Nedavna uspešna intervencija na zameni izgubljenog fabričkog punjača sa odgovarajućim uređajem za ručno punjenje Li-Ion baterije za kvalitetnu bušilicu, koja služi i kao odvijač na struju, navela me da prenesem neka  iskustva pri takvoj intervenciji. Pre svega, svaka malo bolja bušilica, pored odgovarajućeg „pametnog“ punjača u kućištu baterije ima elektroniku koja reguliše napon i struju punjenja, tako da moramo biti oprezni pri punjenju takvih baterija, koje su još uvek skupe, ali sa pravilnim održavanjem dugo traju. Zbog kompatibilnosti elektronike fabričkog punjača i elektronike upakovane baterije u plastično kućište, u ovom slučaju zaobišao sam tu elektroniku i napravio poseban ispravljač sa regulacijom napona i struje punjenja. To nije običan punjač, jer mora imati stabilan napon i podešenu struju punjenja prema podacima koji su dati na članku baterije.

Ako nemate odgovarajući punjač za Li-Ion bateriju možete je napuniti i ručno pomoću regulacionog izvora napajanja. Li-Ion baterije se, kao i olovni akumulatori, mogu puniti sa konstantnim naponom. Maksimalni dozvoljeni napon punjenja za 3,6 V članak je 4,1 V, a za 3,7 V članak je 4,2 V. Važno je napomenuti da viši naponi od navedenih nisu dozvoljeni zato što članci mogu eksplodirati, a niži naponi nisu uopšte preporučljivi,  pošto na svakih 0,1 V manjeg napona gubimo oko 7% kapaciteta baterije. Poželjno je koristiti kvalitetan stabilizirani izvor napajanja i napon kontrolisati sa što preciznijim voltmetrom koji ima grešku merenja manju od 1%. Nakon podešenog napona i struje punjenja potrebna je povremena kontrola.

Podesite napon na 4,2 V, ili na veći ako punite više članaka odjednom. Važno je podesiti i maksimalnu struju koja može proteći kroz članke. Ako punite sa manjom strujom ništa loše se neće desiti, osim što će punjenje duže trajati (iz formule q = I*t sledi, t = q/I). Vrednost struje  do 1 A je preporučljiva, jer Li-Ion članci nisu pogodni za velike struje punjenja i pražnjenja. Kada ste sve podesili spojite bateriju na izvor napajanja. Može vam pomoći ovaj savet za spajanje samo jednog članka. Ako je baterija prazna odmah će kroz članak poteći max. podešena struja. Kako se baterija puni  tako će i napon rasti sve do podešenih 4,2 V, nakon čega struja počinje padati. Kada se smanji do podešene vrednosti napona baterija se može smatrati punom. Nije problem ako baterija ostane duže spojena nakon što se napuni jer prepunjavanje nije moguće ako se koriste gore navedeni naponi. Proces punjenja traje 2 - 3 h. Po završetku punjenja napon baterije će s vremenom padati i zaustaviće se između 3,7 - 3,9 V.

Tablica napona punjenja i pražnjenja za različite akumulatore

 Izvor podataka: https://www.elteh.net/savjeti/rucno-punjenje-li-ion-baterija.html

Nedavno sam objavio autorski članak o uspešnoj preradi ATX-a, odnosno kompjuterskog napajanja za efikasno punjenje različitih vrsta akumulatora. Sve je bilo u najboljem redu dok nisam upotrebio potpuno ispražnjen olovni akumulator nešto većeg kapaciteta. Punjenje je počelo sa strujom od 5,5 A koja se kontinuirano smanjivala. Da bih potpuno testirao režim punjenja i pražnjenja akumulatora, nakon vršnog napona od 14,8 V, kada je jačina struje na ugradnom V/A bila blizu nule, ispraznio sam ga preko sijalice do kritičnog napona pražnjenja od 10 V, a onda ponovo započeo punjenje. Posle dva uspešna  testiranja  punjenja i pražnjenja olovnog akumulatora, napona 12 V  i  kapaciteta 55 Ah, ATX napajanje je iznenada prestalo da radi, a zašto utvrdio sam tek posle detaljne provere šta se dešavalo kada sam ostavio akumulator na punjaču koji nije bio uključen u mrežu.

Konstrukcija ATX-a, ili tzv. “čoperskog” napajanja je takva da povratna struja iz akumulatora utiče na njegove poluprovodničke komponente, tako da je u ovom slučaju došlo do nepredviđenog kvara koji je nastao kada sam ostavio priključen akumulator. Da se ne bi opet ponovilo delovanje povratnih struja iz akumulatora, na izlaz prerađenog ATX-a sam na plus pol priključka redno vezao jednu ispravljačku diodu veće jačine ( do 10 A ). Takve diode mogu se naći u rashodovanim punjačima akumulatora, ili u specijaliziranim prodavnicama. Ukoliko dioda prilikom punjenja akumulatora nešto više greje možemo je montirati na odgovarajući aluminijski hladnjak radi odvođenja viška toplote. Dioda ne dozvoljava povratnu struju iz akumulatora čime je poslužila kao efikasna zaštita od opisane pojave.

Drugi problem koji može nastati je da se za dobijanje potrebnog napona za punjenje akumulatora kao minus pol izvora može koristiti plavi provodnik koji je na -12 V. Za pravilno punjenje akumulatora sledi jednostavna računica odabira napona: 3 - ( - 12) = 3 + 12 = 15 ( V ), ili neka druga kombinacija kojom određujemo željeni napon punjenja Acu baterije. Pošto je crni provodnik na nuli, ovakve ispravljače ne možemo koristiti na uređajima koji su sa minus polom napajanja vezani za masu - “uzemljenje”, koje je takođe na nuli. Za rešavanje problema potencijalnih razlika moramo koristiti V/A metar kojim ćemo meriti sve napone i jačinu struje. Preporuka je da se kod struja preko 5 A trebaju koristiti provodnici odgovarajućeg preseka, pogotovo kod punjenja akumulatora većeg kapaciteta.

Rešavanjem navedenog problema povratne struje koja može da negativno utiče kada ATX napajanje nije pod naponom, a priključena je baterija na njegov izlaz, dobijamo dosta sigurno i u praksi ispitano rešenje za punjenje akumulatora različitih vrsta. U praksi, takođe,  dokazano pravilo je da napon izvora struje kojim punimo akumulator treba da bude oko 20 % viši od napona baterije. Tvrdnja da se sa ATX napajanjem, koje na izlazu daje napon od 12 V, može napuniti akumulator od 12 V je čista zabluda, jer u tom slučaju ampermetar pokazuje nulu, što znači da nema struje punjenja, tako da će akumulator biti nedovoljno napunjen, što mu skraćuje vek trajanja i ne pruža njegovu pravilnu upotrebu. Da bismo pravilno odabrali napon moramo znati na kojim potencijalima se nalaze kontakti ATX napajanja, koje ima dve varijante po broju priključaka, a njihove oznake su ATX 1.0  sa 20 priključaka i kontakt ATX 2.0 sa 24 priključka. Za bezbedan rad prerađenog ATX napajanja treba ugraditi dobro hlađenje sa postojećim kulerom koji treba pravilno usmeriti za odvođenje  Džulove toplote.

U prestižnoj medijskoj konkurenciji, od ukupno 217 prijavljenih učesnika na Konkurs Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije za finansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za televizije 2021. godine, Audio-video produkcija “Vila” Vršac našla se među 82 odobrena projekta sa temom “Zaboravljene dečje igre”. Konačni rezultati Konkursa, koji je objavljen 13. 01. 2021.  objavljeni su 05. 05. 2021. godine na Internet portalu navedenog ministarstva.

Projekat  se bavi  temom zaboravljenih dečjih igara kojima se razvija sportsko - takmičarski duh, a boravak u prirodi je najbolji mogući način da se deca odvoje od zatvorenog prostora, kompjutera, televizije i mobilnih telefona. Ovo je posebno značajno posle dužeg perioda trajanja koronavirusa koji nije završen i koji je većini promenio način života, što može ostaviti trajne negativne  posledice na decu koja sve manje borave u prirodi. Zamišljeno je da se igre provedu u svih deset osnovnih škola opštine Vršac sa različitim sadržajima i jedna emisija sa decom sa invaliditetom u SOŠO “Jelena Varjaški” Vršac. Igrama će rukovoditi animator uz pomoć mentora-nastavnika fizičke kulture i stručnog saradnika, etnologa, a sve će se snimati i obraditi kao video sadržaj edukativnog tipa u  pojedinačnom trajanju od 10 minuta u 11 televizijskih emisija sa titlom.

Cilj projekta je da se ožive sadržaji zaboravljenih dečjih igara.  Podsećanje na stare običajne dečje igre  ima  nameru za  vraćanje dece prirodi, druženju, socijalizaciji, stvaranju pozitivnih emocija i boljoj komunikaciji  među decom, boljoj prostornoj orjentaciji, boljoj motorici, fizičkoj  aktivnosti, što sve zajedno doprinosi zdravlju i  razvoju dece i usrećuje ih. Nakon opsežnih priprema, koje će se obaviti do kraja školske godine, igre će se izvesti početkom septembra, a snimanje će se obaviti savremenom AV tehnikom uz upotrebu drona. Video materijal će se ustupiti za emitovanje na osam regionalnih i lokalnih televizija i tri Internet portala.

Primarna ciljna grupa su učenici od petog do sedmog razreda osnovne škole, direktni učesnici u projektu, kojima u kolektivnim igrama rukovodi animator i voditelj, a pomoćnici su mu: autor i koordinator projekta, stručni saradnik - etnolog Gradskog muzeja Vršac i nastavnici fizičkog vaspitanja, po jedan iz svake osnovne škole čiji učenici učestvuju u ovim kolektivnim igrama. U svakoj od emisija se pojavljuje po jedan starosedilac koji upoređuje dečje igre nekada i danas, te kratak aktuelni pregled o školi u kojoj se snima promotivni materijal dečjih igara.

Ovim projektom AVP “Vila” Vršac, sa stručnim timom i u saradnji sa udruženjem građana “Cefix” Vršac, obogaćuje svoju dugogodišnju programsku aktivnost sa nekoliko republičkih i pokrajinskih serijala iz različitih oblasti, sa primarnim zadatkom uključivanja mladih u različite obrazovne i kreativne stvaralačke aktivnosti. Punu podršku i neposrednu saradnju i pomoć pružaju osnovne i srednje škole grada Vršca koje su rasadnik mladih talenata, kreatora i uspešnih stvaralaca.