25. Oct, 2020.

Naučnici sa Univerziteta Waterloo iz Ontaria, stvorili su novi prah koji može da uhvati ugljen-dioksid, i to bi mogao da bude novi alat u borbi protiv klimatskih promena. Prah može da filtrira i ukloni co2 iz elektrana i fabrika, koje se napajaju fosilnim gorivima, pre nego što se ispusti u atmosferu, i mnogo je efikasniji od konvencionalnih metoda.

Njihov cilj je bio da poboljšaju adsorpciju kroz manipulaciju veličine i koncentracije pora u ugljeničnim materijalima.

Na kraju su razvili tehniku koja koristi so i toplotu kako bi izuvkli crni ugljeni prah iz biljne materije. Prah se sastoji od karbonskih sfera, koje imaju brojne pore prečnika manjeg od milionitog dela metra.Poroznost ovog materijala je izuzetno velika. I zbog njihove veličine, ove pore mogu efikasno da uhvate co2. Kada se prah zasiti ugljen-dioksidom iz velikih izvora, kao što su elektrane na fosilna goriva, može da se transportuje, skladišti i zakopa u podzemne geološke formacije, kako bi bilo sprečeno njegovo dalje ispuštanje u atmosferu.

E2 portal (Inhabitat)

Evropska komisija predložila je mere za smanjenje upotrebe lakih plastičnih kesa koje se najčešće koriste samo jednom ali mogu da ostanu u prirodi stotinama godina. U EU svake godine više od osam milijardi kesa ne završi tamo gde treba već u prirodi, što ima ogromne ekološke, ekonomske i socijalne posledice. Svaki građanin Evropske unije iskoristi u proseku gotovo 200 plastičnih kesa godišnje ali se potrošnja znatno razlikuje od zemlje do zemlje pa Danac godišnje upotrebi prosečno četiri a Poljak više od 450 kesa.

Prema predlogu usvojenom 4. novembra, članice EU moći će da izaberu najpogodniji način za smanjenje upotrebe lakih plastičnih kesa, uključujući naknade, postavljanje nacionalnih ciljeva ili ograničenje prodaje.

"Počeli smo da rešavamo veoma ozbiljan i vidljiv ekološki problem. Svake godine u Evropi van smeća završi više od osam milijardi plastičnih kesa koje prave ogromnu ekološku štettu. Neke članice su već postigle dobre rezultate u smanjenju upotrebe kesa. Ako ih ostale članice budu sledile, mogli bi da smanjimo ukupnu potrošnju u EU za 80% u poređenju sa sadašnjom", istakao je evropski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik.

Predlog Komisije zapravo nosi izmene direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. Prva izmena podrazumeva da će članice morati da usvoje mere za smanjenje potrošnje plastičnih kesa tanjih od 50 mikrona jer se one retko koriste ponovo, kao što je slučaj sa onim debljim, dok se druga tiče ekonomskih instrumenata za smanjenje potrošnje.

Komisija ističe da su mere za smanjenje korišćenja plastičnih kesa, poput naknada, dale ohrabrujuće rezultate u nekim članicama, što dokazuje da je upotrebu kesa moguće smanjiti. Kao pozitivni primeri navode se irski namet i danski porez na plastične kese.

Predlog stiže nakon niza mera pojedinih članica EU i poziva ministara ekologije EU upućenih Komisiji da nađe način za akciju na nivou Unije. Prethodile su mu i široke javne konsultacije.

Statistike pokazuju da je u 2010. godini na tržištu EU utrošeno 98,6 milijardi plastičnih kesa ili prosečno 198 po stanovniku. Najveći deo tih kesa (oko 90%) bile su one lake koje se retko ponovo koriste.

Najmanje kesa po stanovniku troši se u Danskoj i Finskoj, samo četiri godišnje u proseku, a najviše u Poljskoj, Portugaliji i Slovačkoj, po 466.

Prema podacima Jurokomerca (EuroCommerce), udruženja trgovaca koje predstavlja velike maloprodajne lance poput Karfura (Carrefour), Teska (Tesco) i Ikee, njihove članice na dobrovoljnoj bazi već sprovode akcije za manju upotrebu plastičnih kesa.

"Unapređenje se beleži u poslednjih deset godina jer smo kupcima ponudili alternativu (plastičnim kesama)", ističe se u saopštenju Jurokomerca, preneo je EurActiv.com.

Kako navodi to Udruženje, kupcima se nude kese za više kupovina napravljene od materijala koji se reciklira kako bi ih podstakli da promene ponašanje i navike u kupovini.

Zahvaljujući akcijama, članice Jurokomerca smanjile su potrošnju plastčnih kesa sa prosečno 500 po stanovniku EU u 2008. na 198 kesa u 2010. godini.

Bacanje plastičnih kesa u smeće ima ekološke efekte (zagađuje vazduh, vodu, zemljište, more, doprinosi smanjenju biodiversiteta), ekonomske (gubitak sirovina, gubici onih koji se bave reciklažom i turističkog sektora, troškovi za čišćenje) i socijalne (gubitak estetike pejzaža, potencijalni efekti po ljudsko zdravlje).

Od plastičnh kesa posebno strada morski svet i Komisija procenjuje da 94% ptica koje žive u oblasti Severnog mora u stomaku ima plastiku.

Izvor: EurActiv.rs

PokloniIOtpadSkloni