12. Jul, 2020.

Snaga drveta

Komora za šumarstvo i poljoprivredu Štajerske, partner SERBIO na BioRES projektu objavila je kratak edukativni film o energetskom potencijalu i planskom te odgvoornom korišćenju šuma.

Ako Vam se film svidi, molimo Vas podelite ovaj članak na socijalnim mrežama.

Izvor: serbio.rs

Klimatski efekti

Komora za šumarstvo i poljoprivredu Štajerske, partner SERBIO na BioRES projektu objavila je kratak edukativni film o klimatskim promenama prouzrokovane sagorevanjem fosilnih goriva.

Ako Vam se film svidi, molimo Vas podelite ovaj članak na socijalnim mrežama.

Izvor: serbio.rs

Imamo preča posla, a to je da posečemo i ono malo stabala koja su sad dostigla neku zrelost", kazala je Nataša Đereg i upozorila da se pored regionalnih i lokalnih puteva seče drveće bez ikakvog plana, a ne sadi se novo!

Direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataša Đereg upozorila je da su se snežni nanosi na putevima u Vojvodini mogli izbeći da su nadležni na vreme vodili računa o tome da se zasade drvoredi na kritičnim tačkama na putevima.

"Nažalost, kod nas su među donosiocima zakona i odluka prisutni oni koji nemaju svest o važnosti vetrozaštitnih pojaseva", kazala je Nataša Đereg. Dodala je da postoje elaborati i projekti, kako od strane Šumarskog fakulteta u Beogradu, tako i od drugih naučnih institucija, kako da se postave vetrozaštitni pojasi.

"Ali, država nikad nema para da te projekte sprovede u delo. Imamo preča posla, a to je da posečemo i ono malo stabala koja su sad dostigla neku zrelost", kazala je Nataša Đereg.

Upozorila je da se pored regionalnih i lokalnih puteva seče drveće bez ikakvog plana, a ne sadi se novo. Ona je podsetila da je Vojvodina područje sa najmanje šuma u Evropi, sa prosečnom šumovitošću od svega šest odsto.

"Još je Marija Terezija znala važnost zaštite zemljišta od erozije i važnost zaštite puteva od vetrova, pa su tako u prošlosti masovno sađena stabla jablanova, dudova i ostalih vrsta drveća pored puteva", podsetila je Nataša Đereg.

Izvor: kurir-info.rs

Milano dobija ekološke solitere

Balkon svakog stana će imati zasađeno drveće (900 stabala na dvema zgradama), i na taj način ozeleneti najzagađeniji grad Evrope.

“Bosco Verticale”, odnosno “Vertikalna šuma”, biće najzelenija građevina najzagađenijeg grada u Evropi – Milana, kada bude završena.

Dizajnirana od strane “Stefan Boeri Architects”, biće integralni deo vizije “BioMilano” koja će u sebi uključivati napuštene farme u zelenim pojasevima ovog severnoitalijanskog grada.

Svaka zgrada u okviru “Bosco Verticale” ima zelenu fasadu na kojoj će biti zasađen gusti šumski eko-sistem kako bi se izgradilo mikroklimatsko okruženje i filtriralo zagađenje.

Pored toga što će ulepšavati modnu prestonicu Evrope, u sebe će upijati ugljen-dioksid, osvežavati vazduh, smanjivati ekstremne temperature i nivo zagađenja.

Balkon svakog stana će imati zasađeno drveće (900 stabala na dvema zgradama) koje će obezbeđivati senku u toku leta; naravno, kada lišće opadne tokom zime, zraci sunca će se slobodno probijati do stanova.

Navodnjavanje je obezbeđeno putem napredne filtracije. Pored toga, samo drveće će posebnom tehnologijom generisati električnu energiju i na taj način osigurati stalno napajanje zgrade strujom.

Izvor: telegraf.rs

Priredila: Dragana Milunov, III-2

Zeleni upozoravaju na nelegalnu seču šume oko Vranja

Organizacija Zeleni Srbije upozorila je danas na nekontrolisanu seču šume na jugu Srbije, u okolini Vranja, koja preti da preraste u ekološku katastrofu. U saopštenju Zelenih Srbije navodi se da je šteta najuočljivija na planinama Kozja "Iako je Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva zabranilo radove na seči i obaranju stabala na ovim prostorima, oni ipak i dalje traju. Šumske zajednice su degradirane, a veliki delovi su potpuno uništeni", upozorila je ta organizacija za zaštitu životne sredine.

Kako se dodaje u saopštenju, stotine kubnih metara zdravih stabala se bespravno seku, bez prethodnog obeležavanja i evidentiranja onih stabala koja su predviđena za seču, a šumari tek kasnije označavaju čekićem stabla koja su posečena.

Udruženje za zaštitu životne sredine "Zelena mreža Pčinjskog okruga" podnelo je više krivičnih prijava kako bi se problem rešio i ovaj značajan prirodni resurs očuvao, ali za sada nije usledio adekvatan odgovor nadležnih službi, upozorili su Zeleni Srbije.

Sume kao pluca planete

Posledice klimatskih promena za koje je kriv samo čovek, trpe sva živa bića na planeti, ali su reakcije biljaka posebno važne jer su one glavni regulatori globalne klime kao kamen temeljac kruženja ugljen-dioksida.

Teško je precizno predvideti sve posledice za ekosistem planete, ali je realno pretpostaviti da će posledice globalnog zagrevanja biti pogubne za mnoge biljne vrste.

Najviše će stradati one izolovane kao što su arktičke, alpske i islandske koje „nemaju gde da odu“ kao i primorske biljke koje će biti potopljene zbog podizanja nivoa mora.

Najgori scenario se ostvaruje:

  • U zelenom svetu planete posebno mesto zauzimaju šume. One deluju kao skladišta ugljendioksida i tako pomažu da se umanji štetno dejstvo emisije ugljendioksida.
  • U tome prednjače tropske šume Amazonije koje su zbog toga dobile premoćan naziv – pluća planete.
  • One su najveće na svetu i iz njih je dolazilo najviše kiseonika. U eri globalnog zagrevanja, ovaj prirodni vazdušni filter je proglašen jednom od šest najugroženijih tačaka na Zemlji. Amazonska džungla apsorbuje značajne količine ugljen-dioksida i ako ona postane savana, ili čak samo obična šuma, to će izazvati katastrofalno ubrzanje globalnog zagrevanja.
  • Dve suše koje su je pogodile u proteklih pet godina učinile su da Amazonija od najveće oaze kiseonika na svetu i sama postane rezervoar otrovnih materija. Tako se ljudski rod našao u beznadežnoj situaciji – štetni gasovi su uzrok suše, a onda uginulo drveće vodi ka emisiji novih gasova, zbog čega ponovo dolaze suše. I tako u krug!

Istina, povećanje temperature i promena vremenskih prilika samo po sebi neće dovesti do potpunog uništenja prašume. Međutim, i česte suše i požari su već ozbiljna pretnja, a prema nekim naučnicima, u dvadeset prvom veku bi se mogao desiti najgori scenario – nestanak šuma u istočnoj Amazoniji.

Izvor: kakopedija.com

Kako zaštititi, očuvati, održivo koristiti i upravljati svetskim šumama u 21. veku?

Tokom 2011. godine, koja je proglašena Međunarodnom godinom šuma, WWF je objavio "Izveštaj o živim šumama" kao rezultat jednogodišnjih razgovora s partnerima, donosiocima odluka i poslovnim sektorom o tome kako zaštititi, očuvati, održivo koristiti i upravljati svetskim šumama u 21. veku.

Ukoliko ništa ne preduzmemo i nastavimo da krčimo šume kao što to činimo danas, do 2100. godine ostaće nam ovoliko šuma.

WWF je predložio novu metodu krčenja šuma kojom bi razlika između količine šuma koje se iskrče ili degradiraju i pošumljenih područja bila jednaka nuli (ZNDD – zero net deforestation and forest degradation).

To bi bila osnovna svetska referentna tačka za izbegavanje opasnih klimatskih promena i zaustavljanje gubitka biološke raznovrsnosti.

ZNDD: Što to zapravo znači?

Da biste razumeli šta ZNDD znači u praksi, WWF je u saradnji s Međunarodnim institutom za primenjene analize sistema (IIASA International Institute for Applied Systems Analysis) razvio Model šuma. Taj model dozvoljava nam da istražujemo različite scenarije korišćenja zemljišta u svetu. On računa efekat raznih faktora poput porasta stanovništva ili potrošačku potražnju i opisuje moguće posledice na ključna područja poput proizvodnje hrane, klimatske promene, biološku raznovrsnost, cene proizvoda ili poljoprivredni razvoj.

  • Moguće je postići ZNDD do 2020. boljim upravljanjem i efikasnijom upotrebom obradivih površina koje nisu pokrivene šumama. Ukoliko u tome ne uspemo, prekomerno ćemo iskorištavati vredne šume.
  • Održavanje ZNDD-a posle 2030. godine, kada se očekuje značajan porast populacije i dohodaka, zahteva da šumarstvo i poljoprivreda proizvode više, a da pritom koriste manje zemljišta i vode, te nove obrasce potrošnje koji zadovoljavaju potrebe siromašnih, dok se rešavaju otpada i prekomerne potrošnje. Uz takve promene, ZNDD se može održavati bez stvaranja nedostataka u hrani, drvetu, biorazgradivim materijalima ili bioenergiji.
  • Odlaganje ZNDD-a do 2030. godine ili preduzimanje nekih „polovnih mera“ dovelo bi do velikih i nepovratnih gubitaka u biološkoj raznovrsnosti i uslugama ekosistema. Da bismo sprečili nastavak klimatskih promena moramo rešavati problem emisija uzrokovanih krčenjem i gubitkom šuma. Što duže odlažemo primenu ove metode, njena primena će biti sve teža.

WWF želi budućnost  u kojoj globalni ekološki otisak čovečanstva ostaje unutar Zemljinih ekoloških kapaciteta i gde su prirodni resursi planete jednako raspodeljeni.

Ljudi svuda mogu da imaju srećan i zdrav život, koristeći svoj deo Zemljinih resursa, ostavljajući dovoljno prostora za biljni i životinjski svet i prirodne krajolike. Verujemo da šume čine vitalan doprinos toj našoj viziji. Zbog toga moramo zaustaviti prekomerno krčenje i degradaciju šuma.

Zaštita šuma je moguća i hitna!

Međutim, ona neće biti jednostavna. Suočavamo se s nekim neprijatnim izborima i kompromisima, a WWF ne zna sve odgovore. Pitanja postavljena u Izvještaju o šumama mogu poslužiti nekoj drugoj generaciji, a na nama je da počnemo odmah da delujemo.

Izvor: panda.org

Priredio: Tomislav Milunov, II-7

Od 11. do 12. oktobra 2012. godine održana je osnivačka skupština NACIONALNE ASOCIJACIJE ZA BIOMASU - SERBIO. Pored mnogih udruženja, priverdnika i predstavnika javnog sektora jedan od osnivača je i Centar za energetsku efikasnost CEFIX - Vršac.

Ciljevi SERBIO su da razvije tržište i povoljno poslovno okruženje održivog bioenergetskog sektora u Srbiji i poveća informisanost javnosti o mogućnostima upotrebe biomase.

Za dalji održivi razvoj energetskog sektora u Srbiji ali i lokalnih sredina bogatih biomasom, od izuzetne važnosti bilo osnivanje asocijacije koja bi zastupala interese zainteresovanih pojedinaca i organizacija: od biznis kompanija u sektoru šumarstva i poljoprivrede, proizvodnje, prerade i transporta biomase do akademskih ustanova, naučno-istraživačkih institucija, ekoloških i razvojnih nevladinih organizacija.

Unapređenje pravnog i fiskalnog okvira za poslovanje u vezi biomase jedan je od imperativa SERBIO!

Detaljnije o daljem radu asocijacije, planu rada i o aktivnostima pročitajte na zvaničnoj prezentaciji serbio.rs

PokloniIOtpadSkloni