Dijalog o klimatskim promenama je postao manje teorijski i više praktičan, a ljudi bolje razumeju šta je sve dovedeno u pitanje, te šta oni mogu da urade, i koristi od delovanja i gubitke od nedelovanja, kaže Kristin Moro, ambasadorka Francuske u Srbiji. Ona je u intervjuu za Balkan Green Energy News govorila o očekivanjima u svojoj zemlji vezanim za nastupajuću Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Parizu i za mogućnost globalnog dogovora.

„Evropska unija je godinama bila jedna od najaktivnijih i najambicioznijih strana u dijalogu, preduzimala je poteze i za sebe (što znači i za države članice) određivala ambiciozne ciljeve, i već je u globalu smanjila ispuštanje štetnih gasova u skladu s Protokolom iz Kjotoa. Ali mi znamo da delovanje protiv klimatskih promena može biti efikasno samo ukoliko svi učestvuju, i stoga Francuska, kao i EU i Ujedinjene nacije, očekuju da se postigne univerzalni sporazum“, istakla je. Takođe je neophodno da on bude pravno obavezujući, kao i da se redovno prilagođava, svakih pet godina, da se uzme u obzir šta je sve poboljšano – i kojih problema ima – i da se prave, korak po korak, ambiciozniji planovi za niskougljeničnu privredu, u cilju postizanja neutralnog nivoa emisija do kraja veka, kaže Moro.

Ostatak pročitajte na: Balkangreenenergynews.com

Iako je napolju izuzetno hladno, novi video koji je objavila NASA prikazuje 60 godina globalnog zagrevanja i to koliko je Zemlja danas toplija.

Nasin Godard institut za svemirske studije stvorio je ovaj video a boje Zemlje koje prikazuje bazirane su na temperaturi vazduha koja je rasla ili opadala u poređenju sa istorijskim prosekom. Za sveka 15 sekundi video prikazuje 60 godina klimatskih podataka od 1950. do 2013. godine a na samom kraju Zemlja je prekrivena crvenom i narandžastom bojom koje pokazuju koliko je danas naša planeta toplija u poređenju sa njenom prošlošću. Povećanje emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte direktno je odgovorna za porast globalnih temperatura. Sudeći po ovim podacima, temperature nisu niže od završetka rata u Vijetnamu i trenutka kada je Bil Gejts osnovao Majkrosoft. Podaci korišćeni za video dobijeni su od preko 1.000 stanica za merenje temperature širom sveta.

Izvor: B92.net

U 43. idanju emisije Energija na pametan način pogledajte da li su klimatske promene realnost ili zabluda i na koji način globalno zagrevanje utiče na poljoprivrednu proizvodnju. Zatim pogledajte kako funkcionišu toplotne pumpe i zašto za njih kažu da su najefikasniji način grejanja i hlađenja. A saznajte i zašto je važno smanjiti potrošnju energije u stambenom zgradarstvu i na koji način to možemo uraditi.

Takođe Vas obaveštavamo da emisiju "Energija na pametan način" možete pogledati i na B92 Info kanalu, i to u 7 termina: ponedeljak 18:30h, sreda 07:30h i 20:10h, četvrtak 10:00h, subota 11:15h i  17:10h, i nedelja 14:40h, kao i na još 75 lokalnih i regionalnih TV stanica u Srbiji i regionu.

Nikola Maksimović ima samo 4 godine.

Sinoć je na televiziji sam i bez ičijeg nagovora, gledao emisiju o globalnom zagrevanju. Odmah posle je, takođe sam, nacrtao ono što je video.

Evo Nikolinog objašnjenja crteža:

Naša planeta je Zemlja. Ona ima mehuriće. Oni nisu dobri, jer greju Zemlju. Mehuriće prave auti i dimnjaci. Drveće jede mehuriće i zato je drveće dobro. Majstori ne smeju da seku drveće, jer će ljudi da se istope.

Nivo ugljen-dioksida izmeren u najstarijoj svetskoj mernoj stanici koja se nalazi na Havajima, dostigao je 400ppm. Poslednji put kada je u atmosferi naše planete bilo toliko ugljenika Zemlja je bila 2 miliona godina mlađa, kaže Piter Tans iz Nacionalne služba za okeane i atmosferu (NOAA). To je bilo za vreme Pleistocena. „Bilo je mnogo toplije nego danas“, kaže Tans, „Bilo je šuma na Grenlandu, nivo mora je bio viši za 10 do 20 metara.“ Radi podsećanja, prvi ljudi su se pojavili u Africi pre 200.000 godina.

Cifru od 400ppm su očekivali i klimatolozi i aktivisti i ona je značajan indikator delom zbog toga što je okrugao broj – a ne zato što će biti značajnih promena u globalnom zagrevanju. „Ovaj broj nam je podsetnik da poslednjih 150 godina bezočno zagađujemo zaštitni sloj atmosfere koji je omogućio uslove napretka naše civilizacije“, rekao je Al Gor, bivši potpredsednik SAD. „Menjamo sastav naše atmosfere na način koji je bez presedana.“Kada se 1958.godine prvi put merio ugljen-dioksid, jedan od najdugovečnijih gasova sa efektom staklene bašte, njegove vrednosti su bile 315 ppm. Neki naučnici i ekolozi promovišu 350ppm kao sigurnu cifru za CO2, ali je opšti konsenzus da ne znamo zaista koja je to cifra koja bi zaustavila efekte globalnog zagrevanja.

Pre industrijske revolucije, nivo ugljen dioksida je bio oko 280ppm, a za vreme Ledenog doba oko 200ppm. Postoje prirodni usponi i padovi u nivou ovog gasa u atmosferi na koje utiču vulkani i raspadanje biljaka i životinja. Međutim, današnji nivoi nisu posledica prirodnih procesa. „Ovome što se danas dešava je 100% uzrok čovekova aktivnost“, kaže Tans. Svet upumpava u proseku 1.2 miliona kilograma ugljen dioksida u vazduh svake sekunde. Kina ispusti 10 milijardi tona ugljen dioksida u vazduh godišnje, i tako predvodi čovečanstvo u samodestrukciji.

Ono što posebno zabrinjava je brzina kojom se povećava prisustvo CO2 u atmosferi. Sporijem povećanju bi biljke i životinje još i mogle da se prilagode, ali pri ovoj brzini… veliko je pitanje u kom pravcu svet ide.

Izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Efekat staklene bašte je izraz za zagrevanje planete Zemlje nastalo poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje od Sunca prima i u svemir zrači Zemljina površina. Ovaj efekat predstavlja rezultat povećanja količine zračenja koje ne može od površine Zemlje da bude emitovano u svemir, već ga atmosfera upije i postane toplija. Atmosfera Zemlje odbija deo (37-39%) energije koju Sunce direktno emituje (pojam pod nazivom albedo), dok ostatak (zračenje manjih talasnih dužina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake (manjih talasnih dužina) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Međutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zračenje, doći će do povećanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku.

Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih dužina, dobar deo toga stigne do Zemljine površine, doprinosi stvaranju i održavanju svog života na Zemlji, a deo tog zračenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnoteži. Ako nešto zadrži deo tog zračenja, ravnoteža se kvari i nastaju problemi. Ono što zadrži zračenje je poznato pod nazivom gasovi staklene bašte, a problemi koji nastaju su poznati pod nazivom globalno zagrevanje. Atmosferski gasovi prvenstveno ugljen-dioksid i vodena para, u atmosferi stvaraju efekat staklene bašte i održavaju prosečnu temperaturu na Zemlji oko 15 stepeni. Bez ovih gasova prosečna temperatura bi bila -18 stepeni.

Agencija UN za klimu zabrinuta zbog otapanja leda na Arktiku

Generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Mišel Žaro rekao je da je u pitanju “zabrinjavajući znak koji ukazuje na klimatske promene”.

Svetska meteorološka organizacija izrazila je danas zabrinutost zbog “rekordno brzog otapanja leda na Arktiku” zabeleženog 2012. godine.

U izveštaju ove agencije UN, koji je danas objavljen u Ženevi, 2012. godina je jedna od 10 najtoplijih od 1850, otkako ova svetska organizacija vodi evidenciju o klimi.

Poslednje rekordno otapanje leda u avgustu i septembru zabeležno je 2007. godine.

Generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Mišel Žaro rekao je da je u pitanju “zabrinjavajući znak koji ukazuje na klimatske promene”.

On je rekao da je u 2012. bilo i drugih ekstremnih fenomena, kao što su suše i tropske oluje kojih je, kako je naveo, bilo oduvek, ali koji su sve više posledica klimatskih promena.

Godina 2012. bila je deveta od 10 najtoplijih godina, uprkos klimatskom fenomenu La Ninja, koji je suprotan atmosfersko-okeanskom fenomenu El Ninjo i koji obično utiče na smanjenje temperature.

Žaro je dodao da će se zagrevanje nastaviti i zbog velike koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.

Izvor: Zelena Srbija

Preuzeto sa sajta: ekologija.rs

Priredila u okviru projekta "Znanje podeli, nagradu osvoji": Dragana Milunov, III-2

Prošla 2012. godina bila je deveta najtoplija godina u svetu još od 1880. godine kada je počela da se prati globalna temperatura, objavile su danas američka svemirska i klimatološka agencija.- Bitno je da je ova dekada toplija od prethodne, a ta dekada toplija je od one pre nje. Planeta se zagreva. Razlog za zagrevanje je to što emitujemo sve veću količinu ugljen-dioksida u atmosferu - izjavio je klimatolog NASA-e Gevin Šmit.

Naučnici NASA i američke agencije za istraživanje okeana i atmosfere (NOAA) saopštili su i to da se, uključujući 2012. godinu, svih 12 godina u ovom veku nalazi u prvih 14 godina na listi najtoplijih u poslednje 133 godine.

U 20. veku jedino je 1998. godina globalno bila toplija od 2012. godine, saopštili su naučnici.

Šta nam donosi otapanje arktičkog leda

Ubrzano topljenje leda u Arktičkom moru preti uništenjem mnogim biljkama i životinjama, ali postaje i uzrok privrednog i vojnog rivalstva SAD i Rusije. Otvara se mogućnost otkrivanja novih, bogatih nalazišta nafte, a u izgledu i novi pomorski putevi koji će višestruko skratiti sadašnje putešestvije vojnih i trgovačkih brodova.

Jednima tuga, drugima radost - tako bi ukratko mogla da bude opisana trenutna situacija u regionu Arktika, gde sve brže topljenje drevnih, džinovskih bregova leda izaziva različita raspoloženja.

S jedne strane, ubrzano topljenje leda je veoma loša vest za ljude i životinje koji žive u tom pojasu, ali i za stanovnike priobalskog pojasa širom sveta - zbog realne opasnosti da nivo okeana značajno poraste.

S druge strane, pak, nije mali broj onih koji se otvoreno raduju novom razvoju događaja, ističući da će to biti prilika za eksploataciju novih, dosad nedostupnih rezervi nafte, za otvaranje novih, mnogo kraćih i bržih pomorskih puteva i, na koncu, za pristup novim lovištima ribe.

U svemu tome postoji i treća strana, a to je svet koji zabrinuto posmatra ubrzanje vojne aktivnosti u tom regionu, gde svaka od šest suparničkih nacija pokušava da za sebe ostvari prednost.

To, naravno, vodi u opasnost novog "hladnog", pa možda čak i pravog rata za pristup rezervama nafte koje se na Arktiku procenjuju na 90 milijardi barela - dovoljno da pune tri godine zadovolji potrebe cele planete.

Svih šest suparničkih država - Rusija plus pet članica NATO-a (SAD, Kanada, Norveška, Island i Danska) - obećavaju da će sarađivati u domenima poput traganja za novim lovištima ribe ili nadgledanja novih pomorskih puteva u ovom mračnom i hladnom, dosad previše udaljenom i izolovanom delu sveta.

Iste države su, međutim, prilično rezerevisane kad se povede reč o rešenju teritorijalnih sporova koji su izbili na površinu istovremeno sa globalnim zagrevanjem planete, čija posledica je otapanje arktičkog leda.

Jedan od pomenutih sprorova je onaj u kojem Rusija i Danska polažu pravo na isto morsko tle ispod Severnog pola, a drugi je pitanje koliko Kanada kontroliše Severozapadni prohod - pomorski put kroz Severni ledeni okean koji vodi pored severne obale SAD i kanadski Arktički arhipelag, povezujući Atlantski i Tihi okean - put koji SAD smatraju ne kanadskim, već međunarodnim.

"Biće to jedan sasvim nov okean u kritičnom, strateškom pojasu... Napetost će prilično porasti jer jedini način da se za sebe obezbedi veći uticaj jeste upotreba vojne mornarice, pošto kopnene snage nemaju šta da traže na dalekim obalama iza kojih se prostiru stotine kilometara tundre" ocenio je, u izjavi Rojtersu, Li Vilet, šef Programa za pomorske studije pri londonskom Institutu za odbranu i bezbednost.

Po mišljenju većine eksperata za klimatske promene, Arktički okean bi mogao da bude potpuno "očišćen" od leda do 2050. godine, a možda čak i ranije, ako je suditi po rekordno velikom otopljenju koje se dogodilo septembra 2007. godine.

Uzrok tako brzog topljenja leda je, razume se, globalno zagrevanje izazvano efektom staklene bašte na Zemlji, a ovo je opet posledica prevelike upotrebe fosilnih goriva, odnosno emisije ugljendioksida u atmosferu.

Među znacima koji mogu izazvati nespokoj na Zapadu jeste dokument koji je Moskva objavila polovinom maja, a u kojem vlada premijera Vladimira Putina ukazuje na mogućnost da, u skoroj budućnosti, Rusija bude uvučena u rat radi kontrole izvora energije - od Bliskog istoka do Arktika.

Nespokoj Zapada, a ponajviše SAD, utoliko je veći što se u Vašingtonu dobro zna da Rusija odavno nije više ona Jeljcinova, slaba i iznutra trula, već sila svesna svoje moći i vrednosti, velika nacija kojom znalački upravljaju patriotski političari Dimitri Medvedev i Vladimir Putin.

Naznaka budućih sukoba već ima. Februara ove godine, kanadski premijer Stiven Harper je osudio "sve agresivnije" ponašanje Rusije, pošto je jedan ruski bombarder leteo suviše blizu kanadske obale baš pred posetu Baraka Obame.

A prošle godine, vlada Norveške odlučila je da za nešto više od dve milijarde evra kupi 48 ratnih aviona tipa Lokid Martin F-35 zato što su, za ono što Oslu treba (nadgledanje velikog arktičkog prostora), ti avioni bolji od "Gripena" švedskog Saaba.

Ipak, budućnost nije baš tako crna kako neki analitičari vole da je slikaju, kaže norveški ekspert Lars Kulerud, uveren da svetu ne preti nov "hladni rat".

"Arktik će biti zanimljiv za 50 do 100 godina - ne danas! Malo je preterano pričati kako smo već sada na pragu hladnog rata", kaže Kulerud.

S njim se slaže i Jakub Godzimirski iz norveškog Instituta za međunarodne poslove koji kaže da su priče o novom hladnom ratu zbilja preterane.

"Eto, na primer, pomorski saobraćaj se u celom svetu obavlja bez ikakve napetosti, pa zaista ne vidim razloga za crne prognoze", izjavio je Godzimirski.

Ova teza može biti podupreta činjenicom da ni Rusima ni Amerikancima nije stalo do uznemiravanja svetske javnosti.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je, možda baš zato, izjavio aprila ove godine da Rusija "ne planira rast svojih oružanih snaga u Arktiku", dok je zamenik američkog državnog sekretara Džim Stajnberg izjavio, takođe u aprilu, na ministarskom sastanku Arktičkog saveta u norveškom gradu Tromzeu, da će SAD "nastojati da promovišu strategiju saradnje".

Izvor: b92.net

Priredila: Slađana Knežević, II-7

Sačuvajmo planetu

Svetska emisija ugljen-dioksida (CO2), gasa koji se smatra glavnim krivcem za globalno zagrevanje, porasla je prošle godine na novi rekord od 34 milijarde tona, pri čemu je Kina i dalje najveći emiter, saopštio je danas nemački privatni institut za obnovljive izvore energije IWR.

U izveštaju tog instituta se navodi da je emisija CO2 prošle godine bila za 800 miliona tona veća u odnosu na 2010. godinu, kao i da je Kina učestvovala u ukupnoj svetskoj emisiji sa 8,9 milijardi tona, što je značajno više od emisije SAD-a od šest milijardi tona.

Nakon jednokratnog pada emisije CO2 2009. godine usled globalne ekonomske krize, ponovo je nastupio trend rasta emisije, istakli su stručnjaci IWR-a.

"Ako se nastavi aktuelni trend, globalna emisija CO2 će do 2020. porasti za 20 odsto na 40 milijardi tona", naveo je u saopštenju direktor Instituta, Norbert Alnoh.

Radi poređenja, 1990. godine je obim emisije iznosio 22,7 milijardi tona.

Na listi najvećih svetskih emitera štetnih gasova se iza Kine i SAD nalazi Indija, koja je zauzela treće mesto sa 1,8 milijardi tona, a slede Rusija sa 1,7 milijardi tona, Japan sa 1,3 milijardi tona i Nemačka sa 804 miliona tona.

Među deset najvećih emitera, samo SAD, Rusija i Nemačka su 2011. smanjili količinu emitovanog CO2, saopštio je institut IWR, dodajući da su brojke bazirane na globalnoj potrošnji fosilnih goriva, o čemu je podatke objavio britanski energetski gigant BP.

Izvor: blic.rs

Priredili: Stojanov Stefan i Milojević Vukan I-1