Dana 21.07.2011. je organizacija „ECO“ (Enviromental Construction Products Organisation) iz Bona (Nemačka) objavila “ekološki izveštaj” baziran na svojstvima građevinskih proizvoda shodno ekološkim deklaracijama proizvođača (tzv. EPDs) prema ISO 14025. Reprezentativno za čitavu Evropu, ispitane su termoizolacione ploče od ekspandiranog polistirena („EPS“, odnosno stiropor) iz ukupno 24 fabrike iz 13 evropskih zemalja. Upoređenje stiropora sa ostalim vrstama termoizolacionih materijala koje postoje na tržištima donelo je veoma interesantna saznanja:

„ Rezultati pokazuju da je stiropor  „najekološkiji“ mogući termoizolacioni materijal“, kaže Dr. Klemens Demaček (Clemens Demacsek), direktor GPH („Güteschutzgemeinschaft Polystyrol-Hartschaum“), udruženja koje okuplja austrijske proizvođače stiropora (EPS-a) i sirovina za isti i koje se zvanično oglasilo saopštenjem povodom izveštaja iz Bona.

Kada su u pitanju danas veoma popularni, tzv. „demit-fasadni sistemi“ (termoizolacija + lepak + armirna mrežica + podloga za fasadu + završni fasadni sloj), stiropor predstavlja „Nr. 1“ ne samo kada je reč o neobnovljivoj primarnoj energiji, nego i kad je reč o indeksu sa kojim se proračunava potencijal stvaranja „staklene bašte“ i acidifkacije („zakiseljavanje“) životne sredine. Stiropor (ponajpre „sivi“, obogaćen primesama grafita, ali i klasični „beli“) zauzima bolju poziciju ne samo od termoizolacionih proizvoda na bazi kamene vune ili mineralnih pena, veći od onih koji su izrađeni na bazi drvenih vlakana!

Zanimljiva je i analiza životnog ciklusa stiropora kao termoizolacionog materijala, dakle od njegovog nastajanja pa do njegovog konačnog odlaganja. „Energetski rezultati“ stiropora su naime toliko pozitivni da nadmašuju u značajnoj meri podatke koji se dobijaju iz trenutno aktuelnih građevinskih priručnika:

Faktor 200: Stiropor iskazuje veliku energetsku efikasnost

Stiropor jeste materijal koji nastaje iz zemlje, od nafte i njenih derivata, ali zahteva vrlo malu količinu sirovine. To se objašnjava činjenicom da se stiropor sastoji 98% od vazduha i samo 2% od polistirena (koji čini njegov „skelet“). Sa druge strane, samo 0.1% ukupne potrošnje nafte i njenih derivata „odlazi“ na proizvodnju stiropora. Energetska amortizacija na impresivan način pojašnjava: Pri termičkoj sanaciji stiropornim pločama jedne kuće građene 70-ih godina prošlog veka, celokupna uložena primarna energija za sanaciju se „povrati“ u vremenskom periodu od 2 do 4 meseca! To znači da se uložena primarna energija u sanaciju kuće na ovakav način povrati čak 200 puta (!) tokom „životnog veka“ jedne takve kuće.

„Sa svakim litrom nafte uloženim u nastajanje stiropora mogu da se uštede čak 200 litara nafte. Ili još slikovitije: Svaki kubni metar stiropora štedi onoliko energije koliko je potrebno jednom putničkom vozilu da pređe deonicu od čak 30.000 km“, pojašnjava Dr. Demaček energetski učinak stiropora u tzv. „demit-sistemima“ i dodaje:

„Sa mog stanovišta ne postoji svrsishodnija primena nafte i njenih derivata od one koja podrazumeva proizvodnju termoizolacionih materijala.“

Izvor: Austrotherm

Pasivna kuća predstavlja koncept budućnosti, iako je reč o tipu objekta koji se već poslednjih 15-ak godina gradi u razvijenim zemljama u svetu. Pasivne kuće su objekti koji su tako dobro termički izolovani, da u njima nema potrebe za postojanjem ikakvih grejnih tela, odnosno sistema za zagrevanje vazduha. Zbog toga se pasivne kuće odlikuju izuzetno niskom energetskom potrošnjom, pri čemu je boravak u njima, kako zimi tako i leti, veoma udoban i komforan.

Najvažnija obeležja pasivne kuće:

1. Izvanredna termička izolacija zidova, podova i krova
2. Nepostojanje tzv. "toplotnih mostova"
3. Kompaktnost vazduha u protorijama
4. Komforno provetravanje (koje eliminiše potrebu za prirodnim provetravanjem)

Energetski kriterijum za svrstavanje objekta u pasivnu kuću:
Maksimalnagodišnja energetska potrošnja u kući mora biti ≤ 15 kWh/(m²a) – to odgovara otprilike 1,5 litru nafte po m² stambene površine za godinu dana.

Standard pasivne kuće je baziran na postojanju sistema za odvod (korišćenog) i dovod (svežeg) vazduha, pri čemu taj sistem pri dovodu svežeg vazduha transportuje u unutrašnjost objekta neophodnu toplotu. Preostali minimalni gubici toplote (koji nastaju strujanjem vazduha) bivaju pritom kompenzovani kroz gotovo "besplatne", pasivne energetske doprinose.

Pasivni energetski doprinosi:

• Sunčevo zračenje kroz prozore i ostale transparentne površine
• Predaja toplote kroz veštačko osvetljenje i rad električnih uređaja u kući
• Telesna toplota osoba koje borave u kući

Standard pasivne kuće je baziran na postojanju sistema za odvod (korišćenog) i dovod (svežeg) vazduha, pri čemu taj sistem pri dovodu svežeg vazduha transportuje u unutrašnjost objekta neophodnu toplotu. Preostali minimalni gubici toplote (koji nastaju strujanjem vazduha) bivaju pritom kompenzovani kroz gotovo "besplatne", pasivne energetske doprinose.

Pasivni energetski doprinosi:

• Sunčevo zračenje kroz prozore i ostale transparentne površine
• Predaja toplote kroz veštačko osvetljenje i rad električnih uređaja u kući
• Telesna toplota osoba koje borave u kući

Zidna, podna i krovna izolacija u pasivnoj kući:

Kao primer ćemo uzeti kuću koja ima podrumsku etažu, pri čemu se podrum ne koristi kao konstantan stambeni prostor:

• Perimetarna termoizolacija (izolacija spoljnih podrumskih zidova) uz pomoć Austrotherm XPS P debljine 16cm
• Termička izolacija ploče iznad podruma uz pomoć Austrotherm EPS A100 debljine 25cm, ili Austrotherm EPS A100 PLUS (siva EPS-ploča, sa primesama grafita) debljine 20cm
• Termička izolacija spoljnih fasadnih zidova uz pomoć Austrotherm EPS AF debljine 25cm, ili Austrotherm EPS AF PLUS debljine 20cm
• Idealnu krovnu izolaciju

"Stolarija" (prozori i staklena vrata):

U pasivnoj kući i prozori kao i sva staklena vrata (naprimer od vrata od terase) moraju biti kvalitetniji nego u "obično" izolovanom objektu. Preporučujemo one sa troslojnim ("trokomornim") staklom.

Nepostojanje tzv. "toplih mostova":

Ivice, uglovi, spojevi i otvori moraju se dobro izolovati kao bi se izbeglo nastajanje toplih mostova tj. gubitka ili odvođenja toplote.

Kompaktan, dobro „zadihtovan“, tj. zaptiven objekt:
Pomoću konstrukcionih elemenata na spoju vrata (prozora) i zidova, stvara se dobro zaptiven objekat koji ne propušta spoljašnji vazduh. Na taj način se sprečava prolazak vazduha kroz eventualne pukotine i otvore.

Komforno provetravanje:

Cilj mu je da se štetne supstance i svi ostali atmosferski negativni uticaji na zdravlje čoveka održavaju u što manjoj meri.

• Potrebno je obezediti priliv 30 m³ svežeg vazduha po času, za svaku osobu koja boravi u prostoru
• Provetravanje obezbeđuje higijenski čist vazduh, a sa razmenjivačem toplote se štedi i energija
• Zanemarivo prisustvo prašine i zdravstvenog opterećenja kojeg vrši na čoveka
• Sprečavanje prodora čestica vazduha iz spoljašnosti na koje su neki ljudi alergični
• Razni neprijatni mirisi, uključujući i dim od cigareta bivaju "usisani" i ne šire se po čitavoj kući
• U kući nikada nema promaje

Pasivna kuća nije usko vezana za određeni stil ili način gradnje. Postoje pasivne kuće građene od masivnih zidova, drveta ili kao kombinacija ova dva načina gradnje. Čak i mnogi proizvođači montažnih objekata u Evropi u svojim programima nude pasivne kuće. Koncept pasivne kuće se međutim ne ograničava samo na novogradnju, već se može realizovati i kod sanacije starih objekata.

Troškovi izgradnje pasivne kuće su pre 15 godina bili znatno veći u poređenju sa troškovima izgradnje standardno termički izolovanog objekta. Sa razvojem tehnologije i sa pojavom naprednijih građevinskih komponenti, cena izgradnje pasivnih kuća je opala. S obzirom da su pasivne kuće predviđene kao objekti koji treba da traju između 50 i 100 godina, kao i na to da ubuduće cene energenata sasvim sigurno rasti (čak možda i drastično!) - nema ni najmanje sumnje da će ubuduće gradnja pasivnih kuća biti još isplativiji građevinski poduhvat nego što je ona to danas. Iako je i danas gradnja pasivnih kuća veoma "u trendu"...

Izvor: Austrotherm

U Kikindi bi uskoro mogla da nikne prva solarna elektrana u Srbiji. Kinezi će, ako se pregovori uspešno okončaju, o svom trošku realizovati ovu investiciju. Kao lokacija odabrana je Kikinda, jer je jedan od gradova u Srbiji sa najviše sunčanih dana u godini.

Sekretar Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Striković i predstavnici kineske državne kompanije "CHD" potpisali su memorandum o saradnji, koji predviđa mogućnost izgradnje solarne elektrane kapaciteta 30 megavata.

Striković kaže da je parafiranje ovog dokumenta usledilo posle neprekidnih tromesečnih pregovora s Kinezima. "Pojedinosti ovog značajnog poslovnog aranžmana biće regulisane posebnim ugovorima i sporazumima, čija izrada sledi početkom naredne godine", navodi Striković.

"Verujem da će se u Kikindi podići prva solarna elektrana kod nas, što će, nadam se, biti putokaz kako da što je moguće više koristimo nove izvore energije", dodaje on. Još se ne zna gde će tačno u Kikindi biti buduća solarna elektrana. Striković napominje da će se u tu svrhu najverovatnije iskoristiti državno zemljište.

Kinezi će, kao investitori, koristiti sopstvenu opremu i tehnologiju. Okvirna cena izgradnje ovog ambicioznog poduhvata je od 75 do 105 miliona evra, odnosno od 2,5 do 3,5 miliona evra po megavatu.

Izvor: Novosti