03. Jun, 2020.

U blizini Izbišta, nedaleko od regionalnog puta Beograd - Bela Crkva, svečano je započeta ( 14.06.2017. ) gradnja trećeg vetro-parka „Košava“ u Srbiji. Prvi vetro-park „Kula“ nalazi se u blizini Kule, a drugi, „La Piccolina“ je puštan u rad prošle godine u blizini sela Zagajica, nedaleko od Vršca.

Prvu fazu izgradnje trećeg vetroparka činiće postrojenja od 20 vetrogeneratora koji će proizvoditi električnu energiju za 40 hiljada domaćinstava. MK Fintel Wind će za izgradnju ovih vetrogeneratora uložiti 124 miliona evra čiji je završetak planiran do kraja 2018. godine.

Svečanom otvaranju gradnje vetro-parka „Košava“ u blizini Izbišta prisustvovali su Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, Tiziano Giovannetti, izvšni direktor kompanija Fintel Energia Spa i MK Fintel Wind, Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK Banke, brojne zvanice i predstavnici štampanih i elektronskih medija. Gospođa Galić je u prigodnom obraćanju istakla da će „Košava“ biti proizvodni objekat značajne snage, koji će doprineti razvoju elektroenergetskog sistema Srbije i povećanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

- AIK Banka, finansiranjem ovakvih projekata, nastavlja tradiciju podrške razvoja realnog sektora privrede usmerenog na jačanje konkurentnosti, obezbeđenje održivog razvoja i povećanje izvoza, rekla je Jelena Galić. Ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić istakao je značaj početka gradnje ovog objekta za domaći energetski sistem, dok je izvršni direktor kompanije, Tiziano Giovannetti, koja je nosilac investicije, istakao da će u prvoj fazi gradnje vetro-parka biti zaposleno 150 radnika.

Prvih dvadeset vetrogeneratora, koji će biti u sastavu vetroparka "Košava", imaće snagu 69 MW. Nakon prve faze izgradnje vetroparka u planu je druga faza gradnje koja će imati 19 vetrogeneratora i u čiju izgradnju će biti uloženo više od 100 miliona evra. Pored povećanja ukupnog energetskog kapaciteta u Banatu, Vojvodini i Podunavlju, kompanija MK Fintel Wind ima u planu dalje investicije u vetroenergiju u Srbiji i regionu.

Italijansko-srpska kompanija za obnovljive izvore energije MK Fintel Wind, dobila je juče od srpskih vlasti lokacijsku dozvolu za izgradnju vetroparka nominalne snage 30MW u opštini Veliko Gradište, saopštila je italijanska kompanija Fintel Energy Group.

Kako se navodi u saopštenju, dozvole su izdate za vetro-parkove na lokacijama RAM, Dunav 1 i Dunav 2 i one, po srpskim zakonima, nosiocu daju pravo da u roku od 90 dana dobije građevinsku dozvolu.

U cilju finansiranja projekta koji uključuje kapitalne rashode od oko 45 miliona evra, Fintel Energy je sklopila niz preliminarnih ugovora sa vodećim međunarodnim bankama.

Projekat se sastoji od devet vetroturbina, svaka snage 3.3 MW, koje će, po sistemu "ključ u ruke", izgraditi snabdevač turbina. On će biti obavezan i da garantuje proizvodnju energije u prvih osam godina.

U kompaniji MK Fintel Wind, 54% udela ima italijanska Fintel Group čije je sedište u Polenci, a 46% srpska MK Grupa.

Izvor: Zelena Srbija

Gradnja vetroparka na teritoriji opštine Kovin, vrednog 300 miliona evra, trebalo bi da počne krajem godine, najavio je investitor - kompanija "Continental Wind Partners" (CWP).Predsednik te kompanije Mark Krendal, rekao je da narednih nedelja očekuje završetak procesa izdavanja svih potrebnih dozvola za gradnju, kao i da Ministarstvo energetike završi model za otkup električne energije iz obnovljivih izvora koji bi trebalo da odgovara i državi i ulagačima.

Prema njegovim rečima, nakon toga biće moguće da u posao uđu i glavni kreditori, međunarodne finansijske institucije kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Američka korporacija za finansiranje američkih privatnih investicija van SAD-a, čiji su predstavnici posetili Srbiju krajem aprila kako bi razgovarali o projektu.

Krendal je istakao da će CWP u izgradnju vetroparka "Čibuk" u Kovinu uložiti 30% vrednosti projekta u obliku akcijskog kapitala, odnosno oko 90 milopna evra, dok će ostatak od 210 miliona evra biti krediti finansijskih institucija.

Krendal je istakao da bi u prvoj fazi ulaganja CWP trebalo da izgradi 57 vetrenjača, od kojih će svaka imati maksimalan kapacitet od 2.5MW.

“To znači ukupno 142.5MW, što je dovoljno da snabdevanje strujom 40.000 domaćinstava”, naglasio je predsednik CWP.

Krendal očekuje da ukoliko čitav administrativni proces oko dozvola i ugovora bude tekao neometano, prva faza izgradnje vetroparka u Kovinu bude završena do sredine 2014. godine, a čitav projekat početkom 2015.

Izvor: ekokuce.com

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Najnovija vest iz NIS-a. Naftna industrija Srbije –  postala je vlasnik 50% udela u projektu izgradnje vetroparka Plandište, koji predviđa 34 vetrogeneratora kapaciteta 102 megavata, na teritoriji istoimene opštine u Srbiji, saopšteno je juče iz NIS-a.

Početak izgradnja vetrogeneratora se očekuje u junu ove godine, a početak pripreme za puštanje u rad u prvom kvartalu 2014. Električnu energiju proizvedenu u vetroparku preuzimaće distributivne mreže Elektroprivrede Srbije. Ukupna vrednost projekta iznosi 160 miliona evra.

Pored NIS-a nameru da učestvuje u ovom projektu je izrazila francuska kompanija Akuo Energy SAS.

Izvor: ekokuce.com

Savetnik srpskog premijera za energetiku Petar Škundrić najavio da će 2. maja na Vrškoj čuki kod Zaječara početi izgradnja prvog vetroparka u Srbiji.

Na investiciono-poslovnom skupu "Energija sunca - potencijal Srbije danas", koji je održan u Vranju, on je rekao da Srbija ima interesa da podigne korišćenju obnovljivih izvora energije sa sadašnjih 21 odsto na 29 odsto.

Skup je organizovao Centralno evropski forum za razvoj (CEDEF), u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost Srbije, Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Gradom Vranjem, pod pokroviteljstvom Elektroprivrede Srbije (EPS).

"Cene energenata, od uglja do uranijuma, iz godine u godinu rastu, dok su cene novih sistema za korišćenje sunčeve energije danas upola manje nego što su bile pre četiri, pet godina, i to ukazuje da usmeravanje na korišćenje solarne energije ima pun smisao", kazao je Škundrić.

On je naveo da će "u kratkom vremenu cene ulaganja u izgradnju solarnih elektrana biti jednake ili niže od ulaganja u klasične hidro ili termo elektrane, a da Srbija ima za 20 do 40 odsto veći broj sunčanih dana nego što je prosek u evropskim zemljama".

Škundrić je naveo da bi u narednih osam godina u elektro-energetski sistem Srbije treba da bude investirano oko devet milijardi evra, napominjući da je u poslednje četiri godine Eletroprivreda Srbije imala godišnje 538 miliona evra investicija.

Izvor: Beta

Početak geotehničkih istraživanja u selu Dolovo, na teritoriji opštine Kovin, daje nadu da će vetropolje u Srbiji biti izgrađeno.

Ukoliko sve bude teklo po planu, izgradnja vetroturbina u okviru projekta vetroelektrane Čibuk 1, počeće 2013 godine.

Za izgradnju prvog vetropolja u Srbiji zadužene su Vetroelektrane Balkana i strateški partner Kontinental Vind Partners. Direktor Vetroelektrana, Dragan Rebić se nada da će iduće godine dobiti sve potrebne dozvole i već krajem 2012. godine početi izgradnju pristupnih puteva, a nakon toga i montažu vetrogeneratora.

Koliko ćemo još čekati na prvi zeleni kilovat dobijen od vetra zavisi i od inicijative nadležnih organa. Naime, Novi zakon o energetici je dobar podstrek za ulaganje u obnovljive izvore energije, ali će prednosti doći do izražaja tek kad budu doneti i podzakonski akti. Od nadležnih organa zavisi kada će na snagu stupiti ovi podzakonski akti, a samim tim i kako će teći dalji tok radova, napominje Mark Krandl direktor Kontinental Vind Partners.

"Nadležni organi imaju zakonsku obavezu da do novembra predlože podzakonske akte. Do sada nismo videli da je nešto urađeno, a činjenica da je već oktobar mesec, svakako nas zabrinjava", objašnjava Krandl.

Ukoliko dođe do odlaganja donošenja podzakonskih akta to bi značajno usporilo radove na vetropolju. Naime, evropske i svetske banke obezbeđuju kredite za projekte poput vetroelektrane Čibuk 1 koji pokrivaju skoro tri četvrtine troškova. Bez finansijske pomoći, ceo projekat bi stao.

"Nadamo se da neće biti odlaganja i da će tokom novembra biti usvojeni podzakonski akti, da bi radovi na izgradnji vetropolja počeli krajem iduće godine", ističe Mark Krandl.

Početku geoloških istraživanja prisustvovao je i šef ekonomskog odeljenja američke ambasade Daglas Apostol, koji smatra da će izgradnja vetropolja pomoći Srbiji da se približi direktivi 20-20-20.

"Kada drugi investitori budu videli da se u Srbiji ulaže u obnovljive izvore energije, svakako će se povećati njihovo interesovanje i spremnost da ulažu u Srbiju i to ne samo u energiju vetra, već i u hidro, elektrane na biomasu i druge obnovljive sirovine. "

Ispitivanje kvaliteta terena poslednja je faza Idejnog i Glavnog projekta vetroelektrane Čibuk 1, koja obuhvata pripremu geoloških podloga potrebnih za izgradnju temelja. U prvoj fazi projekta trebalo bi da bude postavljeno 57 vetroturbina, a u drugoj 43. Stubovi na kojima će se nalaziti turbine i generator biće visoki 120 metara i teški oko 50 tona.

"Stubovi su povezani u energetske krugove, koji se zatvaraju i privode do trafostanice, odakle se dalekvodom uključuju u distributivni princip EPS", objašnjava direktor Vetroelektrana Balkan, Dragan Rebić.

Geotehnička istraživanja daće uputstva i za izgradnju temelja zgrade trafostanice i upravne zgrade vetroelektrane. Vetropolje Čibuk trebalo bi snagom od 300 MW proizvodilo struju za oko 300 000 domaćinstava.

Inicijator vetropolja u Južnom Banatu bile su Vetroelektrane Banata, a 2009. godine priključuje im se strateški partner i investitor Kontinental Vind Partners. Ova međunarodna korporacija izgradila je vetropolja na nekoliko kontinenata, a u Evropi je najpoznatija po vetropolju Fantanele. Naš vetropark Čibuk zauzeće 4000 hektara i biće dug više od 12km.

Izvor: B92.net/info/vesti/

PokloniIOtpadSkloni