17. Nov, 2019.

Naučnici su nedavno došli do senzacionalnog otkrića koje bi moglo rešiti problem okeana. Više od osam miliona tona plastike završi u okeanima samo tokom jedne godine ubijajući morski život i uništavajući ekosistem. Ali, izgleda da su naučnici na tragu rešenju. Otkrili su da se proteini pronađeni u lignjama mogu koristiti za stvaranje održivih alternativa plastici. Lignje hvataju plen pomoću vakuumskih čašica na svojim pipcima. Te „čašice“ su opremljene oštrim „prstenastim zubima“ koji drže hranu. Zubi su napravljeni od proteina koji su slični svili, a oni su u poslednjih nekoliko godina postali predmet naučnih istraživanja. Melik Demirel sa državnog Univerziteta u Pensilvaniji glavni je autor ovog izveštaja koji sadrži postojeća istraživanja o materijalima napravljenim od tih proteina. On kaže da je njegov tim proizveo prototipove vlakana, premaza i 3D predmeta izrađenih od proteina lignjinih prstenastih zuba – takozvanih proteina SRT. Demirel kaže da su ti prirodni materijali biorazgradivi i mogli bi da pruže izvrsnu alternativu plastici. SRT proteini se mogu proizvesti u laboratoriji pomoću genetski modifikovanih bakterija, što znači da se uopšte ne moraju ubijati lignje. Proces se zasniva na fermentaciji, korišćenju šećera, vode i kiseonika, piše hrvatski portal „Ekspres“. Prema istraživačima, SRT proteini imaju „izvanredna svojstva“, a materijali od njih su elastični, fleksibilni i jaki. Oni takođe imaju sposobnost termičke i električne provodljivosti, ali i samoobnovljivosti, što daje potencijal za neke nove primene. Mogla bi se stvoriti tkanina koja se može sama zakrpiti i reciklirati tako da se napravi premaz, čime bi im se povećala otpornost na oštećenja pranjem u veš-mašinama. To bi moglo smanjiti i broj i količinu odevnih mikrovlakana koja takođe završavaju u okeanima i doprinose zagađenju mikroplastikom. SRT proteini se takođe mogu koristiti za izradu zaštitne odeće za hemijske i biološke agense, kažu istraživači.

– Iako sam stručnjak za polimere, želim da minimalizujem zagađenje plastikom i stvorim održivost okoline – objašnjava Demirel.

Demirel priznaje da je potrebno dodatno raditi na povećanju proizvodnje materijala. Sintetski SRT proteini sada koštaju najmanje 100 dolara po kilogramu za proizvodnju, ali veruje da bi im se cena mogla u budućnosti spustiti na samo 10 dolara.

ZEMLJA - NAŠ JEDINI DOM

HOME (2009) je dokumentarna hronika o stanju naše planete, i nama ljudima koji kao dominantna vrsta moramo preuzeti odgovornost za dugoročne posledice i budućnost našeg trenutno jedinog doma u svemiru. Film pokazuje odnose između vidljivih i nevidljivih organizama, klime i ljudskih civilizacijskih aktivnosti koji su presudni u delikatnim procesima odrđanja ravnoteže na Zemlji, gde ni jedan organizam što organske što neorganske prirode ne može opstati sam za sebe, već mora postojati kao deo ukupne ravnoteže života na ovoj planeti. Prirodan svet, počev od jednoćelijskih algi koje se razvijaju na ivicama vulkanskih izvora,  pokazujući suštinsku ulogu u evoluciji fotosinteze, i razvoju višećelijskih oblika živora, od biljaka preko životinja, do samog čoveka. Put civilizacijskog razvoja od poljoprivredne revolucije i njenih posledica do iskorišćavanja prirodnih izvora nafte i industrijalizacije, što je dovelo do neizbežnog narušavanja ravnoteže u svim segmentima života planete, kao i nejednakosti socijalnih, ekonomskih i društvenih prilika među ljudima. Posledice današnjeg ubrzanog tehniološkog razvoja dovele su do narušavanja ravnoteže prirodnih resursa, krčenje šuma, požari i velike poplave, otapanja glečera, klimatskih promena, nestašice vode i hrane, prekomerno trošenje energije koje više nećemo imati odakle da stvaramo, jer smo kao ljudi planetu Zemlju doveli na ivicu kolapsa. Gradovi kao što su Dubai, Njujork, Las Vegas, Los Anđeles, Tokio, i ostali megalopolisi su prikazani kao primer lošeg upravljanja, organizacije života i rasipanja energije, hrane i vode. Masovne mirgacije, iseljavanja izbeglica iz ugroženih područja primer su i prognoza bliske budućnosti Planete. Globalno zagrevanje, topljenje glečera, podizanje nivoa mora i klimatske promene uslovljavaju i sve brže će uslovljavati naš opstanak na planeti. Ovaj film pokazuje veliku istinu o našem uticaju i neminovnoj odgovornosti koju kao svesna bića moramo preuzeti da bi brižljivo planiranim akcijama dali odgovore na aktuelne probleme sa kojima se Zemlja suočava i pokušali spasiti već zaraženu i bolesnu planetu, koja nam je trenutno jedini dom

Yann Arthus-Bertrand (1946) - Umetnički fotograf, reporter, režiser, ekolog.
Kao aktivan učesnik u borbi protiv ugrožavanja planete, snimio je nebrojeno mnogo fotografija iz vazduha, i organizovao akciju širenje svesti čoveka o odgovornosti za budućnost planete, što svedoče velike izložbe njegovih fotografija širom sveta. Ceni se da je njegove prelepe i skoro magične fotografije videlo preko 130 miliona ljudi. Pre par godina imali smo čast da posetimo njegovu izložbu u Beogradu koja je bila postavljena na platou Kalimegdanske terase. Monografija štampana na više od 21 jezika sveta je rasprodata u milionima primeraka.

Fotografije - Yann Arthus-Bertrand

Izvor: moji-tragovi.blogspot.com


Japanske i američke svemirske sonde pronašle su vodu na više mesta na Mesecu: u mesečevoj prašini, na njegovoj površini, u vidu leda u senovitim kraterima i na polovima, a takođe i u vezanom obliku, unutar stena.

U najnovijem broju naučnog časopisa “Nauka” (Science) osvanuo je, međutim, članak koji na osnovu analize Mesečevih stena tvrdi da su sastav i poreklo vode na Mesecu i na Zemlji identični.

O pravom poreklu te vode naučnici, pak, mogu samo da nagađaju, a njihovo nagađanje izgleda od prilike ovako: brojni stenoviti meteoriti u svojoj unutrašnjosti imaju sastavne delove vode, vodonik i kiseonik, ili čak vodu.

Takozvani ugljeni hondriti, vrlo star oblik meteorita, raspolažu vodom. U fazi nastanka našeg Sunčevog sistema, oni su se spajali u sve veće objekte, koji su konačno formirali pra-Zemlju.

Pre oko 4,5 milijardi godina, pra-Zemlju je okrzla druga velika proto-planeta, a toplota udara je rastopila male delove pra-Zemlje.

Oni su se odvojili i formirali prsten stenovitih formacija, od kog je kasnije nastao Mesec, a voda sadržana u stenju pra-Zemlje preživela je ovaj proces.

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

Zapanjujuća slika svitanja nad južnim Pacifikom snimljena iz svemira

Slika prvih trenutaka zore nad južnim Tihim okeanom snimljena je iz svemirske stanice dok je prolazila nekoliko stotina kilometara istočno od Uskršnjeg ostrva. Na njoj je "uhvaćena" svetlost sunca i neverovatno plava boja Zemljine atmosfere.

NASA nije otkrila koji astronaut je snimio fotografiju koja oduzima dah.

"Ovaj živopisni prizor uslikao je 5. maja jedan od članova posade 'Ekspedišn 35' na Međunarodnoj svemirskoj stanici koja kruži Zemljom na 27,4 stepena južne širine i 11,1 stepeni zapadne dužine, nekoliko stotina kilometara istočno od Uskršnjeg ostrva”, piše u objašnjenju slike.

Ovo je poslednja u nizu zadivljujućih slika koje je usnimio akutelni tim astronauta na stanici.

Iako se ne zna ko je autor fotograifije, Kanađanin Kris Hadfild, aktuelni komandant Međunarodne svemirske stanice koji je stekao kult pristalica na Tviteru i Fejsbuku nakon svojih slika Zemlje iz svemira glavni je „osumnjičeni”.

On se vraća sledećeg meseca na Zemlji i već je postavio niz videa i slika od toga kako da plačete i perete zube u svemiru do toga kako astronauti kuvaju.

Kris koristi dugi objektiv pošto stanica orbitira na 400 km iznad Zemlje. Od brojnih veličanstvenih prizora kojima je prisustvovao omiljen mu je pogled na Saharu.

Kaže da je najbolji snimak kada sačeka da se Sunce popne direktno iznad pustinje.

Hadfild je prvi Kanađanin koji „šeta” svemirom. Otkrio je da njegov „sunovrat na Zemlju”počinje 13. maja kada bude stigao novi komandant iz Rusije.

Poglredajte video: Kris Hadfild priča kako nastaju fotografije iz svemira.

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

Prevelika potrošnja, eksploatacija prirodnih resursa i sve veće stanovništvo su sve ozbiljniji problem za Zemlju.

Svetski fond za zaštitu prirode, cenjeni WWF u novom izveštaju upozorava da smo u opasnosti.

Svet živi kao da imamo još jednu planetu u zalihama, jer koristimo 50 posto više izvora od onih koje zemlja može trajno da proizvodi. Ako se ništa ne promeni do 2030. neće nam biti dovoljne čak ni dve dodatne planete. Koje nemamo niti ćemo imati!

"Naša zemlja je veoma bolesna. Zanemarivanje ove dijagnoze imalo bi teške posledice po čovečanstvo. Da, možemo da povratimo zdravlje planete, ali samo ako se usresredimo na rast stanovništva i prekomernu potrošnju, kaže Jonathan Baillie.

Vreme je da razmišljamo o spašavanju jedine kuće koju imamo, upozoravaju naučnici!

Izvor: Domio magazin

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni