega drugog, ono, zbog razlika koje postoje između Rešenjem Opštine Vršac (od 15.11.2011.) dozvoljenih delatnosti i količina opasnog otpada koji se može skladištiti u naznačenom hemofarmovom objektu i zahteva koji se ovoga puta iznose.

Naime, uvidom u dokumentaciju ovog predmeta uočili smo da u rešenju iz 2011-te dozvoljena dnevna količina unosa opasnog otpada iznosi do 10 tona, dok novi zahtev iznosi do 40 tona dnevno.

Takođe, prvim Rešenjem je utvrđen maksimalni kapacitet skladištenja od 80t, a u novom zahtevu stoji maksimalna godišnja količina od 150t. Kako smo upoznati, za dnevno skladištenje za koje se zahteva maksimalna količina veća od 10 tona neophodna je izrada Studije procene uticaja na životnu sredinu.


Predsednik E.U. "Avalon" Budimir Babić

"MITEKO" izvozi opasan otpad

"Miteko" iz Kneževca je u konzorcijumu sa još dve kompanije potpisao ugovor s Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja o izvozu 92.910 kilograma opasnog otpada s terirorije Srbije.

Izvor: Blic
PokloniIOtpadSkloni