17. Nov, 2019.
Branislav Vila

Branislav Vila

Montaža, montaža, montaža! Ceo život je jedna velika montaža :)

U ovoj, završnoj, emisiji našeg serijala, govorimo o pojedinačnoj, ili kolektivnoj, promeni svesti ponašanja kod uštede energije.

Navika predstavlja rutinski oblik ponašanja koje se dešava na podsvesnom nivou o kome veoma često ne moramo da razmišljamo. To su svi oni oblici ponašanja koji se obavljaju po nekoj nužnosti, sami od sebe, često bez aktivnog učešća naše svesti. Ovakvo ponašanje, takođe, pripada jednom od najjednostavnijih vidova učenja, jer posle nekoliko ponavljanja određenog ponašanja u istoj situaciji, mi takvo ponašanje usvajamo kao pravilo. Naučili smo da bez posebnog razmišljanja upalimo svetlo kada je pao mrak, da ugasimo bojler kada primetimo da je zagrejao vodu, ili da se sam ugasi posle zadate maksimalne temperature na njegovom termostatu.

Na kraju, umesto posebno izvedenog zaključka, moramo se složiti da je promena nekih duboko stečenih radnih i kulturnih navika dosta teška, ponekad bolna i nedostižna, ali ako je u pitanju vidljiva ušteda kućnog budžeta, koja koristi svim članovima porodice, onda treba prst na čelo i duboko razmisliti koliko se to isplati ukoliko bitno ne narušavamo kvalitet života. Štednja energije, pojedinačno, ili kolektivno, treba da postane oblik svakodnevnog ponašanja. Ukoliko to uspemo sa mladim generacijama, ili sa našom decom, ispunili smo roditeljski i vaspitni zadatak koji će uticati i na kvalitativnu promenu ponašanja. U svakom slučaju, najviše možemo da uštedimo kada imamo, ali svako ko je u životu stekao određeno bogatstvo na pošten i težak način znaće da to čuva i neguje.

Sunce je nama najbliža zvezda koja je od Zemlje udaljena 149.500.000 km. Sunčeva energija potiče od nuklearnih reakcija u njegovom središtu, gde temperatura dostiže do fantastičnih 15.000.000 stepeni Celzijusa. Radi se o nuklearnoj fuziji pri kojoj spajanjem atoma vodonika (H) nastaje helijum (He) uz oslobađanje ogromne količine energije. Može se slobodno reći da je energija Sunca izvor života na Zemlji, a možda i na nekim drugim planetama ukoliko postoje elementarni uslovi za život. U ovoj emisiji govorimo o korišćenju energije Sunca koja predstavlja najzdraviji obnovljivi izvor energije.

Pod optimalnim uslovima, na površini Zemlje može se dobiti 1 kW/m2, a stvarna vrednost energije Sunca zavisi od lokacije, godišnjeg doba, vremenskih uslova i doba dana, jer je zračenje Sunca najjače oko podneva. Osnovni principi direktnog iskorišćavanja energije Sunca su: - solarni kolektori na principu zagrevanja vode, drugih tečnosti i vazduha pomoću kojih se zagreva određeni prostor, fotonaponske ćelije služe za direktno pretvaranje Sunčeve energije u električnu energiju i fokusiranje Sunčeve energije vrši se sabiranjem svetlosnih i toplotnih zraka u jednu tačku (žižu) pri čemu se sakupljena toplotna energija koristi u velikim energetskim postrojenjima.

Razvoj solarnih ćelija počinje 1839. godine istraživanjem francuskog fizičara Henrija Bekerela koji je pronašao fotonaponski efekat dok je eksperimentisao na čvrstim elektrodama u rastvoru elektrolita, kada se stvorio napon prilikom izlaganja elektrode svetlu. Interesantno je da je prvu korisnu solarnu mašinu osmislio i patentirao Nikola Tesla (patent US 685957).

Danas se solarni kolektori različitih snaga susreću u slobodnoj prodaji za grejanje vode, ili vazduha, kao i za proizvodnju električne struje koja može da se akumulira, ili da se uveže u energetski sistem, te da se električna struja prodaje po utvrđenoj ceni za proizvedeni kilovat čas.

Nakon ove priče recimo koje su prednosti solarne energije. Pre svega, solarni paneli ne zagađuju životnu sredinu. Jedino zagađenje koje se javlja može da bude kao rezultat procesa proizvodnje panela u fabrikama, prilikom transporta i instalacije. Pretvaranje solarne energije u električnu je veoma tih proces. Jedna od velikih prednosti Sunčeve energije je sposobnost proizvodnje na udaljenim mestima gde ne postoji nikakva mogućnost priključenja na mrežu. Najbolji primer za to je korišćenje energije Sunca u svemiru gde se napajaju sateliti, satelitske stanice i platforme. Instalacija solarnih panela na udaljenim lokacijama u svemiru, na kopnu, ili na moru je mnogo povoljnija sa stanovišta uštede novca, nego zahtevi da se instaliraju visokonaponski vodovi električne energije.

Zaključimo da je korišćenje Sunčeve energije besplatno, iako su početni troškovi visoki, ali kada se instaliraju solarni paneli oni obezbeđuju besplatnu eneriju koja će isplatiti početno ulaganje za period od pet do sedam godina.

Sve manje zalihe nafte, zemnog gasa i uglja neminovno postaju svetski problem o kome se mora na vreme razmišljati, jer je potrošnja energije povećana zbog galopirajućeg tehnološkog razvoja industrijski razvijenih, ali i zemalja u razvoju. Neki dobri poznavaoci rasporeda i stanja zaliha prirodnih resursa predviđaju da će nafte biti još oko 40 godina, gasa 20 godina duže, a uglja oko 155 godina, što zavisi od dinamike potrošnje ovih energenata.

Energija vetra trenutno predstavlja najzastupljeniji vid korišćenja obnovljivih izvora energije u svetu. Prednosti korišćenja energije vetra za pretvaranje u električnu energiju su, pre svega, u neiscrpnoj količini energije, kao i u njenoj ekonomskoj opravdanosti.

Ljudi su odvajkada znali da koriste energiju vetra kako na Zemlji tako i na moru. Vetar pokreće čamce i brodiće sa razapetim jedrima, a može da se iskoristi za pretvaranje kinetičke energije u druge oblike mehaničke energije, ili u koristan rad, a posebno je značajna mogućnost pretvaranja u električnu energiju. Snaga vetra koristila se, prema nekim izvorima, još 5.000 – te godine pre nove ere. Najraniji poznati prikaz korišćenja energije vetra pronađen je na jednoj egipatskoj vazi koja prikazuje razapeti jedrenjak, a datira iz daleke 3.500 – te godine pre nove ere. Originalno vozilo pokretano snagom vetra sa Nila nalazi se i na nekim slikama iz starog Egipta.

Danas se u svetu sve više koristi energija vetra kao obnovljivog izvora energije, gde je i naša zemlja aktivno uključena u pristupnim pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji, koja je postavila ambiciozne ciljeve kada je u pitanju korišćenje obnovljivih izvora energije. Na neke od tih ciljeva obavezana je i Srbija kao potpisnik Ugovora o energetskoj zajednici iz 2006. godine.

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni