11. Jul, 2020.

Nakon učestalih  i brojnih apela udruženja za zaštitu životinja da se zabrani održavanje manifestacije “Hajka na vuka” u okolini Kruševca, u selu Veliki Šiljegovac u organizaciji Lovačkog udruženja Kruševac, koja je bila zakazana za 21.februar, stigla je dobra vest! Apel, kojem su se pridružili mnogi građani, udruženja za zaštitu životinja i neki portali, među kojima je prednjačio portal “Životinje.rs” je urodio plodom i “Hajke na vuka” neće biti!

Predsednica Organizacije za prava i zaštitu životinja “Orpak” iz Kruševca, Lela Bucek razgovarala sa predsednikom Lovačkog udruženja Kruševac, Vladimirom Kostićem i on je nagovestio da hajke neće biti već samo ručak koji označava završetak lovne sezone.

“Danas je izvršena i inspekcijska kontrola u prostorijama Lovačkog udruženja Kruševac i od ove godine trebalo bi da krene projekat “Monitoring vuka u lovištu Rasina” koja će trajati godinu dana, radi utvrđivanja brojčanog stanja vukova na teritoriji Rasinskog okruga. U zavisnosti od statistike znaće se da li je vuk strogo zaštićena vrsta u našim krajevima.” – kaže Lela Bucek.

“Nažalost, kao što svi znamo, lov je zakonom dozvoljen, na mnoge stvari nećemo moći da odreagujemo, ali uvek ćemo moći da reagujemo protiv osoba koje muče i zlostavljaju životinje – pa i one divlje. Reagovaćemo kao i do sada na nezakonite radnje, radnje koje predstavljaju krivična dela i strogo su kažnjive, kao što je jamarenje, ubijanje strogo zaštićenih vrsta, ubijanje i lovljenje pasa i mačaka.”

Izvor: Životinje.rs

Ponovo o azilu

Opštepoznato je da ulični psi, pre svega zbog brojnosti populacije, prestavljaju veoma ozbiljan problem ne samo u Srbiji, nego i u regionu. “Lokalne samouprave” isplaćuju ogromne sume novca za ujede, ali činjenica je, i za izmišljene ujede. Ništa manji problem nije ni zlostavljanje i maltretiranje pasa od strane građana, njihovo, nekad slučajno, a neretko i namerno povređivanje ili ubijanje automobilima i trovanje. Evidentno je da je broj prihvatilišta, pansiona i azila nedovoljan za ovoliku poulaciju uličnih pasa, simptomatično je da su uslovi u mnogima od njih takvi da imaju problem sa registracijom svog delovanja.

U sličnoj situaciji su i neka udruženja i organizacije koje se bave pravima životinja jer im preti zabrana rada.

Ljubiteljima životinja da se izbore za život napuštenih životinja u humanim uslovima, problem predstavlja, s jedne strane suviše složena (komplikovana) zakonska procedura ,a s druge strane je to sticanje finansijske koristi pod lažnim predstavljanjem zaštitnika životinja.

Ali, to nikako ne znači da se ovi problemi ne mogu rešiti, dapače, dovoljno je na “sva nejasna pitanja” odgovore tražiti u PRAVILNIKU O USLOVIMA KOJE MORAJU DA ISPUNJAVAJU PRIHVATILIŠTA I PANSIONI ZA ŽIVOTINJE, „Službeni glasnik RS”, br. 19/2012.

U Članu 1 “Pravilnika “se bliže propisuju uslovi za zaštitu dobrobiti životinja u pogledu prostora, prostorija i opreme, koje mora da ispunjava prihvatilište za napuštene životinje (u daljem tekstu prihvatilište), odnosno pansion za kućne ljubimce (u daljem tekstu pansion), način postupanja sa životinjama u ovim objektima, program obuke o dobrobiti životinja, sadržina i način vođenja evidencije u prihvatilištima, odnosno pansionima, način i sredstva za prikupljanje napuštenih i izgubljenih životinja, kao i način prevoza i zbrinjavanja napuštenih i izgubljenih životinja.

U ove objekte se smeštaju psi i mačke nepoznatih vlasnika ili bez vlasnika, koje je zoohigijenska služba uklonila sa javnih površina.

Član 3 propisuje da je u azilima, prihvatilištima i pansionima životinjama je neophodno obezbediti:

  • dovoljne količine hrane i vode,
  • fizičku, termičku i psihološku udobnost,
  • dovoljno prostora za odmor i kretanje gde životinja može udobno da leži i stoji, odnosno da zauzima prirodne položaje tela (veličina prostora varira u skladu sa veličinom životinje, na primer, svaka mačka mora najmanje da ima prostor veličine 1x1x1m),
  • socijalni kontakt sa drugim, zdravim pripadnicima svoje vrste,
  • ispoljavanje svih za vrstu karakterističnih oblika ponašanja, osim agresivnosti i parenja.

Azili, prihvatilišta i pansioni moraju da budu konstruisani da rizik od povreda (bez oštrih ivica!!!), prenošenja bolesti i bežanja životinja bude sveden na minimum.

Urin, izmet i ostaci hrane moraju se svakodnevno uklanjati, a prostor redovno dezinfikovati. Intenzitet i trajanje osvetljanja unutar azila, prihvatilišta i pansiona treba da bude što sličniji spoljašnjem, a propisan je i i režim provetravanje. Životinje je obavezno zaštititi od ekstremnih temperatura, a obavezna je i protivpožarna oprema.

Veoma precizno i detaljno je propisano koje prostorije MORAJU da postoje i azilima, prihvatilištima i pansionima, kao i obaveza da u azilima, prihvatilištima i pansionima postoje čisti i nečisti deo, način odvajanja jednog od drugog i postupci zaposlenih u jednom i drugom delu i prilikom prelaska iz jednog dela u drugi. Na ulazu u čisti deo nalazi se dezinfekciona barijera za obuću i posuda za dezinfekciju ruku zaposlenih. U nečisti deo se smeštaju sve novoprimljene životinje, gde ostaju dok se ne ispita njihovo zdravstveno stanje. To naravno radi dežurni veterinar.

Mnogo toga… Ali da ne bude nesporazuma - OVO NISU SVI, OVO SU OSNOVNI USLOVI. Pravilnik je do detalja propisao svaki kutak pansiona, odnosno prihvatilišta i azila.

Zbog čega sam sve ovo pisao?!

Zbog toga što je u našem gradu, izgleda, “priča” o humanom i konačnom rešavanju problema uličnih pasa počela da dobija svoju konačnu formu, da se “priča”… Da bi oni koji taj “problem” treba da rešavaju imali predstavu šta treba da uradi onaj ko bude otvarao azil. Ako bude tender (a “govorka se” da bi mogao biti) da jasno, glasno i bez uvijanja zainteresovanima postave samo dva pitanja:

1. Da li ste pročitali “Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta i pansioni za životinje”?
2. Da li ste sposobni da izgradite azil koji ispunjava propisane uslove i da finansirate ispunjenje svake stavke pravilnika?

Ako su oba odgovora potvrdna, može se pričati dalje, ako nisu, nema tu šta da se priča.

Za one koji žele da se detaljnije informišu: www.pravnazastitazivotinja.com

U videu koji je nedavno objavljen na netu, pirkazano je kako se ajkule besomučno udaraju palicom i kako im se odsecaju peraja dok su još svesne. Tako izgleda brutalna realnost onoga šta se dešava svetskoj populaciji ajkula.

Kada ju je izvukao iz vode, ribar ju je više puta udarao po glavi batinom sve dok je nije izvukao i bacio na gomilu drugih mrtvih ajkula.

Šokantni snimak je izmontiran sa video snimcima iz celog sveta koji pokazuju kako se razni zdravstveni, kozmetički i prehrambeni proizvodi sa delovima ajkula prodaju u radnjama.

Ilaj Martinez, urednik magazina „Shark Diver”, koji je snimio video sa prijateljem Džejsonom Perimanom, objavio ga je kako bi prikupio podršku javnosti za ova neshvaćena stvorenja.

„Ajkule su u nevolji – globalna populacija se iz komercijalnih razloga drastično smanjuje. Iako je fokus za očuvanje ajkula do sada stavljan na industriju peraja – koja je sama po sebi užasavajuća – istina je da širom sveta vlada velika potražnja i za ostalim proizvodima od ajkula.

Snimio sam video da bih pokazao kako se vilice i zubi prodaju u radnjama suvenira, kako kozmetičke i farmaceutske kuće koriste njihovo ulje i hrskavicu, meso se prodaje na lokalnim pijacama, kao đubrivo ili hrana za pse, dok se njihova koža koristi u modne svrhe – spisak je beskonačan.

Ova priča je morala da bude ispričana – fotografije ne šalju tako direktnu poruku kao video. Ako svet ne zna šta se dešava neće ni prstom mrdnuti.

Nadam se da će ljudi biti šokirani ovim snimcima i postati saosećajniji. Ajkule prati loš glas, ali one nisu čudovišta kako se predstavljaju. To su divna, neshvaćena stvorenja.

Većina ljudi ne zna da u našim okeanima pliva preko 400 vrsta ajkula. Sve su nam potrebne da drže okean čistim i uravnoteženim; svaka jedinka ima svoj zadatak - velike bele ajkule kontrolišu populaciju foka, tigar ajkule populaciju kornjača, čekić ajkule populaciju raža i tako dalje.

Ako ne promenimo stav o ovim životinjama i ne uradim nešto da im pomognemo, njih će svakoga dana biti sve manje i na kraju nećemo imati okome da brinemo”.

Martinez priznaje da će budućnost ajkula biti neizesna ukoliko se ne smanji stopa njihovog ubijanja.

„Ajkule se ne razmnožavaju dovoljno brzo da bi odgovorile našim komercijalnim zahtevima. Priroda je uredila da svake godine imaju po jedan porod a neke vrste imaju svega dva mladunca. Ribari za to ne mare, oni će ih loviti do poslednjeg primerka”.

Martinez ne odustaje od borbe i smatra da ljudi i dalje mogu da pomognu u očuvanju ajkula ako vode računa šta kupuju.

„Ne kupujte ogrlice od ajkulinih zuba, osim ako nisu praistorijske, ne jedite ajkulino meso, ne kupujte šminku koja sadrži pravi skvalen (on se pravi od ajkulinog ulja), već samo sintetički”.

Pogledajte video snimak (upozoravamo da su scene uznemiravajuće).

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA, je humanitarna, nevladina i neprofitna organizacija koja se bavi promovisanjem dobrobiti životinja. ORCA nastoji da kroz promovisanje poštovanja, brige i odgovornog odnosa prema životinjama, obezbedi da zaštita dobrobiti životinja postane značajno društveno pitanje.

ORCA je osnovana 28. novembra 2000. godine na Fakultetu Veterinarske medicine u Beogradu, od strane grupe entuzijasta, a danas je poznata i snažna organizacija civilnog društva koja je istovremeno i članica najznačajnijih međunarodnih organizacija za zaštitu životinja.

ORCA se bavi zaštitom dobrobiti svih životinja. Svoj rad usmerava u nekoliko pravaca:

Istraživanje i prikupljanje informacija u vezi sa zaštitom dobrobiti životinja i ukazivanje državnoj upravi, medijima i javnosti na potrebu izgradnje sistema koji će unaprediti zaštitu dobrobiti životinja;

Saradnja sa državnom upravom na polju izrade i sprovođenja strateških dokumenata;

Obrazovni rad sa nastavnicima i decom u pravcu uključivanja obrazovanja i vaspitanja o dobrobiti životinja u plan i program nastave na svim obrazovnim nivoima u našoj zemlji;

Rad na unapređivanju pravne zaštite životinja;

Pružanje podrške građanima (informisanje, savetodavna pomoć, administrativna i pravna podrška, servisi za udomljavanje i pronalazak izgubljenih životinja, promocija odgovornog vlasništva).

Izvor: sr.wikipedia.org

Pripremili: Uroš Stojanović,Anja Grujić,Aleksandar Kalaji

PokloniIOtpadSkloni